Poštovani ljubitelji fotografije pozivamo vas da se učlanite u Fotografski klub Vojvodina, jedan od najaktivnijih fotografskih klubova u Srbiji. Da bi vaše početno upoznavanje sa kreativnom stranom fotografije bilo što brže, klub organizuje KRATKI POČETNI KURS FOTOGRAFIJE u trajanju od od 8 časova.
Svi oni koji vole fotografiju, i koji se prvi put učlane u FKV do 31. marta 2017. godine, moći će da pohađaju ovaj kurs koji startuje početkom aprila meseca. Kratki početni kurs je namenjen početnicima, a za pohađanje je potrebno da imaju bilo kakav digitani fotoaparat.
Članarina za prvo učlanjenje u FKV je ista kao i za sve sadašnje članove i iznosi 2500 dinara za godinu dana, a uplaćuje se na tekući račun kluba. Učlanjenjem stičete mogućnost da učestvujete u aktivnostima, predavanjima, radionicama, školi fotografije i mnogim drugim sadržajima kluba. Kroz klub je do sada prošlo više od 100 foto-amatera i profesionalaca, koji su sticali i obogaćivali svoje znanje dok su bili članovi kluba, što je vidljivo i na njihovim fotografijama.
Ovaj kurs je uvod u mnogo sadržajniji kurs fotografije koji organizuje FKV, a na kome se obrađuju napredne fotografske tehnike namenjene onima koji žele da se ozbiljnije bave fotografijom. Više informacija o učlanjenju i programu kursa, možete dobiti, ako se obratite na e-mail: office@fkv.rs.
Jučerašnji dan zaljubljenih 14.02.2017. je bio i jedan poseban dan zaljubljenika u fotografiju. Tog dana je održan prvi online sastanak Fotografskog kluba Vojvodina. To je još jedno unapređenje koje nam je savremena tehnologija omogućila, a koju ćemo koristiti za dogovor i edukaciju članova kluba. To će biti dopuna redovnim sastancima kluba, koji će se i nadalje održavati, već samo dopuna kada klubu tako bude odgovaralo.
Online sastanci će nam omogućiti da u rad kluba uključimo i one zaljubljenike u fotografiju, koji zbog udaljenosti od Novog Sada nisu u mogućnosti da prisustvuju sastancima, predavanjima i kursevima o fotografiji, a želeli bi da se uključe u rad jednog od najaktivnijih fotografskih klubova u Srbiji.
Posle prebrojanih glasova nagradnog takmičenja za mesec decembar 2015. godine na zadatu temu „U SUSRET ZIMI“ dobili smo pobednika. To je takmičar Jaroslav Kralik iz Kovačice za fotografiju „Banatska zima“, sa osvojenih 72 boda. On za prvo mesto dobija nagradu STUDIJSKI DVOSTRANI ZLATNO/SREBRNI FOTO-KIŠOBRAN VELIČINE 101 cm – MODEL 6URO4S . Nagradu dodeljuje naš sponzor BM-FOCUS iz Novog Sada (vidi baner pored za više informacija)
NAGRAĐENA FOTOGRAFIJA ZA MESEC DECEMBAR:
Rang lista 10 najboljih fotografija po osvojenim bodovima u nagradnom takmičenju za mesec decembar:
U ime FKV tima koji je brojao i verifikovao glasanje, rezultate objavljujemo 12.01.2015. godine. Sve primedbe na glasanje u roku od 48 sati uputiti na office@fkv.rs
Velika vest stiže iz sveta gde je članica Fotografskog kluba Vojvodina, Snežana Knežević iz Temerina prodala pravo na korišćenje svoje fotografije „Portret dečaka“ za 5000 EURA. To je sigurno najskuplje prodana pojedinačna fotografija jednog autora iz Srbije, za koju mi znamo. Snežana je članica FKV već četri godine, i imala je jednu samostalnu izložbu, o kojoj smo pisali na internet stranama kluba. Dobijala je i nagrade na izložbama fotografija van Srbije. Ona redovno postavlja fotografije na forumu FKV, tako da se tamo možete upoznati sa njenim fotografijama. Na istom forumu FKV je prvo objavljena i ova fotografija (veća rezolucija).
Povodom ovog značajnog uspeha u plasiranju svoga rada u svetu, i nagrade za njenu višegodišnju posvećenost i odanost fotografiji, napravili smo kratki intervju sa Snežanom Knežević :
Kako je nastala ova fotografija?
– Fotografija je uradjena za porodični album, posle šišanja koje mojoj deci i nije baš omiljeni ritual ( smeh) . Na njoj je moj sin.Nisam imala neke ozbiljne namere sa njom ali čim sam je pogledala na komjuteru, znala sam da je posebna.
Kako je došlo do prodaje fotografije?
– Veoma mi se dopala fotografija pa sam je objavila na stranici FKV kluba čiji sam član, na svom fejsbuk profilu, i na sajtu 1x, koji objavljuje samo odabrane fotografije. Par dana posle objavljivanja dobila sam i-mejl sa ponudom da ustupim pravo na korišćenje ove fotografije u periodu od 2 godine za 5000 EUR.
Kako je internet pun raznih prevara, bila sam zaista skeptična oko cele priče, iako je naš kontakt bio zaista profesionalan, sve dok me nisu pozvali iz banke, posle date dozvole za korišćenje, da me obaveste o prilivu novca.
Ko su kupci fotografije?
-Kupac je Havas Worldwide, jedna od najvećih svetskih reklamnih agencija, a klijent je Deutsche Bank Group.
Da li si zadovoljna postignutim dogovorom?
-Naravno, ne toliko zbog novca koliko zbog satisfakcije da ono što radim zaista vredi. Dugogodišnji rad stoji iza ove fotografije. Fotografija je moja velika ljubav oduvek bila, ovo će svakako doprineti mom daljem profesionalnom razvoju u fotografiji.
Da li je tvoje dugogodišnje članstvo u FKV uticalo na tvoj fotografski razvoj?
– U početku da, jer kada sam došla u klub nisam bila sigurna da je ono što radim dovoljno dobro, a onda sam tamo naišla na potvrdu od iskusnijih i starijih članova kluba, da to što radim ima umetnički kvalitet. I to mi je dalo krila da još više i posvećenije radim. Kasnije su me porodične obaveze i rađanje dece malo odovojile od druženja u klubu svakog utorka, ali ću za to imati više vremena kada deca malo porastu.
Kakav je tvoj sadašnji odnos prema fotografiji?
– Za ove četri godine koliko sam u FKV prešla sam fazu od fotoamatera koji se bavi kreativnom fotografijom i izlaže je na izložbama, a koji nije živeo od fotografije, do fotografa koji ide profesionalnim stazama i kome je sada fotografija glavni izvor prihoda. Nadam se da ću uskoro i 100% vremena da posvetim fotografiji kao profesionalac u svom poslu.
Savet za ljude koje se bave fotografijom i voleli bi da postignu ovakav uspeh?
– Fotografišite ono što volite i na vaš način, i dopustite da to svet vidi. Danas je bar to jednostavno.
Svi u klubu smo ponosni na ovaj Snežanin uspeh. Ovo je sigurno potvrda da se i fotografija iz Srbije može prodati u svetu i da će tamo kreativnost naših autora biti cenjena. Naše je da se izborimo pojedinačno ili još bolje udruženi kroz foto klubove, foto asocijacije, Foto savez Srbije i druga udruženja fotografa za bolji status fotografije u Srbiji. Nezavisno od toga da li živimo od fotografije, ili ne, tj. da li smo profesionalci ili fotoamateri, kreativnost je stvar upornosti i rada i uz obrazovanje do potrebnog nivoa daće kvalitet koji će biti prepoznat i od strane drugih. Kao što vidimo isplati se uložiti u fotografiju, i treba poštovati svoj kreativni rad. a onda možemo očekivati da se vrati uloženo, kroz materijalnu dobit. Zadovoljstvo postignutim je uvek nagrada koja nas očekuje.
(Osvrt na projekat jednog takmičara, kroz objektiv oka sa 24 blendina listića)
Ima li fotografije bez teksta koji je prati? To je pitanje koje sam sebi postavio. Već čujem odgovor milijardu i trista miliona Kineza kako daje odgovor na to pitanje svojom poslovicom „jedna slika govori hiljadu reči“. Mogao bih se sa ovim složiti kada je u pitanju kreativna fotografija da govori hiljadu reči, ali i onda to govori samo onom ko pokazuje i razume rečnik fotografske estetike. Inače, potrebno je upotrebiti manje ili više reči ne bi li se otkrila estetika nekom ko je početnik.
A šta je sa fotografijama koje opisuju neki događaj, naprimer Međunerodno takmičenje fotografa „24.kadar“. Tu je već druga priča i tu se moramo poslužiti rečima da damo informacije o tome šta? gde? kada? kako? zašto? i na početku svih KO?
To pitanje- ko je učestvovao? – je moguće jednostavno napisati rečima. I naš uvaženi hroničar fotografskih zbivanja u poslednjih nekoliko godina Dragan Babović, je to mogao uraditi. Ali kao fotograf i čovek željan saznanja, a saznanje se dobija kroz sumnju o postojanju istine, njemu reči nisu bile dovoljne, već je na pitanje – ko? – odgovorio sa hiljadu reči više.
Zato je Dragan Babović iz Beograda, pored odgovora na takmičarske teme, dao sebi u zadatak da odgovori fotografijom na pitanje ko su takmičari i pojedini članovi žirija koji su prisustvovali takmičenju. Odlučio se za portretnu seriju, kao moguću formu odgovora na zadatak postavljen sebi. Portreti takmičara bi oslikavali njihove karaktere i stanja u kojima ih je zatekao u toku takmičenja.
Njegova je zamisao da ih sve postavi pored iste lisnate pozadine, pa da onda, propuštajući njihov svetlosni lik kroz blendine listiće svog fotoaparata, ostvari dvostruku ulogu. Prvo odvojiće njihove likove od dešavanja na takmičenju i drugo pojačaće pažnju posmatrača na lik i karakter portretisanog. On ih brzim delovanjem, i molbom da upriliči njihov portret, dovodi u stanje gde bivaju zatečeni , ogoljeni od dešavanja, a zaokupljeni temama i dilemama takmičarskim, misleći i na to kako će žiri oceniti njihove fotografije.
Takvom serijom Babović vrlo jasno odgovara, ko su takmičari koji se bave kreativnom fotografijom , čineći ih ujedno važnim i poznatim, kao nekakve glumce ili političare, a ne kao fotografske takmičare, koji se „kriju“ iza svog fotoaparata, u ulozi „lovca“ na motive i nagrade koje dodeljuje organizator. Portreti nisu grupni (par ili više njih) jer bi ih onda doveo u međusobne veze, a to Dragan Babović ne želi jer ih posmatra kao kreativne individualce.
Njegov rad je za pohvalu iz još jednog razloga. On nije profesionalni portretista koji je došao na takmičenje da napravi portrete za neku daleku budućnost kada će oni biti poznati, a neki od njih citirati ovo takmičenje kao referencu u svojoj foto-biografiji. Već je on takmičar kao i svi drugi, kome nije žao da odvoji dobar deo svog ograničenog vremena na 24h za takmičenje, i posveti ga njima, doživljavajući ih kao kolege, drugove, dobre fotografe, a ne kao suparnike u takmičenju.
Dragan Babović je i Fotografskom klubu Vojvodina učinio značajnu stvar, napravivši im arhivu na koju se pre organizovanja takmičenja nije mislilo.
Milovan Ulićević
avgust 2014
PORTRETI KROZ BLENDINE LISTIĆE – SERIJA PORTRETA TAKMIČARA I NEKIH ČLANOVA ŽIRIJA TAKMIČENJA „24.KADAR“
Međunarodno takmičenje 24.KADAR završeno je dodelom nagrada u galeriji „Rajko Mamuzić“ u Novom Sadu. Tri dana druženja od 15-17. 08.2014. od kojih je 24 časa između petka u 16h i subote u 16h trajao fotografski „lov“ na motive kroz grad Novi Sad. Finalisti takmičenja, njih dvadeset četri, trudilo se da nadmaši sebe i napravi što bolju fotografiju na 24 teme, koji kako kažu takmičari nisu bile preteške, ali su baš zato zahtevale da fotografi pronađu što originalniji pristup, ne bi li se izdvojili od drugih, i tako bili zapaženi od dvadeset četri člana međunarodnog žirija.
Naravno nije samo takmičarski duh i želja za pobedom i nagradom bila jedina misao koja je zaokupljala takmičare, jer ipak je to umetnost koja se ne može do kraja kvantiitativno opisati ocenom. Zato je druženje, razmena iskustva i znanja o fotografiji, upoznavanje grada i ljudi svakako bio primarni razlog zašto su učestvovali na takmičenju i zašto su došli u Novi Sad. Mnogo je zanimljivih priča koje su nastale na takmičenju i koje će se prepričavati godinu dana do sledećeg takmičenja. Jedna od najinteresantnijih je ta, kako je fotografkinja Mina Delić imala peh da joj se fotoaparat pokvari pred finale i ostane u servisu, a onda je ona sa pozajmljenim fotoaparatom od fotoreportera „Večernjih novosti“ Darka Dozeta, koji je pratio sve vreme takmičenje, odradila sve teme, i na kraju osvojila drugu nagradu u sveukupnom plasmanu. I da parafraziram velikog pesnika – u rukama dobrog fotografa „svaka puška biće ubojita“ i ne igra ona najveću ulogu već oko.
U kvalifikacijama su učestvovali takmičari iz šest zemalja Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Češke, Vijetnama i Srbije. Nažalost i pored velike želje da dođe takmičar iz Vijetnama Ngujen nije uspeo da dođe zbog problema sa dobijanjem vize, kao ni takmičarka iz Češke Jana Lili Klajsner, koja nije naišla na razumevanje njenog poslodavca za hobi kojim se bavi, pa nije dobila obećani godišnji odmor na vreme. Tako da su u finalu takmičenja su učestvovali sledeći takmičari:
1
Bojan Dzodan
Beograd – Srbija
2
Damir Omerović
Novi Sad – Srbija
3
Dejan Katasić
Novi Sad – Srbija
4
Dragan Babović
Beograd – Srbija
5
Igor Sljivancanin
Podgorica – Crna Gora
6
Ivana Todorović
Beograd – Srbija
7
Jan Valo
Novi Sad – Srbija
8
Jaroslav Kralik
Kovačica – Srbija
9
Marija Pavkov
Beograd – Srbija
10
Masa Cvijanović
Novi Sad – Srbija
11
Milos Stanojević
Ćuprija – Srbija
12
Mina Delić
Senta – Srbija
13
Nikola Branković
Boljevac – Srbija
14
Predrag Ignjatović
Beograd – Srbija
15
Risto Arnaudov
Đevđelija-Makedonija
16
Sanja Krnjajić
Travnik – Bosna i Herceg.
17
Sinisa Vendlener
Petrovaradin – Srbija
18
Snežana Lukić
Novi Sad – Srbija
19
Sonja Djapic
Novi Sad – Srbija
20
Vladica Adamov
Zrenjanin – Srbija
21
Željka Aleksižć
Knjaževac – Srbija
22
Željka Gavrilović
Valjevo – Srbija
23
Zoran Stoiljković
Bor – Srbija
24
Zoran Šekerov
Skoplje – Makedonija
Međunarodni žiri sastavljen od eminentnih majstora i kandidat majstora fotografije, profesora fotografije, akademskih slikara, grafičara i dizajnera iz Grčke, Bosne i Srbije je odgovorno ocenio fotografije, a glasalo je svih dvadeset četri člana. Žiri je neznatno promenjen u odnosu na kvalifikacije, jer nekoliko članova nije bilo u mogućnosti da glasa 16. avgusta od 20h do sledećeg dana u 9h, kada je bio krajnji rok za predaju fotografija.
REZULTATI TAKMIČENJA
U prisustvu velikog broja gostiju, sponzora, novinara i televizijski ekipa, takmičara, jednog broja članova žirija i novosadskih ljubitelja fotografije dodeljene su u nedelju 17. avgusta 2014. u 12 časova sledeće nagrade:
Sveukupni pobednik takmičenja je Igor Šljivančanin profesionalni fotograf iz Podgorice (zaposlen kao fotograf Skupštine CG) – Crna Gora sa osvojenih 2856 bodova. On je osvojio prvu nagradu desetodnevno letovanje za dve osobe u Grčkoj koje dodeljuje turistička organizacija iz Novog Sada „Avenija putovanja“
Drugo mesto u ukupnom plasmanu osvojila je Mina Delić fotografkinja iz Sente – Srbija sa osvojenih 2634 bodova. Ona je osvojila 7 inčni tablet sa Android OS koju dodeljuje „Institut za zaštitu na radu“ iz Novog Sada. Mina je osvojila i nagradu za fotografiju sa najviše bodova od strane žirija. Za fotografiju „Krovovi“ dobila je 205 bodova.
Treće mesto u ukupnom plasmanu osvoio je Jan Valo iz Novog Sada – Srbija sa osvojenih 2548 bodova. On je osvojio godišnju pretplatu na REFOTO časopis za fotografiju i 10 povećanja izložbenog formata 30x40cm koje dodeljuje „Canon foto lab“ iz Novog Sada
.
Na takmičenju su obrađivane 24 teme i to:
Novosadske razglednice
Mladost je radost
Arhitektura
Istorija
Gradska gužva
Saobraćaj
Grafiti
Portret
Sve boje vode
Suprotnosti
Gradske bašte
Modni putokaz
Krovovi grada
Svetla Novog Sada
Zabava
Leto u gradu
Emocije
Linija
Jutro
Par
Ritam
Da sam žaba video bih
Broj
Lakše je raditi u grupi
Tri prvoplasirana autora po temama dajemo u prezentaciji koju možete pogledati zajedno sa fotografijama:
Poštovani ljubitelji fotografije Fotografski klub Vojvodina oganizuje kratki početni kurs fotografije u trajanju od 8 časova za sve one koji se učlane u Fotografski klub Vojvodina do 12. marta 2014. godine
Kurs je namenjen početnicima, a za pohađanje je potrebno da imaju bilo kakav digitani fotoaparat. Kurs je besplatan za one koji se prvi put učlanjuju u FKV. Više informacija o učlanjenju, programu kursa, kao i pristupnicu FKV možete dobiti, ako dođete na sastanak kluba koji se održava u četvrtak 6. marta 2014. u 19:30 časova u galeriju FUJI Narodnog fronta 55, Novi Sad.
Ovaj kurs je uvod u jedan mnogo sadržajniji kurs fotografije koji organizuje FKV u trajanju od 4 meseca i na kome se obrađuju napredne fotografske tehnike namenjene onima koji žele kreativnije da se bave fotografijom.
Početni kurs fotografije FKV primako se završnici koja je planirana za kraj septembra. Trenutno je letnja pauza u kojoj kursisti fotografišu i primenjuju naučeno na kursu, koji se uspešno odvijao od početka marta meseca kroz predavanja i vežbe. U toku letnje pauze polaznici mailom šalju svoje fotografije na analizu, i u komunikaciji sa mentorom sigurno uspevaju da dobiju korisne savete i da korekcijom poboljšaju svoje radove. Na ovome mestu ćemo predstaviti da sada najuspešnije radove polaznika kursa. Jedna od polaznika je Gala Jokić. Ona je svojim fotografijama pokazala da uspeva da savlada tehničku i likovnu stranu fotografije. Na njenim fotografijama je uočljivo sagledavanje geometrijskih i prostornih elemenata kompozicije na nivou koji je iznad proseka za početnika. Tehnički, iako ne radi SLR fotoaparatom, već fotoaparatom dosta ograničenijih mogućnosti, ona savladava i teške svetlosne uslove kontra svetla sa vodenim refleksima u pozadini. Gala uspeva da pronađe i sagleda iz neobičnog ugla motiv, kao i da pročisti sliku do najednostavnijih detalja, zadržavajući se ponekad na samo jednom detalju.
Sonja Slijepčević je član FKV i polaznik foto kursa FKV. Završila je studije za menadžment u medijima i sa fotografijom se susrela na studijama u okviru nekoliko predmeta. Ipak, odlučila se da svoje znanje nadogradi ovim foto kursom na viši nivo, najviše u likovnim elementima, ali i u analiziranju i savladavanju grešaka na sopstvenim fotografijama.Na njenim fotografijama se oseća lični senzibilitet u motivima koje fotografiše. To je najčešće život svakodnevnice posmatran iz blago duhovitog ugla, čak i u nepogodama kakva je poplava (fotografije Riblja čarda, i Pešački prelaz) i prikazujući vedrinu ljudskog bića (Mali bicilista, Igra) ili pak prikazuje portret koji odiše vedrinom i optimizmom, kakva je i autorka po prirodi ( fotografija Danilo).
Drugo polje interesovanja je arhitektura, gde pokušava da nađe rešenje za kompoziciju fotografije iznalaženjem što neobičnijeg ugla snimanja, kao na fotografijama Katedrala_1, Katedrala_31 i fotografiji Kuća-svetlost-krst. Time ona najčešće naglašava visinu, po autorki dominantno obeležje građevine. Oduševljenje arhitektonskom visinom, je za nekoga ko počinje sa fotografijom, proces doživljavanja samoga sebe kroz fotografiju, a ne stvar dubokog promišljanja o osobenosti arhitekture, ili originalno vizuelno istraživanje, zasnovano na iskustvu u fotografiji.
Prof. dr Vera Ćirin Novta, hemičar po profesiji, se odlučila da svoje početne penzionerske dane ispuni hobijem, a kako je fotografija uvek bila prisutna u njenom životu, na raznim putovanjima na koja je odlazila po svetu, onda je to bio logičan izbor. Ali za ozbiljniji pristup, i ulaženje u kreativnu stranu fotografije, nikada nije bilo vremena pored redovnih obaveza koje iziskuje profesija kojom se bavila. Pohađanjem foto škole Fotografskog kluba Vojvodina, njoj su se otvorili novi vidici i pogedi na fotografiju, ili kako po sopstvenom priznanju na kraju kursa kaže: „počela sam da uviđam svet drugačije oko sebe, ne više onim istim očima kao do sada“ . Sama je primetila, kako posle kursa mnogo više obraća pažnju na to kako će nešto fotografisati, a ne samo šta će fotografisati, i uvek se trudi da razmisli o konačnoj fotografiji pre samog elektronskog procesa nastanka fotografije. Nažalost, nema na kursu mogućnosti za praktičan rad u hemijskom procesu nastanka fotografije, jer bi to jednom hemičaru sigurno bilo bliže i razumljivije.
Fotografije Vere Ćirin Novta su najčešće fragmenti doživljenog na putovanjima, gde imamo detalje, koje imaju naznake LIFE fotografije, isprepletene sa putopisnim fotografijama sa putovanja. Naravno da je početniku teško da to u prvi mah razdvoji, pogotovu kada mu još uvek odnosi likovnih elementa, kompozicija unutar kadra nisu ušli pod kožu i predmet su nove spoznaje, a takođe ni tehnika još uvek nije postala „prirodni alat“ oku. Drugi tip fotografija koje je Vera snimila su oduševljenje prostranstvom pučine i samom vodom, supstancom koja je njoj kao hemičaru vrlo dobro poznata, a sada, kao fotografu početniku, postaje predmet interesovanja kroz svetlosno-prostorne odnose koji se na vodi dešavaju.
I treći motiv koji je uvek interesantan bojama i teksturom, pogotovo ženama, je ukrasno cveće na fotografijama Vere Ćirin Novta.
Nekada je dečak, sa salaša u okolini Mokrina, učeći uz svetlost petrolejske lampe, maštao da otkrije svetlosti velegrada. Sudbina je odlučila, i on je tu svetlost uhvatio emulzijom svog prvog filma, koja mu je donela nagradu na pionirskoj izložbi fotografije. Bio je to trenutak, kada je budući fotograf Imre Sabo, uplovio iz mraka u svetlost, i zauvek vezao svoj život za uhvaćene trenutke vremena.
Quo vadis Imre?
Možda pretenciozno rečeno, misleći na istorijski kontekst u kome je izrečeno ovo pitanje. Ali, slušajući ga bez daha, skoro tri sata, u prepunoj sali Fotografskog kluba Vojvodina, nije za neverovati da je većina članova kluba postavila sebi isto ovo pitanje. Sigurno ga je i on sam sebi postavljao više puta u životu. Dovoljno je pogledati njegovu, možda najsnažniju, fotografiju istog naziva, pa da moje reči ne zvuče više tako preterano.
Fotografisanje je odvelo Saboa do svetlosti velegrada, gde i sada živi i radi, i gde je urednik fotografije u časopisu „Status“. Dugo godina je trajalo to dokazivanje i potvrđivanje, i na nas je najviše ostavilo utisak njegovo angažovanje i počeci u novinskoj fotogrfiji u časopisu „Ilustrovana politika“. Od reportaže, o letnjim beogradskim kafanskim baštama, do naslovnih strana, i to četiri za redom, u jednom periodu tog ilustrovanog časopisa. Kaljenje kroz dramatične situacije poslednjih ratova i «oštrenje oka» na najnovijim političkim događajima, i reagovanje brzinom zavesice fotoaparata, je ono kroz šta je morao proći, u svojoj ni malo lakoj profesiji.
Predstavio nam je sve lepote, ali i mane, novinske fotografije i toplim, pohvalnim tonom govorio o svojim kolegama, i njihovim odličnim fotografijama punim priča o životu i stradanjima ljudi, koje stižu na „Statusovˮ konkurs za novinsku fotografiju. Ukazivao nam je na mlade i nove nade, govoreći kako smatra da će neki od njih biti svetski značajna imena u foto-reportaži.
Naglasio je veliku potrebu negovanja morala u toj oblasti fotografije, naročito danas, u eri digitalne fotografije, gde je svaka manipulacija digitalnom slikom nedozvoljena, osim one koja je moguća i kod filma. Zato i urednici traže sve više u poslednje vreme isključivo RAW fajlove u novinskoj fotografiji.
Odakle je krenuo Imre?
Rođen je u Mokrinu 1956. godine. Gimnaziju je završio u Kikindi, a potom studirao nemački jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Fotografije izlaže od 1974. godine i od tada je učestvovao na preko 200 izložbi u zemlji i inostranstvu na kojima je dobio više nagrada i priznanja. Samostalne izložbe je imao u Kikindi (1974. i 1988), Mokrinu (1977 i 1982), Skoplju (1983) i Beogradu (1987).
Od 1980. godine se profesionalno bavi fotografijom kao novinski fotograf, prvo u redakciji časopisa „Ilustrovana Politika“ (do 1989.), potom veoma kratko, u dnevnom listu „Politika“, pa u redakcijama nedeljnika „Intervju“ (do jeseni 1991. godine) i „NIN“, do 1995. godine, kada je odlučio da se samostalno bavi primenjenom fotografijom. U međuvremenu je radio kao urednik fotografije u dnevnom listu „Danas“, pa u nedeljniku „Blic News“, i u agenciji Fonet, a potom, poslednjih godina, kao urednik fotografije u magazinu “ Status“. Fotografije su mu objavljivane u mnogim značajnijim svetskim magazinima (Stern, Focus, Spiegel, Mond, Lexpress, Time, Newsweek, Herald Tribune, Le Nouvell Observateur…) i većini jugoslovenskih novina, kao i u više monografija, kataloga i publikacija. Član je ULUPUDS-a od 1985. godine. Danas radi kao samostalni umetnik u Beogradu.
Kuda danas ide Imre Sabo?
Ostaje u profesionalnim vodama, učestvuje u pokretanju novih časopisa, ali ne zaboravlja ni amatere. Ne samo kroz ovakva predavanja, već i kroz druženja u klubu CFFKS čiji je član, pa posećivanjem amaterskih foto-izleta, i organizovanjem sopstvenih foto-radionica o novinskoj fotografiji.
Sada istražuje nove aspekte svetlosti, uhvaćene emulzijom i senzorom, ali ovaj put kroz senku koja dominira kadrom, vraćajući ga u detinjstvo, u kome su se senke petrolejske lampe iz njegove sobe, trajno urezale u sećanje dečaka sa salaša, a danas značajnog novinskog fotografa, Imrea Saboa.
Na site Fotografskog kluba Vojvodina iz Novog Sada svakog meseca se organizuje novo nagradno foto takmičenje na zadatu temu. Na kraju meseca se proglašava pobednik glasanjem svih posetioca site. Za mesec novembar na temu „LIFE“, nagradu je odneo Petar Lazović iz Novog Sada, za fotografiju koju možete videti na http://fkv.rs/forum/index.php?/gallery/image/498-8-autor-set-pobednicka/.
Tim povodom je u klubu priređeno svečano uručenje nagrade. Nagradu – više kartični čitač HAMA35×1 je u ime sponzora našeg takmičenja firme BM FOKUS uručio predstavnik firme Mile Karlić, čestitavši pobedniku. On je tom prilikom najavio da je nagrada za mesec decembar torbica za fotoaparat Lowepro Cirrus TLZ 25. Podsećam posetioce site da je tema za decembar „NOĆNA FOTOGRAFIJA“ a na takmičenju mogu uzeti učešće svi fotografi. Dovoljno je da se prdržavaju pravila takmičenja objavljenog na forumu site http://fkv.rs/forum/index.php?/topic/33-foto-takmicenje/page__gopid__182#entry182
Prilikom snimanja fotograf se susreće sa nizom problema koje mora rešiti u momentu pre nego što pritisne okidač fotoaparata. Mora da vodi računa o svim komponentama slike vizuelnim i značenjskim i da im prida onu važnost na slici koju zaslužuju. Od toga će zavisiti i konačan rezultat i izgled fotografije. Prvo mora se znati zašto se nešto snima i šta želimo da kažemo fotografijom, jer je ona u suštini vizuelni prenos informacija. Zatim se mora naučiti i fotografski gledati. To znači na način koji je blizak ovom mediju umetničkog izražavanja i izbeći ponavljanja koja su viđena i osobena u drugim umetnostima.
Najbrža stvar u fotografiji je trenutak ekspozicije, a ujedno i najvažniji. Taj trenutak treba najbolje da odgovara datom motivu, što znači da se već u glavi fotografa stvorila fotografija koju je zamislio i da se sada taj trenutak pojavio u tražilu fotoaparata i na nama je da pritisnemo u tom trenutku okidač. Obradom kasnijom se ne stvara fotografija već samo uobličuje na osnovu već stvorenog.
Da bi prethodno iskustvo o fotografiji mogli pravilno da primenimo kada dođe do ekspozicije treba se naviknuti na izvestnu postupnost u radu i redosledu u uobličavanju motiva
1. Raspoznavanje i odvajanje motiva tj u mnoštvu detalja pronaći ono što je esencijalno, suštinsko za motiv i prikazati njegov najfotogeničniji deo, ako je moguće onu vrednost koju svakodnevno ne opažamo.
2. Kondezacija i eliminisanje tj grubo uobličiti sliku, izbaciti nepotrebno, naći pogodni ugao, osvetljenje i kompoziciju koja će najbolje predstaviti motiv, za koji se fotograf odlučio da izrazi njegovu ideju
3. Simbolizacija i dramatizacija kojom mi obične stvari podižemo na nivo simbola i opšteg značenja i transformišemo sliku u umetnost. Pri tome moramo voditi računa o transkripciji (prenošenju) trodimenzionalne forme motiva u dvodimenzionalnu formu slike i naći takav izraz da ta iluzija na dvodimenzionalnoj fotografiji stvara potpuni utisak stanja u stvarnosti
4. Priprema i realizacija pošto je došao do jasne koncepcije i ostvarenja njegove zamisli, pristupa se realizaciji tj. samom nastanku fotografije. Dakle najvažnije tačke pripreme izgledale bi ovako:
Odvajanje najfotogeničnijeg objekta
Eliminisanje nepotrebnog
Izbor ugla i pravca
Izbor objektiva (žižne daljine) i ugla zahvatanja
Izbor blende kojom definisemo dubinsku ostrinu na snimku
Izbor daljine a time i ono šta će biti oštro na fotografiji
Izbor filtera za transformaciju boje ili tona na fotografiji
Izbor pravca i jačine svetla
Izbor ISO osetljivosti a sa njom i zrnatosti
Izbor balansa belog i prilagođenja boji svetlosti
Izbor vremena ekspozicije čime odredjujemo oštrinu motiva ili težimo namernoj neoštrini
Bitno je napomenuti da mnogi današnji fotoaparati određuju automatski sve ili samo pojedine elemente iz ove pripreme za okidanje. U zavisnoti šta želimo da predstavimo moramo znati šta rade pojedine automatike, da bi smo ih pravilno koristili. Najsigurniji ali i najsporiji je potpuni manuelni rad, kad kontrolišemo sve elemente u pripremi za realizaciju fotografije.