Jučerašnji dan zaljubljenih 14.02.2017. je bio i jedan poseban dan zaljubljenika u fotografiju. Tog dana je održan prvi online sastanak Fotografskog kluba Vojvodina. To je još jedno unapređenje koje nam je savremena tehnologija omogućila, a koju ćemo koristiti za dogovor i edukaciju članova kluba. To će biti dopuna redovnim sastancima kluba, koji će se i nadalje održavati, već samo dopuna kada klubu tako bude odgovaralo.
Online sastanci će nam omogućiti da u rad kluba uključimo i one zaljubljenike u fotografiju, koji zbog udaljenosti od Novog Sada nisu u mogućnosti da prisustvuju sastancima, predavanjima i kursevima o fotografiji, a želeli bi da se uključe u rad jednog od najaktivnijih fotografskih klubova u Srbiji.
Šestočlana ekipa Fotografskog kluba Vojvodina juče je, na poziv reosnovanog zrenjaninskog Foto kluba CD13, boravila u Zrenjaninu.
Novosadska družina je iskoristila zalazeće banastsko sunce da napravi lepe kadrove, a potom se uputila u Kulturni centar Zrenjanina u kojem su naše kolege podstanari.
Dočekalo na je desetak članova kluba CD13, brzo su počele priče o zajedničkim problemima i zajedničkoj ljubavi, fotografiji.
Kolegama smo predočili naša iskustva u radu i informisali smo se o planovima i aktivnostima reosnovanog CD13, inače, u bivšoj Jugoslaviji jednog od uspešniji foto klubova.
Neformalni sastanak, na kojem su osim međusobnog informisanja dogovoreni i okviri buduće saradnje, potrajao je više od dva sata, a drugo poluvreme nastavljeno je u prijatnoj atmosveri bašte u glavnoj zrenjaninskoj ulici i potrajalo je do ponoći. Zahvaljujemo se našim domaćinima što su nam ukazali čast i pozvali nas u goste. Bilo je prijatno boraviti u Zrenjaninu i družiti se sa istomišljenicima.
Nenajavljeno kao smrt, Bačvani su oteli sunce Banaćanima, i sakrili ga u sremačku rernu, sve dok to nije objavljeno na Fejsbuku, a onda ga vratili u utorak 12. aprila 2011. u Fotografskom klubu Vojvodina. To bi ukratko bio scenario, završetka multimedijalne prezentacije „Banatskog kulturnog centra“ iz Novog Miloševa u Fotografskom klubu Vojvodina.
Multimedijalna prezentacija Banatskog kulturnog centra u FKV
A šta je između bilo?
Multimedijalna prezentacija BKC-a koja je održana u FKV , sadržavala je poeziju, beleške i fotografije. Knjigu fejsbuk beležaka „Nenajavljeno kao smrt“, književnik Radovan Vlahović je prezentovao, čitao, glumio i pevao. Govorio je vrlo nadhnuto, kao da misli surfuju na rečima, da su publiku pri takvom čitanju nosili talasi poezije. U takvom mu čitanju jedino Matija Bećković može biti takmac.
Radovan Vlahović čita, glumi i peva svoju poeziju i prozu
„Knjiga Radovana Vlahovića „Nenajavljeno kao smrt“ pripada jednom sasvim novom književnom žanru koji se odomaćio i kod nas kada su računari ušli u spisateljske radionice i kada je internet postao deo jutarnjeg rituala, kao tuširanje ili brijanje. Internet program Fejsbuk zamenio je poštara koji vam svakog jutra donosi pisma na kojima prepoznajete rukopise drugih prijatelja. Otvorio je prozore i vrata spisateljskih radionica i ono što su pisci i pesnici nekada radili usamljeni, daleko od očiju javnosti, sada rade na očigled svih. Doduše ne svi, samo oni retki i najhrabriji. Na taj način imamo prilike da čitamo pesme, prozu, kritike, dnevničke zapise koji su koliko maločas otkucani na nekoj ličnoj tastaturi.
Nenajavljeno kao smrt – dobar je naslov za ono što imaš namere da napišeš ujutru, gledajući u prazan ekran računara. Te rečenice koje ćeš ukucati u rubriku beleške na Fejsbuku, dolaze iznenada, nenajavljene, kao što smrt ili ljubav dolazi“ – napisao je u pogovoru Bratislav Milanović
Red poezije, zatim red fotografija, po oprobanom banatskom receptu. Fotografije je prikazalo više autora iz Banatskog kulturnog centra.
Pre svih, Ljubomir Bata Kojić, veliki mag fotografije iz Novog Miloševa, čije su fotografije započele seriju beleženja, čobanskog i salašarskog života u Vojvodini. Pre trideset i više godina on je prvi „posejao seme“ u beleženju tog života. Tako je „otvorio oči“ za motive i umetničke kreacije mnogim fotografima kasnije, i navikao čobane i salašare da ne zaziru od fotoaparata i namera fotografa. To je prepoznao i FIAP dodelivši mu jednu od svojih najvažnijih nagrada, nagradu za najbolju crno-belu fotografiju u svetu za 2008/2009. godinu
Jarošani_9 Autor:Ljubomir Kojić (najbolja CB fotografija za 2008 po FIAPu)
U FKV su prezentovani radovi iz Kojićeve monografije „Fotografije“ u izdanju BKC, koja je 2009. godine dobila nagradu kao najbolja na sajmu knjiga u Beogradu od žirija ULUPUDS-a u konkurenciji 850 izdavača.
Iz ciklusa – Koreni Autor: Ljubomir Kojić
Prateći put Novo Miloševskog majstora fotografije u istrajnosti, Dragan Belić – Beodra na svoj način beleži prirodu, a jednu temu u okviru toga posebno, „Zalaske sunca u ataru“. Njegov rad skoro da nije ostavio nijedan detalj iz Novog Miloševa nezabeleženim, u nekom trenutku vremena. Kao fotografski hroničar, učinio je internet prezentaciju svog sela jednom od najzapaženijih internet prezentacija u Srbiji, u kategoriji predstavljanja mesta na internetu.
Samousluga Autor: Dragan Belić – Beodra
Treći fotograf koji nam se multimedijalno predstavio je Senka Vlahović. Formalno školovana za to zanimanje na Visokoj tehničkoj školi u Novom Sadu, ona je prikazala fotografije svoga diplomskog rada.
1- Iz diplomske kolekcije Autor: Senka Vlahović
A gde je sunce iz naslova nestalo?
Makovača, žuta kao banatsko sunce na zalasku, sa crnim i rastresitim filom od maka kao bačka zemlja, napravljena je u rerni „ljute“ Sremice, i poslužena iz ruku Crnogorca uz asistenciju Sremca, a u čast gostiju. Da nije fotografije koja ovo dokumentuje neko bi pomislio da je šala, ali jedna fotografija i ovde govori više od hiljadu reči.
Banatsko "sunce" na sremački način služi se u Bačkoj
Napredak interneta i video tehnologije omogućio nam je u utorak 15. februara 2011. specijalnu priliku da upoznamo velikog fotografa Annie Leibovitz. Polako i neprimetno, više skromno, ona je kroz svoju životnu priču prenosila na nas magiju fotografije kojom je davno i sama očarana. Počelo je pričom o njenom detinjstvu i majci, koja je beležeći porodične trenutke fotoaparatom , ugradila ljubav prema umetnosti kod nje. Zatim je govorila o prvom fotografskom iskustvu u američkoj vojnoj bazi, u vreme angažovanja njenog oca u Vjetnamskom ratu.
Annie Leibovitz - portret fotografa
Annie Leibovitz je svoje studentske dane provela u San Francisku na studijama slikarstva. U doba studentskih nemira protiv rata u Vijetnamu, hipi pokreta, kada je rok muzika dobila buntovnički glas, ona je zavolela fotgrafiju kroz radove Robert Frank-a i Henri Cartier-Bresson-a, a kasnije kada je postala portretni fotograf, veliki su uticaj na nju ostavili radovi Richard Avedon-a koga je smatrala svojim učiteljem.
John Lenon i Joko Ono
Svoje viđenje desetogodišnjeg rada, počev od 1973.godine ispoljila je u najpoznatijem časopisu za rok muziku Rolling Stone. Tada je postala njihov najtraženiji fotograf i dala posebni pečat izgledu časopisa. Uvek je bila nenametljiva i neprimetna, postajući deo rok priče, i tako je uspevala da fotografiše ono što mnogi pre nje nisu, na način potpuno drugačiji od ostalih. Brzo i uporno fotografisala je zvezde rok muzike, one najpoznatije. Iz tog perioda je njena najčuvenija fotografija, John Lennon-a i Joko Ono snimljena u sobi hotela gde su živeli, samo pet sati pre Lennonovog ubistva.
„Imala sam neverovatan osećaj” kaže Annie „da model nagovorim da prihvati moje lucidne ideje. Tu sam, brzo radila i dok su oni mislili da se ja pripremam a oni očekivali da počne naporno fotografisanje, ja sam već završila posao”.
Gledali smo u klubu veliki broj njenih fotografija, kao i posebnu seriju portreta inspirisanu plesom, posvećene njenoj majci koja je bila učitelj plesa.
Zatim je napravila jedan novi iskorak u modnu fotografiju, jer je pozvana da se priključi novoosnovanom časopisu Vanity Fair. Preko njenih fotografija mnoge ličnosti iz sveta mode i zabave su postale popularne ikone. Fotografisala ih je u neverovatnim situacijama, kao što su kupanje u kadi punoj mleka ili akt na gomili crvenih bodljikavih ruža ili kao Demi Moor u poslednjem mesecu trudnoće, pokrećući time američku štampu na raspravu o materinstvu.
Demi Moore na naslovnoj Vanity Fair
A za sam kraj, Annie je uspela da nam ispriča o prijateljstvu sa jednom od najvećih pisaca i esejista svoga vremena Susan Sontang, čiji „Esej o fotografiji“ spada u najbolje stranice teksta ikada napisane o fotografskoj umetnosti. Susan je bila njen mentor i najbolji kritičar tih godina i ostala joj je bliska sve do smrti. U to vreme je nastala i serija fotografija Susan u bolničkoj postelji .
Suzan Sontang romanopisac i esejista
Veliku pomoć pri prevodu ove životne priče Annie Leibovitz, kao i u samoj realizaciji ove divne večeri u klubu FKV, je bila od našeg najmlađeg člana Gorana Tešanovića. Vreme nam je proletelo brzinom zavesice fotoaparata Mamiya RZ67, koji je poslednjih godina Annie često koristiala pri snimanju u modnoj fotografiji.
Poslednje nedelje su aktivnosti u Fotografskom klubu Vojvodina sustizale jedna drugu. To je dobar znak da volje i elana u klubu ne nedostaje. Nove se ideje rađaju, a stare tek što su do kraja realizovane ili su u toku sa realizacijom. Izleti, druženja, predavanja, izmene i redizajn sajta samo su neke od većih aktivnosti proteklih dana. Da se setimo nekih od njih.
FOTO IZLET
U nedelju 30. januara 2011. u najnezgodnije vreme, kada je Đoković osvajao titulu u Australijan Openu, članovi FKV su imali svojevrsnu foto-radionicu koja se dešavala po centru opustelog, zbog tenisa, Novog Sada i fotografisali su na zadate teme. To je bila svojevrsna likovna vežba u kojoj su dominirale tri teme: refleksija, linija, i žablja perspektiva. I svi su pokušali da na zadate teme naprave što bolje fotografije. Podelili smo se u više grupa po četvoro, i to tako da u svakoj grupi budu i iskusniji i manje iskusni fotografi i krenuli u akciju.
Zajedničko druženje članova FKV u pogledu kroz "riblje oko"
Na pola akcije velika hladoća od -10 C nas je oterala u kafić gde smo nastavili druženje uz fotografisanje, topli čaj i kafu. Ovom druženju je dodatnu draž dala i sponzorska firma našeg nagradnog takmičenja – BM Focus, koja je za foto-izlet donela više vrlo kvalitetnih Nikon objektiva, tako da su vlasnici tih foto-aparata mogli da isprobaju objektive, od «ribljeg oka» i širokougaonih pa do snažnih teleobjektiva. Napravljen je i svojevrstan test kvaliteta tih objektiva u kafiću, pa se nadam da će uskoro i rezultati toga testa biti na sajtu.
Fotografije sa tog druženja će biti prezentovane u klubu u utorak 8. Februara 2011. Ideja je da se ovakvi izleti-radionice na zadate teme organizuju jednom mesečno.
Na kraju da napomenem da je od jednog fotografa, našeg člana, sa Australijan opena stigla vest da je Đoković pobedu posvetio Srbiji, a članovima FKV doneo novi polet.
PREDAVANJE U KLUBU
Posle dva dana od izleta, 1. Februara 2011. u klubu je održano jedno edukativno predavanje. Redovni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Željko Škrbić , održao je predavanje na temu «SNIMANJE PORTRETA U STUDIJU»
Pažlivo slušanje predavanja prof. Željka Škrbića od članova FKV
Ovo izuzetno posećeno predavanje i zanimljivo izlaganje prof. Škrbića, pažljivo su pratili članovi Fotografskog kluba Vojvodina i nekoliko gostiju van kluba. Predavanje je ilustrovano fotografijama autora, snimanim u sopstvenom studiju, u objašnjenju nastanka kojih, su nesebično otkrivane tajne zanata i simboli umetnosti.
Prezentacija propraćena fotografijama autora na predavanju
Predavanje je trajalo dva sata, a onda je prof Škrbić i pored obaveza nastavio druženje sa nama u klubu sve do ispred ponoći narednog dana. Prezentovana je i kompletna samostalna izložba prof. Željka Škrbića, čija je postavka krasila zidove Ljubljanske galerije. Praktični deo će biti organizovan narednih meseci u studiju prof. Škrbića.
I mi smo dobili jedno priznanje od predavača koji nam je zahvalio na dobroj organizaciji i napomenuo da su FKV iz Novog Sada i CFFKS iz Beograda, jedini klubovi u Srbiji koji imaju ovako žive aktivnosti i predavanja. Naravno da ćemo nastaviti sa ovakvim predavanjima i to kako je planirano za ovu godinu, svakog prvog utorka u mesecu.
IZLOŽBE
Još jedna izložba u našem gradu pokazala je izlagačku snagu našeg kluba. Na izložbi «Novi Sad i novosađani» koja je otvorena povodom Dana grada Novog Sada 1. Februara u galeriji FKVSV, veliki broj naših članova je imao primljene radove, dok je dvoje i nagrađeno. Nebojša Živićdobio je prvu nagradu za pojedinačnu fotografiju.
Pobednik Nebojša Živić prima nagradu od sponzora BM fokus-a
Mirjana Dobrosavljev je dobila pohvalu za pojedinačnu fotografiju.
Nagrađena Mirjana Dobrosavljev u razgovoru sa koleginicama fotografima
Čestitam svima, a spisak primljenih radova pogledajte na forumu.
REDIZAJN FORUMA I FOTO-GALERIJE
Velike promene su se desile poslednjih dana na sajtu Fotografskog kluba Vojvodina. Naša dva administratora Milan Tomin i Miško Kordić su promenili kompletan grafički dizajn Foruma i kompletnu promenu foto-galerije. Foto-galerija je sada tematska i dopunjavaće se još novim temama, a na forumu su otklonjene mnoge greške i uvažene mnoge primedbe i sugestije članova FKV iznesene na sastancima, kao i u klubskoj anketi sprovedenoj među članovima kao i sugestije članova samog foruma. Data su i grafička objašnjenja za lakšu navigaciju po Forumu.
Toliko za ovu nedelju, a kao predsednik kluba mislim da ovoliko aktivnosti nije malo i zahvalan sam svim članovima koji se trude i hoće da pomognu aktivnostima da Fotografski klub Vojvodina ima ovakve mnogobrojne aktivnosti u kojima je ipak fotografija pobednik!
Kаdа se ove godine nа sаjtu www.fotofinis.org pojаvio poziv svim fotogrаfimа zа kvаlifikаcije nа foto konkurs, čije bi finаle trebаlo dа se održi polovinom аvgustа , uhvаtilа me tremа. Jа , zа kogа moj drаgi prijаtelj Dr Robert Semnic uvek kаže dа mi je sve jednostаvno, sаm imаo nekoliko pitаnjа ili bolje rečeno dilemа.
Dа li sаm ištа nаpredovаo od prošle godine i dа li trebа dа idem i ove jer sаm nа prvom tаkmičenju bio plаsirаn nešto slаbije od polovine od 24 tаkmičаrа?
Dа li će i ove godine druženje učesnikа biti onаko dobro kаo i prošle?
Dа li će domаćini izdržаti sаv nаpor i održаti nivo orgаnizаcije jedne jаko ozbiljne mаnifestаcije?
Svа ovа pitаnjа kаo i niz mаnje vаžnih su mi dаnimа odzvаnjаlа u glаvi.
I ondа, kаo nа filmskom plаtnu premotаo sаm film prošlogodišnjih dešаvаnjа.
Sjajni domaćini ( Toške, Mikаs, Mаnčа,) su uložili ogromаn trud dа se svi osećаmo prelepo u Nišu, grаdu koji je široko rаširo svoje ruke i podаrio nаm ono nаjlepše što imа – DUŠU .
Prelepo druženje svih učesnika (nаmerno nisаm nаpisаo tаkmičаrа jer smo , po meni, svi bili učesnici divnog prijаteljstvа).
ODLUKA JE PALA!
Učesnici Fotofiniš takmičenja u Nišu
Ako se i ne kvаlifikujem IDEM U NIŠ.
To trebа doživeti ponovo.
Sаmo tаkmičenje se sаstoji od togа dа 24 fotogrаfа dobije dа fotogrаfiše 24 teme zа 24 sаtа.
Posle togа imа nekoliko sаti dа se fotogrаfije nаjminimаlnije obrаde i predаju zаjedno sа originаlnim fotogrаfijаmа nа kojimа se vide dаtum i ostаli podаci .
Žiri koji broji 24 člаnа (glаsаlo je mislim 19 ili 29) ocenjuje fotogrаfije po pojedinаčnim kаtegorijаmа .
Nа krаju se dobije plаsmаn svih učesnikа po kаtegorijаmа i u generаlnom plаsmаnu.
Generаlni pobednik fotofiniš 2010. Je Đorđe Gаvrilović iz Novog Sаdа. Još jednom iskrene čestitke Đole.
Uz veliku zahvalnost organizatorima TURISTIČKOJ ORGANIZACIJI GRADA NIŠA i FOTO KLUBU FON :
Dolazim i sledeće godine ( pа mаkаr se i ne kvаlifikovаo).
Juče je bio još jedan sastanak Fotografskog kluba Vojvodina. Polako nam sastanci dobijaju formu prave rasprave koja se na kraju završava konstruktivnim dogovorom. Sastanci traju sve duže i duže zahvaljujući aktivnostima kojih je sve više, a ovoga puta su tome doprineli profesori bivši i sadašnji. Prvi, kao pravi predsednik, kada otvara sastanak i počinje da priča – ne zna da završi, na način na koji bi mu i Fidel Kastro prepustio reč na partijskom kongresu da ga malo odmeni. A drugi, aktivni profesor, večiti opozicionar svega i svačega od interneta, faceboka, mail-a i flash memorije. Jedino mu je CD ostao kao medij koga upotrebljava (uvek nosi torbicu sa dvadesetak narezanih i praznih), za ne daj bože ili ako bude u prilici da snimi Word dokument od 18kb :) . Kao «jedinom pravom profesionalcu u klubu» taj medij mu najviše odgovara.
No posle drugarskog «ribanja» na ponašanje od strane predsednika, sastanak je završen u najboljem tonu i konstruktivnim dogovorom oko otvaranja posebne galerije za kalendar, na kojoj će svaki aktivni član kluba postaviti fotografije od kojih ćemo izabrati glasanjem 12.
Napetosti su se, kako dolikuje ozbiljnom klubu, morale rešiti seljenjem u pub «Brati’s» na Limanu 4 na pićence uz nastavak razgovora o fotografiji uz opušteniju atmosferu. Uskoro će nam na tome zavideti i kolege sa Banovoog brda iz CFFKS. :)
Atmosferi su doprinele prelepe promoterke, koje su nam nudile degustaciju medovače uz pivo, a što smo im mi kao foto klub uzvratili fotografisanjem.
Uz predivno opuštajuću atmosferu i da ne zaboravim zajedno sa novim članovima koji su kao «duhovi» sledili nas starije i vedrim osmehom ulepšavali veče, sve se završilo u kasnim noćnim satima oko pola dva.
Radujemo se novim druženjima i sastancima kluba kao i novim članovima koji će nam se tek priključiti u budućnosti.
