Fotografija za uspomenu na predavanje Jelene Matić u FKV
Kada priređujete neki događaj poput predavanja iz fotografije, i dovodite gosta koji će to predavanje realizovati, uvek ste u dilemi da li ste napravili dobar izbor predavača ili teme u odnosu na publiku koju očekujete. Predstavljanje knjige „Kratka istorija fotografije“, i predavanje istoričarke umetnosti Jelene Matić na tu temu je bio ne samo dobar izbor, veće je prevazišlo sva očekivanja, po pitanju zaiteresovanosti publike za temu, i pažnje kojom je praćeno izlaganje iz istorije fotografije.
Na početku predstavljanja knjige autorka je odgovorila na par pitanja: o motivu za pisanje ovakve knjige, teškoćama oko dobijanja autorskih prava i pribavljanju građe za njenu knjigu budućnosti izdavanja ovakvih autorskih knjiga o fotografiji kod nas, ili pak mogućnosti izdavanja prevoda velikih svetskih istorija fotografije.
Zatim je usledilo predavanje na istu temu sa naglaskom na paralele svetske i srpske fotografije. Iako se činilo da će istorijska tema biti suvoparna, prepuna podataka i činjenica, zahvaljujući Jeleni Matić njenim zanimljivim pristupom, elokvencijom i predavačkim umećem, to se nije desilo. Predavanje je imalo akademski nivo, ali je vođeno računa da ne izgubi zanimljivost mlađoj publici kad su u pitanju fotografije iz XIX i početaka XX veka. Osećajem mere i prilagođenjem publici kojoj treba preneti dosta činjenica, i poređenjima sa slikarstvom, magistar Jelena Matić je držala neprekidnu pažnju dva i po sata.
Iznosila je more zanimljivih činjenica iz fotografije, analizirala je pojedine značajne periode razvoja fotografije, uticaje pojedinaca, i povlačila je paralele sa srpskim autorima, i sa razvojem fotografije u Srbiji od nastanka fotografije do današnjih dana.
Svi koji su bili sinoć u Fotografskom klubu Vojvodina dugo će pamtiti predavanje. U svakom od nas prisutnih će još duže odzvanjati nova fotografska znanja, i iz kojih će svako usvojiti ponešto, kako bi bolje sagledao fotografsku umetnost u budućnosti.
Fotografija "Večernja izmaglica" - autor Dragoslav Mirković
Fotografski klub Vojvodina će u utorak 16. maja 2017. godine od 20 časova ugostiti Dragoslava Mirkovića MF FSJ, MF FSS i EFIAP/b, fotografa iz Beograda. Mirković se na izlagačkoj sceni pojavio sedamdesetih godina prošlog veka i neprestalno je od tada uključen u izlagačke, a kasnije i organizatorske aktivnosti Foto saveza Srbije kroz FIAP izložbe koje organizovao. Veoma značajan doprinos Dragoslava Mirkovića poslednjih godina je bio na prikupljanju fotografija i obradi podataka za kapitalno delo „Almanah srpske fotografije“, koje je Fotografski klub Vojvodina pre nepune dve godine predstavio na foto-tribini organizovanoj tim povodom. Obavljao je četri godine i funkciju sekretara Foto saveza Jugoslavije.
Fotografija „Vrelina“ – autor Dragoslav Mirković
Verovatno najbolji prikaz Mirkovićevog zalaganja u fotografiji u njegovim najranijim danima iskazao je istoričar umetnosti Goran Malić MF FSS u predgovoru za njegovu izložbu: „Kada se dublje zagledamo u pojave unutar srpske fotografije, neminovno se suočavamo sa nekoliko vrlo istaknutih ličnosti koje su, sa manje ili više predanosti, ali sa nesumnjivim žarom, oblikovale srpsku fotografsku scenu druge polovine dvadesetog veka.
Fotografija „Pušač“ -+ autor Dragoslav Mirković
Jedni su to činili ličnim primerom, a drugi dejstvom svojih dela,utičući na formiranje ne samo klime svog vremena nego i one koja je tada nastajala. Svi koji su stupali na pozornicu srpske fotografije sredinom sedamdesetih, mogli su uočiti da su neki tada mladi autori napuštali klasičnu fotografsku sliku opredelivši se za jednu novu, dinamičniju fotografiju, sa potpuno drugačijom estetikom, dok su stariji i dalje istrajavali u maniru kompozicione i tonske perfekcije, ali trome slike.
Fotografija „Večernja izmaglica“ – autor Dragoslav Mirković
Dragoslav Mirković je formiran u tom ambipolarnom okruženju i sa mogućim posledicama koje je ta klima omogućila. Sredinom sedamdesetih, kada sam video njegova prva dela, ostaje mi u sećanju ne samo kao jedan od sudeonika na izložbama nego i kao stvaralac čiji su pojedini radovi već tada postali uticajni na neke srpske, od njega mlađe, autore. Iz tog vremena se pamte naslovi „Nepobediva No.1“ (i neke druge iz iste grupe), pa antologijska „Večernja izmaglica“ (delo koje potreslo jugoslovensku fotografsku scenu kao ni jedno do tad, i osvojilo sve prestižne nagrade koje su se u to vreme mogle steći), a ne zaboravljam ni grupu sjajnih pejsaža molskih tonova pod naslovom „Zakute“.
Fotografija „Dorjan“ – autor Dragoslav Mirković
Kasnije je on eksperimentisao sa panoramskom fotografijom, gde ostavio dubok trag u istraživanje tog specifičnog prilaza kadru u pejsažnoj fotografiji. Pejsažu je posvetio i nekoliko decenija kreativnog rada. On odvraća svoj fotoaparat od onog uobičajenog turističkog prikaza pejsaža i gradskih urbanih mesta i eksperimentom i drugačijim pristupom baca novo svetlo na već poznate motive.
Fotografija „Portret S.K.“ – autor Dragoslav Mirković
Njegova zanimanja bila su višestruka, a rađena su najčešće u ciklusima. Mirković pripada onoj generaciji koja se borila da fotografija dobije u društvu status „umetnosti“ jer je u posleratnim godinama njen dokumentarizam često iskorišćavan u propangandne svrhe, i kao podloga koja je svojom atraktivnošću trebala da privuče pažnju na tekst. Sedamdesetih dolazi do novih tendencija u srpskoj fotografiji, a tome svakako možemo zahvaliti većem otvaranju Jugoslavije ka svetu i informisanja o svetskoj sceni posebno Francuskoj, ali i Nemačkoj, Belgijskoj i Italijanskoj koja je kroz časopise i radove fotografa iz tih država stizala u Jugoslaviju. Zato su novi vetrovi počeli da duvaju na fotografskoj sceni, i Mirković se tome priključio.
Fotografija „Ana 51“ -autor Dragoslav Mirković
Pozivamo sve ljubitelje fotografije na jedno fotografsko uživanje i razgovor sa čovekom koji puno može da kaže o promenama poslednjih 50 godina u srpskoj fotografiji i o fotografiji uopšte. Njegov pedagoški rad na Fakultetu primenjene umetnosti sigurno je ostavio uticaja na savladavanje praktičnih fotografskih veština mlađih fotografa koji sada u kreativnom naboju krče sebi put ka novom originalnom pristupu fotografiji.
Predavanje je otvoreno za sve zainteresovane. Zbog ograniočenog broja mesta svi koji se prijave putem emaila office@fkv.rs i dobiju potvrdan odgovor moći će da prisustvuju predavanju besplatno. Prijava je do utorka 16. maja u 15h. Predavanje se održava u Bulevaru oslobođenja 22 (sedište Mense gde klub sprovodi aktivnosti predavanja-vidi mapu u kontaktima na sajtu)
BIOGRAFIJA:
Portret Dragoslava Mirkovića
Dragoslav Mirković rodjen je 1946 godine u Soko Banji. Fotograf umetnik, MF FSJ(1991) MF FSS, EFIAP/g, ULUPUDS Fotografiju izlaže od 1967 godine. Zvanje Kandidat majstora FSJ je dobio 1977 godine, na Skupštini FSJ u Zagrebu. Učestvovao je na preko 550 (kataloge koje ima u posedu) kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu (u 35 zemalja) i imao do sada 17 smostalnih izložbi.
Izložbe : Dom omladine Beograda 1974, Tribina mladih“Sonja Marinković“ Novi sad 1975, Dom kulture Čačak 1975, Dom kulture Aleksinac 1978, Centar za savremenu umetnost Titograd-Crna Gora 1986, Donja Lastva Tivat (Crna Gora) 1986, Todorčetov konaak Negotin 1987, Donja Lastva Tivat (Crna Gora) 1990, restoran Park Beograd 2000, Dom kulture „Vuk Karadzić“Omoljica 2005, Dom kulture Ivanovo 2007, Umetnička galerija „Nadežda Petrović, Čačak 2007, Dom kulture Banatski Brestovac 2008, Gradska galerija Paraćin 2008, Galerija „Artget“ Beograd 2008, Dom kulture „Vuk Karadzić“ Omoljica 2010, Galerija savremene umetnosti Smederevo 2013.
Osvojio je preko 120 nagrada od kojih su najznačajnije: zlatna plaketa FSJ na 19. Jugoslovenskoj izložbi fotografija Maribor 1975, zlatna medalja FIAP-a Kina 2007, srebrna medalja FIAP-a Brazil 2010, zlatna medalja FSS na republičkoj izložbi na Danima fotografije u Srbiji Čačak 2010, zlatna medalja PSA Iran 2013 itd.
Dobitnik je sledećih priznanja: bronzane plakete „Boris Kidrič“ 1976, srebrne plakete „Boris Kidrič“ 1983, povelje i plakete „Smeli cvet“ Saveza socijalističke omladine Srbije 1980, srebrne plakete Univerziteta umetnosti u Beogradu 1999, Diplomu Foto saveza Srbije 1999, Diplomu Foto saveza Jugoslavije 1999, Plaketu ULUPUDS-a 1999, Povelju za životno delo ULUPUDS-a 2000.
Predsednik je saveta za fotografiju Foto kino saveza Srbije od 1972 -1978, sekretar Foto saveza Jugoslavije 1978-1982, potpresednik umetničke komisije ULUPUDS-a 2006-2010, član umetničke komisije Foto saveza Srbije 2003-2011.
Sa Stevanom Ristićem organizovao Medjunarodni FIAP seminar za omladinske rukovodioce Trogir 1978, instruktor u Letnjoj školi Foto saveza Jugoslavije Trebinje 1985.
Od 1972-1978 radio profesionalno kao sekretar Studentskog sveza za tehničko vaspitanje Beograda, 1978-1982 volonter Sekretar Foto saveza Jugoslavije, 1982-1988 Radio je u novinskoj kući Politika, 1988-2011 radio je na Fakultetu primenjenih umetnosti – odsek Fotografija u Beogradu.
Fotografski klub Vojvodina ima čast da prvi organizuje promociju foto-monografije „TAKAV ŽIVOT“ Miroslava Predojevića MF FSS. Razgovor sa autorom i prezentacija fotografija, originalnih fotografija, čak i onih koje ne možete videti u monografiji, će se održati u FKV u utorak 14. marta 2017. godine u 20h. Pozivamo sve ljubitelje fotografije na ovu promociju i razgovor sa autorom. Knjigu pored fotografija krase i izuzetni citati iz književnih dela najpoznatijih srpskih književnika.
„Ide, pa stane, pa ne ide, stoji, neće da ide, pođe, krene, ama, ide, ali stane, krenuće, mora da krene, jer ne može da stoji ako krene, jer ne može da krene ako stoji, ide, ne ide, pođe, pa zastane. Takav život“.
Crtica iz života preuzeta iz knjige „Sujeverice i druge reči“ Branka V. Radičevića je najbolja ilustracija nastajanja fotomonografije čija je završna konstatacija i njen naslov.
Foto-monografija TAKAV ŽIVOT je nastajala relativno dugo (od 2005. do 2015. godine), otimala se i prilično otegla u pripremi, jer nije bilo lako bogat materijal skockati u korice jedne knjige.
I dođe dan da možemo objaviti njen izlazak iz štampe, na samom koncu 2016. godine, a ovo je njena prva javna prezentacija koja se organizuje.
Fijakerijada u Crepaji, april 2008.
Foto-monograija priča o svakodnevnom životu, ljudi sa ovih prostora, koji trepere u neumitnoj prolaznosti i bivaju uhvaćeni na svetlosno osetljivoj emulziji filma, a sve u pokušaju da se dotakne sama srž ljudskog življenja i trajanja. Redosled i raspored fotografija zamišljen je kao zatvoreni krug u kome je „mali” čovek središna tačka i nit koja povezuje sve fotografije.
Osveženje saboraša, Sabor trubača u Guči, avgust 2010. godine
Svakoj fotografiji iz serije TAKAV ŽIVOT, koje su uvek raspoložene za priču, kao i njihovi akteri, nađen je odgovarajući kratki tekst, uglavnom preuzet iz bogate domaće literature, u vidu proznog ili poetskog citata koji je realno ili asocijativno komplementaran sa fotografskom slikom. Preplitanje slika i reči oduvek je povezano, pa tako, u sadejstvu, najbolje funkcionišu.
Svinjokolj kod Zdravka Simijonovića
O fotomonografiji su napislai:
Posmatran kroz vizuru pravog fotografa, svakodnevni život je sve osim svakodnevni. On postaje poseban, fenomenalan, briljantan, uzbudljiv. Tu više nema prostora za distinkciju između „lepog“ i „ružnog“.
Na njegovim fotografijama sve postaje „kako jeste“ a životne situacije za koje smo mislili da ih poznajemo, da ih lako i sami uviđamo u prostoru oko sebe, odjednom nam se javljaju u svom punom značenju.
Izvod iz teksta Miomira Petrovića
Rajko Džakovic, pesnik, Durmitor, avgust 2006.
Pred nama je knjiga sećanja, dnevničkih zapisa, zgusnutih sentimenata, knjiga koju jedan titrajući senzibilitet predaje drugim osetljivim dušama. (…) Fotografije u ovoj knjizi, kao i tekstovi, sazdani su ne samo od svetlosti nego, ništa manje, od senki i muklih molskih tonova, ali, kako videsmo na kraju, ova knjiga jasno svedoči da slavi ono što nam je najvažnije – slavi život.
Izvod iz recenzije Gorana Malića
Tajna najboljih dela je upravo u tome što dobijaju puni smisao kada ih podelite sa prijateljima i poštovaocima…
Fotomonografija TAKAV ŽIVOT ima sledeća osnovna obeležja:
Format: 22 x 23,5 cm
Obim: 224 stranice
Osnovni sadržaj: 117 crno – belih fotografija
Rezime na engleskom jeziku
Štampa: u punom kolornom opsegu ofsetnim procesom da bi reprodukcije bile verne originalu
Povez: broširani
BIOGRAFIJA:
Portret Miroslava Predojevića-snimio Lj Tesic-2012
Miroslav Predojević rođen je u Čačku 1955. godine. Od 1978. godine se bavi fotografijom. Izlagao je na više stotina kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobio niz nagrada i priznanja. Priredio je 25. samostalnih izložbi. Nosilac je zvanja Majstor fotografije Foto saveza Jugoslavije/Srbije. Sekretar Foto saveza Srbije i član Sekcije umetničke fotografje ULUPUDS-a Beograd.
Fotografski klub Vojvodina je 27. oktobra 2015. pred punim klubom predstavio kapitalno delo o fotografiji u Srbiji – Almanah Foto saveza Srbije. Predstaviti pojedinačnu knjigu jednog autora, nije tako težak zadatak, kao što je predstaviti Almanah u kome su predstavljeni mnogi fotografi po nekom unapred zadatom kriterijumu. Ovde su to nosioci zvanja Majstor fotografije i Kandidat majstor fotografije FSS. Još jedna teškoća u prikazu potiče od dugog vremenskog perioda, u kome su neki autori, informacije i dela dostupni, a neki pak nisu. Međutim, ovakve tribine nose još jedan izazov, koji je neminovan, kad vam se sagovornici u nekim temama dijametralno razlikuju u mišljenju. To nosi draž da tribina nije dosadna, ali i opasnost da se u priči ne razviju neke druge teme od onih zadatih, koje je definisao organizator nazivom tribine.
1 of 31
Ostajanje u okvirima tolerantnog mišljenja je dobra potvrda da je tribina uspela, pa čak i kada su neslaganja velika i vuku korene iz prošlosti. Uspeh potvrđuje i veliki broj mladih zainteresovanih da kupi knjigu, i da je posle svih utisaka sa tribine, na miru i na tenane (kako bi rekli ovde u Vojvodini) pogledaju i izuče umetnost fotografije. Svako će prelistavajući Almanah napraviti svoj presek i utisak o istoriji fotografije u Srbiji. U sticanju konačnog suda će mu, pored istorijskog pregleda amaterske fotografije u Srbiji Gorana Malića, napisanog u Almanahu, pomoći i razmišljanja, primedbe, teškoće u realizaciji i lični sudovi pojedinih govornika na tribini. Na kraju su se svi učesnici tribine potpisivali knjige ispod svojih fotografija, što je znak da će knjiga dugo krasiti, kao jedan poseban primerak, biblioteke mladih fotografa, i da će ih podsećati na ovo druženje sa fotografima-učesnicima na tribini, ali i sa onim fotografima čija su fotografska dela i karaktere oživeli govornici pričajući o njima, ponekad kroz neku anegdotu ili interesantan detalj iz njihovog života.
Predstaviti jedno kapitalno fotografsko delo, na koje se čekalo više od četvrt veka, je ujedno lako i teško. Lako jer se ne možete postideti pišući o njemu, a teško jer ne znate koju od sijaset značajnih i važnih uloga ovakvog kapitalnog dela istaći prvo. Tim povodom Fotografski klub Vojvodina u utorak 27. oktobra 2015. godine u 20 časova organizuje tribinu o „ALMANAHU FOTO SAVEZA SRBIJE“ u kojoj ćemo najbolje osvetliti sve strane ovog Almanaha, ali i autora zastupljenih u njemu. Almanah objedinjuje značajne fotografije svih Majstora fotografije i Kandidat majstora fotografije od nastanka Foto saveza Srbije 1951. do 2014. godine. Ovaj Almanah pored fotografija krasi i studiozan prikaz „Istorijski pregled razvoja amaterske fotografije u Srbiji“ autora Gorana Malića MF FSS, istoričara umetnosti i pisca mnogih knjiga o istoriji fotografije.
Gosti naše tribine će biti:
1. Branislav Brkić MF FSS i MFIAP predsednik Foto saveza Srbije
2. Dragoslav Mirković MF FSS i EFIAP/s
3. Borivoj Mirosavljević MF FSS i EFIAP
4. Geza Lenert MF FSS, EFIAP
5. Ana Lazukić KMF FSJ i AFIAP
Učesnici tribine su eminentni fotografi Srbije od kojih su pojedini više godina radili na ovom Almanahu, i fotografi sa višedecenijskim fotografskim delovanjem, koji su bili, kolege, saradnici ili su pak lično poznavali ili poznaju veliki broj autora, i njihovog fotografskog rada, zastupljenih u ovom Almanahu FSS. Oni će tokom prezentacije fotografija iz Almanaha govoriti svoja sećanja o pojedinim autorima, osvetliti njihov rad, njihovo fotografsko delovanje, i značaj u srpskoj fotografiji.
Pozivamo sve fotografe koji žele da saznaju o najznačajnijim autorima u srpskoj fotografiji, koji su za proteklih šest i po decenija delovali i stvarali u srpskoj fotografiji, da dođu i uzmu aktivno učešće u tribini. Takođe pozivamo i mlade fotografe koji stasavaju u kreativnoj fotografiji, da dođu i upoznaju tradiciju fotografije kojoj će nesumljivo pripadati u budućnosti.
Almanah Foto saveza Srbije je knjiga koju svaki fotograf u Srbiji, koji drži do svog poznavanja fotografije, ili svaki student fotografije, treba da poseduje u svojoj foto-biblioteci. Kako se knjiga ne može kupiti u knjižarama, ovo će biti i jedinstvena prilika da je, na ovom neponovljivom druženju sa fotografijom i fotografima, kupite po promotivnoj ceni od 2000 din, a specijalno izdanje (izdato samo 100 numerisanih primeraka u kožnom povezu) za 3000din.
Mesto dešavanja tribine je Bulevar oslobođenja 22 (vidi u kontaktima na sajtu http://fkv.rs/kontakt/)
Ove godine su po 13. put održani Dani fotografije u Srbiji koji se tradicionalno održavaju u Čačku. Dani fotografije su održani od 25. do 28. juna 2015. godine
Zajednička fotografija učesnika posle izložbe Gorana Malića
Domaćini su priredili bogat izložbeni program, predavanje i promociju dugoočekivanog „Almanaha Foto saveza Srbije“ Kruna svega je bila Republička izložba fotografije koja je kao i svake godine najznačajnija fotografska izložba u Srbiji. Kao i dugi niz godina unazad, od kada je obnovljen FSS, održana je godišnja Skupština FSS u Čačku, a ona je ovog puta bila izborna i na kojoj su izabrani novi organi FSS.
Prvog dana Dana fotografije u Srbiji u četvrtak 25. juna je otvorena kolektivna izložba „Eksperiment“ članova FK „Paraćin“ u Legatu „Rasim“ na kojoj su članovi fotošop obradom pokušali da eksperimentišu sa likovnošću i trenutnom ekspresijom ostave utisak na posmatrača. Pojedini radovi su prelazili u digital art napuštajući klasične principe fotografske likovnosti.
Istog dana je održano i predavanje Gorana Malića MF FSS na temu „Nova razmatranja doprinosa i uloge Đorđa M. Stanojevića u srpskoj fotografiji na prelomu 19. i 20. veka“ koje je Malić držao pre Čačka i u Akademiji nauka.
Izložba Damira Buzurovića F1 FSS
Otvorena je izložba „Zvuci tišine“ Damira Buzurovića F1 FSS iz FKK „Čačak“ u „Žutoj kući“, gde on postupkom duge ekspozicije i fotografisanjem kroz ND filter, umiruje ton, dočaravajući tišinu, potpomažući je minimalističkim kompozicijama jednostavnih uzoraka iz prirode. To smiruje posmatrača dok posmatra fotografije, te zanemaruje priču koje i nema, i traži skrivenu estetiku u haiku formi prikazanoj na fotografijama. Damir spada u red najagilnijih izlagača poslednjih godinu dana u FSS.
Otvaranje Republičke izložbe u Čačku
Drugog dana u petak 26. juna je održana Republička izložba fotografija u Likovnom salonu Doma kulture Čačak. Na otvaranju su podeljenje nagrade najuspešnijima od kojih izdvajamo nagrađene za pojedinačnu fotografiju: Maju Stošić I nagrada, Fadil Šarki i Dragan M. Babović II nagrada, Jelena Kosovac, Miroslav Mišić i Đorđe Vukičević III nagrada kao i pohvaljene autore Aleksu Trbovića, Željka Đurića, Radenka Boškovića i Ištvana Viraga
Nagrađeni autori na Republičkoj izložbi u Čačku sa pomoćnikom gradonačelnika, predsednikom FSS i predsednikom US FSS
Za serije fotografija nagrade su dobili: Đorđe Vukadinović, I nagrada, Duško Srećković i Radenko Radovanović II nagrada, Hadži Miodrag Miladinović, Dragan Lapčević i Vojislav Vojo Pešterac III nagrada dok su pohvaljene serije fotografija Zorana Milutinovića i Saše Preradovića. Izložbu prati katalog u kojem su većina izloženih fotografija i biografija deset najuspešnijih autora. Pomoćnik gradonačelnika Čačaka Milan Bojović je pozdravio učesnike, rekavši da će ova manifestacija i nadalje uživati punu podršku grada Čačka.
Fotografi na otvaranjuFoto berza se održavala u toku Dana Fotografije u Srbiji
Održana je i digitalna projekcija 10 najuspešnijih autora u 2014. godini, a titulu najuspešnijeg je poneo Ištvan Virag iz FKK „Rada Krstić“ iz Sombora.
Druženje fotografa u bašti „Takovo“
Bašta „Takovo“ je bila centralno mesto za druženje fotografa iz cele Srbije, ali i mesto održavanja samostalne izložbe Zorana Milutinovića KMF FSS, EFIAP/p. Osobenost ove izložbe je to što se sastojala iz dva dijametralno različita dela – Life fotografije i fotografije ptica i životinja. Izložbu je otvorio Tomislav Peternek MF FSS, koji u svom izlaganju povezuje ova dva dela Milutinovićeve izložbe, istakavši da su i u jednom i u drugom delu izložbe fotografije u kojima fotograf preuzima ulogu lovca, samo je motiv drugačiji. U oba slučaja to zahteva brzinu reakcije fotografa i predhodno dobro poznavanje onoga što se fotografiše. Druženje i razgovori o fotografiji su trajali do kasno u noć.
U subotu 27. juna je predstavljeno kapitalno fotografsko delo „Almanah Foto saveza Srbije“ u kome su predstavljeni svi Majstori (po dve fotografije) i Kandidat majstori (po jedna fotografija) Foto Saveza Srbije koji su to zvanje stekli od 1951 godine, od kada postoji FSS. Priređivač Almanaha je Dragoslav Mirković MF FSS, a predgovor je napisao Goran Malić MF FSS, istoriograf fotografije, a sadrži i kratke biografije svih fotografa. Na Almanahu se radilo punih šest godina, i to je nezaobilazna knjiga koju svaki fotograf treba imati u svojoj biblioteci. Izdavač je FSS, a preduzeće „AB soft“ iz Beograda je velikim delom, svojom donacijom, omogućilo da ova knjiga ugleda svetlost dana.
Predstavljanje Almanaha Foto saveza Srbije Dragoslav Mirković, Goran Malić, Milenko Savović, Branislav Brkić (sleva na desno)
U podne je počela godišnja Skupština FSS na kojoj se mogao čuti presek godišnjeg rada FSS. Na skupštini je došlo do izmene pravilnika o zvanjima u FSS, a glavna novina je da su pooštreni kriterijumi za dodelu svih zvanja, i promenjen je naziv Fotograf I klase u Fotoamater I reda, i tako redom za ostala niža zvanja.
Radno predsedništvo Skupštine FSS (sleva Miroslav Predojević, Radenko Radovanović, Lazar Leković, Božidar Vitas i Branislav Brkić)
Pošto je ovogodišnja Skupština bila izborna, na njoj su izabrani novi Upravni odbor, Nadzorni odbor i Umetnički savet. Funkciju predsednika FSS će i u narednom periodu vršiti dosadašnji predsednik Branislav Brkić MF FSS, MFIAP. Na Skupštini su svečano uručena zvanja FSS i FIAP zvanja, kao i desetorici najboljih autora izlagača, i najboljim klubovima po broju osvojenih bodova na izložbama.
Prelistavanje radnih materijala u toku Skupštine i priprema za diskusiju
U večernjim časovima su otvorene dve samostalne izložbe. Najpre je izložbu „Pozorišni portreti 1975-1979“ autora Gorana Malića MF FSS otvorio Danilo Cvetanović MF FSS,
naglasivši da su ovi pozorišni portreti, kada su se pojavili, predstavljali nešto novo, i da su Malićevi krupni kadrovi u kome ekspresija lica dolazi do izražaja bili nešto novo, što nije bilo poznato u tadašnjem fotografisanju pozorišne scene od strane zvaničnih pozorišnih fotografa. Neki portreti deluju kao da su snimljeni današnjom tehnologijom, kada je snimanje pri slabom svetlu mnogo lakše, međutim tada to nije bio nimalo lak zadatak.
Goran Malić MF FSS objašnjava teškoće koje imao prilikom fotografisanja pozorišnih portreta
Obraćajući se prisutnima Malić je rekao da je on ove portrete „krao sa scene“, često fotografišući uz negodovanje glumaca, jer on nije bio zvanični fotograf, već je u to doba radio neke druge poslove vezane za samu scenu i dekor. Kasnije su mnogi od tih glumaca priznali značaj tih fotografija. Interesantno je da se cela ova postavka nalazi u Pozorišnom muzeju u Beogradu.
Jelena Matić istoričar umetnosti otvara izložbu mr Ivane Tomanović
Poslednja samostalna izložba otvorena na ovogodišnjim danima fotografije je izložba „Bliski pogledi“ mr Ivane Tomanović profesora fotografije, postavljene u Legatu Rasim. Čini se da je ova izložba bila kao šlag na torti na Danima fotografije u Srbiji. Izložbu je otvorila istoričarka umetnosti Jelena Matić, istakavši likovne aspekte neobične tehnike crossproces-a u klasičnoj filmskoj kolor fotografiji.
Ivana tomanović ispred svoje fotografije na svojoj samostalnoj izložbi u Legatu Rasim u Čačku
Obraćajući se prisutnima Tomanovićka je naglasila da je ova izložba u odnosu na sve njene dosadašnje samostalne izložbe najviše odraz njene ličnosti i njenog poimanja fotografske umetnosti. Velikim povećanjima, i krupnim zrtnom koje se dobilo razvijajući visokoosetljive dijapozitive u crossproces-u, i kasnijim povećanjem na maksimalno mogućem formatu, ona je želela da razbije srukturu tona same fotografije, težeći tako ka nekoj drugačijoj estetici. Vidno je da se jedan deo izloženih radova oslanja na estetiku japanske fotografije, koju je Ivana dobro proučila, i koja je na nju uticala još od studentskih dana na Praškoj akademiji.
Fotografi iz Vojvodine i fotografi iz Hercegovine u dogovorima oko zajedničkih akcija na Danima fotografije u Čačku
Nedelja 28. jun je bila rezervisana za foto-izlet i posete manastirima Vujan i Vraćevšnica, kao i poseta kući Miloša Obrenovića u Gornjem Crniću.
I možemo zaključiti da su domaćini još jednom opravdali održavanje u Čačku ove najznačajnije foto-manifestacije koju zajedno sa FKK „Čačak“ organizuje Foto savez Srbije. Primetan je i jedan broj novih fotografskih lica na manifestaciji, ali je opšti utisak da, osim nekoliko klubova kao što su FKK „Čačak“; FK „Kragujevac“, FK „Beograd“ i Fotografski klub „Vojvodina“, ostali klubovi ne animiraju dovoljno mlade članove da organizovano prisustvuju ovoj manifestaciji. Broj glasova pojedinih klubova pri glasanju nije kod mnogih bio u skladu sa brojem prisutnih iz tih klubova. Najviše su se glasački listići zelenili iz tabora FK „Karagujevac“. A gde je zeleno tu je i mladost, a uz zeleno lišće drvo najbolje raste. Žuto je boja jeseni i zalaska sunca, a čini mi se i aktivnosti mnogih klubova.
Nedavno je u galeriji ARTGET, atraktivanom prostoru na prvom spratu Kulturnog centra Beograda, s jednom od najlepših vizura na glavni gradski trg – Trg republike, otvorena izložba „Nove slike Beograda 2000-2010″. Ovde gde gradski ambijent čini integralni deo prostora, od 14. januara 2011. živo se prepliću fotografije Beograda desetorice autora raznih generacija, sa njihovim viđenjima na grad i njegove ljude, a nastalih u periodu od 2000 do 2010. godine. Ova izložba je prvi put predstavljena javnosti na Mesecu fotografije u Bratislavi u novembru 2010.
Fotograf posmatra radove kolega na izložbi - foto Vladimir Vukadinović
Izložbu je osmislio Goran Malić fotograf umetnik i istoričar srpske fotografije, u čijem su se izboru našle fotografije i koji je u nadahnutom prikazu autora, ukazao na neke osobenosti u fotografiji u radovima desetorice. Zato vam u ovom prikazu i donosimo odlomke uvodnog teksta iz kataloga izložbe, sa fotografijama autora zastupljenih na izložbi.
Desetorica fotografa,autor izložbe i kustos galerije - foto Vladimir Vukadinović
„Gotovo da nema fotografa u Srbiji koji nije fotografisao Beograd. Umetnici fotografije, visoki profesionalci ali i fotoamateri otkrivaju gradske motive kao nadahnuća za svoja dela. U toku jedne godine prirede se najmanje dve zajedničke izložbe i više samostalnih, a često se objavljuju i fotomonografije koje pokazuju vizure i život glavnog grada Srbije. Pristupi raznolikom i bogatom tematsko-motivskom registru su različiti, počev od tradicionalnih, topografskih i turističkih, preko ispitivanja životnih situacija na ulicama grada ili arhitektonskih detalja koji sami po sebi proizvode slikovita dejstva. Ovaj izbor uvažava te različitosti, oslonjen je na poetike autora koji su stvarali tokom poslednje decenije a i danas su aktivni. Obično se kaže da su stariji umetnici tradicionalni a mlađi progresivni. Ovaj izbor pokazuje da to ne mora biti tako.
Mirko Lovrić - Novi Novi Beograd 3
Shodno svojim ranijim opredeljenjima – uvek na liniji avangarde – Mirko Lovrić i ovoga puta istražuje likovne fenomene: distorzije, iznenadna skraćenja oblika i prelamanja svetlosti. Pretežno sklon subjektivnim vizijama, apstrakciji i primeni iskustava Bauhausa, ovaj autor i sada je dosledan: dao je svoje viđenje grada koristeći objektiv ekstremno širokog ugla (tzv. „riblje oko“). Ta optika nije nepoznata fotografima, ali je Lovrić koristi u duhu postmodernizma, kao citat iz istorije avangardne umetnosti. On je u delovima Novog Beograda pronalazio arhitektonske detalje i daljom obradom prevodio ih u vanredno zanimljive prizore.
Dragoslav Mirković - Novogodišnje noći 03
Dragoslav Mirković obuzet je fenomenima gradskog života. Njegov pogled, usmeren pre svega na ulične prizore, kroz odabrani detalj vodi pogled posmatrača prema neočekivanim situacijama u prepoznatljivim beogradskim vizurama. Uvek usmeren na suštinu prizora, ovaj autor je u zgusnutim kompozicijama radoznalo pratio šta se u beogradskim noćima događa tokom četiri godišnja doba. Fotograf-šetač otkriva neobične odnose između svetlosnih arabeski u prvom planu i gradskog ambijenta u pozadini. Uz svakodnevna ulična događanja i poneke supkulturne aktivnosti, gradske ulice su i svojevrsna umetnička galerija (umetnost terakote na pločniku), ili pozornica (ulični muzičari) – sve se to vidi na Mirkovićevim slikama.
Branislav Strugar - Igra svetlosti 194
Branislav Strugar je doživljaj Beograda preneo u fotografijama namenski snimanim za svoje knjige i izložbe. Poznat kao strpljivi beležnik lepih ambijenata i zavodljivih svetlosti, ovaj fotograf je uglavnom sklon klasično organizovanim prizorima koje neki mogu smatrati razgledničkim, a drugi turističkim, ali uvek privlačnim za posetioce Beograda. Manje se uočava to da fotograf ne ostaje samo na topografskom registrovanju poznatih gradskih tačaka i mnogo puta snimanih veduta, nego da u isto vreme pomno ispituje i atmosferu grada, one često neuhvatljive fluide koji možda izmiču našim pogledima, ali ne i njegovom objektivu.
Fadil Šarki - Ispod Brankovog mosta
Beograd može biti zanimljiv na fotografijama i kada nije sačinjen od poznatih prizora ili kada njegova slika nije data u mnoštvu boja. Fadil Šarki crno-belom slikom vešto beleži neobične prizore skrivenih gradskih mesta. Njemu je važnije da, umesto mnogo puta viđenih veduta i panorama, sagleda gradske monumente (Brankov most, spomenik Josifu Pančiću…) ne samo iz skrivenih uglova, nego i u neuobičajenoj disperznoj svetlosti, i da tako pokaže i deo duše ovog grada. Uprkos upotrebi moderne digitalne tehnike, uočava se njegov oslonac na iskustva tradicije. To je, pre svega, vidljivo u dobro izbalansiranoj konstrukciji kadra i u osetljivo pronađenom i usklađenom odnosu prvog plana i simbola u pozadini.
Zoran Đorđević - Balon 1
Osnovna osobina Zorana Đorđevića ne samo u beogradskim slikama nego i u mnogim drugim njegovim delima jeste svedenost i usmerenost na glavne osobine motiva. On koristi zapanjujuće malo sredstava na slikama zrnaste strukture i preovlađujućeg tamnog tona, da bi, slikarskim jezikom rečeno, „u nekoliko poteza“, dao suštinu nekog prizora. Njemu su dovoljni zid kakvog oronulog zdanja, duga popodnevna senka, zakasneli prolaznik, udaljeni biciklist ili samo zaboravljen dečji balon na ulici, da u skladnom saglasju tih simbola ukaže na usamljenost i na tihu uspavanost skrajnutih ulica starog gradskog jezgra – Dorćola.
Aleksandar Kelić - Kalemegdan 4
Izrazito zainteresovan za dramatiku crno-bele fotografije je i Aleksandar Kelić. On radi na klasičnim fotografskim materijalima (analogna tehnika, za razliku od digitalne) i u svakodnevnom radu priklanja se različitim temama od kojih su mnoge vezane za spomeničko nasleđe, etnologiju, katkad i folklor. U rodnom Beogradu ispitivao je tvrđavu Kalemegdan, njeno podzemlje i prizore koji se sa tog često posećivanog mesta mogu sagledati. Ton njegovih fotografija je zagasito mrk, što posmatraču omogućuje da stekne utisak povišene osećajnosti tih arhaičnih ambijenata. Unutrašnjošću tvrđave, sa svodovima i rešetkama prekrivenim hodnicima, promiču senke ljudi ili životinja, nalik na utvare iz njene bogate istorije.
Aleksa Trbović - Oktobar u Beogradu
Za razliku od prethodnih, Aleksa M. Trbović je sklon ispitivanju socijalnih fenomena: pretprazničnog ukrašavanja kuća, uličnih prizora, tetovaža, motociklista, bliznakinja… Njegov pogled usmeren je i spomeničku dekoraciju arhitekture Beograda, na reklamna platna na fasadama, na skrivene (metafizičke) živote iza stvarnih života: skulpture okrnjenih noseva i golubijim tragovima prošaranih poprsja. Srcem čist amater plemenitog pogleda, on pristupa motivima bez visoko umetničkih pretenzija i bez obaveze da ispunjava reporterske ili uredničke zahteve. Snima impulsivno, skoro nagonski, neopterećen konceptima ili porudžbinama, što njegovim delima daje neposrednost, nekonvencionalnost i svežinu ličnog izraza.
Ivan Stanić - Cigle 1
U nekoj prilici je A. Kartje-Breson rekao da fotograf podseća na jednookog čoveka jer mu uvek nedostaje istovremeni pogled drugog oka. Ivan Stanić nastoji da izbegne ta ograničenja i uobičajene pravougaone forme fotografije. Oslanja se na modele rascepkanih prizora kakve je početkom osamdesetih godina prošlog veka u praksu svetske umetnosti uveo Dejvid Hokni. Za temu uzima gradove sveta, koje pokazuje u serijama foto-kolaža. I Beograd vidi kao raznovrstan spoj arhitekture i ambijenta urbanog življenja. Oslonac za njegov postupak nalazimo u kubizmu, gde se, kao i u ovim kolažima, sreću tri elementa: vreme, prostor i likovna priča. U spoju marljivo odabranih prizora, inženjerske tačnosti i lične obdarenosti ovaj autor dobija slike čudesne lepote.
Milena Anđela Mišić - Noćna smena
Izrazito reportažni fotograf Milena Anđela Mišić ulazi duboko u ulične događaje i grad vidi kao kotao u kome se uvek nešto kuva – vatrogasne intervencije, noćni život mladih, ulični problemi… – one medijima informisanja uvek zanimljive događaje. Ali ona ne želi da pokaže samo površinu prizora nego ukazuje na njihove posredne manifestacije: reflektori obasjavaju siluete mladih na koncertima, policajci odlaze sa mesta sukoba, kolporterka sanjivo iščekuje zaskasnele noćne prolaznike – sve su to udaljeni znaci urbanog života, tihi, neraspričani, ali baš zato dovoljno rečiti.
Sanja Knežević - Beograd u senci 4
Najmlađi učesnik ovog izbora, takođe sa izraženim reporterskim nervom, Sanja Knežević ispituje strukturu grada u njegovim različitim slojevima preplićući katkad javno i privatno, skrećući pažnju na nevidljivo, a uvek posmatrajući grad kao živo biće. U seriji gradskih silueta, koje su izabrane za ovu priliku, pokazuje lično traganje za vizurama koje odišu snažnim odnosom crnog i belog. Ona ume da iskoristi sve: sumračno ili predvečernje nebo, rasutu svetlost, dramu oblaka, atmosferu gradskih simbola, pa pokret, skok… i da to, u svedenim tonovima sa naglašenim grafizmom oblika (a to je najbrža fotografska informacija), pokaže u svojim delima.
Pred nama je jedan mogući izbor fotografskih dela čiji autori uzimaju za temu Beograd i njegove žitelje. Treba istaći da su, pretežno, prikazana nova, do sada neizlagana dela. Štaviše, neki autori su se namenski spremali baš za ovu izložbu, a tri četvrtine radova ostalih autora se prvi put izlažu, iako su oni nastali ranije i nezavisno od ovog projekta. Možda se nekome čini rizičnim da se izložba sastavlja od većine novih, neizlaganih, dakle javno nepotvrđenih dela, ali to ima i svoje dobre strane: time se ne osiguravaju samo izvornost i jedinstvenost projekta nego i svežina autorskih iskaza a i samih dela.
Odlika većine učesnika ovog projekta je da su za fotografiju opredeljeni profesionalno, kao umetnici ili fotoreporteri, dok dvojica dolaze iz drugih zanimanja. Ali svi oni deluju u javnom životu kao stvaraoci. Neki su ostvarili zavidnu međunarodnu reputaciju, drugi su objavili značajne fotomonografije, treći su svojim izložbama obeležili poslednju deceniju u srpskoj fotografiji. Tu je i mlađi deo ekipe koji sve učestalijim delovanjem na javnoj sceni, i što je još važnije zapaženim delima, najavljuje svoje prisustvo među najboljima.
Imajući na umu da su pristupi temi različiti, priređivač je sebi postavio dva zadatka: prvi je da omogući da desetoro autora pokaže svoja viđenja grada bez obaveze da se zadržavaju na poznatim gradskim vedutama, tako često viđenim na razglednicama ili turističkim prospektima. Drugi je da autori kroz prikazivanje slikovitih kvaliteta grada pokažu estetske osobenosti svojih autorskih rukopisa. Pri tom nije bilo od značaja da se istaknu tehničke osobine fotografskog medijuma koji realistički svedoči o „ovde i sada“, pa zato neka dela više deluju snagom svog izraza, ili autorskog htenja nego tehničkom bravuroznošću izvođenja. Danas, u eri visoko razvijene digitalne tehnologije, svaki amater, ljubitelj fotografije, može dobiti savršeno oštru sliku, ali i dalje ostaje večni problem kako dobiti svoju osobenu sliku, kako preneti svoju osećajnost na površinu fotografskog papira. Tome smo, toj osećajnosti i autorskom prisustvu, ovoga puta dali prednost, i uvek ćemo je davati.“
Moje je mišljenje da bi ovakva izložba mogla da „prošeta“ do Novog Sada i prikaže se u nekom reprezentativnom prostoru, sa pogedom na novosadski Trg Slobode. Nažalost Srpska Atina nema takav prostor za fotografiju, a nadamo se da će ga u budućnosti imati.
Dobro bi bilo kada bi se i u Novom Sadu organizovala slična izložba „Novi Sad pogledima desetorice autora“ a da obuhvati period prve decenije novog, trećeg milenijuma od 2000. do 2010. a koja bi se kasnije i Beogradu mogla predstaviti. Da li takve volje i snage u Novom Sadu ima, videćemo u budućnosti, ali smo sigurni da je sajt Fotografskog kluba Vojvodina, tu inicijativu prvi pokrenuo u Novom Sadu.
