Poštovani ljubitelji fotografije pozivamo vas da se učlanite u Fotografski klub Vojvodina, jedan od najaktivnijih fotografskih klubova u Srbiji. Da bi vaše početno upoznavanje sa kreativnom stranom fotografije bilo što brže, klub organizuje KRATKI POČETNI KURS FOTOGRAFIJE u trajanju od od 8 časova.
Svi oni koji vole fotografiju, i koji se prvi put učlane u FKV do 31. marta 2017. godine, moći će da pohađaju ovaj kurs koji startuje početkom aprila meseca. Kratki početni kurs je namenjen početnicima, a za pohađanje je potrebno da imaju bilo kakav digitani fotoaparat.
Članarina za prvo učlanjenje u FKV je ista kao i za sve sadašnje članove i iznosi 2500 dinara za godinu dana, a uplaćuje se na tekući račun kluba. Učlanjenjem stičete mogućnost da učestvujete u aktivnostima, predavanjima, radionicama, školi fotografije i mnogim drugim sadržajima kluba. Kroz klub je do sada prošlo više od 100 foto-amatera i profesionalaca, koji su sticali i obogaćivali svoje znanje dok su bili članovi kluba, što je vidljivo i na njihovim fotografijama.
Ovaj kurs je uvod u mnogo sadržajniji kurs fotografije koji organizuje FKV, a na kome se obrađuju napredne fotografske tehnike namenjene onima koji žele da se ozbiljnije bave fotografijom. Više informacija o učlanjenju i programu kursa, možete dobiti, ako se obratite na e-mail: office@fkv.rs.
OVO JE PREDAVANJE KOJE MAJSTOR FOTOGRAFIJE DRAGIŠA RADULOVIĆ ODRŽAO NA AKT RADIONICI FKV :
Akt je verovatno najteža oblast u fotografiji.
Da bi i prikaz bio bolji setio sam se divne knjige, u čijem sam oblikovanju i sam učestvovao svojim predlozima. Albert Gregorović, sjajan mašinski inženjer po školskom obrazovanju, pravi erudita i intelektualac, veliki ljubitelj fotografije od šezdesetih godina dvadesetog veka, dobitnik više domaćih i međunarodnih nagrada za izlagane fotografije, kod nas amater prve klase, napisao je knjigu „Raskrsnica duge-fenomen fotografije od analogne do digitalne“, izdata je u Novom Sadu 2008g. u kojoj je na više od 250 stranica velikog formata, sa dosta skica i fotografija.
OBLICI 1, Dragiša Radulović 1962
U prvom delu izneo je mnogo o svim tehničkim aspektima sa detaljima o aparatima, objektivima, optici, prirodi svetlosti, rasveti, studijima, kompoziciji a onda posebno i o neophodnosti da fotograf bude dobar čovek, širokog obrazovanja i velike kulture i do pristupa modelu i odnosu model –autor kao i o estetici, i kompoziciji slike.. U 30 poglavlja je pisao o posebnostima zadataka, od Snimanje portreta do Snimanja neba i oblaka i Ljudi i običaji.
U drugom delu pod nazivom Fotografija kao optika introspekcije napisao je 14 eseja. Neke od tema su: Misija fotografije i fotografa, Razumevanje i tumačenje fotografije, Globalizam i fotografija, Pomodarstvo, kič, šund i ukus , Putokazi ka stranputicama i da ne nabrajam sve.
Iz te knjige, iz poglavlja Akt i Devojke, neke rečenice sam potpuno ili delimično prepisao ili prepričao, u nastavku ovog izlaganja, a naravno ima i mojih misli i uputstava. Kao kada na času odgovaram: malo gledam u knjigu i čitam, malo pričam o svojim iskustvima.
OBLICI 4, Dragiša Radulović 1967
Tokom miliona godina ljudsko biće koje je gledalo, mirisalo, čulo, dodirivalo, razvijalo je osećaje privlačnosti oblika, boja, mirisa, dodira, privlačnosti igre i zavođenja i u svemu tome preko osećaja sopstevene prijatnosti i zadovoljstva formiralo pojmove lepog i stvorilo estetiku.
Priroda u stvaranju ima svoju estetiku.U osnovi je prirodne estetike tela, kao organskog dizajna privlačnost i lepota funkcionalnosti i odnosa. Žene, majke.
Golo telo je izraz suštine bića.
Snimak Akta kao grane umetnosti, akt kao likovno, umetničko delo, meren kriterijumima prirodne estetike otvara dileme o svojoj prirodi. Estetika ili erotika
Reakcija na čulne nadražaje pretvara se u emocionalni i umetnički izraz kao erotika. Za nas to nije najbolje rešenje. Nije najbolje rešenje ni potpuno izbaciti i nagoveštaj erotike.Umesno bi bilo ne odricati se od erotike potpuno već istaći lepotu uzdržanosti.
OBLICI 7,Dragiša Radulović 1967
Poželjno bi bilo prirodnoj estetici lepote dodati kulturu lepote.
Tada shvatamo da se kulture u savremenom svetu veoma razlikuju i da su npr. Kulture istoka u likovnim delima zadržale mnogo više od direktne erotike, koja je za naše zapadne pojmove na samoj granici pornografije, ali za nas je to opet prelaz granice..
Mi ćemo da definišemo akt kao temu prikazivanja lepote nagog tela a ne prikazivanje golotinje.
Od antičkih statua prikazivanja lepote nagog tela do Moneovog doručka na travi i fotografskih aktova Bila Branta, akt je veličanje lepote nagosti.
Sadržaj lepote su zdravlje, mladost, proporcije, oblici, prefinjenost, delikatnost.
Apsolutna lepota je samo ideal, ali promenljiv u vremenu i prostoru.
OBLICI 11, Dragiša Radulović 1972
Akt je radost nesputanosti elementarne nagosti življenja, sloboda postojanja van kalupa svakodnevnice, antejski kontakt sa zemljom, ali i let i lebdenje u vazduhu, iskonska pripadnost večnom elementu, buktanje u vatri nadahnuća i osećajnosti.
Akt je otkrivenost u otkrovenju sopstva. Nivoa sopstvenog odrastanja i stanja unutrašnjeg bića.
Načini kako se to izražavalo u snimanju su krajnje različiti.
Bil Brant je snimio izvanredne fotografije nagog ženskog tela koje su potpuno neprirodne u pogledu perspektive, a knjigu je nazvao „Perspektive akta“. Obično je snimao ultra širokougaonim objektivom i bilo da je snimao u enterijeru potpuno prazne sobe ili na obali mora, obuhvatao je samo deo nagog tela u strmoj perspektivi, koja je umesto deformisanih oblika prikazivala jedan novi, originalni, neviđeni, fantastičan doživljaj lepote ženskog akta.
Naš stari majstor fotografije Miodrag Đorđević imao je sjajnu izložbu aktova urađenih od sendvič negativa u simetričnom rasporedu ili multipliciranih u krug na granici nadrealističkog prikaza delova nagog ženskog tela. Naravno i serije lepih aktova snimanih po plažama i stenju omiljenih ostrva oko Rovinja.
OBLICI 13, Dragiša Radulović1972
Akt u eksterijeru deluje prirodno u šumi i vodi. Lisijen Klerk je snimio izvanredne , kontrastne aktove u plićaku i peni mora.
Fric Henle je napravio fantastičnu seriju aktova svoje supruge u ambijentu kamenite obale, istražujući analogiju oblika ogromnih kamenih oblutaka okeana i ženskog tela.
Danilo Cvetanović čiju knjigu aktova imate pred sobom hrabro, u vremenu zabrana, pravi širok dijapazon pristupa u načinu snimanja ženskog tela.
Geza Lenart stvari oslobađa do potpune normalnosti golog tela i života bez odeće.
Japanski fotografi su šezdesetih godina dali veliki doprinos nizom novih pristupa
OBLICI 17, Dragiša Radulović 1973
Ja sam žensko telo snimao u seriji OBLICI, kao ideal lepote, oblika, linija u idealizovanom pristupu radi jednostavnijeg uživanja u lepoti. U obradi sam i eksperimentisao pretvarajući telo u pojednostavljene oblike, linije, grafike.
U svakom slučaju vrlo je važno razviti vrlo visoki kriterijum ukusa da to ne bude samo reprodukovanje golotinje ili čak da naginje pornografiji i po tome akt pretstavlja najteži rod fotografije. I što otežava zadatak uvek imate i model pred sobom.
Po meni, jedan od najvažnijih uslova da se dođe do dobre fotografije je razumevanje da u tom zadatku učestvuju dve osećajne osobe sa dosta nabijenih emocija u sebi i da one treba da sarađuju na zajedničkom zadatku, sa puno poverenja od strane modela i sa puno osećanja, pažnje i nežnosti sa strane autora . Ma ko bio model, ma kako do nje došli, ona je osećajna osoba lako povredljiva jer se izložila u svojoj nagosti bez obzira koliko je njena lepota brani.
OBLICI 19, Dragiša Radulović 1973
Ja sam sve svoje modele osećao kao drage osobe koje mi pomažu da napravim lepu i dobru fotografiju. Pazio sam na njih, trudio se da ne snimim moguće nedostatke tela, odlagao snimak da korigujem pozu ili položaje ruku, nogu, prstiju, da model uvuče stomak, ispravi leđa, da sve bude na što boljem estetskom nivou.
Fotograf mora da zna šta treba da izbegava i koji detalji deluju ružno i treba ih ispraviti pre snimanja.
Izbegavaju se sve maljavosti. Ružno deluju zgrčeni prsti nogu, previjena stopala, bilo koji invalidni položaj. Ispruženi, selektivno sastavljeni prsti ruku bez skraćenja deluju elegantnije od zgrčenih ili savijenih. Opušteno telo sa naborima nije lepo. Mogu se podići ruke, uvući stomak, ispraviti leđa, udahnuti vazduh.
Kako početi? Nemate uvek model na raspolaganju. Gledajte stalno, kao da ćete odmah snimati, ženu na ulici na plaži. Proporcije tela, noge, ruke, njihove položaje. Snimajte na plaži osobe u kostimima. Menjajte uglove snimanja, rastojanja, menjajte žižne daljine objektiva, pratite deformacije oblika u objektivima malih žižnih daljina i velike blizine snimanja. Proučite tada potrebne dubinske oštrine.
Dobra je škola da proučite veliki broj aktova, fotografskih i slikarskih, mada postoji opasnost da neiskustvo odvede u imitaciju, ali ako se na to gleda kao na stilsku i tehničku vežbu ona može pomoći da se osvoji zanat, razvije ukus, uoče greške na snimljenom u odnosu na uzorak a tek kasnije počne da izgrađuje lični stil.
Pomaže i ako se u prvim snimanjima orijentišete na pojedine delove tela.Ne morate brinuti o prirodnosti poze, deformacijama udova, nesrazmerama u odnosima veličina.
Orijentišete se na delove akta, komponujete linije i površine da stvorite dobru likovnu celinu sve do potpune apstrakcije.
Zapišite ideje, skicirajte, zapišite i način snimanja: mesto, pozadinu, ugao.
Napravite plan snimanja, sa svim detaljima i idejama, odaberite aparat, objektive, stativ, osvetljenje, mesto snimanja, uredite ga. Šta je pozadina, koji su uglovi snimanja za pojedine ideje. Redosled snimanja po stavovima: niz snimaka u kojem model stoji, pa sedi, kleči, čuči i leži. Za manje skakanja i napora i za vas i za model. Koncentracija pri snimanju je vrlo velika i snimanje traži mnogo energije i od autora i od modela.
Poželjno je pre snimanja raskomotiti model, ne samo da se opusti već i da se smanje ili nestanu tragovi donjeg veša, lastiša , korseta isl. sa tela modela. Ako je snimanje unapred planirano i dogovarano, bolje je izabrati doba pre letnjih sunčanja zbog različite obojenosti delova kože koje onda treba izjednačavati nekim losionom i sl. Pitao bi model da li želi da joj izložim plan snimanja.
Ako je model neiskusan koristio sam isečke modnih fotografija ili skicu ili crtež da bi objasnio pozu, položaj ruke, prstiju.
Modela mogu da uzbude, zbune, čak i povrede pohvale lepoti. Prihvatljivije je pohvaliti lepu saradnju, njen pokret ili zauzet položaj i pre zahteva.
OBLICI 10, Dragiša Radulović 1973
Ako su dodiri neophodni, čak i kao pomoć da se ustane, to se mora izvesti uz prethodnu dozvolu a mesta dodira su prsti, šake, laktovi, blagi dodiri ramena, kolena, skočnog zgloba ili stopala. Nema zurenja u model ni u jednom trenutku. Uvek je aparat u rukama i pogledi su nehajni u funkciji zauzimanja poze ili njene korekcije.
Ovo je samo mali segment o pristupu aktu. O ovome se može danima pričati a ja vam samo ukazujem koliko morate gledati, čitati, učiti. Čitavo predavanje, po jedno je,o mestu snimanja: atelje, stan, ambijentalna sredina, voda, šuma .
Pa karakteristike i izbori osvetljenja: veštačko, prirodno, mekano, kontrastno i oštro
Odgovarajuća oprema za svaki od ovih mesta i načina snimanja.
Morate razumeti i prihvatiti da ste uvek na nekom početku i da nikada nećete prestati da nešto novo naučite. Dok je života u vama.
Razumite da postoji izuzetno korisno vreme između snimanja i učenja: razmišljanje, sleganje naučenog, stalno gledanje, novo otkrivanje, nove ideje, nove odluke.
Želim vam dug život, dobro zdravlje, sreću, doživotnu ljubav za fotografiju i uspeh u realizaciji ogromnog broja ideja koje prosto ključaju u vama. Sa srećom!
Poštovani ljubitelji fotografije Fotografski klub Vojvodina oganizuje kratki početni kurs fotografije u trajanju od 8 časova za sve one koji se učlane u Fotografski klub Vojvodina do 12. marta 2014. godine
Kurs je namenjen početnicima, a za pohađanje je potrebno da imaju bilo kakav digitani fotoaparat. Kurs je besplatan za one koji se prvi put učlanjuju u FKV. Više informacija o učlanjenju, programu kursa, kao i pristupnicu FKV možete dobiti, ako dođete na sastanak kluba koji se održava u četvrtak 6. marta 2014. u 19:30 časova u galeriju FUJI Narodnog fronta 55, Novi Sad.
Ovaj kurs je uvod u jedan mnogo sadržajniji kurs fotografije koji organizuje FKV u trajanju od 4 meseca i na kome se obrađuju napredne fotografske tehnike namenjene onima koji žele kreativnije da se bave fotografijom.
POČETNI KURS FOTOGRAFIJE POČINJE 1. MARTA. 2013. PRIJAVE SU DO KRAJA FEBRUARA. SVE DODATNE INFORMACIJE MOŽETE PRONAĆI NA SAJTU FOTOGRAFSKOG KLUBA VOJVODINA.
Fotografski klub Vojvodina organizuje početni kurs fotografije. Ovde je dat sadržaj kursa i opšti progamski principi.
Kurs je zamišljen je kao celina posle koje će polaznik videti i uočiti motiv na fotgrafski način i biti u stanju da zna da iznađe najbolje tehničko rešenje,i kako da to realizuje u praksi. Ovaj kurs ne predstavlja instant učenje fotografije za vikend i sl. i nije podeljen po kurseve za određene atraktivne teme (akt, priroda, portret…) od kojih svaku posebno upisujete i plaćete, i u kojima se po više puta ponavljaju jedni isti tehnički i likovni principi. Na ovom kursu se oni zajednički izučavaju u opštem delu, a specifičnosti kasnije kroz vežbe proučavaju.
Na kursu vas ne učimo kako da klikćete i koristite očigledne alate u programima za obradu fotografije, već se učite kako da ih povežete sa fotografskim principima, jer je ovo kurs napravljen prevashodno za učenje fotografije, a ne programa za njihovu obradu.
U planu i programu nisu navedene sitne programske jedinice koje se izučavaju u delu časa, nego samo naslovi krupnijih oblasti (logičke nastavne celine), a koji su predmet izučavanja jednog ili više blok časova, u zavisnosti od obuhvatnosti teme.
Specifičnost kursa što ga odvaja od drugih sličnih kurseva, je da ga podržava interaktivni sajt FKV, gde sami polaznici mogu postavljati fotografije i online dobiti komentare koji su vidljivi na sajtu. Takođe je konsultacije i komentare na fotografije polaznika moguće dobiti mailom u toku i nakon završetka kursa u trajanju od godinu dana. Dakle naš sud o umetničkoj fotografiji je uvek javan.
Slogan kursa je „NAUČITE DA VIDITE SVET DRUGAČIJIM OČIMA“
PLAN I PROGRAM
Osnovni kurs fotografije obuhvata teoriju i praktične vežbe i u njemu je naglasak na
upoznavanju i savlađivanju osnovnih tehničkih elemenata i njihovih karakteristika (A deo)
kao i osnovnih likovnih elemenata savremene fotografije (B deo).
Trajanje kursa je 35 časova teorije + 25 časova praktičnih vežbi. Vežbe se realizuju na terenu
i studiju, paralelno sa teorijom i pratiće gradivom predavanja iz teorije. Termini i ritam
pohađanja će biti u dogovoru sa polaznicima i predavačima.
U toku kursa će biti organizovano gostovanje poznatih fotografa specijalizovanih za određenu oblast fotografije, što će zavisiti od broja i interesovanja polaznika za neke specifične teme u fotografiji.
Potrebno je da polaznici za ovaj kurs poseduju digitalni fotoaparat koji ima manuelni mod, (najčešće označeno sa M na fotoaparatu), zbog uspešnijeg i potpunijeg praćenja kursa i mogućnosti da se odradi ceo ciklus vežbi.
Teorija:
A)
1. Kratak prikaz nastanka i istorijski razvoj fotografije
2. Osnove fotoaparata – delovi, vrste i istorijski razvoj
3. Objektivi vrste i karakteristike
4. Blenda i dubinska oštrina
5. Zatvarač i kreativna neoštrina
6. Filmovi, senzori i formati slike
7. Svetlo vrste i karakteristike
8. Merenje svetla
9. Boja u fotografiji, filteri i balans belog
10. Dodatni pribor u fotografiji
B)
11. Razvijanje i obrada slike
12. Teorija fotografije i praksa. Vizuelna percepcija.
13. Osnovi eksponometrije, tonska skala i valer
14. Osnovni likovni elementi slike
15. Kompozicija u fotografiji
16. Govor slike i konstrukcija slike
17. Vrste fotografije
18. Motivi u fotografiji
19. Foto organizacije i zakonska regulativa
20. Prezentacija fotografije i analiza radova
Sredstva ostvarena od kurseva u organizaciji FKV se uplaćuju za aktivnosti udruženja.
Prijave su u toku a sve dodatne informacije možete dobiti na fotoskolafkv@gmail.com ili office@fkv.rs kao i na fotografski.klub.vojvodina@gmail.com Takođe je dostupan i poziv na broj telefona 063 580 610.
Ne znam kako da se otmem utisku koji me još uvek ispunjava, i srcu koje zaigralo, kada sam otvorio klubski i-mejl i u prilogu pismu ugledao fotografiju na naslovnoj strani najnovijeg britanskog časopisa DIGITAL PHOTO. Fotografija koja krasi naslovnu stranu je autorstvo Nevene Uzurov, članice Fotografskog kluba Vojvodina skoro od samog osnivanja kluba. Iznenađenje kakvo se retko priređuje, da naslovna strana uglednog časopisa, bude rad amatera iz jednog malog fotografskog kluba za svetske okvire, mada sam mišljenja ne tako malog i beznačajnog za srpske fotografske krugove. I sve čestitke Neveni na tome!
Naslovna strana DIGITAL PHOTO-a za oktobar 2011.
Mnogi fotografi, ni posle više decenija rada i aktivnog bavljenja fotografijom, ne uspevaju da objave fotografiju na naslovnoj strani tako eminentnog časopisa za digitlnu fotografiju, časopisa koji je doživeo izdanja na mnogim svetskim jezicima, a jedno vreme je objavljivan i na srpskom jeziku. Uspeh je tim veći što je fotografija obavljena u britanskom izdanju, u jednoj od zemalja sa najdužom fotografskom tradicijom, koja spada u nekoliko zemalja sa najvećim ulaganjima u ovu umetnost, u edukaciju fotografa i tehniku fotografije.
Abstract - autor Nevena Uzurov
Sećam se trenutka kada sam prvi put ugledao fotografije Nevene Uzurov. Bilo je to sasvim slučajno na internetu . Njena fotografija me je oduševila svojom perfekcijom, i promišljenošću do kraja, u svakom detalju tog malog sveta vodenih kapljica, koji fotografiše. Posebno sam bio fasciniran njenim osećajem za boju, i značaju koji je boji dala na fotografijama, tako da boja potpuno ispunjava sve ćelije oka i mozga. Pamte se dugo svi prelazi, sklad, nijanse i valeri bojenih predmeta, koji su se odslikavali u kapljicama na njenim fotografijama. Ona je fotografijom nadilazila optičku zavrzlamu koja je nastajala na kapljicama, i nadograđivala je na jednom više magičnom nivou, gde sama tehnika nastanka nije više bila bitna posmatraču, već fotografija sama po sebi, ili bolje reći, slika sa svom svojom apstrakcijom i punoćom.
Margarete & Clematis - autor Nevena Uzurov
Odmah sam pomislio da ovako kreativnog i talentovanog autora, moram kontaktirati i pozvati da nam se pridruži, u tada tek osnovani Fotografski klub Vojvodina, da postane član. U tom prvom razgovoru Nevena me oduševila još jednom: delovala je skromno i odmereno, i nije uzdizala sebe kao autora. Govorila je kako je u fotografiji početnik, i kako tek od pre nekoliko godina fotografiše, da joj to što radi pričinjava zadovoljstvo, a da sumnja da će se to dopasti mnogima. Morao sam da je razuverim svojim oduševljenjem za njen rad, i molbom da postavlja fotografije na sajt FKV. Ona, kao osetljiva osoba, tu možda i nije naišla uvek na topao prijem za svoje fotografije, od nekih drugih članova kluba. Ali i takve stvari kreativni stvaraoci moraju stojički podneti. U jednom dugom razgovoru posle toga, pokušao sam da je razuverim, i da joj ukažem da tu nije bilo loših namera pojedinaca, i zamolim je da sve to prevaziđe.
Nevena Uzurov - autoportret
Nevena Uzurov rođena je aprila1980 u Šapcu. Živi i radi u Sremskoj Mitrovici. Ljubav prema fotografiji započela je 2006 godine, kada je otkrila makro svet, eksperimentisanjem sa svojom prvom kamerom. Po profesiji je inžinjer geodezije, a po vokaciji fotograf, i to odličan, originalan, uporan u svom stilu i talentovan, koji evo predstavlja sebe i svoj rad, kao i Fotografski klub Vojvodina iz Novog Sada, na najbolji način na stranicama specijalizovanog britanskog foto časopisa.
Fotografije Nevene Uzurov možete pogledati na sajtu FKV i na www.venkane.com
Poslednje nedelje su aktivnosti u Fotografskom klubu Vojvodina sustizale jedna drugu. To je dobar znak da volje i elana u klubu ne nedostaje. Nove se ideje rađaju, a stare tek što su do kraja realizovane ili su u toku sa realizacijom. Izleti, druženja, predavanja, izmene i redizajn sajta samo su neke od većih aktivnosti proteklih dana. Da se setimo nekih od njih.
FOTO IZLET
U nedelju 30. januara 2011. u najnezgodnije vreme, kada je Đoković osvajao titulu u Australijan Openu, članovi FKV su imali svojevrsnu foto-radionicu koja se dešavala po centru opustelog, zbog tenisa, Novog Sada i fotografisali su na zadate teme. To je bila svojevrsna likovna vežba u kojoj su dominirale tri teme: refleksija, linija, i žablja perspektiva. I svi su pokušali da na zadate teme naprave što bolje fotografije. Podelili smo se u više grupa po četvoro, i to tako da u svakoj grupi budu i iskusniji i manje iskusni fotografi i krenuli u akciju.
Zajedničko druženje članova FKV u pogledu kroz "riblje oko"
Na pola akcije velika hladoća od -10 C nas je oterala u kafić gde smo nastavili druženje uz fotografisanje, topli čaj i kafu. Ovom druženju je dodatnu draž dala i sponzorska firma našeg nagradnog takmičenja – BM Focus, koja je za foto-izlet donela više vrlo kvalitetnih Nikon objektiva, tako da su vlasnici tih foto-aparata mogli da isprobaju objektive, od «ribljeg oka» i širokougaonih pa do snažnih teleobjektiva. Napravljen je i svojevrstan test kvaliteta tih objektiva u kafiću, pa se nadam da će uskoro i rezultati toga testa biti na sajtu.
Fotografije sa tog druženja će biti prezentovane u klubu u utorak 8. Februara 2011. Ideja je da se ovakvi izleti-radionice na zadate teme organizuju jednom mesečno.
Na kraju da napomenem da je od jednog fotografa, našeg člana, sa Australijan opena stigla vest da je Đoković pobedu posvetio Srbiji, a članovima FKV doneo novi polet.
PREDAVANJE U KLUBU
Posle dva dana od izleta, 1. Februara 2011. u klubu je održano jedno edukativno predavanje. Redovni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Željko Škrbić , održao je predavanje na temu «SNIMANJE PORTRETA U STUDIJU»
Pažlivo slušanje predavanja prof. Željka Škrbića od članova FKV
Ovo izuzetno posećeno predavanje i zanimljivo izlaganje prof. Škrbića, pažljivo su pratili članovi Fotografskog kluba Vojvodina i nekoliko gostiju van kluba. Predavanje je ilustrovano fotografijama autora, snimanim u sopstvenom studiju, u objašnjenju nastanka kojih, su nesebično otkrivane tajne zanata i simboli umetnosti.
Prezentacija propraćena fotografijama autora na predavanju
Predavanje je trajalo dva sata, a onda je prof Škrbić i pored obaveza nastavio druženje sa nama u klubu sve do ispred ponoći narednog dana. Prezentovana je i kompletna samostalna izložba prof. Željka Škrbića, čija je postavka krasila zidove Ljubljanske galerije. Praktični deo će biti organizovan narednih meseci u studiju prof. Škrbića.
I mi smo dobili jedno priznanje od predavača koji nam je zahvalio na dobroj organizaciji i napomenuo da su FKV iz Novog Sada i CFFKS iz Beograda, jedini klubovi u Srbiji koji imaju ovako žive aktivnosti i predavanja. Naravno da ćemo nastaviti sa ovakvim predavanjima i to kako je planirano za ovu godinu, svakog prvog utorka u mesecu.
IZLOŽBE
Još jedna izložba u našem gradu pokazala je izlagačku snagu našeg kluba. Na izložbi «Novi Sad i novosađani» koja je otvorena povodom Dana grada Novog Sada 1. Februara u galeriji FKVSV, veliki broj naših članova je imao primljene radove, dok je dvoje i nagrađeno. Nebojša Živićdobio je prvu nagradu za pojedinačnu fotografiju.
Pobednik Nebojša Živić prima nagradu od sponzora BM fokus-a
Mirjana Dobrosavljev je dobila pohvalu za pojedinačnu fotografiju.
Nagrađena Mirjana Dobrosavljev u razgovoru sa koleginicama fotografima
Čestitam svima, a spisak primljenih radova pogledajte na forumu.
REDIZAJN FORUMA I FOTO-GALERIJE
Velike promene su se desile poslednjih dana na sajtu Fotografskog kluba Vojvodina. Naša dva administratora Milan Tomin i Miško Kordić su promenili kompletan grafički dizajn Foruma i kompletnu promenu foto-galerije. Foto-galerija je sada tematska i dopunjavaće se još novim temama, a na forumu su otklonjene mnoge greške i uvažene mnoge primedbe i sugestije članova FKV iznesene na sastancima, kao i u klubskoj anketi sprovedenoj među članovima kao i sugestije članova samog foruma. Data su i grafička objašnjenja za lakšu navigaciju po Forumu.
Toliko za ovu nedelju, a kao predsednik kluba mislim da ovoliko aktivnosti nije malo i zahvalan sam svim članovima koji se trude i hoće da pomognu aktivnostima da Fotografski klub Vojvodina ima ovakve mnogobrojne aktivnosti u kojima je ipak fotografija pobednik!
Višestruke munje snimljene vrlo dugom ekspozicijom. Nekada treba imati i sreće i izbrati visoke tačke snimanja.
Ovaj članak ne pretenduje da bude analitički prikaz zadate teme u fotografiji, već samo jedan mali praktični savetnik, najviše početnicima o tome kako snimiti fotografiju noću i ukazati na neka iskustva. Na toj osnovi, svako će tražiti sebe i svoj ugao u pristupu zadatoj temi.
Zbog slabe rasvete snimanje noću je dosta ograničeno. Zbog toga je potrebna duga ekspozicija, pa se zato upotrebljava visoko osetljivi film osetljivosti ISO 400 i više ili se ta osetljivost podesi na digitalnom fotoaparatu. Potreban nam je i stativ (tronožac) zbog dugih ekspozicija kao i žičani okidač. Kako najčešće na digitalnim fotoaparatima nema navoja za uvrtanje tog korisnog pribora, pribegava se triku da se uključi samookidač na 10sek i da aparat sam izvrši okidanje. Ovaj postupak se primenjuje da se fotoaparat ne bi pomerao pri pritiskanju okidača i da bi se izbegla neoštra fotografija.
Namerna neoštrina pri dugoj ekspoziciji napravila je „duhove“ od silueta ljudi i pojačala utisak zadimljenosti prostora
Ako se snimaju potpuno statični objekti ili kada se ide ka namernoj neoštrini i «razmazanosti» pokretnih objekata, onda je bolje uzeti manju ISO osetljivost 50-100. Tada produženje ekspozicije više puta ne utiče na oštrinu, jer je fotoaparat na stativu.
Najbolje vreme za noćnu fotografiju je kada pada kiša ili odmah nakon nje, jer tada svetlo pravi reflekse na mokrom tlu pogotovo na asfaltu. Zimi kada pada sneg možemo dobiti takođe efektne noćne snimke. Ne smemo zaboraviti zaštititi fotoaparat od kiše i snega. Ako je tlo suvo noćni će snimci biti bez lepote i bistrine.
Novi Sad trg Slobode snimljen noću posle kiše
Rasveta u velikim gradovima je nekada toliko jaka da se može snimati i iz ruke sa visokom osetljivošću ISO 1600 i više, koju omogućavaju savremeni SLR digitalni aparati. Pri tome treba voditi računa da je šum mnogo uočljiviji na tamnim tonovima, pri dugim ekspozicijama i pri slabom svetlu ulične rasvete, nego na isto takvim tamnim tonovima pri mnogo jačem dnevnom svetlu.
Ne bi trebalo snimati u kontrasvetlu nekog jakog svetlosnog izvora, jer tada dobijamo krugove od refleksije na pojedinim površinama sočiva unutar objektiva. To se može ublažiti zaslonom protiv sunca na objektivu ili ukloniti ti nepotrebni refleksi svetla, zakljananjem objektiva od svetla rukom.
Veličina otvora blende ne igra tako važnu ulogu kao pri dnevnom svetlu. Pri dugim ekspozicijama izdvajanje glavnog pokretnog objekta «plitkim fokusom» (veliki otvor blende) nema smisla, jer je zbog dužine ekspozicije ionako sve pokretno neoštro.
Pri snimanju noću se ne treba bojati da ćemo preeksponirati (previše osvetliti), iz čega proizilazi da je često bolja duga ekspozicija nego kraća. Svetlomer ovde ne igra veliku ulogu, ako tacno ne znamo koji nam je srednji sivi ton, jer se merenja jako razlikuju od tačke do tačke u kojoj merenje vršimo. Zbog velikog kontrasta nekad i više od 10EV (ekspozicionih vrednosti od najnižeg do najvišeg tona ) koji prevazilazi raspon koji može savladati film, mi se ipak moramo odlučiti koji ćemo deo sivih tonova kod CB filma smestiti i zabeležiti na filmu i koju atmosferu na filmu želimo postići.
Veliki kontrast koji ne može da savlada senzor je uzrokovalo „pregorele“ delove lica lutke jer je ekspozicija određena na sivim tonovima odela
Slično je i sa digitalnim senzorom. Kod senzora je moguće podesiti i WB (balans belog), ali zbog mešanja vrlo različitih svetlosnih izvora (obične sijalice, živine lampe ulične rasvete, natrijumove svetla u tunelima i na raskrsnicama i halogeno i fluorescentno svetlo kod izloga i svetlećih reklama ) ili mešavine istih sa dnevnim svetlom (sumrak), ovde tačnog balansa najčešće nema, već ga mi ručno biramo, na bazi onog tona koji želimo da dominira na fotografiji. Naravno pri tome ne treba preterivati i dobiti nešto što je oku nelogično.
Mešano svetlo različitih tipova ostavlja nemogućnost određivanja tačnog WB već je on stvar kompromisa i ukusa fotografa koji ton želi na fotografiji
Snimati treba onda kada nema mnogo ljudi da ometaju snimanje, dakle što kasnije. Vrlo su interesantni noćni snimci po magli. Ona smanjuje kontrast i ublažava jačinu refleksa jakih svetlosnih izvora unutar kadra. Jačina svetlosnog izvora opada sa kvadratom rastojanja od njega (na 4m od izvora jačina svetla je 16 puta slabija nego na 1m od izvora), tako da na vrlo kratkom rastojanju od izvora imamo slabo svetlo. Magla će ovaj kontrast smanjiti ali će ekspozicija morati biti duža.
Magla umekšava kontrast fotografije u pozadini kapije
Mesec, naš prirodni satelit, je od velike pomoći kada se prave noćni snimci. Doprinosi opštoj osvetljenosti scene i stvara interesantne senke na objektima u kadru. Čak je i on vrlo često sam objekat snimanja. Najčešće se fotografise tako da se uklopi u scenu, snimanjem scene ekstremno jakim teleobjektivom, kada se planovi sabijaju. Zbog povećanja teleobjektiva, mesec bude neprirodno velik, kako oko nije naviklo, ali efekatan u noćnoj fotografiji.
Interesantni budu i snimci svetlosnih tragova automobila. Pri dugim ekspozicijama od nekoliko sekundi pa do više desetina sekundi , oni se pružaju kao zmije duž pravca pružanja puta. Pri tome koristite blendu f11 ili f16, da bi se dubinska oštrina prostirala duž celog snimka.
Takođe je vredno za eksperimentisanje pomeranje zuma u toku duge ekspozicije, kod fotografuija u kojem su jaki svetlosni izvori u kadru. Pomeranjem samog fotoaparata pri ekspoziciji se može crtati i pisati svetlom unutar kadra.
Pisanje svetlom u toku ekspozicije. M.
Noću se snima i vatromet. Da bi se dobio efektniji vatromet i što više eksplozija na nebu, najbolje je postaviti fotoaparat na stativ i ekspoziciju na B (bulb) i onda jednim kartončićem pokriti objektiv. U toku ekspozicije, ukloniti kartončić na pola sekunde do sekunde, kada se na nebu pojavi u punom sjaju vatrometni cvet, a onda to ponoviti više puta pri svakoj sledećoj interesantnoj eksploziji na nebu. Tako okolni objekti neće biti preeksponirani, a neće ostajati ni ružni tragovi uzletanja vatrometne rakete ka nebu. Na sličan način se može snimati i munja na nebu u toku oluje, samo treba biti mnogo brži u uklanjanju kartončića ili ako to svetlosni uslovi okoline dozvoljavaju raditi na B bez njega.
Višestruke munje snimljene vrlo dugom ekspozicijom. Nekada treba imati i sreće da se sve desi brzo u kadru tokom snimanja.
Savremeni digitalni aparati nude gotove programe za fotografisanje noću, ugrađene u okviru «scena programa» fotoaparata. Ti programi automatski prilagođavaju parametre snimanja blendu, vreme ekspozicije, balans belog, ISO osetljivost, saturaciju i gradaciju senzora na bazi nekog iskustva fotografa, ugrađenog u taj scena program. To opet zavisi i od prozvođača fotoaparata i nije identičan kod svih. Ovo može korisno poslužiti kao osnova za rad, ali treba ipak eksperimentom potvrditi način njegovog rada u praksi i možda ga iskoristiti za neka početna podešavanja koja treba u sledećem snimku korigovati. Ipak mislim da je u većini slučajeva manuelno podešavanje najbolje, jer ovde brzina podešavanja, koje daju automatike, ne igra veliku ulogu.
Ovi svi saveti su samo osnova od koje bi početnici mogli da krenu i dalje da eksperimentišu ili pak neke od ovih saveta primene u praksi. Ovo je ipak samo jedan zanatski deo tehnike snimanja noćne fotografije, na koji treba dodati onaj kreativni, likovni da bi dobili dobru noćnu fotografiju. Tako zanatski, snimljene su i fotografije u tekstu i služe više kao ilustracija teksta bez velikih kreativnih pretenzija.
Prilikom snimanja fotograf se susreće sa nizom problema koje mora rešiti u momentu pre nego što pritisne okidač fotoaparata. Mora da vodi računa o svim komponentama slike vizuelnim i značenjskim i da im prida onu važnost na slici koju zaslužuju. Od toga će zavisiti i konačan rezultat i izgled fotografije. Prvo mora se znati zašto se nešto snima i šta želimo da kažemo fotografijom, jer je ona u suštini vizuelni prenos informacija. Zatim se mora naučiti i fotografski gledati. To znači na način koji je blizak ovom mediju umetničkog izražavanja i izbeći ponavljanja koja su viđena i osobena u drugim umetnostima.
Najbrža stvar u fotografiji je trenutak ekspozicije, a ujedno i najvažniji. Taj trenutak treba najbolje da odgovara datom motivu, što znači da se već u glavi fotografa stvorila fotografija koju je zamislio i da se sada taj trenutak pojavio u tražilu fotoaparata i na nama je da pritisnemo u tom trenutku okidač. Obradom kasnijom se ne stvara fotografija već samo uobličuje na osnovu već stvorenog.
Da bi prethodno iskustvo o fotografiji mogli pravilno da primenimo kada dođe do ekspozicije treba se naviknuti na izvestnu postupnost u radu i redosledu u uobličavanju motiva
1. Raspoznavanje i odvajanje motiva tj u mnoštvu detalja pronaći ono što je esencijalno, suštinsko za motiv i prikazati njegov najfotogeničniji deo, ako je moguće onu vrednost koju svakodnevno ne opažamo.
2. Kondezacija i eliminisanje tj grubo uobličiti sliku, izbaciti nepotrebno, naći pogodni ugao, osvetljenje i kompoziciju koja će najbolje predstaviti motiv, za koji se fotograf odlučio da izrazi njegovu ideju
3. Simbolizacija i dramatizacija kojom mi obične stvari podižemo na nivo simbola i opšteg značenja i transformišemo sliku u umetnost. Pri tome moramo voditi računa o transkripciji (prenošenju) trodimenzionalne forme motiva u dvodimenzionalnu formu slike i naći takav izraz da ta iluzija na dvodimenzionalnoj fotografiji stvara potpuni utisak stanja u stvarnosti
4. Priprema i realizacija pošto je došao do jasne koncepcije i ostvarenja njegove zamisli, pristupa se realizaciji tj. samom nastanku fotografije. Dakle najvažnije tačke pripreme izgledale bi ovako:
Odvajanje najfotogeničnijeg objekta
Eliminisanje nepotrebnog
Izbor ugla i pravca
Izbor objektiva (žižne daljine) i ugla zahvatanja
Izbor blende kojom definisemo dubinsku ostrinu na snimku
Izbor daljine a time i ono šta će biti oštro na fotografiji
Izbor filtera za transformaciju boje ili tona na fotografiji
Izbor pravca i jačine svetla
Izbor ISO osetljivosti a sa njom i zrnatosti
Izbor balansa belog i prilagođenja boji svetlosti
Izbor vremena ekspozicije čime odredjujemo oštrinu motiva ili težimo namernoj neoštrini
Bitno je napomenuti da mnogi današnji fotoaparati određuju automatski sve ili samo pojedine elemente iz ove pripreme za okidanje. U zavisnoti šta želimo da predstavimo moramo znati šta rade pojedine automatike, da bi smo ih pravilno koristili. Najsigurniji ali i najsporiji je potpuni manuelni rad, kad kontrolišemo sve elemente u pripremi za realizaciju fotografije.
