Bergmanovi „SNOVI“

Fotografija i film

1. маја 2017

0 1193

Ingmar Bergman se u pokretne slike zaljubio preko statičnih slika projektovanih sa magične lampe na zid njegove sobe, pošto je kao devetogodišnji dečak svoje olovne vojnike zamenio za projektor – lanterna magica. Zbog te, tako stečene ljubavi prema slikama, on je tokom života imao stalnu potrebu da svoje vizije ne zadrži na papiru kao pisac, već da ih kroz filmske scenarije i pozorišne komade pretoči u filmove, odnosno pozorišne predstave. Na filmu je, kao scenarista i režiser, osećao posebnu vezanost za svog dugogodišnjeg direktora fotografije Svena Nikvista. Sa njim je delio shvatanje o tome kako najbolje ukomponovati kompozicione elemente u kadar, zbog čega mu je davao odrešene ruke, s tim da jedino pred snimanje zajednički prodiskutuju i utanače detalje, a zatim i u post-produkcije sam snimljeni materijal. Nikvistov rad za kamerom karakteriše naturalizam i jednostavnost. Pored toga on je svojom pojavom udaljio Bergmanove filmove od pozorišne estetike, izveo ih u prirodu, u okruženje šume, planina, na morsko ostrvo Faro („Devičanski izvor”, 1959, „U tamnom ogledalu”, 1960 i dr.), a uneo je i revolucionarnu promenu u korišćenju krupnog kadra pri snimanju lica („Persona“, 1966).

Bergman se vrlo retko tokom svoje filmske karijere, u svega nekoliko navrata, direktno dotiče fotografije kao medija i fotografskog poziva ka takvog. Prvi put se to dešava neposredno pre nastanka remek-dela filmske umetnosti kakvi su „Sedmi pečat“ i „Divlje Jagode“, koji najavljuju mračniju fazu njegovog stvaralaštva, obeleženu egzistencijalističkim pitanjima usamljenosti, moralnosti i vere dovedenih do ekstrema. Radi se o filmu „Snovi“ iz 1955. godine, drami o ljubavnim i, uopšte, međuljudskim odnosima u i oko fotografskog miljea. Ovo je poslednji film koji je Bergman radio kao internacionalno anonimni reditelj, s obzirom da se i van Švedske čulo za njega tek nakon sledećeg ostvarenja, promovisanog i nagrađivanog na međunarodnim festivalima („Osmesi letnje noći“, 1955).

Siže „Snova“ mogao bi da se svede na nekoliko narednih rečenica: U Stokholmu, modni fotograf Suzan Frank, pati zbog svog oženjenog ljubavnika Henrika Lobelijusa, koji živi u Geteborgu sa ženom i decom. Istovremeno, dvadesetogodišnja Doris, model, u problematičnoj je vezi sa svojim dečkom Paleom. Suzan ugovara snimanje i odlazi sa Doris u Geteborg. Odmah po dolasku ugovara sastanak sa ljubavnikom, a Doris na ulici sreće elegantnog sredovečnog gospodina Otoa, koji joj kupuje skup poklon i posle divno provedenog dana vodi je u svoju vilu. Ali oba sastanka su nasilno prekinuta. Suzanin sastanak sa Henrikom prekida njegova žena, a sastanak između Doris i gospodina Otoa prekida njegova ćerka Miriam. Incidenti koje su doživele Suzan i Doris, a koji su okončali njihove afere, su nova životna lekcija koja će im promeniti pogled, ne samo na ljubav, već i na život u celini. Novostečeno iskustvo i vraćanje uobičajenim svakodnevnim obavezama na poslu donekle im donosi mir i spokojstvo i potpomaže odbacivanju iluzija, odnosno realnijem sagledavanju predmeta njihovih intimnih snova.

Neostvarivi snovi su upravo ono što opseda aktere ove drame. Suzanina opsesija porodičnim čovekom kojeg, uprkos ljubavi prema Suzan, čast i odgovornost, ali i strah, vezuju za ženu i decu; Otova čežnja za mladošću koja se ogleda u flertovanju sa Doris; Dorisina potreba da u liku svoga ljubavnika ima i mladog i zgodnog, ali siromašnog, Palea, i istovremeno bogatog, ali starog i ružnog, Otoa. Ubedljivost ovih stremljenja je zasluga strindbergovski razrađenog scenarija i izvrsne karakterizacije likova koju je Bergman postigao zajedno sa glumačkom ekipom.

Gotovo sve što Bergman želi da kaže o (modnoj) fotografiji saznaje se u prvih nekoliko minuta koji su snimljeni i montirani u duhu najboljih nemih filmova. Prva scena: Suzan se nalazi u mračnoj komori. Pevuši dok razvija fotografiju na kojoj se nalaze nakarminisane usne u krupnom planu. U pozadini se čuje otkucavanje časovnika. Zatim kopira dobijenu fotografiju, uključuje gramofon i razgleda ostale fotografije. Na kraju se odlučuje za jednu na čijoj pozadini udara pečat na kojem piše „Suzan Frank-Modna fotografija-Štokholm“. Druga scena: Suzan sedi u ateljeu. Prilazi joj saradnica sa hrpom fotografija u jednoj i upaljačem u drugoj ruci. Dok joj pali cigaretu Suzan izdvaja jednu fotografiju, cepa je, a ostale prosleđuje menadžeru agencije. Menadžer ovlaš baca pogled na njih, a zatim vraća pogled na Doris koja pozira. Saradnici nameštaju scenu i osvetljenje i doteruju Dorisinu frizuru i haljinu. Menadžer ispija sok od narandže, a zatim se samozadovoljno smeška dobujući prstima o sto. Suzan puši i nervozno se osvrće na menadžerovo dobovanje. Konačno fotograf daje znak; dobovanje prestaje; prekidač fotoaparata škljoca; dobovanje prstima se nastavlja. Doris, zadržavajući isti hladni izraz lica, naglo se okreće i odlazi u susednu prostoriju, a zatim se vraća u novoj haljini. Krupan kadar na menadžerovoj ruci koja mirno počiva na stolu, zatim na Suzanin pogled pun iščekivanja, pa opet na šaku koja ponovo dobuje prstima. Suzan besno gasi cigaru u pepeljari, lupne stolom o pod, naglo ustaje i odlazi u mračnu komoru. Treća scena: Suzan u mračnoj komori pali cigaretu i počinje nervozno da šeta gore-dole, dok u pozadini otkucava časovnik.

Ovih nekoliko uvodnih scena bez dijaloga su toliko rečite da se u neku ruku mogu smatrati esencijom celog filma. Kroz najavnu špicu prikazuje se fotografski otisak nakarminisanih usana, što nagoveštava s jedne strane modnu fotografiju, a sa druge poljupce, odnosno ljubavne intrige kojima ovaj film obiluje. Iako modna agencija dobro posluje, što se može videti po vedrini koja isijava iz menadžera, smrknuta lica i nervoza koju ispoljavaju Suzan i Doris govore o problemima u njihovim privatnim životima. Prva scena možda daje odgovor i na Bergmanova razmišljanja o prirodi fotografije. Naime, naglašeno otkucavanje časovnika, dok se Suzan bavi fotografijom u mračnoj komori, direktno suprotstavlja „zamrznuti” trenutak na fotografiji kontinuiranom proticanju vremena. Ono što opravdava mišljenje, da je Bergmanova glavna asocijacija na fotografiju vreme, je činjenica da se u daljoj karijeri on opsesivno bavi temama kao što su protok vremena, starenje i smrt. U tom smislu najparadigmatičniji primeri su već pomenuta remek-dela „Sedmi pečat“ i „Divlje Jagode“, koje je snimio samo dve godine

Bergman i njegov direktor fotografije u ovom filmu Hilding Bladh koriste kameru kao uveličavajuće staklo. Hvataju rečite detalje ili krupan kadar lica koja govore sama za sebe. Čak i bez dijaloga ovaj film bi bio razumljiv, jer postiže elegantnu jednostavnost najboljih nemih filmova. I to ne samo u uvodnim scenama, već i u kasnijim situacijama u kojima trenuci tišine i opservirajuće oko kamere govore više od reči.

Tekst: Dejan Marković
Fotografije: Kadrovi iz filma „Snovi“

Trag svetlosti na fotografskom nebu Srbije

Novosti

21. априла 2017

0 1649

Najznačajnija godišnja izložba Foto saveza Srbije, koja se po jedanaesti put održava, otvorena je sinoć 20.aprila 2017. godine u „Galeriji 73“ u Beogradu. Izložba „Na tragu svetlosti“ je ove godine i deo manifestacije „Beogradski mesec fotografije“. Pozdravnom rečju, i podsećanjem na obim i značaj izložbe, posetiocima se obratila direktorka „Galerije 73“ Mirela Pudar. U ime organizatora FSS izložbu je otvorio i o izložbi je govorio Milovan Ulićević član UO FSS. Analiziravši izložbu on je izneo mišljenje i o trenutnom stanju u izlagačkoj fotografiji pod patronatima FIAP i FSS, i o tome napisao uvodnik u katalog izložbe, koji ovde u celini prenosimo:

Izložba „Na tragu svetlosti“ nagrađenih radova na izložbama pod patronatom FIAP-a i Foto Saveza Srbije ulazi u drugu deceniju, održavajući se jedanaesti put. To svakako zaslužuje poštovanje, koje uživa među fotografima koji su svoje delovanje vezali za kreativnu fotografiju, bilo da su amateri ili profesionalci. Na izložbi su fotografije autora koji su po mišljenju selektora, predsednika umetničkog saveta Aleksandra Kelića, najbolja fotografija od više nagrađenih, ako je autor imao više nagrada na raznim FIAP salonima, ili samo jedan nagrađeni rad, ako ih autor nije imao više. Sigurno da je selektor pri izboru imao ideju vodilju za konačan izgled cele postavke. Svi autori su na taj način predstavljeni sa po jednom fotografijom, a ukupno je 56 autora nagrađenih na izložbama održanim u 2016. godini, dok je 176 njihovih fotografija nagrađeno. Takva demokratičnost kod izlaganja radova je i logična, jer ne bi bilo u redu suprostavljati nagrade sa raznih salona, i još jednom ih žirirati i porediti međusobno neporedivo, kako po temi tako i po tipu salona fotografije. Jer ipak ova izložba ima revijalni, a ne takmičarski karakter.

Po zamisli ova izložba dokumentuje stanje u grupnoj izlagačkoj fotografiji, a sam naziv govori da predstavlja svetlosni trag koji se ocrtao na fotografskom nebu Srbije. Prezentovana na najbolji mogući način, udružena sa reprezentativnim katalogom-knjigom sa svim izloženim radovima i popisanim nagradama, privlači pažnju javnosti i zauzima značajnu istorijsku ulogu u današnjem vremenu, u kome dominira virtuelna digitalna prezentacija fotografija, i kratkotrajni, neanalitički pogled na fotografiju. Ona tako vraća veru u tradicionalno poimanje uloge umetnosti kao estetskog pročišćenja duše onoga koji posmatra neko umetničko delo – katarzu.

Gledajući ove fotografije, postavljaju se tri ključna pitanja, na koja ću pokušati da odgovorim.
Prvo je pitanje da li izložba daje objektivni presek stanja fotografije u Srbiji, i smer njenog razvoja, obzirom da gledamo fotografije – vizije velikog broja kreativnih fotografa? Na njega bih mogao odgovoriti potvrdno samo ukoliko se uzme u obzir nekoliko oblasti fotografije: one vezane za temu prirode, dokumentarne i socijalne fotografije, a nešto manje portrete i aktove. Stiče se utisak da odgovor na ovo pitanje upućuje na organizatore koji biraju teme za svoje izložbe, vodeći se finansijskom isplativošću organizovanja, a autori se prilagođavaju temi, kao i svojoj finansijskoj moći. Većina nagrada za fotografiju je osvojena na izložbama i salonima domaćih organizatora i žirirana od žirija sastavljenog od domaćih eminentnih fotografa i fotografa iz okruženja, manje-više istog fotografskog nasleđa. Međutim jedan veliki broj fotografa školovanih na akademijama, i višim školama, ostaje van ovog miljea, jer konceptualna, nadrealna, eksperimentalna i društveno angažovana fotografija, uz još neke druge, nisu predmet interesovanja organizatora, osim posredno, kroz slobodne teme, gde nailaze na slabiji odjek. To se onda direktno reflektuje na izložbu „Na tragu svetlosti“. Zato sam mišljenja da ova izložba ipak nije dovoljno objektivna slika stanja fotografije u Srbiji, ali se kao polazna tačka može uzeti za istraživanje o srpskoj fotografiji. Pošto drugih sličnih izložbi u Srbiji nema, samo širenjem članstva FSS u smeru obuhvatanja svih koji su vezani za fotografiju i povećanja uticaja FSS u društvu, kroz značaj očuvanja fotografskog nasleđa, ova objektivnost će se povećati.

Drugo pitanje je da li se može primetiti autorski kontinuitet i razvoj, posmatrajući nagrađene fotografije istih autora u poslednjih deset godina? Razmišljajući o tome, posmatrao sam fotografije u katalozima i zamislio da izmešam nagrađene fotografije iz raznih godina ne bih li primetio razliku. Došao do zaključka da vremenski sled u ovom nizu, a ni estetsku promenu, ne mogu da uočim. Jedino što mogu da primetim je da korak po korak udeo kompjuterske obrade u dokumentarnoj fotografiji raste, što tumačim tolerantnijim kriterijumima žirija prema toj pojavi kako godine odmiču. O valjanosti toga, nekom drugom prilikom. Na primer, na vrlo sličan način se prilazi dokumentarnoj ili portretnoj fotografiji danas i pre deset godina, osim u par ženskih fotografskih rukopisa, koji najviše ostavljaju po strani klasičnu LIFE fotografiju i idu u smeru nadrealnog.

Takav jedan eksperiment je doveo do zaključka da autori koji dostignu određeni kreativni umetnički nivo, samodovoljni i uljuljkani, ne preduzimaju borbu sa medijem i ne istražuju ga, već ostaju kod svog stila, večno zaključani. Zato nam se i dešava da još uvek dobre fotografije iz osamdesetih i devedesetih budu nagrađene, iako smo ih dosta puta videli izložene. Kvalitet ne sporim, ali metodu, udeo u razvoju fotografije, praćenje nove estetike, vizuelno istraživanje, sporim.

Treće i poslednje pitanje, koje se postavlja, je da li virtuelizacija svega postojećeg utiče na izložbu „Na tragu svetlosti“? Moje mišljenje je da pogotovo fejsbuk i ostale društvene mreže utiču negativno. Kako je način izlaganja na izložbama za fotografe skup, ako su dosledni sebi, oni već na početku odustaju i traže lakše puteve. Individualna, automarketing objava na fejsbuku donosi autoru progresivno lajkove, uljuljkuje njega samog, ali sa druge strane guši i obeshrabruje kreativnost mladih fotografa koji žele da istražuju svoj senzibilitet kroz fotografiju. Lažno ih usmerava u jednom jedinom pravcu koji donosi slavu. Međutim, malo je voljnih koji znaju i hoće da ih obuče i upute kako da njihove teme predstave na najbolji način. Zato jedan deo njih, koji se odluči za izlaganje, idu u smeru imitiranja starijih kolega, ili sličnih fotografa sa interneta, gubeći originalnost po cenu prijema fotografija na FIAP salonima. Drugi deo mladih se potpuno posvećuje samostalnim izložbama, koje onda nemaju kvalitet, jer fotografije ne nose ni zanat ni iskustvo i nisu prošle nikakve kritike i sudove, osim virtuelnih lajkova društvenih mreža ili drugarskih komentara „vrh brate“, super i sl.

Možda je neko očekivao da ću nešto reći o pojedinačnim fotografijama na ovogodišnjoj postavci. Teško je to uraditi sa nekoliko reči, a da se ne ostane u ravni deskripcije fotografije, uz obavezno smeštanje u neku fioku kojoj pripada, što je očigledno i većini posetilaca ove izložbe. Za estetski i istorijski kontekst prikazanog treba više reči, pogotovo ako želimo da istaknemo i otkrijemo posebnost pojedinih fotografija, ali i zbirnu sličnost po motivu, estetskom pristupu, dokumentarnom značaju, sociološkom kontekstu ili semantičkom i semiotičkom značenju pojedinih fotografija.

Ubeđen sam da bi na taj način trebalo da radi žiri, koji je te fotografije izabrao za najbolje, ili bar za nagrađene fotografije na domaćim salonima. Kada bi pored svake fotografije stajalo i usaglašeno mišljenje žirija, to bi uticalo edukativno i marketinški, i otklonilo sve nedoumice oko izbora fotografija za nagrade, pa i opravdalo novac koji autori odvajaju za kotizaciju. Na organizatoru je da to dodatno angažovanje i finansijski podrži. Ovakvo ulaganje bi se dugoročno vratilo kroz povećano interesovanje za učešće na salonima, a posredno bi se odrazio i na kvalitet izložbe „Na tragu svetlosti“. Tako bi i svesni i nesvesni uticaj društvenih mreža na odluke bio marginalizovan, jer pisana reč kritike ostavlja duboki trag i uticaj, dopunjujući vizuelno.

Veliki doprinos izložbe „Na tragu svetlosti“ je i taj što će radovi koji su izloženi, ostati u arhivi Foto saveza Srbije kao trajan dokument o fotografskoj aktivnosti i dometima članova foto-saveza. Kako je u digitalno doba sve nestalno i veoma kratko traje, tradicionalan način čuvanja fotogarfija na papiru garantuje da ćemo u budućnosti imati potpuniji uvid na fotografsku sadašnjost. Vremenska distanca će tada odvojiti svaku subjektivnost od fotografije, pa će se onda pokazati i stvarni dometi današnje fotogafije u Srbiji.

Reciklaža sećanja

Novosti

4. априла 2017

0 1874

U okviru Beogradskog meseca fotografije 1. aprila 2017. godine u TC „UŠĆE“ je otvorena veoma zapažena izložba „Reciklaža sećanja“ slobodnog umetnika Gorana Kukića. Petar Grimani je napisao kritički prikaz ove izložbe i mi ga u celini objavljujemo uz autorske fotografije Gorana Kukića i fotografije sa otvaranja.

Fotografija kao dokaz i objekt u službi koncepcije.

Goranovo putovanje prema ovoj izložbi započelo je jedriličarskom regatom koja spaja Herceg Novii Bari.U Bariju pronalazi neobično mjesto, svojevrstan deponij neobičnih predmeta svrstanih po nekoj svojoj slučajnoj logici, iracionalnom sustavu. S jedne strane,riječ je o otpadu, jer svaki od predmeta je van upotrebei više se ne koristi,a opet se radi i o jednoj vrsti kolekcije (nalik na Antimuzej V.D.T.)

Fotografija sa otvaranja: Miki Veličković

Dijelovi izrezbarenih kreveta, motora, lustera, lanci, pribor za jelo, kape, igračke, alati, odjeća, muzički instrumenti, reklame, šivaće mašine, skulpture… beskrajan niz predmeta koji više nisu u svojoj primarnoj funkciji…

Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević

Lutke koje su bile manekenke i manekeni u izlozima ukombinirane u ovaj masivni amalgam kao da pričaju svoje priče, u kojima njihova vanvremenska idealna ljepota i karakter živog bića govore o nama.
Jedno je sigurno: svi ovi objekti bili su proizvodi ponuđeni u nekoj trgovini, svi su oni bili roba ili dio robe koja je čekala da je kupimo ili su služili u reklamne svrhe.

Plakat izložbe "Reciklaža sećanja" Gorana Kukića — Plakat izložbe „Reciklaža sećanja“ Gorana Kukića

Svi govore o prisutnosti nas ljudi i o našim potrebama, odnosu konzumacije proizvoda i njihovog ograničenog vremena korištenja.Prisutnost tijela koje istražuje zatečeno stanje ostaje zabilježena očima promatrača koji svoj dolazak u ovaj improvizirani muzejdokumentira svojim fotoaparatom.
Fotoaparat bilježi, visokom tehničkom razinom i oštrinom dokumentira ovaj konglomerat, ali tu nije kraj kreativnog čina.

Fotografija sa izložbe autora Gorana Kukića

Goran Kukić je već u prijašnjim autorskim projektima spajao konceptualnost suvremenih umjetničkih praksi s postavom koji postaje ambijentalan i, zajedno s popratnim materijalima, katalogom i plakatom, zaokružuje u cjelinu koja ima svoj specifičan narativ.

«Imamo ideje i znanje», «Kroz ogradu», «JNA84» su projekti koji su potpuno različiti u izvedbi i motivu i vrlo su tematski čisto obrađeni,a zajedničke svima njima su promišljenost i zaokruženost upravo u interakciji i interdisciplinarnom pristupu, koji uključuje i rad sa suradnicima, da bi se, na kraju, dobile posebna priča i estetska cjelina.
Tako je i sa ovom izložbom.

Fotografija sa izložbe: autor Goran Kukić

S jedne strane, primitivni totemizam apliciran ukontekstu industrijskih proizvoda postaje kroz same objekte svjedok neke tihe, gotovo prešućene mitologije stvaranja konstantnog otpada. Groblja u slavu vječite mladosti i konzumerizma. Otpad pokazuje pravu stranu gomilanja i konstantnog jurenja prema novom. Pokazuje potrošnost u jednokratnosti korištenja i smrtnost sadržaja, dok forma ostaje bez mogućnosti nastavljanja izvornog života.
Oblicii dalje ostaju intrigantni, zanimljivi i na novi način lijepi, oni ovako dobivaju novi produženi život, poput filmskih zvijezda i manekena što se utiskuju u našim unutrašnjim nebesima. Emocionalno ih zatopljavamo i volimo onakvima kakvi su sada, kombiniramo i kreiramo novi život slažući objekte u nekom nadrealističnom snu na javi.
Širenjem palete potrebnih i nepotrebnih proizvoda, širi se karcinogeno razaranje tkiva biosfere. O tome ne razmišljamo doksu novi, sjajni i zavodljivi. Stvaranjem umjetnih i novih potreba, širi se i prostor konzumerističkog labirinta, u kojemu gubimo i identitet i novce, a zadovoljstvo koje dobivamo je obično kratkog vijeka i nije nužno vezano uz naše primarne potrebe.

«Antropocen» je ime koje su znanstvenici prihvatili za početak novog geološkog razdoblja, jer sve veći broj istaknutih geologa stratigrafa smatra da je Zemlja, nakon više od jedanaest tisuća godina epohe holocena – razdoblja klimatske stabilnosti, čime je bitno omogućen dosadašnji razvoj ljudske civilizacije – vjerojatno već ušla u novu epohu svoje četiri i pol milijardi godina dugačke povijesti: u antropocen. Izrazom „antropocen“ želi se upozoriti na postupno sve veći, a sad već moguće i odlučujući utjecaj čovjeka na stanje Zemljinog sustava.
Upravo postavljanjemovakve izložbe u šoping centar, i to na panoima koji su samostojeći objekti unutar kompletne artikulacije prostora, Goran Kukić postavlja ne samo izložbu nego i čitav spektar pitanja koja se radijalno šire i indirektno otvaraju puno veći prostor od onog koji nas dresira i fokusira na kupovanje.

Pitanja koja iščitavam su: Što mi, zapravo, kupujemo? Što radimo u hramovima koji nas usisavaju i transformiraju u čiste konzumente? Što nam zapravo istinski treba?
Pitanja na koja postaje sve teže i teže naći pravi odgovor.

Činjenica je da sve više nalikujemo na lutke iz izloga. U interakciji sa stvarnošću, zrcaljenja su uvijek najmanje obostrana, a odbljesci brojni.Goran Kukić ovdje zadržava ulogu svojevrsnog fotografa kroničara, koji bilježi zatečeno stanje bez mnogo intervencija. Odabirom mjesta izlaganja svojih radova koji su nastali negdjeu izmaknutom prostoru i bilježenjem motiva koji nije toliko čest, nudeći nam dijalog bez ambicija da nam proda svoje fotografije,Goran prezentira svoju ideju, koju prenosi fotografijom.

Tekst napisao:
mr.art Petar Grimani

KRATKI POČETNI KURS FOTOGRAFIJE

Škola fotografije

20. марта 2017

0 2692

Poštovani ljubitelji fotografije pozivamo vas da se učlanite u Fotografski klub Vojvodina, jedan od najaktivnijih fotografskih klubova u Srbiji. Da bi vaše početno upoznavanje sa kreativnom stranom fotografije bilo što brže, klub organizuje KRATKI POČETNI KURS FOTOGRAFIJE u trajanju od od 8 časova.

Svi oni koji vole fotografiju, i koji se prvi put učlane u FKV do 31. marta 2017. godine, moći će da pohađaju ovaj kurs koji startuje početkom aprila meseca. Kratki početni kurs je namenjen početnicima, a za pohađanje je potrebno da imaju bilo kakav digitani fotoaparat.

Članarina za prvo učlanjenje u FKV je ista kao i za sve sadašnje članove i iznosi 2500 dinara za godinu dana, a uplaćuje se na tekući račun kluba. Učlanjenjem stičete mogućnost da učestvujete u aktivnostima, predavanjima, radionicama, školi fotografije i mnogim drugim sadržajima kluba. Kroz klub je do sada prošlo više od 100 foto-amatera i profesionalaca, koji su sticali i obogaćivali svoje znanje dok su bili članovi kluba, što je vidljivo i na njihovim fotografijama.

Ovaj kurs je uvod u mnogo sadržajniji kurs fotografije koji organizuje FKV, a na kome se obrađuju napredne fotografske tehnike namenjene onima koji žele da se ozbiljnije bave fotografijom. Više informacija o učlanjenju i programu kursa, možete dobiti, ako se obratite na e-mail: office@fkv.rs.

Fotografija u filmu Vima Vendersa

Fotografija i film

18. марта 2017

1 2433

“Као редатељ, ја сам приповедач. Али као фотограф, ја сам искључиво слушалац. Слушам приче мени испричане не od људи, већ od пејзажа и места, од кућa и улицa. Они су прошли кроз puno toga и imaju много тога да се кажu о нама и нашој цивилизацији.” – Wim Wenders

Vim Venders se od strane mnogih filmskih kritičara smatra za jednog od najvećih živih reditelja, s obzirom na njegovu osobenu filmsku estetiku izgrađenu još tokom sedamdesetih godina prošlog veka i ostvareni uticaj na razvoj autorskog filma. Međutim, manje se zna da se Venders, uporedo sa radom na filmu, aktivno bavi i fotografijom. Svoj rad na polju fotografije kultivisao je kroz dugoživeći projekat „Pictures from the Surface of the Earth“, koji je započeo početkom osamdesetih godina ciklusom „Written in the West“. Ideju za ovaj projekat dobio je tokom priprema za snimanje filma “Paris, Texas” fotografišući lokacije na američkom zapadu. Ovaj film iz 1984. godine, kao i mnoge druge Vendersove filmove, odlikuje izuzetna filmska fotografija za koju je zaslužan dugogodišnji Vendersov saradnik kamerman Robi Miler (Robby Müller). Potpuna posvećenost vizuelnim aspektima filma vidljiva je i na deset godina starijem ostvarenju ove dvojice umetnika “Alice in the Cities” (1974), koje predstavlja deo trilogije o putovanjima zajedno sa filmovima “Wrong Move” (1975) i “Kings Of The Road” (1976). Ono što karakteriše Vendersove fotografije, a to su melanholični prizori pustih predela, zapuštenih ili napuštenih ruralnih ili urbanih prostora, koji nameću teme kao što su vreme, sećanje, nostalgija, gubitak i pokret, karakteristično je i za filmsku fotografiju filma “Alisa u gradovima”, odnosno fotografije u filmu koje svojim polaroid fotoaparatom stvara glavni lik Filip.

Tridesetjednogodišnji Filip Vinter, novinar-fotograf, dobio je zadatak od svog izdavača iz Minhena da napiše reportažu o putovanju po Americi. Nakon četiri nedelje usamljeničke vožnje kroz prostranstva Amerike stigao je u njujorško predstavništvo minhenskog izdavača, ali bez napisane reportaže, samo sa hrpom fotografija. Službenik iz predstavništva, nezadovoljan Filipovim objašnjenjem da je sve na fotografijama i da će one vrlo brzo da iznedre traženi tekst, ostavlja ga bez avansa i upućuje na svoje pretpostavljene u Minhenu. Filip odlazi na aerodrom i kupuje kartu do Amsterdama za sutradan uveče, jer je let do Minhena otkazan zbog štrajka pilota. Tu na šalteru upoznaje svoje sunarodnike Lizu i Alisu, majku i ćerku, koje putuju za Amsterdam i provodi sa njima noć i naredni dan čekajući let. Na dan leta, ostavljajući Alisu Filipu, Liza odlučuje da još jednom ode do svog muža želeći da izgladi narušene odnose između njih dvoje. Kasnije tokom dana Filip dobija poruku od Lize, u kojoj mu predlaže da on sa njenom ćerkom odleti za Amsterdam i da je tamo sačeka do pristajanja narednog leta iz Njujorka. Međutim, Liza nije došla narednim letom i Filip shvata da Alisa, devetogodišnja devojčica, postaje jedino njegova briga.

Kroz razgovor sa Alisom saznaje da njena baka živi u Vupertalu u Nemačkoj i odlučuje da je odveze do nje. Ostatak filma prolazu u potrazi za Alisinom bakom, što se svelo na, maltene, besciljno lutanje, jer se ispostavilo da je Alisa slagala za Vupertal i da je jedini trag bio u vidu fotografije bakine kuće i nagoveštaja da se ona nalazi negde u Rurskoj oblasti. Tokom ovog lutanja zapadnom Nemačkom, u početku mrzovoljni Filip u potrazi za inspiracijom za pisanje i nesrećna Alisa u potrazi za svojom rodbinom, postepeno postaju bliski i nalaze zadovoljstvo u samom putovanju, u gradskim i ruralnim pejzažima, muzici koju slušaju, restoranima koje posećuju, tako da policijsko uplitanje i razrešenje Alisinog slučaja na kraju dolazi kao naglo buđenje iz jednog prijatnog sna.

Iako se prema izloženom sižeu može zaključiti da je Venders stavio akcenat na naraciju, ona je ipak u drugom planu, ali fragmentarna kakva jeste zbog niza izdvojenih epizoda tokom putovanja i zajedno sa fotografijom pejzaža, laganom muzikom i ritmom u celini, u funkciji je stvaranja jednog melanholičnog ili možda pre sentimentalnog osećanja, što je navelo neke kritičare da Vendersove filmove iz ove faze stvaralaštva podvedu pod termin egzistencijani sentimentalizam. Ovim osećanjem su obojeni i likovi u filmu i ono je posledica njihove otuđenosti, nemogućnosti da se uklope u društvo i usled toga besciljnog lutanja, težnje da se skrase i u isto vreme straha da će naći svoj dom. Odnos između Filipa i Alise je kičma filma i kroz njihovo vezivanje Venders pokušava da nađe izlaz iz ove rastrzanosti u samom putovanju. Kao da želi da kaže: Putovanje je život. Život čine predeli i gradovi kroz koje putujemo. Ljudi koje pritom srećemo. Život je u kretanju, bilo to autom, avionom, vozom ili metroom. U pogledu omeđenom prozorskim okvirom prevoznih sredstava. Prozorom kao okvirom za život uhvaćen u kretanju. Život ukadriran kamerom ili fotoaparatom tokom putovanja.

Crno-bela fotografija korišćena u filmu doprinosi građenju sumorne atmosfere. Pusti monohromatski pejzaži, povremeno u dugim kadrovima, samo su odraz duševnog stanja glavnih likova. Ona je više konotativna nego realistična; više osetljiva na duševni trepet, nego na telesni pokret; u većoj meri je odraz preovlađujućeg duha filma, nego što bi to bila kolor fotografija. I fotografije koje Filip izrađuje svojim Polaroid SX-70 fotoaparatom (mi ih vidimo kao crno-bele, iako su one možda u koloru) prema svom karakteru odgovaraju filmskoj fotografiji i funkciji koju ona ima u filmu. On u jednom trenutku upoređuje dobijenu fotografiju morskog pejzaža i sam morski pejzaž, pri čemu zaključuje da između njih nema nikakve sličnosti. Možda nam sugeriše da fotografija, jednostavno, prikazuje stvarnost u određenom prošlom trenutku, različitu od onoga što je sada. Međutim, možda hoće da kaže da ona predstavlja i njegovu intimnu stvarnost, stvarnost onakvu kakvom je on doživljava, ogledalo njegove duše.

Venders se tokom svoje karijere osim osećanjima usamljenosti, otuđenosti i mladalačkog “angsta” bavio konstantno i temom amerikanizacije Nemačke. U ovom filmu Filip često izražava netrpeljivost prema komercijalizaciji medija (razbija televizor ili šutira radio kada program prekidaju reklamama), ali sa druge strane konzumira američke filmove i muziku preko istih tih medija. I u Nemačkoj kao i u Americi bombardovan je rokenrolom, koji je u to vreme već postao globalni fenomen. Koristi džuboks da zavrti neki od američkih rok hitova ili posećuje koncerte tadašnjih rokenrol zvezda, ali ipak ima averziju prema komercijalizaciji koju kreira potrošačko društvo. U krajnjoj liniji može se reći da je njegov odnos prema američkoj kulturi ambivalentan. U tom smislu upečatljiv je kadar u kojem je prikazan mali Nemac sa sladoledom naslonjen na džuboks u trenutku dok pevuši pesmu “On the Road Again” ili krupni plan oznojanog lica Čaka Berija tokom nastupa na jednom od koncerata, a zatim i izraz lica hipnotisane nemačke publike.

Venders, koji je pisao i scenario za ovaj film, kroz dijalog između Filipa i jedne njegove njujorške prijateljice, pored kritike komercijalizacije i uopšte potrošačkog društva kao takvog, izražava možda i svoje shvatanje fotografije, odnosno navodi razlog koji ga tera da fotografiše. Razgovor između Filipa i Anđele doslovno prenet izgleda ovako:
Filip: “Od trenutka kada se izađe iz Njujorka ništa se više ne menja. Sve izgleda isto. Čovek više ništa ne može da zamisli. Pre svega ne može da zamisli nikakvu promenu. Postao sam sebi tuđ. Mogao sam jedino da zamislim da će se to tako nastaviti. Uveče bih bio siguran da ću se ujutru vratiti. A onda sam ipak vozio dalje i slušao taj hvalisavi radio. Uveče u motelu, koji je izgledao isto kao i onaj prethodne večeri, gledao sam tu okrutnu televiziju. Izgubio sam i sluh i vid.”
Anđela: “Ti si to odavno izgubio. Za to se ne mora putovati po Americi. Čovek izgubi sluh i vid kad izgubi osećaj za sebe. A ti si to odavno već izgubio. Zato su ti stalno potrebni dokazi da stvarno još postojiš. Sa tim pričama i doživljajima postupaš kao da su živa jaja. Kao da si ti jedini koji nešto doživljava. Zato stalno praviš te fotografije. Tako imaš nešto u ruci. Dokaz da si ti bio taj koji je nešto video. Zato si i došao ovde. Da bi te neko slušao. Tebe i tvoje priče koje zapravo pričaš samom sebi. Ali, to nije dovoljno…”
Filip: “Fotografisanje zaista ima neke veze sa dokazivanjem. Dok sam čekao da se slika razvije često me je obuzimao čudan nemir. Jedva sam čekao da gotovu sliku uporedim sa stvarnošću. Ni to poređenje nikada nije moglo da ublaži moj nemir. Stvarnost je te statične slike stalno sustizala i preticala. Samo sam još opsednutije fotografisao. Druge fotografije, osim tih polaroida, tek ne mogu da zamislim…”

„Alisa u gradovima“ je možda najbolji Vendersov film i s toga topla preporuka ne samo zaljubljenicima u fotografiju, već pre svega probitačnim filmofilima. Ovim prvima, međutim, rado preporučujem i Vendersov dokumentarac iz 2014. godine „The Salt of the Earth“, biografski film posvećenom brazilskom fotografu Sebastijaou Salgadu. No, to je već neka sasvim druga priča…

Tekst napisao:
Dejan Marković
član FKV

Foto-konkurs PRINCIPI CRVENOG KRSTA

Foto takmičenje

16. марта 2017

0 1703

Plakat konkursa "Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu"

KONKURS ZA NAJBOLJU FOTOGRAFIJU NA TEMU
“Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu”

Plakat konkursa "Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu" — Plakat konkursa „Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu“

Pozivamo Vas da učestvujete na prvom nagradnom konkursu Crvenog krsta Vojvodine za najbolju fotografiju na temu “Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu”.
Osnivač Crvenog krsta bio je Anri Dinan, vizionar i humanista koji je pokrenuo ideju da u svakoj državi treba da postoji društvo Crvenog krsta koje će pomagati svim ljudima kojima je pomoć potrebna u toku ratnih sukoba. Ideja je nastala davne 1864.g., i danas ona živi u 190 država u svetu u kojima je Crveni krst i Crveni polumesec na raspolaganju milionima ljudi.
Misiju Crvenog krsta određuju Osnovni principi, koje poštuju svi volonteri i zaposleni u Nacionalnim društvima Crvenog krsta i Crvenog polumeseca širom sveta. Oni omogućavaju da organizacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca pristupe ljudima u različitim okolnostima i na svim lokacijama, pružajući relevantne i pravovremene humanitarne usluge ugroženim zajednicama u vreme sukoba, prirodnih nesreća i kriza.

Osnovni principi Crvenog krsta usvojeni su na Međunarodnoj konferenciji Crvenog krsta i Crvenog polumeseca u Beču 1965.godine i glase:

1. HUMANOST
Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, rođen u želji da bez diskriminacije ukaže pomoć ranjenicima na bojnom polju, u svom međunarodnom i nacionalnom vidu nastoji da spreči i ublaži ljudske patnje u svim prilikama. Njegov cilj je, da štiti život i zdravlje i da obezbedi poštovanje ljudske ličnosti. On unapređuje uzajamno razumevanje, prijateljstvo, saradnju i trajan mir među svim narodima.

Humani smo onda kada brinemo o drugim ljudima, posebno prema onima koji nisu u mogućnosti da se brinu o sebi i da obezbede osnovne ljudske potrebe. Humanost podrazumeva poštovanje svih ljudi i pružanje pomoći svima kojima je pomoć potrebna.

2. NEPRISTRASNOST
Crveni krst ne pravi nikakvu razliku prema narodnostima, rasi, verskim ubeđenjima, klasi ili političkom mišljenju. Crveni krst nastoji da ublaži stradanje pojedinaca, rukovođen samo njihovim potrebama dajući prvenstvo najhitnijim slučajevima nesreća.

Ne zaboravimo da su ljudi u nevolji isti, i da je svima pomoć potrebna i dobrodošla. Ovaj princip predstavlja suštinu ideje, odnosno ideal Crvenog krsta.
Nepristrasni smo onda kada sve ljude vidimo istim očima, bez diskriminacije i osuđivanja.

3. NEUTRALNOST
Da bi očuvao poverenje svih, Crveni krst se ne opredeljuje u neprijateljstvima i ne angažuje se u bilo koje vreme u raspravama političke, rasne, verske i ideološke prirode.

Kada se desi sukob dve strane (prijatelja, članova porodicice i sl.), ljudi očekuju od nas da se opredelimo čiju stranu podržavamo. Ponekad to nije lako, jer ako zauzmemo jednu stranu, druga će izgubiti poverenje u nas.

4. NEZAVISNOST
Pokret je nezavisan. Nacionalna društva, kao pomoćni organi humanitarnih službi svojih vlada i podvrgnuta zakonima u njihovim zemljama, moraju uvek da sačuvaju svoju autonomiju, koja će im omogućiti, da u svako doba deluju u skladu sa principima Pokreta.

Nezavisni smo onda kada donosimo odluke sami, kada ne podležemo bilo čijim pritiscima i kada je naše ponašanje vođeno osnovnim ljudskim vrednostima.

5. DOBROVOLJNOST
To je dobrovoljni pokret za pomoć, koji ne pokreće želju za sticanje koristi.

Princip dobrovoljnosti je dobro poznat svim volonterima. U svakodnevnom životu, dobrovoljnosti je nažalost sve manje. Podsetimo sve ljude, da dobrovoljnost oplemenjuje i da je dovoljno da za vaše dobro delo dobijete osmeh kao znak zahvalnosti. Tada shvatite da nijedna materijalna nagrada ne može tu vrednost da zameni.

6. JEDINSTVO
U jednoj zemlji može postojati samo jedno društvo Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca. Ono mora biti dostupno svima i sprovoditit svoju humanitarnu delatnost na celoj teritoriji.

Jedinstvo bi značilo da ujedinjenost oko neke ideje, a da smo pri tom potpuno različiti. Svedoci smo divnih stvari koje ljudi mogu da učine kada ih povezuje ista misao, dobra ideja, lepa osećanja, I zajednička volja. Tada mogu da nastanu dobra dela koja menjaju ceo svet.

7. UNIVERZALNOST
Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, u kome sva društva imaju jednaki status i dele jednaka prava i dužnosti, da se međusobno pomažu, je univerzalan.

Univerzalnost je princip koji nas povezuje, koji nam je svima zajednički. Npr. to što volimo da pomažemo drugima je univerzalno svim volonterima Crvenog krsta.

1.Tema i cilj takmičenja
Tema takmičenja je “Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu”. Cilj takmičenja je da se šira javnost upozna sa Principima Crvenog krsta i njihovim značenjem u svakodnevnom životu. Takođe, cilj takmičenja je i da svi ljubitelji fotografije izraze svoju kreativnost, inovativnost u prepoznavanju principa Crvenog krsta u društvu koje ih okružuje. Na taj način, podsetićemo javnost i skrenuti joj pažnju da humane vrednosti postoje, da ih trebamo negovati i širiti u našem društvu (pogotovo među mladima).

2.Ko može da učestvuje?
Takmičenje se odvija u dve kategorije:
– Učenici srednjih škola (uzrasta od 16-19 godina) u Vojvodini.
– Svi ljubitelji fotografije stariji od 19 godina, studenti Akademije umetnosti Novi Sad sa odseka- fotografija, članovi Foto kluba Vojvodine i Foto kino i video saveza Vojvodine.

3.Izbor fotografije i nagrade
Izbor fotografije izvršiće stručni žiri koji čine prof. Željko Škrbić profesor na Akademiji umetnosti Novi Sad–odsek fotografija, Saša Avram- stručni saradnik Crvenog krsta Srbije, Anđela Papić-stručni saradnik Crvenog krsta Vojvodine i fotograf Aleksandar Radić direktor Digital studija “Đenka” u Novom Sadu. Žiri će ocenjivati fotografije na onovu sledećih kriterijuma:
• Fotografije su u skladu sa temom takmičenja
• Originalnost
• Umetnički kvalitet fotografije
• Mogućnost primene fotografije u promotivne svrhe unapređivanja svesti javnosti o humanim društvenim vrednostima.
U odnosu na postavljene kriterijume, žiri će odabrati po 3 najbolje fotografije za obe kategorije učesnika (učenike I sve ljubitelje fotografije starije od 19 godine) i nagraditi ih nagradama Crvenog krsta Vojvodine uz veliku podršku i pomoć donatora za:
1.mesto-Vaučer za kupovinu u vrednosti od 5,000 dinara u Gigatron prodajnim objektima.
2.mesto- Knjiga “Digitalna fotografija-priručnik koji nedostaje”- autor David Pogue
3.mesto- Power bank –eksterni punjač za mobilni telefon 8000 mAh

4.Tehnički zahtevi za sve učesnike:

• Digitalni format: JPG
• Kolorit: u boji ili crno-belo
• Originalne dimenzije: 30x40cm i 30x45cm, 300dpi u rezoluciji
• Orjentacija: vertikalna ili horizontalne
• Veličina fajla: maksimalno do 10 Mb
• Rezolucija fotoaparata: minimum 8 Mpix (za učenike srednje škole)

Digitalni naziv fotografije treba da bude u skladu sa sledećom formulacijom
• Broj koji se nalazi ispred principa_Prezime_ime_naziv fotografije

5.Izložba fotografija
Izložba će se održati u izložbenom prostoru Kulturnog centra Novog Sada-dvorcu “Eđšeg” (ul. Antona Čehova 4), u Nedelji Crvenog krsta koja se tradicionalno obeležava različitim aktivnostima u periodu od 8-15.maja. Otvaranje izložbe kao i uručenje nagrada pobednicima održaće se 8. maja, a izložba će biti otvorena za sve posetioce do 12.maja.
Pored pobedničkih fotografija, biće izložene i druge fotografije učesnika koje po mišljenju stručnog žirija ispunjavaju zadate kriterijume. Takođe, fotografije će biti objavljene na sajtu i FB stranici Crvenog krsta Vojvodine.
Troškovi prevoza pobednika biće pokriveni od strane organizatora, kao i troškovi štampanja fotografija.

6.Kako da učestvujete?
Fotografije je potrebno dostaviti najkasnije do 10.aprila 2017. na mail stručnog saradnika za podmladak i omladinu Crvenog krsta Vojvodine, Sofije Jovanović – sofija@ckv.org.rs.
Uz svaku fotografiju potrebno je poslati i Formular za prijavu fotografije i dozvolu autora (u prilogu ) koja se odnosi na štampanje i objavljivanje fotografije na sajtu i FB stranici Crvenog krsta Vojvodine.
Svaki učesnik može dostaviti po jednu fotografiju po principu Crvenog krsta koji sam odabere. Napominjemo da nije dozvoljeno slanje više fotografija na temu jednog principa.
Autori fotografija preuzimaju svu odgovornost koja se odnosi na osobe i objekte koji su prikazani na fotografiji.

7.Ograničenja
Fotografije će biti diskvalifikovane ukoliko imaju konotaciju rasizma, ksenofobije ili diskriminacije; promovišu verske, nacionalističke, vulgarne, nasilne, agresivne, nepristojne, političke ili pornografske sadržaje; izražavaju pretnje i klevete.

8.Dodatne informacije
Dozvoljeno je da na Konkursu učetvuju fotografije koje su već objavljivane i/ili obrađivane. Za sve ostale dodatne informacije možete se obratiti Sofiji Jovanović na broj 063/583-610 ili na mail sofija@ckv.org.rs.

S poštovanjem,
CRVENI KRST VOJVODINE

Takav život u FKV

Predstavljamo

12. марта 2017

0 2390

Fotografski klub Vojvodina ima čast da prvi organizuje promociju foto-monografije „TAKAV ŽIVOT“ Miroslava Predojevića MF FSS. Razgovor sa autorom i prezentacija fotografija, originalnih fotografija, čak i onih koje ne možete videti u monografiji, će se održati u FKV u utorak 14. marta 2017. godine u 20h. Pozivamo sve ljubitelje fotografije na ovu promociju i razgovor sa autorom. Knjigu pored fotografija krase i izuzetni citati iz književnih dela najpoznatijih srpskih književnika.

„Ide, pa stane, pa ne ide, stoji, neće da ide, pođe, krene, ama, ide, ali stane, krenuće, mora da krene, jer ne može da stoji ako krene, jer ne može da krene ako stoji, ide, ne ide, pođe, pa zastane. Takav život“.

Crtica iz života preuzeta iz knjige „Sujeverice i druge reči“ Branka V. Radičevića je najbolja ilustracija nastajanja fotomonografije čija je završna konstatacija i njen naslov.

Foto-monografija "Takav život" Miroslava Predojevića — Fotomonografija „Takav život“ Miroslava Predojevića

Foto-monografija TAKAV ŽIVOT je nastajala relativno dugo (od 2005. do 2015. godine), otimala se i prilično otegla u pripremi, jer nije bilo lako bogat materijal skockati u korice jedne knjige.

I dođe dan da možemo objaviti njen izlazak iz štampe, na samom koncu 2016. godine, a ovo je njena prva javna prezentacija koja se organizuje.

Foto-monograija priča o svakodnevnom životu, ljudi sa ovih prostora, koji trepere u neumitnoj prolaznosti i bivaju uhvaćeni na svetlosno osetljivoj emulziji filma, a sve u pokušaju da se dotakne sama srž ljudskog življenja i trajanja. Redosled i raspored fotografija zamišljen je kao zatvoreni krug u kome je „mali” čovek središna tačka i nit koja povezuje sve fotografije.

Osveženje saboraša, Sabor trubača u Guči, avgust 2010. godine

Svakoj fotografiji iz serije TAKAV ŽIVOT, koje su uvek raspoložene za priču, kao i njihovi akteri, nađen je odgovarajući kratki tekst, uglavnom preuzet iz bogate domaće literature, u vidu proznog ili poetskog citata koji je realno ili asocijativno komplementaran sa fotografskom slikom. Preplitanje slika i reči oduvek je povezano, pa tako, u sadejstvu, najbolje funkcionišu.

O fotomonografiji su napislai:

Posmatran kroz vizuru pravog fotografa, svakodnevni život je sve osim svakodnevni. On postaje poseban, fenomenalan, briljantan, uzbudljiv. Tu više nema prostora za distinkciju između „lepog“ i „ružnog“.

Na njegovim fotografijama sve postaje „kako jeste“ a životne situacije za koje smo mislili da ih poznajemo, da ih lako i sami uviđamo u prostoru oko sebe, odjednom nam se javljaju u svom punom značenju.
Izvod iz teksta Miomira Petrovića

Rajko Džakovic, pesnik, Durmitor, avgust 2006.

Pred nama je knjiga sećanja, dnevničkih zapisa, zgusnutih sentimenata, knjiga koju jedan titrajući senzibilitet predaje drugim osetljivim dušama. (…) Fotografije u ovoj knjizi, kao i tekstovi, sazdani su ne samo od svetlosti nego, ništa manje, od senki i muklih molskih tonova, ali, kako videsmo na kraju, ova knjiga jasno svedoči da slavi ono što nam je najvažnije – slavi život.
Izvod iz recenzije Gorana Malića

Tajna najboljih dela je upravo u tome što dobijaju puni smisao kada ih podelite sa prijateljima i poštovaocima…

Fotomonografija TAKAV ŽIVOT ima sledeća osnovna obeležja:
Format: 22 x 23,5 cm
Obim: 224 stranice
Osnovni sadržaj: 117 crno – belih fotografija
Rezime na engleskom jeziku
Štampa: u punom kolornom opsegu ofsetnim procesom da bi reprodukcije bile verne originalu
Povez: broširani

BIOGRAFIJA:

Portret Miroslava Predojevića-snimio Lj Tesic-2012

Miroslav Predojević rođen je u Čačku 1955. godine. Od 1978. godine se bavi fotografijom. Izlagao je na više stotina kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobio niz nagrada i priznanja. Priredio je 25. samostalnih izložbi. Nosilac je zvanja Majstor fotografije Foto saveza Jugoslavije/Srbije. Sekretar Foto saveza Srbije i član Sekcije umetničke fotografje ULUPUDS-a Beograd.

45 paklenih noći nad Beogradom

Novosti

4. марта 2017

0 1176

Tomislav Petrnek autor Izložbe - autor Rajko Karišić

U Maloj galeriji Doma Vojske Srbije, juče 3.marta 2017. godine, otvorena je samostalna izložba fotografija barda fotografije na ovim prostorima, gospodina TOMISLAVA PETERNEKA, pod nazivom „45 paklenih noći nad Beogradom“. Na izložbi su predstavljene fotografije snimljene tokom NATO bombardovanja Beograda 1999. godine. Goste je, u ime organizatora pozdravila potpukovnik Biljana Pašić dok se prisutnima svojom besedom o autoru i njegovim radovima obratio Dušan Milovanović, istoričar umetnosti iz Beograda. Na kraju se prisutnima obratio i sam autor, Tomislav Peternek, vidno uzbuđen, koji je, na kraju svoga obraćanja, istakao da on, kao autor, donira kompletnu izložbenu postavku Ministarstvu odbrane Republike Srbije jer, kako je istakao, ovi eksponati mogu samo njima i da pripadaju…
Poštovani, ovom mojom malom foto pričom pokušaću da Vam dočaram atmosferu u Maloj galeriji tokom čina otvaranja ove značajne izložbe koju ćete moći da posetite do 27. marta ove godine. U prilogu ovoga teksta je i kompletan tekst gospodina Dušana Milovanovića pročitan na samom otvaranju izložbe.

Istoričar umetnosti Dušan Milovanović govori na otvaranju

Na otvaranju je prisutnima Dušan Milovanović, osvrćući se na događaje iz 1999.godine, opisao značaj izložbenih fotografija i i njegov tekst prenosimo u celini:

„Poštovani,

Misao Patrijarha Srpskog Germana “Oprostiti, ne i zaboraviti“izrečena je u duhu hrišćanskog dobrotoljublja i čini se, da se u sledu događaja nekako izlizala i izgubila biblijsku potenciju, ili u najmanju ruku dovela u sumnju mnoštvo na srpskim prostorima,napaćeno tokom minulog veka.
Kada se jednom o nešto saplete, to je slučaj; dva puta na istoj prepreci, već je glupost; svako sledećesudaranje može da izvede jedino – idiot.
Zaboraviti se ipak, zaista, zaista vam kažem – nikako ne sme!
A treba li oprostiti?
Jer, pamti li se da su “saveznici“ u Velikom ratu Srbima često bili “gori od Nemaca“;
Tokom Drugog svetskog rata, pamte li se sva nepočinstva od strane Sila Osovine, ali i Saveznika pa i “istokrvne braće drugih ispovesti“; i na kraju – može li ko da zaboravi Agresiju NATO Alijanse 1999. godine, s posledicama čiji teret će vući sve generacije, u nedogled u budućnosti?

Plakat izložbe „45 paklenih noći nad Beogradom“

Psihološka dvosmislica “Oprostiti, nikako i zaboraviti“ nikako nas ne može odvestii do njenog rešenja. Jer u pominjanim vremenima viteštvo, Ženevska i druge konvencije o humanosti, svi sporazumi, preporuke i dokumenta Lige Naroda i Ujedinjenih Nacija za Srbe su jednostavno prenebregnuti, i ovaj narod je doveden u poziciju da treba da se potčini ili mu sledi brisanje sa mape sveta. Kako, uostalom, drugačije razumeti najveću Alijansu ikad sačinjenu u istoriji ratovanja, koja kreće na SRJ, sve da satre ( 24. mart-10. jun), udruženim snagama 19 zemalja (SAD, Velika Britanija, Belgija, Holandija, Danska, Island, Češka, Francuska, Nemačka, Mađarska, Italija, Španija, Grčka, Turska, Kanada, Norveška, Poljska, Portugal, Luksemburg)? Među njima su i bivši “saveznici“. A pamti se da niko nije odbio. Istine radi, u redovima Alijanse ta akcija se zvala Operacija Savezničkih sila (en. Operation Allied Force), dok su je Oružane snage SAD zvale Operation Noble Anvil, odnosno Operacija Plemeniti Nakovanj.
Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata, a 1.150 borbenih aviona istreslo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, bacio 37.000 „kasetnih bombi“, upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom i druga nedozvoljena sredstva. Prema proceni Vlade Srbije u bomardovanju je poginulo najmanje 3. 200 ljudi, od kojih 89 dece; po nekim izvorima – podleglo je skoro 4.000, a ranjeno i povređeno više od 12.500 osoba. Nedavno objavljeni zvanični podaci Ministrastva Odbrane Srbije govore o 1.008 ubijenih vojnika i policajaca. Uništena infrastruktura zemlje, preko 100 milijardi dolara materijalne štete, otkinuto Kosovo od Srbije, pripremljen teren za otcepljenja i stvaranje novih, nakaznih “država“ samo su neki od rezultata ovog “poduhvata“. Pribrojmo još i nemerljivi uticaj radijacije nastao posle upotrebe zabranjene municije s osiromašenim uranijumom, koji žanje nezapamćenu žetvu po Srbiji i Srpskim zemljama.

1 of 22

Autor fotografije: Rajko Karišić

Autor fotografije: Rajko Karišić

Autor fotografije: Rajko Karišić

Autor fotografije: Rajko Karišić

Autor fotografije: Rajko Karišić

Autor fotografije: Rajko Karišić

Autor fotografije: Rajko Karišić

Autor fotografija Rajko Karišić
Autor fotografija Rajko Karišić

Autor fotografije: Rajko Karišić

Autor fotografije: Rajko Karišić

Autor fotografije: Rajko Karišić

Autor fotografije: Rajko Karišić

Izuzetna poseta na otvaranju - Autor fotografije Rajko Karišić

Autor fotografije: Rajko Karišić

Autor fotografije: Rajko Karišić

Može li se oprostiti?
Na kraju, 2007. u Vašingtonu je otvoren Muzej holokausta, a na vernisaž nije pozvan ni jedan predstavnik naroda Srbskog i nijedan dokument o stradanju Srba nije izložen. Ovakvo patološko i hronično stanje mržnje, ili neodnosa ako vam je lakše, produžava se dakle i shodno sledu prethodnih događaja. I kraj mu se ne nazire.
Sme li im se oprostiti?
Jer, beskrajno okretanje “i drugog obraza“ prvi su prekinuli mudri Jevreji. Da li je vreme da i Srbi zauvek odustanu od te mazohističke prakse? Naravno, uznemiriće se liberali i svi gadljivi na sopstveno poreklo. Velikodušnoim prepuštamo prvenstvo u isticanju, njihovih obraza.
Pamtimo misao velikog nemačkog filosofa Artura Šopenhauera: “Oprostiti i zaboraviti znači stečena dragocena iskustva baciti kroz prozor“. I još: oproštaj, bez sankcija istovremeno abolira zlikovca i daje šansu sledećoj generaciji da ponovi nedela. Sme li se ovaj narod i dalje činiti neveštim, “pacifistom“, “hrišćaninom“, ili jednostavno – blesavim?

Jedan od onih koji svakako pamte, a oprašta li – samo on zna, jeste veliki srpski umetnički fotograf, gospodin i ljudina Tomislav Peternek. Plod njegove borbe protiv NATO agresije čini impresivno svedočanstvo o nepočinstvima i njihovim gadostima, ovoga puta spakovan u format 45 paklenih dana. Svedok sa kamerama, naučen od početka da samo svedočanstvo sa lica mesta – jeste ispravno svedočanstvo – učinio je poduhvat, i iz dana u dan beležio zverstva nevidljivih neprijatelja. Koliko li se puta tih dana prolomilo psovki – molitvi – “a što ne izađete na crtu, smradovi?“; i koliko doskočica za oborenih 70-tak njihovih letilica – “Izvinite, nismo znali da su nevidljive“; koliko li se samo akumulisalo besa dok su sejali smrt i rasap po svemu šta im je bilo po volji, i na dlanu… Dotle je Tomislav, po krovovima, na nasipima, sa zemlje… osmatrao i snimao same trenutke eksplozija i urušavanja, da bi zatim sasvim “obradio“ njihove posledice. Spremnost – spretnost, analitičnost, radinost mu nikada nisu nedostajali. Ovo pred nama, međutim nekima budi sumnju da je sve to delo samo jednog čoveka. Kako je postigao, kako je znao gde će se dogoditi, kako tamo stizao, kakvom brzinom je morao da snima, da dorađuje, smišlja šta dalje (?)… da bi u sasvim rđavim uslovima uspevao i da šalje obilje svedočanstava širom sveta.

Autor fotografije: Rajko Karišić

Izuzetna poseta na otvaranju – Autor fotografije Rajko Karišić

Nazvaćemo to Peternek expres. Neki mu i nisu verovali, pa je morao dodatno da osnaži i dokazuje verodostojnost snimaka; drugima nije bilo jasno otkud toliko, takvih, tačnih informacije o metama i događajima. Nisu mogli da zamisle da Peternek radi na mnogo kanala, a da pri tom ima i savršenu anticipaciju. Opasnost je njegovo zanimanje, dokazao je to tokom života bezbroj puta. A ovoga se (samo) ozračio pored radiaktivnih antena na beogradskim zgradurinama. Ali, žilave je on sorte, ni radijacijom mu se ne može doakati!
Iz ogromnog korpusa fotografija Ciklusa bombardovanja Srbije, Peternek je odbrao 24 događaja, predstavio ih u gro planu, a ispod svakog, u frizu postavljene su fotografije o posledicama zločinačkog akta. Ovakav iskaz može da se čita i kao mračna saga zbitija. Ispod oskrnavljenog neba Otadžbine.
Sve što je Peternek dosada snimio i sačuvao, od najstarijih fotografija iz 50-tih godina prošlog veka do današnjih dana predstavlja nacionalno blago koje se mora čuvati, štititi, predstavljati… da bi služilo osnaženju pamćenja i svega što za tim sledi. Odavno je njegova kolekcija prevazišla mogućnosti ličnog fonda. Nacionalne institucije bi trebalo da se zainteresuju i otpočnu staranje o fotografskom fondu Tomislava Peterneka.
Ciklus o bombardovanju svakako pripada i istoriji Srpske Vojske, i u svakom smislu zaslužuje da ona u budućnosti o njemu vodi računa. Jer ove fotografije zauvek čuvaju istinu i o herojstvu vojnika, rezervista i naroda, oklevetanih za zločine; da bi oni što kleveću – izašli iz svojih ljuštura i rupa i zločine nad njima činile.
I još jednom, ovo je delo u prilog nezaborava, uz koga se opraštenje nikako ne rimuje.
U pameti se, narode, i jadni i slavni!“

Uvodni tekst i autor fotografija:

Rajko Karišić

Lekcije svima za nauk !

Novosti

1. марта 2017

0 1935

Jedna izuzetna postavka, neuobičajena po konceptu, a još više po prezentaciji unutar galerijskog prostora, je izložba „Lekcije iz 91“ koju je osmislila kustoskinja Sandra Vitaljić. Izložba je otvorena 28. februara 2017. u Muzeju istorije Jugoslavije i predstavlja izbor ratnih fotografija, koje su snimili mnogobrojni fotoreporteri slovenačkih, hrvatskih i srpskih medijskih kuća, i koje u datim istorijskim okolnostima predstavljaju pogled na ratna dešavanja u toku i posle 1991. godine na prostoru bivše Jugoslavije. Pored fotografija izložene su i naslovne strane novina i novinski članci, medija zaraćenih strana iz tog doba.

1 of 17

Izložba podstiče na duboko razmišljanje i prati je muk posetilaca dok je posmatraju, a kao aura nad izložbom se nameće pitanje: Zašto je svim narodima Jugoslavije, tako gorka spoznaja o sebe samima, trebala da se desi?
Izložba u Beogradu je bila u organizaciji Foto saveza Srbije i njoj su prethodile izložbe u Zagrebu u okviru festivala „Organ vida“ i izložba u Mariboru, dok je sledeća destinacija Berlin. Sigurno je u tome i simbolika zbog uticaja koji je Berlin imao na balkanska dešavanja. Izložbi su prisustvovali kao gosti Foto saveza Srbije organizatori izložbi iz Maribora i Zagreba. Možete je pogledati do 26. marta 2017. godine, a ako delite moje mišljenje, da je fotografija najbolji i najobjektivniji dokument vremena, ovu izložbu ne smete propustiti. A istina o ratu je uvek negde između.

Tekst i fotografije:
Milovan Ulićević

Prvi online sastanak FKV

Novosti

15. фебруара 2017

2 1780

Jučerašnji dan zaljubljenih 14.02.2017. je bio i jedan poseban dan zaljubljenika u fotografiju. Tog dana je održan prvi online sastanak Fotografskog kluba Vojvodina. To je još jedno unapređenje koje nam je savremena tehnologija omogućila, a koju ćemo koristiti za dogovor i edukaciju članova kluba. To će biti dopuna redovnim sastancima kluba, koji će se i nadalje održavati, već samo dopuna kada klubu tako bude odgovaralo.
Online sastanci će nam omogućiti da u rad kluba uključimo i one zaljubljenike u fotografiju, koji zbog udaljenosti od Novog Sada nisu u mogućnosti da prisustvuju sastancima, predavanjima i kursevima o fotografiji, a želeli bi da se uključe u rad jednog od najaktivnijih fotografskih klubova u Srbiji.

Sve nijanse crne

Blog

16. децембра 2016

1 2986

do-you-remember-yoursel — Do you remember yourself - Fotografija: Željka Gavrilović

Dešava se u poslednje vreme jedna neusklađenost između značaja izložbe u estetskom smislu, i prostora u kome se prezentuju takve izložbe javnosti. Sa jedne strane imate izložbe „tek da nešto okačimo“, koje svojim malim dometom ne zaslužuju da se prikažu javnosti, jer autor nema šta da kaže fotografijama, iako ih je opremio najboljim ramovima i u reprezentativnoj galeriji. S druge strane imate izložbe koje zbog skromnosti autora završe u nekoj neadekvatnoj slabo osvetljenoj prostoriji, sa minimalnom ili nikakvom opremom fotografija, ali zato sa odličnom izložbom, sjajno koncipiranom i iznad svega originalnim i doslednim pristupom fotografskoj umetnosti, a kojoj su mišljenja posetilaca unisona u rasponu od pozitivnog stava do oduševljenja.

Do you remember yourself - Fotografija: Željka Gavrilović — Do you remember yourself – Fotografija: Željka Gavrilović

Ovoj drugoj grupi izložbi pripada zasigurno i samostalna izložba „NOIR“ Željke Gavrilović iz Valjeva koja je otvorena 14. decembra 2016. godine u centru za strane jezike „Kontext“ (ugao ulica Knez Mihajlove i Vuka Karadžića u Beogradu, prvi sprat) Izložbu je otvorio proslavljeni reditelj Slobodan Šijan (kultni film „Ko to tamo peva“) koji je u Željkinim fotografijama prepoznao „tamnu stranu strepnje koja nas je obuzimala u kinoteci davnih sedamdesetih godina“. Naslov izložbe njega asocira na vrstu filmova koju su francuski kritičari nazvali „film noir“. Prisetio se on tih godina kada je upoznao Željku i kada su u kinoteci „strepili da možda postoji mračniji svet iza privida obične svakodnevnice“. To se može prepoznati i na Željkinim fotografijama.

Run away - Fotografija:Željka Gavrilović — Run away – Fotografija:Željka Gavrilović

Njena izložba je dosledna jednoj ideji na svakoj fotografiji, veoma čvrstog koncepta sprovedenog od prve do zadnje fotografije. U detaljima svakodnevnice, u ljudskim figurama, sakrivenim karakterima u siluetama, dubokim senkama kriju se osećanja i raspoloženje. Uticaj koji je ljubav prema filmu (dani provedeni u kinoteci), i druženje u mladosti sa ljudima iz sveta filma koji su pomerali njegove granice, ostavilo je uticaja i na svet ovih fotografija. Sve fotografije imaju jednu filmičnu notu, pa deluju kao međukadrovi koji povezuju dve glavne scene velikog kontrasta života, ili kao kadrovi koji povezuju neke dve nevidljive realnosti. Te dve realnosti ne predstavlja autorka direktno, već međuvezom ili kako rekoh, međukadrom, koji nosi ton i osećaj iz obe realnosti, i koji je trenutak i prolaznost, a ipak večan, zaustavljen na fotografiji.

Hiden erotism Fotografija: Željka Gavrilović

Na fotografijama nema naznaka o kome se radi, koje su to ličnosti, karakteri, kakve su njihove priče i sudbine. To je isključeno, i dati su ogoljena osećanja u svim nijansama crne. Crnoj se podređuje i svetlo, pa više to nije svetlo koje osvetljava tamu, već svetlo koje više ili manje upija crnu.

Light enigma - Fotografija: Željka Gavrilović — Light enigma – Fotografija: Željka Gavrilović

Kompozicije fotografija su takođe dosledne, ali i to potiče iz osećaja i vizuelnog iskustva, a ne iz znanja o strukturi fotografije. Nije kompozicija zasnovana na jednoj dominantnoj tački interesa, kojoj su svi ostali likovni elementi „u službi“ kako bi joj dali još veći značaj. Takve kompozicije su česte kod fotografija gde ima ogoljene priče povezane sa motivom, što god Željke nije slučaj. Ona kompoziciju gradi bez čvrstog centra, a na mikro-povezivanju crnih površina i reakciji koje će prisustvo čoveka, ili detalja tela, izazvati kod posmatrača.

Apokalyptic - Fotografija: Željka Gavrilović — Apokalyptic – Fotografija: Željka Gavrilović

Čovek se doživljava kao kopča sa realnošću i sa osećanjima, koja su prvenstveno osobina ljudi. Tako da fotografije ne nose apstraktnu notu, niti je razuđena kompoziciona struktura, svojstvena apstrakciji, zato izabrana. Ona je posledica dilema koje su lični osećaji i slutnje, ali i tuđi osećaji i stanja, profesionalno saznani (autorka je psiholog), pa sakupljani u glavi, odjednom isplivali na površinu i vizualizovani. To je uspešno pokazala ovom izložbom Gavrilovićka, a i svojim delovanjem poslednjih nekoliko godina, od kada se intezivno interesuje za fotografiju.

All the love and pain - Fotografija: Željka Gavrilović — All the love and pain – Fotografija: Željka Gavrilović

Zato je u pravu slikar mr Milomir Romanović kada u tekstu koji prati katalog izložbe kaže: „Svaka Željkina fotografija je posledica poetskog stava. Susret sa istinom. Ona ne koketira sa slikom-fotografijom, ne montira, ne aranžira. Ona je lovac, lovi trenutak, kada je priroda došla u susret čoveku….“. A ja dodajem, ne bezosećajni lovac na atrakciju, dokumentarnost, život, socijalu, „babe i tarabe“, već na svoje osećaje, koje veoma uspešno vizualizuje, što nam pokazuje ovom izložbom.

Outside inside - Fotografija Željka Gavrilović — Outside inside – Fotografija Željka Gavrilović

Ovakve izložbe zaslužuju da se o njima piše, polemiše, da se pominju u diskusiji. Izložbe o kojima se ne piše kritički, i o kojima drugi ništa ne kažu, ili nemaju šta da kažu, brzo se zaboravljaju, jer ne bude, i služe samo zadovoljenju sujete autora.

1 of 10

Autor teksta:
Milovan Ulićević

Rezultati nagradnog takmičenja za septembar 2016.

Foto takmičenje

13. октобра 2016

0 2023

Fotografija "Old gentleman" autor Marija Milosavljević

Završeno je nagradno takmičenje za mesec septembar 2016. godine na temu „KAPE I ŠEŠIRI“. Biilo je dosta odgovora, ali su se među nagrađenima našli oni koji su temu shvatili na pravi način, što znači da su uspeli da odvoje nagradnu temu od uticaja portreta koji se u realizaciji ove teme često nameće. Drago nam je da pojedini autori redovno odgovaraju na nagradne teme, jer kako sami kažu to im je poseban izazov koji ih angažuje pre svega u razmišljanju o fotografiji.

Prvu nagradu je osvojila Marija Milosavljević iz Temerina za fotografiju „Old gentleman″ koja je dobila 56 bodova i ona je osvojila nagradu PANASONIC PUNJAČ ZA ENELOOP BATERIJE BQ-CC18 + 4 AA ENELOOP BATERIJE od 1900mAh koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru). BM-FOKUS se specijalizovala za prodaju fotoaparata i fotografskog pribora i opreme.

Fotografija "Old gentleman" autor Marija Milosavljević — Fotografija „Old gentleman“ autor Marija Milosavljević

Drugu nagradu je osvojio Ivan Stojanović iz Kragujevca za fotografiju „Wonderland 2„ koja je dobila 40 bodova i njemu pripada knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE

Fotografija "Wonderland 2" autor Ivan Stojanović — Fotografija „Wonderland 2“ autor Ivan Stojanović

Specijalnu nagradu za najbolji komentar fotografije osvojio je Zoltan Bisak iz Ivanova za komentar na fotografiju „Old gentlman“ sa osvojenih 336 bodova (dobija se kao broj lajkova na komentar x broj pregleda fotografije) On je osvojio tri digitalna printa dimenzije 30×45 cm

Ostale autori sa liste 10 najbolje ocenjenih u nagradnoje temi „KAPE I ŠEŠIRI“ su:,
3. Jan Valo iz Novog Sada za fotografiju „Stogodišnjak“ sa osvojenih 39 bodova
4. Aleksa Stojković iz Beograda za fotografiju „Šešir profesora Babovića“ sa osvojenih 34 boda
5. Milena Milenković iz Paraćina za fotografiju „Lola“ sa osvojenih 27 bodova (187)
6. Đani Bardoti iz Rume za fotografiju „Kraj smene“ sa osvojenih 27 bodova (64)
7. Boris Mrđa iz Beograda za fotografiju „Dan mladosti“ sa osvojenih 25 bodova
8. Jan Valo iz Novog Sada za fotografiju „Šta se zbiva“ sa osvojenih 24 boda
9. Dragan Lapčević iz Beograda za fotografiju „Bella“ sa osvojenih 20 bodova (158)
10. Vera Mihajlović iz Raške za fotografiju „Monka“ sa osvojenih 20 bodova (111)

Redosled je određen na osnovu broja osvojenih bodova po pravilima takmičenja i na bazi pregleda ako se desi da je broj isti bodova za fotografiju. a sve to u momentu zaključenja takmičenja. Sve fotografije možete videti na linkovima na koje kliknete u nazivima gore. Za veću fotografiju kliknite posle toga na tu fotografiju desnim klikom miša i izaberite veliku za pregled. Tako dobijate bolji prikaz i vernije boje i tonove.
Čestitamo nagrađenima i zahvaljujemo se svim učesnicima ovog takmičenja.

Sve primedbe na redosled možete poslati na mail office@fkv.rs u roku od 48 sati.

FKV tim

Nagradno takmičenje za mesec septembar 2016.

Foto takmičenje

21. септембра 2016

0 1829

Plakat nagradne teme za septembar 2016. - dizajn Marina Deli

Za septembar mesec 2016. godine nagradna tema je „KAPE I ŠEŠIRI“

Široka tema sa mogućnošću realizacije fotografija na zadatu temu od mrtve prirode, sportske fotografije do portreta i ulične fotografije. Nadamo se da će to biti inspiratiivno za učesnike takmičenja i da će iznaći dobro realizovano originalno rešenje. U odgovoru na temu mogu biti samo kape i samo šeširi a može i jedno i drugo, muški i ženski, za odrasle i dečiji. Treba se potruditi da kape i šeširi budu što više budu centar interesa fotografije, a ne da su onako uzgred da su ušli kao element u kadar kao deo nečije odeće.

NAGRADE:

Ovog meseca na nagradnom takmičenju FKV imamo tri nagrade, a to su dve nagrade koje dobijaju dva prvoplasirana takmičara za fotografiju i treća specijalna nagrada za najbolji komentar fotografije na sajtu.

1. Prva nagrada za fotografiju je PANASONIC PUNJAČ ZA ENELOOP BATERIJE BQ-CC18 + 4 AA ENELOOP BATERIJE od 1900mAh, koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru). Svakom fotografu baterije i punjač dobro dođu najviše za blic ali i kao izvor za najmodrniju led rasvetu.

2. Druga nagrada za fotografiju je knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE

“ Ova knjiga, apsolutno nije udžbenik o fotografijiu bilo kom vidu. Ova je knjiga za zaljubljenike u fotografiju kojima će čitanje ove knjige biti i nauk i zadovoljstvo i prolaženje kroz sopstveni život, osećanja, razmišljanja i iskustva. Knjiga podstiče i prepušta čitaocu, da po svom biću vrši redukciju materijala, procenjuje sebe, svoju širinu razmišljanja i usmerenost u fotografiji i bira teme koje će proširivati u svojim razmišljanjima. Knjiga ima dva lica, kada se čita u „jednom dahu“ i kada se sa pauzama čitaju odabrana poglavlja, birana prema trenutnom interesovanju čitaoca“ kaže u recenziji knjige Dragiša Radulović Majstor fotografije FSJ, AFIAP

Knjiga je velikog A4 formata i na 270 strana opisuje mnoge teme od studijskog rada, kompozicije, estetskih aspekata, moralnih aspekata fotografije, snimanja određenih motiva, razumevanja i tumačenja fotografije i mnogo drugog što je ovde teško nabrojati. Izvestan broj knjiga se može nabaviti i preko Fotografskog kluba Vojvodina po ceni od 1500 dinara, jer knjige više nema u prodaji.

3. Specijalna nagrada za najbolji komentar fotografije. Od ovog meseca nagrađujemo najbolje komentare ispod fotografija na sajtu FKV postavljen do 10. septembra 2016. godine. U konkurenciji učestvuju samo komentari koji analiziraju fotografiju sa likovno-estetske strane i moraju imati minimalno četri proširene rečenice o fotografiji.
Nagrada su tri digitalna printa formata 30×45 cm vlastitih fotografija ili fotografija po izboru autora komentara.

ROKOVI:

Pozivamo sve ljubitelje fotografije da učestvuju u nagradnom takmičenju, a pobediće one fotografije koje vam se najviše dopadnu, i koja najbolje odgovore na zadatu temu. Ovakva tema zahteva poseban pristup i originalnost jer je to nešto što se posebno ceni, i po čemu želimo da naša fotografija ostane zapamćena u odnosu na druge.
Rok za postavljanje fotografija je od 20. septembra 2016. godine do 5. oktobra 2016. godine u 23:00 časa. Glasanje počinje sa objavom teme, a završava se 10. oktobra 2016. godine u 23:00 časa.

Rok za glasanje je uobičajen, kao i nekih ranijih meseci. Maksimalno tri fotografije može postaviti jedan registrovani korisnik po nagradnoj temi, za taj mesec. Fotografije koje su već učestvovale na nekoj od mesečnih nagradnih tema na takmičenju FKV, ne mogu učestvovati opet u drugoj mesečnoj nagradnoj temi, bez obzira da li odgovaraju ili ne toj temi, i da li su ili ne dobile nagradu. Da bi postavljali fotografije morate se prvo registrovati na forumu FKV i malo sačekati da registracija bude primećena i validirana (nekoliko sati). Videti komentar dole ispod teksta o registraciji i načinu postavljanja fotografija i komentara.

Proglašenje pobednika će biti objavljeno do 12. septembra na sajtu Fotografskog kluba Vojvodina www.fkv.rs
Tema za sledeći mesec biće objavljena od 15. do 20. u mesecu.
Prve tri najbolje fotografije, u svakom od 12 poslednjih takmičarskih meseci, počev od oktobarskog takmičenja 2015. godine, će učestvovati na završnoj izložbi FOTOGRAFIJA GODINE nagradnog takmičenja Fotografskog kluba Vojvodina. Izložba će se održati u oktobru mesecu 2016. Žiri će odrediti pobedničku fotografiju, a autora očekuje značajna nagrada.

PROPOZICIJE:

Ostaju iste kao i predhodnog meseca, a formula za izračunavanje bodova je sledeća:
Broj bodova = (prosečna ocena zaokružena na ceo broj -zvezdice) x (broj datih ocena – vidljiv pored zvezdica) + (broj lajkova na sve komentare ispod fotografije – vidljivi pored komentara
Broj bodova za komentar = dobija se kao broj lajkova na određen komentar x broj pregleda fotografije

ŽELIMO SVIMA PUNO USPEHA U TAKMIČENJU !!!

FKV tim

Portreti velikih umetnika prikazani u FKV

Foto reportaža

15. септембра 2016

0 1839

Na kraju predavanja fotografija za uspomenu sa Dragišom Radulovićem

Veoma nadahnuto, preciznog sećanja, koje su začujuće sveže delovalo, kao da je autor juče doživeo neke događaje, sa izuzetnom memorijom koja je pamtila i do najsitnije detalje, uz more anegdota sa fotografisanja, i preciznim opisima načina portretisanja pojedinih poznatih umetnika su glavna obeležja gostovanja Dragiše Radulovića MF FSJ u Fotografskom klubu Vojvodina u utorak 13. septembra 2016. godine. Krenulo se pričom o fotografskim počecima, i radu foto kluba „Elektromašinac“ iz Beograda, u kome je pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka započeo izlagačku aktivnost i edukatorski rad Dragiša Radulović. Zatim je sledila galerija portreta poznatih umetnika akademika, profesora i dekana fakulteta likovnih umetnosti, slikara, vajara , pesnika, romanopisaca i dr koji su prikazani na predavanju su glavna tema predavanja. Sve vreme svaku fotografiju je pratila sadržajna priča. Skoro svakog detalja u nastanku fotografije i imena je Dragiša precizno zapamtio, iako je prošlo i više od pedeset godina od pojedinih fotografija

Dragiša Radulović - foto Svetozar-Zare Đipanov — Dragiša Radulović – foto Svetozar-Zare Đipanov

Sa velikom pažnjom je pračeno predavanje Dragiše Radulovića MF FSJ

Sadržajan dobar i odmeren edukator, koji sve vreme drži pažnju, Dragiša Radulović je skoro tri sata privlačio pričom o portretu pažnju prisutnih, kao kakav magnet. Izvlačenje karakternih osobenosti u običnim situacijama su sami umetnici znali da cene, i često se dešavalo da Radulović dobije priznanje u korišćenju tih portreta u knjigama i katalozima i drugim publikacijama portretisanih. Prikazano je preko 160 portreta, a da se ni jednom nije osetilo zasićenje likovima, jer su fotografije, kao i sami umetnici, obilovale velikim različitostima kako u karakteru, tako i u izabranom momentu snimanja, pozi ili upotrebi ambijenta i prirodnog svetla, koje autor isključivo koristio u portretisanju. Dragiša je često koristio veoma skromnu fotografsku opremu, ali je iz nje izvlačio maksimum u datim vremenskim okolnostima. Na kraju je prikazano tridesetak dokumentarnih fotografija sa otvaranja izložbi tih istih umetnika i njihovih kolega, koje portretisao.

DRAGIŠA RADULOVIĆ U FKV

1 of 12

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Igor Gudalović

Rezultati nagradnog takmičenja za avgust 2016

Foto takmičenje

14. септембра 2016

0 1392

Prva nagrada za fotografiju "Adriatic blue" - autor Boris Mrđa

Završeno je nagradno takmičenje za mesec avgust 2016. godine na temu „UHVATI LETO“. Iako laka tema zahtevala je iznalaženje originalnih rešenja, da bi se autori odvojili od svakodnevnih i uobičajenih motiva i prikaza. Pojedini autori su u tome sasvim uspeli, a najbolji su nagrađeni. I među ostalim fotogarfijama od 10 prvoplasiranih bilo je zanimljivih i dobrih fotografija koje su dobro odgovorile na temu. Ovog meseca su ocenjivači dodelili mali broj bodova, što je šteta, jer ćemo sutra očekivati i ocene na naše fotografije, a njih možda neće biti u dovoljnoj meri koliko očekujemo. Na to organizator ne može uticati. Zato se ne ustežimo da damo što više ocena i komentara, i tako malo vremena posvetimo drugima, a njima će to značiti bez obzira na dobijenu ocenu.

Prvu nagradu je osvojio Boris Mrđa iz Beograda za fotografiju „Adriatic blue″ koja je dobila 46 bodova i on je osvojio nagradu ADAPTER ZA OBJEKTIV SA M42 NAVOJA NA NIKON ILI CANON BAJONET PO IZBORU koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru). BM-FOKUS se specijalizovala za prodaju fotoaparata i fotografskog pribora i opreme.

Prva nagrada za fotografiju "Adriatic blue" - autor Boris Mrđa — Prva nagrada za fotografiju „Adriatic blue“ – autor Boris Mrđa

Drugu nagradu je osvojio Aleksa Stojković iz Beograda za fotografiju „Daleko je more„ koja je dobila 40 bodova i njemu pripada knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE

Druga nagrada za fotografiju „Daleko je more“ – autor Aleksa Stojković

Specijalnu nagradu za najbolji komentar fotografije osvojila je Dušanka Ljubojević iz Novog Sada za komentar na fotografiju „Leto 1“ sa osvojenih 148 bodova (dobija se kao broj lajkova na komentar x broj pregleda fotografije) On je osvojila tri digitalna printa“ dimenzije 30×45 cm

Ostale autori sa liste 10 najbolje ocenjenih u nagradnoje temi „UHVATI LETO“ su:,

3. Katarina Kosanović iz Novog Sada za fotografiju „Leto 1“ sa osvojenih 27 bodova
4. Saša Lalić iz Sombora za fotografiju „Sa pecanja“ sa osvojenih 25 bodova
5. Alen Djozgić iz Priboja na Limu za fotografiju „Dečak i more“ sa osvojenih 21 bod
6. Milena Milenković iz Paraćina za fotografiju „Summer Ride“ sa osvojenih 20 bodova
7. Marija Milosavljević iz Temerina za fotografiju „Uhvati leto“ sa osvojenih 18 bodova
8. Nina Knežević iz Novog Sada za fotografiju „Ljubljana“ sa osvojenih 17 bodova
9. Milena Milenković iz Paraćina za fotografiju „Sliced wave 02“ sa osvojenih 16 bodova
10. Olja Simović iz Raške za fotografiju „Na plaži“ sa osvojenih 15 bodova (105 pregleda)

Sve primedbe na redosled možete poslati na mail office@fkv.rs u roku od 48 sati.

FKV tim

Portret kao odsjaj duha

Predstavljamo

10. септембра 2016

0 2498

Slikar Vladimir Veličković 1979 - Fotografija Dragiše Radulovića

Kada prođe vreme, onda u kolektivno sećanje ostaju portretne fotografije po kojima pojedine umetnike pamtimo i prisećamo se njihovog dela, lika i karaktera. Fotograf koji je ostavio veliki trag u srpskoj portretnoj fotogrfiji je Dragiša Radulović, MF FSJ iz Beograda koji će biti gost Fotografskog kluba Vojvodina u utorak 13. septembra 2016. godine od 20 časova. Više je od šezdeset godina u fotografiji Dragiša Radulović „arhivar“ tuđeg i sopstvenog vremena, u kome se nestvarno meša sa stvarnim, u kome fotografski portret nadilazi autora, i postaje ikona (produhovljena slika) koja nas podseća na ljude i na neko prošlo vreme, mahom umetnike koje poznavao.

Portret Momčila Antonovića 1962 - fotografija Dragiše Radulovića — Portret Momčila Antonovića 1962 – fotografija Dragiše Radulovića

„Radulovićevo fotografsko stvaralaštvo donekle osvetljava još jedna osobina. Nema u njegovim portretima ničeg iščašenog, usiljenog, niti povišeno artificijelnog. Pogled na njegove junake, ličnosti sa srpske kulturne scene, uvek je iskren, blizak, čak i onda kada bi se, uz manje ili veće zahvate, mogao prilagoditi zahtevima estetizovane slike. Dragiša Radulović i te kako ume da napravi i takvu sliku, ali tom zahtevu ne robuje. Otuda toliko poverenje gledaoca u sadržaj njegovih fotografija. Treba voleti baš tu njegovu crtu, tu normalnost pogleda“ – piše Goran Malić MF FSS o Dragišinom radu.

Slikarka Ljubica - Cuca Sokić 1991- fotografija Dragiše Radulovića — Slikarka Ljubica – Cuca Sokić 1991- fotografija Dragiše Radulovića

Ambijentalni portret je karakteristika najvećeg fotografskog stvaralaštva Radulovićevog, ali nije samo to. Početkom šezdesetih akt fotografija i foto-grafika su bili oblasti interesovanja koje istraživao, ali je iskra u oku i mimika lica koja otkriva karakter i dušu portretisanog, preuzela primat. Upornost i strpljenje, nenametljivost i nonšalancija u njegovom karakteru, sticala je poverenje mnogih umetnika (slkara, vajara, grafičara, romanopisaca, pesnika i dr) pa su mu oni otvorili dušu na trenutak, razotkrivši njenu tajnovitost.

Atmosferu prostora ateljea, i slobodu koju umetnik ima u prostoru u kojem se najbolje oseća, njegovu opuštenost, Dragiša prenosi na fotografiju. Čekajući pravi trenutak da se stopi ambijent sa modelom, osvetljenje sa mimikom, pokretom, gestom, on izvlači emociju na površinu, pri tome ne pretvatajući je u atraktivnost trenutne ekspresije koja se brzo zaboravlja, već traži izraz koji će nadići vreme, i sve promene koje ono donosi. Dragiša uspeva da izvuče na čistinu umetnikov karakter, koji se često skriva iza njegovog umetničkog dela.
On je svestan značaja koje donosi vreme fotografiji i pažljivo osluškuje i interesuje se za umetničko stvaralaštvo portretisanih, kako bi i u tome pronašao neku karakternu crtu portretisanih umetnika koju će predstaviti na portretnoj fotografiji.

Slikar Ljuba Popović 2009 - fotografija Dragiše Radulovića — Slikar Ljuba Popović 2009 – fotografija Dragiše Radulovića

Svestan je i značaja dokumentarnosti događaja iz sveta umetnosti, emocija koje se ispoljavaju u susretima umetnika, pa i te trenutke Radulović beleži. Na velikoj retrospektivnoj izložbi stvaralaštva Dragiše Raduloviča u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ marta 2016. godine u Beogradu jedan značajan deo su bile i takve fotografije. Prisećanja posetioca starije generacije i neizbežna pitanja: „Gde je to?“ „Da li ta galerija još postoji?“ „Kada je to snimljeno?“ „Bila su to zlatna vremena za umetnost.“, „E pa nisam ni znao da postoji ta fotografija.“ – potvrđuju značaj koje imaju takve fotografije kao dokument, čega je i fotograf svestan.

Grafičar Slobodan Knežević 2009 - fotografija Dragiše Radulovića — Grafičar Slobodan Knežević 2009 – fotografija Dragiše Radulovića

Čini se da je davno započeto portretisanje misija koja traje celog života, i koju Dragiša neće nikada završiti, već će samo kolekciju dopunjavati novim portretima mlađih umetnika. Svaka nova izložba može biti deo ove velike kolekcije koji je prolagođen mestu i karakteru izložbe, i nekim zajedničkim imeniteljima portreta, koje svaka izložba želi da predstavi posmatraču.

Pozivamo sve ljubitelje fotografije da dođu na predstavljanje Dragiše Radulovića u Fotografskom klubu Vojvodina. Predavanje je besplatno, ali je zbog ograničenog broja mesta obavezno prijavljivanje na e-mail office@fkv.rs, najkasnije do utorka u 15 časova.Predavanje je u Bulevaru oslobođenja 22 Novi Sad (vidi na sajtu u kontaktima mapu)

BIOGRAFIJA:

Dragiša Radulović, rođen u Čačku 1936. godine, diplomirani inženjer elektrotehnike bavio se strukom do penzionisanja. Fotografijom počeo da se bavi u gimnaziji 1954g, a izlaganjem od 1959. godine, samostalno i u okviru svoga kluba ELEKTROMAŠINAC i Foto-kino saveza Jugoslavije i Srbije.
Učestvovao je na više od 150 izložbi i Salona fotografije u zemlji i inostranstvu i na njima dobio 44 nagrade i pohvale za pojedinačne radove i kolekcije. Održao i 17 samostalnih izložbi.
Za višegodišnji rad na širenju fotografije, kao predavač i instruktor , organizator izložbi, akcija i predavanja, član mnogih žirija, nagrađen je bronzanom plaketom “Boris Kidrič”, kao i brojnim diplomama.
Od 1962. godine do današnjih dana sarađuje sa štampom, izdavačkim kućama, institutima, muzejima (MPU, Narodni muzej,), galerijama (SANU, KC ,“Cvijeta Zuzorić”, “Stara kapetanija”, ULUS), domovima kulture, društvenim organizacijama i nizom umetnika.
Ima zvanja Majstor jugoslovenske i srpske fotografije, AFIAP, član ULUPUDS-a po pozivu.

Adresa: Ratka Mitrovića 179, Beograd,
tel. 011 23 160 39
e mail: dragi.radulovic@yahoo.com

Samostalne izložbe

• MORAVA 1960, Čačak 1960.
• ADA 1962. (50 fotografija) u DK Vuk Karadžić u Beogradu 1962.
• ZELENI POJAS ĐERDAPA, (73), Kladovo 1969. i Dom omladine, Beograd 1970.
• Kolekcija fotografija, (30), Salon fotografije, Beograd 1975.
• 10 GODINA OTVORENOG GRAFIČKOG ATELjEA, (64), Biblioteka grada Beograda, 1990.
• UMETNOST I FOTOGRAFIJA, (78), DK Kovin, 2003.
• PORTRETI UMETNIKA, (50), Lazarevac, 2003.
• UMETNOST I FOTOGRAFIJA, Banatski Brestovac, 2003.
• ŽIVOT UMETNIKA, portreti (1962-2004), (56), KC Beograd, galerija ARTGET, 2004.
• ŽIVOT UMETNIKA, portreti (1962-2005), (76), Dom kulture Čačak, 2005.
• FOTOGRAFIJA I UMETNOST, Retrospektiva 1959-2009, Narodni muzej Čačak, 2009.
• PORTRETI UMETNIKA, portreti (1985-2010), (18), Galerija beogradske tvrđave, 2010.
• PORTRETI UMETNIKA, portreti i susreti, (58), Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad 2010.
• PORTRETI UMETNIKA – IZBOR FOTOGRAFIJA 1962-2010, (60), Kulturni centar Laza Kostić, Sombor, 2010.
• 75 g. FLU – PORTRETI PROFESORA, (30), MUZEJ CEPTER, BEOGRAD 2012.
• ZAGLEDANjE U SUŠTINU- PORTRETI 1962-2014, (64), Banatski Brestovac, 2015.
• ISKRICE DUHA – ODSJAJI DUŠE, Retrospektiva 1954-2016. (232), Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, 2016.

Značajnije kolektivne izložbe i nagrade

• 20. OKTOBAR 1962, nagrada Kulturno prosvetne zajednice Beograda za najbolju fotografiju na izložbi
• Savezna izložba, Sarajevo 1962. druga nagrada za kolekciju
• Republička izložba BiH, 1962. druga nagrada za kolekciju
• Republička izložba Srbije 1962. druga nagrada
• Izložba PMF, Beograd, 1962. prva nagrada
• ČOVEK I MORE , Zadar, 1963.
• Foto Evropa, 1963.
• Upsala, 1963, diploma
• Studentski grad, 1963. prva nagrada
• Međunarodna – Beograd 1963. i 1968.
• Savezna kolekcija u DR Nemačkoj, 1963.
• Republička Srbije, 1963. pohvala za kolekciju
• Kup fotografije, 1965. i 1967.
• Singapur, 1966.
• Zagreb salon, 1968. i 1969. druga nagrada
• Berlin, 1968. treća i četvrta nagrada
• Salon Maglaj, 1968. treća nagrada
• Doboj, 1969. prva nagrada
• Sarajevo, 1970.
• 150 GODINA FOTOGRAFIJE KOD SRBA, Beograd, SANU i MSU 1990. Pet izloženih fotografija itd.

Tekst napisao:

Milovan Ulićević

Nagradno takmičenje za mesec avgust 2016.

Foto takmičenje

21. августа 2016

0 2043

Za avgust mesec 2016.godine nagradna tema je „UHVATI LETO“

Mnoge utiske, koje u životu ponesemo, vežu nas za letnje doba. Svako ih na svoj način doživi, i pokušava da jednom fotografijom ovekoveči taj trenutak, u kome je leto predstavljeno na osoben način, kada ćemo se u budućnosti preko fotografije setiti i osećanja koja su nas obuzimala. Stvarajući kreativnu fotografiju, pokušavamo da lične utiske podignemo na jedan univerzalni nivo razumljiv svima, a sa puno izuzetnosti i neponovljivosti koje taj trenutak sadrži.

NAGRADE:
Ovog meseca na nagradnom takmičenju FKV imamo tri nagrade, a to su dve nagrade koje dobijaju dva prvoplasirana takmičara za fotografiju i treća specijalna nagrada za najbolji komentar fotografije na sajtu.
1. Prva nagrada za fotografiju je ADAPTER SA M42 NAVOJA NA NIKON ILI CANON FOTOAPARATE koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru). Ovaj adapter nam omogućava da neke od starih objektiva sa Praktika-Pentax M42 navojem iskoristimo za snimanje sa našim Nikon i Canon digitalim fotoaparatima. Tako da naši stari kvalitetni Carl Zeiss, Praktika, Pentax, Zenit objektivi koji su imali veliku blendu dobiju novu namenu.Takvi objektivi se danas kupuju za malo novaca.

2. Druga nagrada za fotografiju je knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE
“ Ova knjiga, apsolutno nije udžbenik o fotografijiu bilo kom vidu. Ova je knjiga za zaljubljenike u fotografiju kojima će čitanje ove knjige biti i nauk i zadovoljstvo i prolaženje kroz sopstveni život, osećanja, razmišljanja i iskustva. Knjiga podstiče i prepušta čitaocu, da po svom biću vrši redukciju materijala, procenjuje sebe, svoju širinu razmišljanja i usmerenost u fotografiji i bira teme koje će proširivati u svojim razmišljanjima. Knjiga ima dva lica, kada se čita u „jednom dahu“ i kada se sa pauzama čitaju odabrana poglavlja, birana prema trenutnom interesovanju čitaoca“ kaže u recenziji knjige Dragiša Radulović Majstor fotografije FSJ, AFIAP

3. Specijalna nagrada za najbolji komentar fotografije. Od ovog meseca nagrađujemo najbolje komentare ispod fotografija na sajtu FKV postavljen do 10. septembra 2016. godine. U konkurenciji učestvuju samo komentari koji analiziraju fotografiju sa likovno-estetske strane i moraju imati minimalno četri proširene rečenice o fotografiji.
Nagrada su tri digitalna printa formata 30×45 cm vlastitih fotografija ili fotografija po izboru autora komentara.

ROKOVI:
Pozivamo sve ljubitelje fotografije da učestvuju u nagradnom takmičenju, a pobediće one fotografije koje vam se najviše dopadnu, i koja najbolje odgovore na zadatu temu. Ovakva tema zahteva poseban pristup i originalnost jer je to nešto što se posebno ceni, i po čemu želimo da naša fotografija ostane zapamćena u odnosu na druge.
Rok za postavljanje fotografija je od 20. avgusta 2016. godine do 5. septembra 2016. godine u 23:00 časa. Glasanje počinje sa objavom teme, a završava se 10. septembra 2016. godine u 23:00 časa.

Rok za glasanje je uobičajen, kao i nekih ranijih meseci. Maksimalno tri fotografije može postaviti jedan registrovani korisnik po nagradnoj temi, za taj mesec. Fotografije koje su već učestvovale na nekoj od mesečnih nagradnih tema na takmičenju FKV, ne mogu učestvovati opet u drugoj mesečnoj nagradnoj temi, bez obzira da li odgovaraju ili ne toj temi, i da li su ili ne dobile nagradu. Da bi postavljali fotografije morate se prvo registrovati na forumu FKV i malo sačekati da registracija bude primećena i validirana (nekoliko sati). Videti komentar dole ispod teksta o registraciji i načinu postavljanja fotografija i komentara.
Proglašenje pobednika će biti objavljeno do 12. septembra na sajtu Fotografskog kluba Vojvodina www.fkv.rs
Tema za sledeći mesec biće objavljena od 15. do 20. u mesecu.
Prve tri najbolje fotografije, u svakom od 12 poslednjih takmičarskih meseci, počev od oktobarskog takmičenja 2015. godine, će učestvovati na završnoj izložbi FOTOGRAFIJA GODINE nagradnog takmičenja Fotografskog kluba Vojvodina. Izložba će se održati u oktobru mesecu 2016. Žiri će odrediti pobedničku fotografiju, a autora očekuje značajna nagrada.

PROPOZICIJE:
Ostaju iste kao i predhodnog meseca, a formula za izračunavanje bodova je sledeća:
Broj bodova = (prosečna ocena zaokružena na ceo broj -zvezdice) x (broj datih ocena – vidljiv pored zvezdica) + (broj lajkova na sve komentare ispod fotografije – vidljivi pored komentara
Broj bodova za komentar = dobija se kao broj lajkova na određen komentar x broj pregleda fotografije

ŽELIMO SVIMA PUNO USPEHA U TAKMIČENJU !!!
FKV tim

Rezultati nagradnog takmičenja za jul 2016.

Foto takmičenje

14. августа 2016

0 1610

Katarina Kosanovic Usput 3 — Prva nagrada za fotografiju "Usput 3" - autor Katarina Kosanović

Završeno je nagradno takmičenje Fotografskog kluba Vojvodina za mesec jul 2016. godine. na temu BRZINA. Dobili smo nekoliko izuzetnih odgovora na zadatu temu, tako da je do samog kraja bilo neizvestno ko će osvojiti koju nagradu. Fotografije koje su ušle u najuži izbor u 10 najboljih fotografija uglavnom su koristile tehničku karakteristiku fotografije da se dugom ekspozicijom, i tako dobijenom neoštrinom, stekne utisak brzine na fotografiji. Očekivao se i neki iskorak više, i bilo je takvih pokušaja kao Radobeova fotografija „U prolazu“. Samo jedan pokušaj je bio da se sport kao oblast gde brzine vladaju iskoristi za odgovor na temu, kao Bocky-jeva fotografija „Buterfly“, ali izgleda da nisu naišli na dovoljan odjek u ocenama da bi osvojile nagrade. Svima je u interesu da se preko ocene oseti mišljenje auditorijuma, zato je najbolje da se ocene pri prvom pregledanju fotografije, i da se što više fotografija oceni od strane svakog učesnika takmičenja, bio on takmičar ili samo neko ko posmatra fotografiju.

Prvu nagradu je osvojila Katarina Kosanović iz Novog Sada za fotografiju „Usput 3″ koja je dobila 42 boda i ona je osvojila nagradu DALJINSKI OKIDAČ ZA NIKON ILI CANON PO IZBORU koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru). BM-FOKUS se specijalizovala za prodaju fotoaparata i fotografskog pribora i opreme.

Prva nagrada za fotografiju "Usput 3" - autor Katarina Kosanović — Prva nagrada za fotografiju „Usput 3“ – autor Katarina Kosanović

Drugu nagradu je osvojio Saša Lalić iz Sombora za fotografiju „Most„ koja je dobila 37 bodova i njemu pripada knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE

Druga nagrada za fotografiju "Most" -autor Saša Lalić — Druga nagrada za fotografiju „Most“ -autor Saša Lalić

Specijalnu nagradu za najbolji komentar fotografije osvojio je Dragan Lapčević iz Beograda sa osvojenih 785 bodova (dobija se kao broj lajkova na komentar x broj pregleda fotografije) On je osvojio umetničku sliku „Dva galeba“ dimenzije 29×40 cm rađenu kombinovanom tehnikom modne dizajnerke i slikarke Ivane Đukičin iz Novog Sada. Komentar je postavljen na prvonagrađenu fotografiju, deset dana pre nego što se znalo za nagradu.

Ostale autori sa liste 10 najbolje ocenjenih u nagradnoje temi „BRZINA“ su:

3. Zoltan Bisak iz Ivanova za fotografiju „Staircase“ sa osvojenih 35 bodova
4. Boris Mrđa iz Beograda za fotografiju „Buterfly“ sa osvojenih 33 boda
5. Boris Mrđa iz Beograda za fotografiju „Kinder“ sa osvojenih 31 bod
6. Đani Bardoti iz Rume za fotografiju „Noćna smena“ sa osvojenih 30 bodova
7. Đani Bardoti iz Rume za fotografiju „U mgnovenju“ sa osvojenih 28 bodova
8. Sanja Banika iz Novog Sada za fotografiju „Girl on fire“ sa osvojenih 22 boda (142 pregleda)
9. Dragan Lapčević iz Beograda za fotografiju „Poslednji voz za predgrađe“ sa osvojenih 22 boda(138 pregleda)
10. Zoran Radobeg iz Koceljeve za fotografiju „U prolazu“ sa osvojenih 21 bod

Redosled je određen na osnovu broja osvojenih bodova po pravilima i na bazi pregleda fotografija u momentu zaključenja takmičenja, ako je isti broj bodova. Sve fotografije možete videti na linkovima na koje kliknete u nazivima gore. Za veću fotografiju kliknite posle toga na tu fotografiju desnim klikom miša i izaberite veliku za pregled. Tako dobijate bolji prikaz i vernije boje i tonove.
Čestitamo nagrađenima i zahvaljujemo se svim učesnicima ovog takmičenja.

Sve primedbe na redosled možete poslati na mail office@fkv.rs u roku od 48 sati.

FKV tim

Neobičan svet Keti Granan

Teorija i istorija fotografije

12. августа 2016

0 2769

Katy Grannan (Keti Granan) Američki portretni fotograf. Rođena i živi u Arlingtonu, Masačusets (SAD), godine 1969. Radi za “The New York Times Magazine”. Diplomirala je na “University of Pennsylvania”, a magistrirala (MFA) je na “Yale University School of Art” 1999. godine. Izlagala je svoje fotografije širom Evrope i Amerike. Na fotografijama za “The New York Times Magazine”, Katy Grannan se fokusira na dirljivim detaljima kao što su nesavršene puti tinejdžera, realnost maloletničkog zatvora, post – traumatskog stresnog sindroma itd. Fotografiše i traži modele u svojoj okolini. Modeli biraju da li će ostati obučeni ili će biti fotografisani kao akt, na njoj ostaje kako će ih takve predstaviti kroz medij fotografije i iskazati njihovu ličnost. Rezultat njenih fotografije odražava intezitet odnosa između umetnika i modela. Subjekti se nalaze u centru i u direktnom suočavanju sa kamerom. Svaka fotografija odiše tenzijom prvog susreta. Njeni komercionalni radovi se razlikuju od ličnih, odnosi se na to da klijent ima svoje potrebe i upustva, takođe smatra da joj je to predah od umetničke prakse. Voli da pravi fotografije, jer je ona poput magije. Takođe govori o tome da je fotografija neka vrsta dozvole i način, katalizator za izvanredna iskustva koja u suprotnom ne bi bila moguća. To je zajednička nit između njenih ličnih projekata i naručenih poslova. Imala je u životu toliko trenutaka koje bi promenula, koja su dramatična, krajnje zemaljska ili izuzetna, ali svako iskustvo je privilegija i svaki predmet dostojan pažnje.

Fotografisala je kolor portrete američkih tanseksualaca, koji svojim pozama deluju kao da su sa druge planete, kao da ne pripadaju tu gde se trenutno nalaze, što implicira i realnost njihovog položaja u sadašnjem društvu. Govori nam o tome koliko su izdvojeni, neprihvaćeni u društvu i da se nalaze u zatvorenom krugu. Koristi se prirodnim svetlom, smešta modele u pejzaž, koji odiše samoćom
Serija fotografija pod nazivom ”Boulevard” (bulevar), fotografije iz ove serije su intimni porterti ljudi sa ulica Los Anđelesa i San Franciska, gde je ih fotografisala tri godine. Portrete opisuju stranci. Katy Grannan ima oštro oko i neverovatan talenat za osećaj kompozicije kao i da nas upozna sa njihovom intimnom pričom. Skreće nam pažnju na ljude pored kojih svakodnevno prolazimo i neobraćamo pažnju. Fotografisanje njenih modela ispred belih fasada nekih zidova uklanja bilo koji specifičan osećaj za mesto, skreće pažnju direktno na model, ulica može biti bilo gde i bilo koja. Pozadina je neutralna, ali su subjekti izvanredni i specifični da nema potrebe za bilo kakvom pozadinom, sva pažnja nam je direktno fokusirana ka modelima. Svaki lik na fotografijama nam priča svoju priču svojim karakternim i jedinstvenim crtama.

U novijim radovima Katy Grannan istražuje promenjiv indetitet subjekta, odnos portreta prema fotografiji. Fotografije su prepune dvosmislenosti, protivrečnosti, dokaz su o neporečivom suočavanju i spoznaju modela kao samog sebe. Radi fotografije velikih formata, ljudi koji žive na zapadnoj obali Amerike. Angažuje neprofesionalne modele, a najčešće im dozvoljava da izaberu samo svoje poze i kostime. U njenom radu se uočava veliki psihološki uvid. Tačke stvarnosti, fantazije, prolaznosti indentiteta dovedeni su u prvi plan. Pokazuje stanje uma. Oduvek je želela nešto drugačije od sredine, vešto organizuje portrete prikazujući neku vrstu pojačane stvarnosti. Fotografije imaju emocije, priču. Katy Grannan ima poseban način kako da prikaže akt u pejzažu, a to je upravo psihološki akt, koji nam govori o psihološkom stanju modela, odnos njega i prirode u kojoj se nalazi. Smešta modele u javnim parkovima čime su modeli svesni da su izloženi u javnosti, opasnostima prirode i istražuje upravu tu usamljenost pored toga što su to javne lokacije.

Rad Katy Grannan ima zajedničku tezu poput fotografa Diane Arbus, Nan Goldin.
Izlagala je na grupnoj izložbi “The Female Gaze Women Look At Women” žena slikara koje prikazuju ženske forme. Na ovoj izložbi su izlagale: Nan Goldin, Franceska Woodman, Diane Arbus, Cindy Sherman, Marina Abramović, Julia M. Cameron…

Tekst: dipl. fotog. Marija Erdelji, član FKV

Izložba Fotografskog kluba Vojvodina u Rumi

Foto reportaža

12. августа 2016

0 1163

Istoričarka umetnosti Milijana Jovanović otvara izložbu

Na poziv organizatora aktivnosti Kulturnog centra u Rumi, Fotografski klub Vojvodina je 6. avgusta 2016. godine otvorio izložbu na kojoj se predstavilo osamnaest autora kluba. Izložbu je otvorila istoričarka umetnosti Milijana Jovanović. Izložba je organizovana u sklopu manifestacije „Ruma fest“ koja se svakog leta održava u tom živopisnom sremskom gradiću, a postavljena je u velikom holu Kulturnog centra Ruma.

Istoričarka umetnosti je istakla izuzetnu likovnost prikazanih radova, bez obzira što su zastupljene mnoge teme, po izboru samih autora. Izuzetan prostor za prezentaciju fotografije je doprineo potpunijem utisku o izložbi, pa su i sami autori bili iznenađeni dobrom postavkom, koju je priredio Nenad Vukelić organizator iz Kulturnog centra. Izložbu prati katalog u kome su zastupljeni svi autori sa po jednom fotografijom i kratkim prikazom delovanja Fotografskog kluba Vojvodina i njegovim delovanjem u fotografiji. Predsednik kluba je na otvaranju pomenuo neke od uspeha članova sadašnjih i bivših na polju kreativne fotografije koju neguje klub od prvih dana.

Otvaranje izložbe FKV u Rumi

1 of 10

Tekst: Milovan Ullićević
Fotografije: Nenad Karlić i Dušanka Ljubojević

Izbor fotografija sa međunarodne akt radionice FKV

Škola fotografije

3. августа 2016

0 4548

Veoma se teško bilo odlučiti za izbor fotografija koje će predstaviti rad međunarodne akt radionice Fotografskog kluba Vojvodina, a da ne ostanete u dilemi da li je ovo najbolji izbor. Ovde smo predstavili svakog autora sa po jednom fotografijom. Vremenom će autori nadopunjavati ovaj izbor objavljivanjem svojih fotografija, jer dobrih fotografija je bilo mnogo više, pa će se i utisak o radionici upotpuniti. Sve ove prezentovane fotografije su dobile pozitivne analize najpre mentora, ali i samih polaznika kada su se na radionici diskutovalo o radu, i kada su se analizirale fotografije. Sigurno da nisu svi jednako imali inspiracije na radionici, pa bi neki autori mogli u ovaj izbor ući sa više kvalitetnih fotografija, ali ipak za prvi izbor je najbolje da svi budu ravnopravno zastupljeni.

Tekst:
Milovan Ulićević

Krupnim koracima u akt fotografiju

Foto reportaža

1. августа 2016

0 7264

Mentori i modeli akt radionice FKV — Mentori i modeli međunarodne akt radionice FKV

Završena je međunarodna akt radionica Fotografskog kluba Vojvodina koja je okupila dva predavača iz Slovenije i Srbije i 16 polaznika iz Novog Sada, Stare Pazove, Kule, Srbobrana, Kovačice,Veternika koji su svoje učešće obezbedili u prvih nekoliko dana najave radionice. Nažalost nisu svi, od onih koji su to želeli, mogli biti primljeni, zbog unapred ograničenog broja učesnika, pa je to uspelo samo najbržima sa prijavom. Inspirativno, kreativno i opušteno su zajednički imenitelji ove radionice, a tome su najviše doprineli mentori radionice Sandra Požun i Mario Leone Bralić. Oni su odlično bili sinhronizovani u građenju takve atmosfere od prvog trenutaka akt radionice, pa do poslednjeg kada su se analizirale fotografije polaznika. A kada je dobra atmosfera napravljena, onda je edukacija postala laka, dobro primana, pa su polaznici s pažnjom apsorbovali metode rada sa modelom, vezu modela sa okolinom, odnos tela i teksture, pri tome fotografišući u raznim svetlosnim uslovima od difuznog svetla, kontra-svetla, svetla jakog i kontastnog i dr. Polaznici radionice su pod budnim okom mentora, gradili priču u akt fotografiji, smeštali telo u svetlosna poigravanja devastiranih hala i krovova, otkrivali odnose formi vode i teksture vrba i modela, na obali Dunava. Na kraju trećeg praktičnog dela smo imali najprijatnije iznenađenje, labudovu igru, kao u mitološkoj priči o „Ledi i labudu“, gde su pored modela učestvovali i dunavski labudovi. Samo je naša priča imala drugačiji kraj.

Učesnici međunarodne akt radionice FKV -mentori modeli polaznici i organizatori

Sva razmišljanja o akt fotografiji je podstaklo i uvodno predavanje Sandre Požun prvog dana akt radionice, u kome je ona predstavila svoj fotografski rad, većinom nastao u poslednje tri godine, od kada se ponovo aktivirala posle desetogodišnje pauze. Neposredno i iskreno, bez uvijanja, ne gradeći lažni imidž o sebi, prepuštala je da fotografije najviše govore o njoj. Nije ih analizirala, jer smatra da to ne treba raditi autor, jer su one proizvod njene emocije, i ona treba da se oseti sa fotografije, a ne da autor o njoj priča, kaže Sandra. Ne pamtim odavno, da sam toliku raznovrsnost ideja na akt fotografijama video kod jednog autora, kao na Sandrinih skoro tri stotine prikazanih fotografija. Retko ko uspeva da tako zahtevne poze izvuče iz modela, kao što to radi Sandra, a da pri tome do perfekcije vodi računa o najmanjem detalju na telu koji ne stoji kako treba, od položaja prstiju, butine, preko stomaka, grudi, ruku, ramena,vrata, glave i kose. Sve to ne ispada iz konteksa cele atmosfere okruženja, već tu istu atmosferu telo nadopunjuje, ne prepuštajući je slučaju. To sve je uspela veoma dobro da prenese na polaznike, što se videlo i po radovima koje su polaznici izabrali za analizu, ne retko kopirajući njen pristup. Nekako je to neminovno, mada je bilo i zapaženih autorskih otklona od tog pristupa.

S druge strane drugi mentor, Mario Leone Bralić je imao malo mekši pristup u prilazu modelu, težeći da na formi modela izvuče i pokaže polaznicima kako da gledaju na model i kako da telo bude prirodno i neusiljeno. Polaznici su mnoge priče o nekadašnjem radu u fotografiji mogli mnogo više čuti od Bralića nego od Požunove. Čini se da je Bralićev pogled na akt fotografiju bila sjajna nadopuna drugačijem pogledu Sandre Požun. Istina iako mnogo duže u fotografiji od Sandre Požun, i sa većim iskustvom u komercijalnoj i kreativnoj fotografiji, Mario je u stilu pravog kavaljera često prepuštao Sandri prioritet u vođenju radionice.

1 of 50

Polaznici su na kraju radionice u sprovedenoj maloj usmenoj anketi, izrazili oduševljenje radionicom, a većina je bila i više nego zadovoljna postignutim rezultatima na radionici, i stečenim iskustvom u fotografisanju nagog modela. Analiza fotografija je pokazala da ima i odličnih fotografija, koje ćemo dugo viđati po internetu, sa naznakom da su nastale na međunarodnoj akt radionici FKV, što će klubu kao organizatoru, i mentorima, činiti veliku čast i zadovoljstvo. Akt radionica je postigla cilj, uvođenjem fotografa u najdelikatniju granu fotografije. Neke će fotografije i na izložbama pod patronatom Foto saveza Srbije i FIAP-a sigurno imati dobar prijem

Nagradno takmičenje za mesec jul 2016.

Foto takmičenje

20. јула 2016

0 1632

Za mesec jul 2016. godine nagradna tema je „BRZINA“. Pojam brzine uveo je u nauku Galileo Galilej definišući je kao pređeni put u jedinici vremena. Danas se u kolokvijalnom govoru pod brzinom podrazumeva svaki protok u vremenu. Današnje vreme je vreme brzine. Brzina je neraskidivo vezana i za fotografiju. Vreme ekspozicije je u stvarnosti brzina kojom zatvarač otvara protok svetlosti do filma ili senzora. Brzina je ograničena sa jedne strane mirovanjem, a sa druge strane brzinom svetlosti. Između je brzina svakog drugog kertanja. Brzina je relativna i zavisi od toga iz kog ugla, tj. iz kog sistema se posmatra kretanje. Sporost je isto brzina, ali manja od uobičajene ili očekivane. Odgovor na temu podrazumeva upotrebu svih fotografskih tehnika koji će proizvesti u oku posmatrača osećaj brzine, ili pak sporosti. Naravno sve treba kreativno uobličiti, izgraditi kompoziciju kadra tako da kod posmatrača izaziva estetski doživljaj. Vizuelno iskustvo i izbor motiva tu takođe igra veliku ulogu.

NAGRADE:
I ovog meseca na nagradnom takmičenju FKV imamo tri nagrade, a to su dve nagrade koje dobijaju dva prvoplasirana takmičara za fotografiju i treća specijalna nagrada za najbolji komentar fotografije na sajtu.

1. Prva nagrada za fotografiju je BEŽIČNI DALJINSKI OKIDAČ ZA NIKON ILI CANON u zavisnosti koji fotoaparat od ta dva proizvođača posedujete možete birati nagradu. Nagradu dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru)

2. Druga nagrada za fotografiju je izuzetnu knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE, koju ljubažnošću autora dodeljujemo za nagradu.

„Knjiga i eseji u njoj brane fotografiju od svođenja na trenutni dokument, događaj izazvan reakcijom na trenutni impuls i pokazuje da joj je, sa pravom, mesto u oblastima likovnih umetnosti. Fotografija je rezultat izbora autora sa mnogim znanjima i osećanjima, posledica ličnog stava prema svetu i svega onoga u njegovom razvoju koji je to uslovio. Čitalac će lako u svojim razmišljanjima ili u sećanjima o autorima-fotografima koje poznaje, već u našem okruženju naći veliki broj visoko obrazovanih, kulturnih ljudi, integralnih ličnosti u svom stavu prema svetu, a u njima otkriti, postojanje svojstvenog nemira i istraživačkog duha prisutnog u svakom trenutku.“ piše u prikazu o knjizi Dragiša Radulovič MF FSJ

3. Specijalna nagrada za najbolji komentar fotografije. I ovog meseca nagrađujemo najbolje komentare ispod fotografija na sajtu FKV postavljen do 10. jula 2016. godine. U konkurenciji učestvuju samo komentari koji analiziraju fotografiju sa likovno-estetske strane i moraju imati minimalno tri proširene rečenice o fotografiji.
Specijalna nagrada je umetnička slika „Dva galeba“ dimenzije 29×40 cm rađena kombinovanom tehnikom modne dizajnerke i slikarke iz Novog Sada Ivane Đukičin.

Slika "Dva galeba" - Ivana Đukicin — Slika „Dva galeba“ – Ivana Đukicin

Opremanje slika koje nagrađujemo je omogućio naš sponzor firma ART NUOVO iz Sremske Kamenice

ROKOVI:
Pozivamo sve ljubitelje fotografije da učestvuju u nagradnom takmičenju, a pobediće one fotografije koje vam se najviše dopadnu, i koje najbolje odgovore na zadatu temu. Tema je široka i zahteva poseban pristup i originalnost, jer je to nešto što se posebno ceni, i po čemu želimo da naša fotografija ostane zapamćena u odnosu na druge.
Rok za postavljanje fotografija je od 20. jula 2016. godine do 5. avgusta 2016. godine u 23:00 časa. Glasanje počinje sa objavom teme, a završava se 10. avgusta 2016. godine u 23:00 časa.

Rok za glasanje je uobičajen, kao i nekih ranijih meseci. Maksimalno TRI fotografije može postaviti jedan registrovani korisnik po nagradnoj temi, za taj mesec. Fotografije koje su već učestvovale na nekoj od mesečnih nagradnih tema na takmičenju FKV, ne mogu učestvovati opet u drugoj mesečnoj nagradnoj temi, bez obzira da li odgovaraju ili ne toj temi, i da li su ili ne dobile nagradu. Da bi postavljali fotografije morate se prvo registrovati na forumu FKV i malo sačekati da registracija bude primećena i validirana (nekoliko sati).

Proglašenje pobednika će biti objavljeno do 12. avgusta na sajtu Fotografskog kluba Vojvodina www.fkv.rs
Tema za sledeći mesec biće objavljena od 15. do 20. u mesecu.

Prve tri najbolje fotografije, u svakom od 12 poslednjih takmičarskih meseci, počev od oktobarskog takmičenja 2015. godine, će učestvovati na završnoj izložbi FOTOGRAFIJA GODINE nagradnog takmičenja Fotografskog kluba Vojvodina. Izložba će se održati u oktobru mesecu 2016. Žiri će odrediti pobedničku fotografiju, a autora očekuje značajna nagrada.

LINK DO GALERIJE U KOJU TREBA DA POSTAVITE SVOJE RADOVE:
http://fkv.rs/forum/gallery/category/82-brzina/

ŽELIMO SVIMA PUNO USPEHA U TAKMIČENJU !!!

FKV tim

Međunarodna akt radionica

Škola fotografije

17. јула 2016

0 4049

Fotografski klub Vojvodina iz Novog Sada organizuje „Međunarodnu akt radionicu“ od 29-31. jula 2016. godine. Akt radionicu vode Sandra Požun iz Ptuja, Slovenija i Mario Leone Bralić iz Zemuna, Srbija. Za radionicu se mogu prijaviti svi zainteresovani fotografi, koji žele da se posvete ovoj oblasti fotografije, ili da prošire svoje znanje uz savete i instrukcije dvoje poznatih fotografa. Za rad radionice su obezbeđeni modeli iz Slovenije i Srbije, a fotografisaće se na tri različite lokacije.
Radionicu sponzoriše i firma BM-FOKUS iz Novog Sada koja pomaže u opremanju radionice studijskom rasvetom. Prostornu podršku za naše fotografske aktivnosti dobijamo i od MENSE Srbija. Radionicu podržava i Stanko Abadžić renomirani fotograf iz Zagreba omogućivši da učesnici radionice po specijalnoj ceni dobiju njegovu najnoviju knjigu aktova „Miris žene“, izašlu iz štampe pre nekoliko dana.

POGRAM RADIONICE:

petak 29. 07. 2016. godine
– Pedavanje Sandre Požun o akt fotografiji i ličnom pristupu fotografiji, uz neposredan razgovor sa autorkom njenom radu ( vreme od 20-23h )
subota 30. 07. 2016. godine
– Sekcija radionice akt fotografije nazvana „Telo i tekstura ambijenta“ koju vodi Sandra Požun na prvom lokalitetu za fotografisanje (vreme od 8 – 11 časova)
– Sekcija radionice akt fotografije nazvana „Telo i svetlo“ koju vodi Mario Leone Bralić na drugom lokalitetu za fotografisanje (vreme od 16-19 časova)
nedelja 31. 07. 2016. godine
– Sekcija radionice akt fotografije nazvan „Telo i voda“ koju vode zajedno Sandra Požun i Mario Leone Bralić na trećem lokalitetu za fotografisanje (vreme od 8-10 časova)
– Analiza fotografija učesnika radionice od strane mentora radionice Sandre Požun i Maria Leone Bralića ( vreme od 11-14 časova)
-Završetak radionice i zajedničko fotografisanje svih polaznika sa mentorima za uspomenu

PRIJAVA I KOTIZACIJA:

Prijave za Međunarodnu akt radionicu su do četvrtka 28. jula 2016. u 13 časova do kada svi moraju platiti kotizaciju. Prijave se primaju na mail office@fkv.rs, a informacije na telefon 063-580610. Pri prijavi navesti puno ime i prezime i kontakt telefon. Takođe u e-mailu obavezno navesti da li posedujete sopstveni auto za prevoz do lokacije za fotografisanje.
Polaznici radionice će moći da objavljuju svoje fotografije bez naknade, posle dogovora sa organizatorom oko načina objavljivanja.

MENTORI:

SANDRA POŽUN
Rođena je 1972. godine u Zadru. Detinjstvo je provela u živopisnom gradiću Buje u Istri. Posle završene srednje škole se preselila u Sloveniju u Ptuj, najstariji slovenački grad. Famoznog je dalmatinskog temperamenta. Fotografiše uglavnom analogno crno-belo i tada kako kaže najbolje zvuči, a ponekad fotografiše u boji, ali sa digitalnim fotoaparatom. Učestvovala je na nekoliko foto-radionica pod vođstvom Hermana i Pivke Arne Hodalič, a veliku zahvalnost duguje mentorstvu čuvenog slovenačkog majstora fotografije i Ekselencije FIAP-a Stojana Kerblera. Dve godine je bila zvanični fotograf pozorišta u Ptuju, a bila je i zvanični fotograf dve godine Narodnog pozorišta u Mariboru. Osvajala je više nagrada za fotografiju, radila kalendar fabriku aluminijuma u Kidričevu 2002. godine. Imala je više samostalnih izložbi, a nedavno 13. jula 2016. joj je otvorena samostalna izložba u Mariboru.

MARIO LEONE BRALIĆ
Mario Bralić je rođen 1955. godine u Zemunu. Dilplomirani umetnički fotograf FFS u Minhenu.
Član ULUPUDS-a. Dao je veliki doprinos modnoj fotografiji kroz estetski i marketing koncept Kampanja, a realizator je i mnogih modnih emisija na niz TV programa.
Pored bavljenja profesionalnom, komercijalnom fotografijom u radu sa marketing agencijama, izdavačkim kućama, radi i kao direktor fotografije i art direktor na izradi TV spotova za svoje klijente širom sveta. Osnovao jedan od prvih studija za kreativne komunikacije.
Pored bavljenja komercijalnom fotografijom bavi se i kreativnom umetničkom fotografijom koju prezentira na grupnim i samostalnim izložbama: preko 20 grupnih i 3 samostalne izložbe.
Radi sa slikarima kao i svim profesionalcima sličnog senzibiliteta na multimedijalnim projektima i umetničkim serijalima. Jedri, putuje i pravi editorijale o lepotama planete.

Rezultati nagradnog takmičenja za jun 2016.

Foto takmičenje

11. јула 2016

0 1889

Završeno je nagradno takmičenje Fotografskog kluba Vojvodina za mesec jun 2016. godine. na temu LJUBAV. Iako laka i univerzalna, tema nije obilovala tolikom raznovrsnošću pristupa koliko se očekivalo. Naravno bilo je i izvrsnih odgovora na temu. Takve fotografije su ušle u najuži izbor u 10 najboljih fotografija, a najbolje su i nagrađene. Stiče se utisak da kada je tema laka i kada mislite da svi imaju odgovor na nju, to baš i nije tako, jer iako imaju dobru ideju, kod realizacije zaškripi, naročito kod kompozicije, i izbora svetla. Zbog toga prikaz radnje na fotografiji deluje nedorečeno, i nema dovoljno likovnosti. I autori mogu druge ocenjivati kao i ostali registrovani članovi sajta koji pregledaju fotografije. Ali kao da su se malo ustezali da ocene fotografije, nekim srednjim i nižim ocenama kada im se fotografija ne dopada, pa su takvu fotografiju ostavljali neocenjenu. Tako da je manji zbir ocena nego što je bio prethodnih meseci. Svima je u interesu da se preko ocene oseti mišljenje auditorijuma, zato je najbolje da se ocene pri prvom pregledanju fotografije.

Prvu nagradu je osvojio Zoltan Bisak iz Ivanova za fotografiju „By the river„ koja je dobila 69 bodova i on je osvojio nagradu TORBA ZA FOTAOAPARAT VANGUARD PEKING 10 koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru). BM-FOKUS se specijalizovala za prodaju fotoaparata i fotografskog pribora i opreme.

Prva nagrada za fotografiju "By the river" - autor Zoltan Bisak — Prva nagrada za fotografiju „By the river“ – autor Zoltan Bisak

Drugu nagradu je osvojio Jan Valo iz Novog Sada za fotografiju „Vernost„ koja je dobila 55 bodova i njemu pripada knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE

Druga nagrada za fotografiju "Vernost" - autor Jan Valo — Druga nagrada za fotografiju „Vernost“ – autor Jan Valo

Specijalnu nagradu za najbolji komentar fotografije osvojio je Dragan Lapčević iz Beograda sa osvojenih 460 bodova (dobija se kao broj lajkova na komentar x broj pregleda fotografije) On je osvojio umetničku sliku „Tajnovito skrovište“ dimenzije 29×40 cm rađenu kombinovanom tehnikom modne dizajnerke i slikarke Ivane Đukičin iz Novog Sada. Komentar je postavljen na prvonagrađenu fotografiju, mnogo pre nego što se znalo za nagradu.

Ostale autori sa liste 10 najbolje ocenjenih u nagradnoje temi „LJUBAV“ su:

3. Dragan Lapčević iz Beograda autor fotografije „Staza ljubavi“ koja je osvojila 46 bodova
4. Snežana Lukić iz Novog Sada autorka fotografije „Love“ koja je osvojila 26 bodova
5. Andrea Novak iz Kucure autorka fotografije „Zauvek moja“ koja je osvojila 24 boda
6. Andrea Novak iz Kucure autorka fotografije „Nedostaješ mi“ sa osvojenih 17 bodova
7. Dušanka Ljubojević autor fotografije „Sestre “ sa osvojenih 15 bodova (254 pregleda)
8. Dragan Lapčević autor fotografije „Različite ljubavi “ sa osvojenih 15 bodova (58 pregleda)
9. Đani Bardoti iz Rume autor fotografije „Porodica“ sa osvojenih 15 bodova (22 pregleda)
10. Đani Bardoti iz Rume autor fotografije „Zagrljaj“ sa osvojenih 11 bodova

Čestitamo nagrađenima i zahvaljujemo se svim učesnicima ovog takmičenja.

Sve primedbe na redosled možete poslati na mail office@fkv.rs u roku od 48 sati.

FKV tim

Dani fotografije u Srbiji Čačak 2016.

Foto reportaža

4. јула 2016

0 2719

I ove godine su, iako nešto drugačije od ranijih godina, održani „Dani fotografije u Srbiji“ u Čačku. 1 i 2 jula 2016. godine. Ovogodišnja manifestacija je počela predavanjem „Moje vreme, teme i dileme“ prof. Branimira Karanovića sa Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. U predavanju je prof Karanović napravio presek svog dosadašnjeg stvaralaštva koje je u početku nalazilo inspiraciju u filmskom crnom talasu. Kasnije u znakovnoj i grafičkoj umetnosti traži vizuelni smisao i potencijal, stvarajući fotografije u kojima kompozicijski dominira odnos total-detalj gde su dominirale specifičnosti konceptualne fotografije nadrealnog poetskog diskursa, koje ga po stilu odvajaju od nekih dominantnih pravaca u novijoj srpskoj istoriji fotografije. Puna sala je dobar znak interesovanja za Karanovićev rad i možda traženja novih pogleda u isčitavanju fotografskog rada profesorovog rada. Sam prof. Karanović veoma oprezno daje kvalifikacije o tome kuda ide današnja fotografija, a i o samom pojmu fotografske umetnosti ostajući na poziciji starog mudraca koji retoričkim pitanjem daje odgovor na postavljeno.

Predavanje prof. Branimira Karanovića : "Moje vreme, teme i dileme" — Predavanje prof. Branimira Karanovića : „Moje vreme, teme i dileme“

Potom su na manifestaciji otvorene dve međunarodne izložbe: „Prva kružna izložba Grand M.S:M. 2016“ koju organizuje Gradac foto-grupa koju sačinjavaju foto-klubovi iz Srbije, Makedonije i Crne Gore. Drugo, sigurno i najprijatnije iznenađenje manifestacije, je izložba Fotografskog centra iz Soluna koji vodi Vasilis Karkastelis, a čini je grupa mladih veoma nadarenih autora, koja preko saradnje sa festivalima, muzejima, galerijama unapređuje fotografiju na Balkanu kroz događaj pod imenom „Aspekti balkanske fotografije“

Otvorene su i tri samostalne izložbe mlađih autora Foto saveza Srbije, koji su posebno aktivni poslednjih godina na izlagačkom polju po raznim FIAP salonima, ali i samostalnim izložbama. To su Bojan Petrović – Bokac KMF FSS EFIAP/b iz Paraćina, Aleksandar Buđevac F1 FSS AFIAP iz Kragujevca i Damir Buzurović F1 FSS, AFIAP iz Čačka. Petrović se predstavio malim romskim pričama iz njhove svakodnevnice, uspevši da nenametljivo dopre do najtananijih emocija romske dece. Buđevac je saostalnu izložbu posvetio jednoj ženi, ali ne samo njoj, već je to ujedno emotivni pogled na sve žene, između sna i jave, želja i ograda životne svakodnevnice. Njegova Lenka poziranjem izlazi iz kanona uobičajene predstave o običnoj ženi. Buzurović minimalističkim likovnim prikazom traži odnose usamljenih likovnih elemenata u beskraju prostora pronalazeći večnost u samom trenutku snimanja, poigravajući se mekim, plitkim tonovima dobijenim dugom ekspozicijom kroz ND filter.

Aktivni učesnici izlagači i predavač na otvaranju Dana fotografije u Srbiji u Čačku 2016.

I na kraju je u galerijskom prostoru kafea „Žuta kuća“ održana izložba članova FKK Čačak, gde je osam najaktivnijih autora kluba izložilo svoje fotografije i to: Vojislav Vojo Pešterac, Zoran Milošević, Radenko Radovanović, Damir Buzurović, Branka Vučićević Vučković, Milica Đoković, Nenad Karapavloović, Martin Stamenković i Anđela Stanić. To je bilo i mesto druženja grupe fotografa koji su doputovala iz Grčke i fotografa iz Srbije, i prilika za razmene iskustva i pogleda na fotografiju. Izložba je grčkih fotografa je uveliko naznačila različit pristup fotografiji.

DANI FOTOGRAFIJE U SRBIJI ČAČAK 2016.

1 of 49

Drugog dana su nam domaćini organizovali izlet u Ovčar banju, splavarenje Zapadnom Moravom i posetu manastirima sa vodičima koji su detaljno objašnjavali istoriju ovih svetinja i prevodiocem na grčki tako da su se fotografi iz Soluna mogli upoznati sa srpskom istorijom. Zajednički ručak posle izleta, priče i utisci za stolom, a na kraju je razmena mišljenja o manifestaciji nastavljena u klubu. Čule su se samo pohvale za trud organizatora, i poštovanje vremena predviđenog programom.

Za razliku od ranijih godina kada je u okviru ove manifestacije bila i Republička izložba fotografija i izložba deset najuspešnijih autora Foto saveza Srbije, ovogodišnja manifestacija u Čačku ih nije imala, jer su one u maju mesecu održane u Beogradu u organizaciji Foto saveza Srbije. Stiče se utisak da su se članovi FKK Čačak potrudili da se nedostatak tih najznačajnih izložbi u Srbiji ne oseti na Danima fotografije, i da su sa minimalnim sredstvima uspeli da nastave kontinuitet održavanja te manifestacije u Čačku, istina u nešto izmenjenom obliku, ali sa proširenjem kroz međunarodnu saradnju. Imam utisak da će Čačani nastaviti i sledeće godine u ovogodišnjem ritmu. Čačani od svih gradova u Srbiji imaju najidealnije tehničke uslove za ovakvu manifestaciju, jer se veliki broj galerijskih prostora, za čak desetak fotografskih izložbi, nalazi u krugu od 500 m od samog centra grada. Po tvrdnji organizatora ni lokalna zajednica ne želi da izgubi ovakvu promociju grada, i spremna je da pomogne finansijski u skladu sa mogućnostima.

.
Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Mario Bralić i Milovan Ulićević

Nagradno takmičenje za mesec jun 2016.

Foto takmičenje

21. јуна 2016

0 2055

Za mesec jun 2016. godine nagradna tema je „LJUBAV“
Ljubav je stanje jake emotivne naklonosti prema nekome ili nečemu. Ljubav je kompleks više emocija vezanih uz osećaj snažne privrženosti i vezanosti. Reč ljubav može se odnositi na različite osećaje, stanja i stavove, u rasponu od generičkih zadovoljstva do intenzivnih međuljudskih atrakcija. Ova raznolikost namene i značenja, u kombinaciji sa složenošću osećaja koji su uključeni, čini da biva neobično teško definisana dosledno, čak i u poređenju s drugim emocionalnim stanjima. Ljubav je najuzvišeniji ljudski osjećaj i određenu osobu čini boljim čovjekom i budi u njoj ono najlepše. Ona je nadmoćno stanje duha u kome niko ne može da ti naudi, pozicija u kome ništa ne tražiš, ne očekuješ, jer sve već imaš i nosiš u sebi.
Tema je dakle široka zato je izbegavanje šablonizovanog i pojednostavljenog tumačenja zadate teme poseban izazov.

NAGRADE:
I ovog meseca na nagradnom takmičenju FKV imamo tri nagrade, a to su dve nagrade koje dobijaju dva prvoplasirana takmičara za fotografiju i treća specijalna nagrada za najbolji komentar fotografije na sajtu.

1. Prva nagrada za fotografiju je TORBA ZA FOTAOAPARAT VANGUARD PEKING 10 koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru)

2. Druga nagrada za fotografiju je knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE

3. Specijalna nagrada za najbolji komentar fotografije. I ovog meseca nagrađujemo najbolje komentare ispod fotografija na sajtu FKV postavljen do 10. jula 2016. godine. U konkurenciji učestvuju samo komentari koji analiziraju fotografiju sa likovno-estetske strane i moraju imati minimalno tri proširene rečenice o fotografiji.
Specijalna nagrada je umetnička slika „Tajnovito skrovište“ dimenzije 29×40 cm rađena kombinovanom tehnikom modne dizajnerke i slikarke iz Novog Sada Ivane Đukičin.

Slika "Tajnovito skrovište" autor Ivana Đukičin — Slika „Tajnovito skrovište“ autor Ivana Đukičin

Rok za postavljanje fotografija je od 20. juna 2016. godine do 5. jula 2016. godine u 23:00 časa. Glasanje počinje sa objavom teme, a završava se 10. jula 2016. godine u 23:00 časa.

Proglašenje pobednika će biti objavljeno do 12. jula na sajtu Fotografskog kluba Vojvodina www.fkv.rs
Tema za sledeći mesec biće objavljena od 15. do 20. u mesecu.

LINK DO GALERIJE U KOJU TREBA DA POSTAVITE SVOJE RADOVE:
http://fkv.rs/forum/gallery/category/81-ljubav/

ŽELIMO SVIMA PUNO USPEHA U TAKMIČENJU !!!

FKV tim

Rezultati nagradnog takmičenja za mesec maj 2016.

Foto takmičenje

12. јуна 2016

0 1997

Potraga pocinje veceras - Dragan Lapcevic — Prva nagrada za fotografiju "Potraga počinje veceras" - autor Dragan Lapčević

Završeno je nagradno takmičenje Fotografskog kluba Vojvodina za mesec maj 2016. godine. na temu ČOVEK I GRAFITI. Ovo mesečna tema je izazvala veliko interesovanje ali i polemike oko nerazumevanja (bolje reći nečitanja) kako je definisana tema i kako treba na nju odgovoriti, a da se ne promaši smisao teme u odgovoru, fotografijom koju autori postavljaju.

Prvu nagradu je osvojio Dragan Lapčević i Beograda za fotografiju „Potraga počinje večeras„ koja je dobila 51 bod i osvojio je za nagradu TORBU ZA STATIVE ZA STUDIJSKU RASVETU Jinbei JB-300 koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru)

Prva nagrada za fotografiju "Potraga počinje veceras" - autor Dragan Lapčević — Prva nagrada za fotografiju „Potraga počinje veceras“ – autor Dragan Lapčević

Drugu nagradu je osvojio Stevan Jovanović iz Novog Sada za fotografiju „Nikola „ koja je dobila 38 bodova (154 pregleda) i osvojio je knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE

Fotografija "Nikola" - autor Stevan Jovanović — Druga nagrada za fotografiju „Nikola“ – autor Stevan Jovanović

Specijalna nagrada za najbolji komentar fotografije osvojio je Ertekin Totić iz Sjenice sa osvojenih 924 poena (dobija se kao broj lajkova na komentar x broj pregleda fotografije) On je osvojio umetničku slika „Lepezin mah“ dimenzije 29×40 cm rađena kombinovanom tehnikom modne dizajnerke i slikarke iz Novog Sada Ivane Đukičin. Na nagradu je uticala ocena koje su dali registrovani članovi, i mišljenje žirija da je taj komentar imao konstruktivan stav prema samom takmičenju i odgovoru na temu ostalih fotografa, ali i konstruktivan komentar na pojediinačnu fotografiju „Nikola“, ispod koje je postaljen pod nadimkom limbonic pod kojim je registrovan. U konkurenciji učestvuju samo komentari koji analiziraju fotografije sa likovno-estetske strane i moraju imati minimalno tri proširene rečenice o konkretnoj fotografiji.

Ostale autori sa liste 10 najbolje ocenjenih u nagradnoje temi „ČOVEK I GRAFITI“ su:

3. Dragan Lapčević iz Beograda autor fotografije „Plavi tramvaj“ koja je osvojila 38 bodova (78 pregleda)
4. Boris Mrđa iz Beograda autor fotografije „Behind the wall“ koja je osvojila 37 bodova
5. Mlađan Pajkić iz Požarevca autor fotografije „Sećanja“ koja je osvojila 34 boda
6. Jan Valo iz Novog Sada autor fotografije „Stvaran svet oko mene“ sa osvojenih 30 bodova (182)
7. Aleksa Stojković autor fotografije „Neko nas posmatra, neko nas stalno gleda“ sa osvojenih 30 bodova (77)
8. Jan Valo autor fotografije „Žurim u nabavku“ sa osvojenih 28 bodova
9. Marko Kosavčević iz Kragujevca autor fotografije „Svaki je Srbin Radovan“ sa osvojenih 27 bodova(117)
10. Zoltan Bisak iz Ivanova autor fotografije „We watching you“ sa osvojenih 27 bodova (80 pregleda)

Čestitamo nagrađenima i zahvaljujemo se svim učesnicima ovog takmičenja.

Sve primedbe na redosled možete poslati na mail office@fkv.rs u roku od 48 sati.

FKV tim

Postprodukcija stvarnosti, (ko)lažiranje istine

Foto reportaža

10. јуна 2016

0 1607

Još jedno veoma zanimljivo predavanje je održano u FKV. Ovo poslednje na kojem je gost bio fotograf Albert Gregorović, je bilo nešto sasvim drugačije. Imali smo predavača vrlo širokog obrazovanja, koji je mnogo godina posvetio proučavanju fotografije, kako teorijski tako i praktično. Zato se predavanje „Postprodukcija stvarnosti, kao lažiranje istine“ slušalo u najvećoj tišini, kako bi se veoma prodorne na momente i filozofske misli o fotografiji mogle pratiti. Kao u zbirci eseja prepunoj jezgrovitih razmišljanja autora eseja, tako je ovo predavanje pokrenulo mnoga pitanja na koje je Gregorović davao odgovore u sličnom maniru. Pedagoško iskustvo u predavanju na školama za profesionalne fotografe u svetu, podiglo je ovo predavanje na akademski nivo izlaganja. Na momente je Gregorović predavanje ukrašavao anegdotskim pričama iz svog života (kao ona sa Irvingom Penom, legendom fotografije, na skupštini WCPP), takvim da je publika mogla osetiti duboku poruku koje one nose. Skoro uvek je u njima bio jasan stav o fotografiji, kakav po njegovom mišljenju fotograf treba imati.

ALBERT GREGOROVIĆ U FKV

1 of 17

U drugom delu predavanja je na primerima svojih fotografija objašnjavao suštinu ideje u fotografiji i praktične načine realizovanja takvih ideja. Davao je pravila i savete pokazujući visok nivo praktičnog poznavanja analogne i digitalne fotografije, neprestalno uvezujući jednu i drugu za teoriju i suštinu same slike. Kako Fotografski klub Vojvodina snima ova predavanja, u jednom esejističkom tekstu, u delu sajta „teorija i istorija fotografije“, ćemo preneti delove onoga što je pažljiva publika mogla da čuje. Povodom gostovanja postavljena je izložba Alberta Gregorovića sa originalnim fotografijama velikog formata. Ostaje utisak da predavanje nešto drugačije od uobičajenog, manje populistično, više obogaćuje misli onim posvećenim koji su bili u prilici da to čuju, uz uslov da su oslobođeni sopstvene sujete i predrasuda. Slično predavanje ovom održanom u klubu, a prilagođenom ciljnoj grupi, je na Skupštini „Svetskog sabora profesionalnih fotografa“ (WCPP) održao Albert Gregorović, u pedeset minutnom izlaganju, što je po svedočenju, kao i u klubu, popraćeno dugim aplauzom.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Siniša Petrović

Drugo bijenale – Majstori fotografije u Kisaču

Foto reportaža

6. јуна 2016

0 2266

Učesnici Drugog bijenala - Majstori fotografije u Kisaču

Možda je nekad neko postavio pitanje: da li postoji potreba za izložbom fotografija na kojoj će zajedno izlagati foto-amateri i profesionalni fotoreporteri, novinski fotografi i televizijski novinari, redovni profesori Akademije umetnosti i njihovi studenti, asistenti i profesori na visokoj tehničkoj školi za primenjenu fotografiju i Akademiji umetnosti, fotografi koji se bave komercijalnom i stok fotografijom i fotografi koji izlažu eksperimentalnu fotografiju, penzioneri i omladinci, početnici i majstori fotografije FSS, koji su bezmalo pola veka u fotgrafiji. I još svi u isto vreme na istom mestu.

Mihal Đurovka govori na otvaranju o izložbi

Odgovor je postoji. Jedna takva izložba je otvorena u subotu 4. juna 2016. godine u galeriji Slovačkog doma, u živopisnom selu Kisač, u srcu Bačke. Glavni organizator i nosilac ideje ovakvog okupljanja fotografa, kojima je fotografija prvenstveno velika ljubav, a onda sve ostalo, je Mihal Madacki (Michal Madacky) fotograf iz Kisača. On svojim fotografijama odavno čuva od zaborava ljude i promene ovog sela, većinom nastanjenog Slovacima.

Organizator izložbe i druženja Mihal Madacki (u belom)

Izložba je zamišljena kao bijenale fotografije, a prva je održana 2014. godine. Međutim ovogodišnje bijenale fotografije je prevazišlo po odzivu sva očekivanja organizatora, i na izložbi su svoja dela izložila 34 autora iz Vojvodine, koji u njoj žive i rade, ali ima fotografa koji su poreklom iz Vojvodine, ali su fotografsku karijeru gradili po Londonu i Bratislavi..

Velika posećenost izložbe je dokaz potrebe za ovakvim bijenalom fotografije u Kisaču

Izložba je nazvana „II bijenale – Majstori fotografije“, pri čemu svi autori nisu Majstori fotografije po tituli koja se dodeljuje za izlagačke uspehe u amaterskoj fotografiji. Naziv nije ni pežorativan obzirom na visok stručni i obrazovni nivo u fotografiji pojedinih fotografa, već je to naziv koji je odomaćen u kolokvijalnom govoru fotografa, kada se pohvaljuje pojedinac za dobro urađen posao, izložbu, fotografiju. Sam organizator to koristi kao uzrečicu u obraćanju kolegama, pa je to tako i ostalo u nazivu bijenala. Možda će ova izložba talentovanim mladim fotografima koji sad pohađaju završne razrede srednje škole ili akademije, a učestvuju prvi put na izložbi fotografija, biti podstrek da se posvete kreativnoj izlagačkoj fotografiji, i da jednog dana postanu i po zvanju Majstori fotografije FSS ili MFIAP-a

Utiske o ovogodišnjem bijenalu govori Milovan Ulićević

Pored većeg odziva ono što II bijenale odvaja od predhodnog je osetno veći odziv fotografa i ozbiljnije shvatanje uloge i značaja ovog bijenala. I druga odlika koja je obeležila ovo bijenale,je to što su se autori potrudili da u 3-4 fotografije kojima predstavljaju sebe na jednom panou naprave izložbene povezane celine. Neko je to uradio svetlom i motivom, iskusniji nadrealnom duhovitom pričom, ili konceptom zasnovanom na životnoj drami, eksperimentom, geometrijom i grafizmom linija i oblika. Zastupljene su neke tehnike analogne fotografije na baritnom papiru, digitalne fotografije na kolornom fotopiru, fotografije u tehnici digitalne štampe, ali i fotografije koje su fotošop kreacija ili eksperimenatalna fotografija. Fotografski motivi su različiti, ali je najviše zastupljena po oblastima interesovanja lajf fotografija, pejsaž, fotošop kolaži i eksperiment, makro fotografija, uz pojedinačne slučajeve sportske, akt, ili koncertne fotografije.

Na kraju otvaranja je Mihal Madacki predstavio svakog fotografa učesnika Bijenala

Naš domaći Miša Madacki je posle otvaranja priredio druženje, u kojem su uživali fotografi do kasno u noć. To je bila prilika za razmenu iskustava, ali i pričanje anegdota iz fotografskog života. Svako je tu hteo da se istakne što boljom i interesantnijom pričom koja je imala anegdotski završetak. Neko je, pola u šali, a pola u zbilji rekao, da bi naš domaćin mogao organizovati bijenale dva puta godišnje, umesto dvogodišnje. Svi su to osmehom prihvatili.

Treba pomenuti fotografe koji izlažu fotografije, i bez kojih ne bi moglo biti ovogodišnjeg bijenala fotografije. A to su: Aleksandar Plačkov, Andraš Otoš, Andrea Mernjik, Bora Otič, Branislav Kokavec, Daniela Pavlovič, Darko Dozet, Dragan Kurucić, Dušan Kostić, Dušan Tordaj, Emilia Valenćik, Filip Bakić, Geza Lenert, Goran Mulić, Hana Tancik, Igor Bovđiš, Jan Agarski, Jan Valo, Jaroslav Kraljik, Jaroslav Pap, Jovan Popović, Martin Candir, Mihal Đurovka, Mihal Madacki, Milko Ribar, Milovan Ulićević, Mirko Bilek, Miroslav Pavlovič, Predrag Uzelac, Slađana Pantelić, Zoran Veselinović, Zorica M. Madžarević Matković, Željko Mandić i Željko Škrbić.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Jaroslav Pap i Goran Mulić

fotografski klub vojvodina

Bergmanovi „SNOVI“

Trag svetlosti na fotografskom nebu Srbije

Reciklaža sećanja

KRATKI POČETNI KURS FOTOGRAFIJE

Fotografija u filmu Vima Vendersa

Foto-konkurs PRINCIPI CRVENOG KRSTA

Takav život u FKV

45 paklenih noći nad Beogradom

Lekcije svima za nauk !

Prvi online sastanak FKV

Sve nijanse crne

Rezultati nagradnog takmičenja za septembar 2016.

Nagradno takmičenje za mesec septembar 2016.

Portreti velikih umetnika prikazani u FKV

Rezultati nagradnog takmičenja za avgust 2016

Portret kao odsjaj duha

Nagradno takmičenje za mesec avgust 2016.

Rezultati nagradnog takmičenja za jul 2016.

Neobičan svet Keti Granan

Izložba Fotografskog kluba Vojvodina u Rumi

Izbor fotografija sa međunarodne akt radionice FKV

Krupnim koracima u akt fotografiju

Nagradno takmičenje za mesec jul 2016.

Međunarodna akt radionica

Rezultati nagradnog takmičenja za jun 2016.

Dani fotografije u Srbiji Čačak 2016.

Nagradno takmičenje za mesec jun 2016.

Rezultati nagradnog takmičenja za mesec maj 2016.

Postprodukcija stvarnosti, (ko)lažiranje istine

Drugo bijenale – Majstori fotografije u Kisaču

POPULARNE RUBRIKE