Sa velikim zadovoljstvom Vas pozivamo da prisustvujete svečanom otvaranju izložbe Fotografskog kluba Vojvodina 8. avgusta 2023. godine u 19.00 u Galeriji „Tribina mladih“ u Kulturnom centru Novog Sada.
Na ovogodišnjoj izložbi fotografija imaćete priliku da pogledate 40 fotografija članova Fotografskog kluba Vojvodina (FKV), koje je birao Mario Bralić, umetnik fotografije i član Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS).
Izložbu će otvoriti Tomislav Peternek, MF FSJ, renomirani umetnički fotograf, foto-reporter i počasni član Fotografskog kluba Vojvodina, koji će po njegovom izboru, autoru najbolje izložene fotografije uručiti diplomu.
Katalog izložbe FKV 2023
Grčki fotograf Aleksandros Vretakos će primiti povelju zaslužnog člana Fotografskog kluba Vojvodina za doprinos radu kluba.
Izložbu će uveličati nastupom Pop hor Radio iz Novog Sada koji vodi dirigent Dušica Stojković.
Izložba će biti otvorena do 14. 8. 2023. godine.
Izložbu su podržali Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Kulturni centar Novog Sada.
Objava na društvenim mrežama
Fotografski klub Vojvodina osnovan je 9. jula 2010. godine i jedan je od najbrojnijih fotografskih klubova Foto-saveza Srbije. Okuplja fotografe svih nivoa iskustava, od amatera do profesionalaca, kao i sve ljubitelje fotografije. Bio je organizator preko sto predavanja eminentnih domaćih i inostranih fotografa, kurseva fotografije, foto-radionica i foto-izleta, seminara i tribina. Fotografski klub Vojvodina je bio domaćin „Međunarodnih dana akt fotografije“, a nekoliko godina je organizovao humanitarnu akciju „Help Portrait kao deo međunarodnog fotografskog pokreta. Fotografski klub Vojvodina promoviše savremene trendove u fotografiji, uključujući uticaj veštačke inteligencije na fotografiju, ali ne zaboravlja ni značaj analogne fotografije u digitalnoj eri.
Stojimo na raspolaganju za sva pitanja. Slobodno nam se obratite putem adrese e-pošte fotografski.klub.vojvodina@gmail.com ili na telefon 063 580 610 (Milovan Ulićević, predsednik Fotografskog kluba Vojvodina).
U Fotogafskom klubu Vojvodina predstavljamo Željka Đurića sveštenika iz Smedereva, Majstora fotografije FSS i pesnika, u utorak 9. oktobra 2018. godine od 20 časova. Tim povodom u prvom delu ovog fotografskog druženja, promovisaćemo njegovu nedavno izdatu knjigu pesama i fotografija „Senke kad im vreme nije“, a u drugom delu autor će održati i predavanje „Ontološke razlike u fotografiji i ikoni“
Senke kad im vreme nije – naslovna korica knjige
Knjigu pesama „Senka kad im vreme nije“ u kojoj je fotografija ravnopravno zastupljena sa poezijom, kao kao ravnopravni stvaralački deo jedne knjige, od jednog autora, Željka Đurića. Čitajući knjigu postavljamo sebi pitanje da li je pesma opevala fotografiju na sledećoj strani, ili je pak fotografija ilustorovala pesmu na predhodnoj strani, i ne možemo naći jednoznača odgovor, jer koncept nadilazi primarnost jednog nad drugim. Zato prolazimo kroz oba stvaralačka dela na razne načine, kroz metafore stiha, i kroz igre senki koje grade i pobuđuju emocije i razmišljanja, ali sa istim ciljem da oplemene čoveka koji drži knjigu, i dok od strane do strane menja ulogu od gledaoca ka čitaocu, i obrnuto.
FOTOGRAFIJE IZ KNJIGE
1 of 6
Episkop kruševački David Perović ističe u pogovoru: „Svima nam je potreban pesnik – čovek i sačovek – iste krvne grupe sa našom, istoga DNK i istih krvnih delikata sa našim. Tek takvome pesniku mi ćemo priznati da govori u naše ime, da zastupa naše interese, interese nesavršenih ljudi i grešnika sa potrebom za popravkom, pokajanjem i ispovedanjem. Upravo takvi pesnici valjaju svoj um kroz trnjak ličnih i naših pogrešaka i grehova, i grizu svoj jezik zbog svih muka što nas snalaze u podnebesju. Oni kao takvi traže i nalaze oddiha i za sebe i za nas, oni drže očesa i ušesa duše širom otvorenim, te mi ostali bolje vidimo i čujemo. Božiji svet kao pregolemo čudo baš je pesnicima i molitvenicima dat u ruke; oni da ga opevaju, molitveno brane i božanskom Piitisu i Pantokratoru prinose.
Nesvakidašnjost knjige poezije Svet koji nestaje svet koji nastaje (kao i prethodne knjige poezije Talasi) sveštenika Željka Đurića, bogoslova, pesnika i majstora umetničke fotografije ogleda se i u njenom binarnom i paralelnom sloju tema i tematskih ciklusa. Taj njen sloj jesu fotografije, pomoću kojih se ove pesme mnogo više tumače negoli ilustruju. Na taj način je postignuto da knjiga, prepuna logografija i piktografija, postane vreme-prostor jedne sonorografije neustrašivog i iskrenog pesničkog bića i ispovednog žića pesnika Željka Đurića. U tim svojim prilikama, kao i tokom svojih raznovrsnih neprilika i iskušenja on stvara polje pesničko-fotografske energije visoke frekvencije i krupnoga zrnevlja. Plodovi toga ulaganja su vidljivi, i sada se oni pred nama eto umnožavaju.“
IZABRANE FOTOGRAFIJE ŽELJKA ĐURIĆA
1 of 11
Slikar i vajar Milan Tucović piše u pogovoru o ovoj knjizi: „U vremenu kad svi gledamo u strahu od pogubljenog identiteta da se sklonimo u nekakva odlikovanja, u nekakve odore, u nekakve uniforme, zaslužena priznanja i time ozidamo nekakav zid oko sebe, da se naša golotinja ne vidi, Željko uporno svoju mantiju odlaže. Odlaže sve ono što bi u početku ulivalo neko strahopoštovanje, nekakav respekt, i tako ogoljen dolazi među nas. Donosi nam svoje fotografije, svoje pesme, svoje padove, svoje strahove izlaže pred nama. Govori o snu, o putovanju, postavlja pitanja da li je putovanje uopšte moguće. Jednostavno ne dozvoljava da mi u njemu vidimo mudraca, da pomislimo da on zna sve odgovore. Dolazi među nas iznova nešto počinjući. Počinjući poeziju, počinjući fotografiju, počinjući asamblaže… Što se tiče njegovih fotografija mene je uvek impresionirala ta dvosmislenost, pomalo crnotalasna sumnja. Često je kao sveštenik u prilici da ljude prati na nekakva putovanja. Kad snima oronule, stare kuće, bicikle, kao da postavlja tu sumnju da je put uopšte moguć. Kad neko ko ima iskustvo sveštenika postavi tako radikalno pitanje takvu sumnju, onda vi u stvari doživite svu težinu tog pitanja. Ne nudu jeftine i lake odgovore, odgovore koji bi nas držali u lepršavom stanju.“
Pozivamo sve ljubitelje fotografije da prisustvuju ovoj promociji knjige i predavanju o fotografiji koje će se održati u Bulevaru oslobođenja 22. Posle predavanja možete kupiti knjigu po ceni od 500din. Članovi Fotografskog kluba Vojvodina imaju specijalni popust od autora Željka Đurića od 20% na knjigu „Senke kad im vreme nije“ koju promovišemo u klubu.
Zbog ograničenog broja mesta obavezna je prijava na email: office@fkv.rs
Biografija:
ŽELJKO ĐURIĆ
Portret Željko Đurića
Član ULUPUDS-a od 2014.
Od 1996. je počeo da se bavi fotografijom a od 2006. godine da aktivno izlaže svoje radove.
Zvanje Majstora fotografije u Foto Savezu Srbije stiče 2013. godine.
Do sada je učestvovao na preko 180. kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu i dobio preko 60. nagrada i 100. priznanja, diploma i zahvalnica.
Sačinio i organizovao 12. samostalnih izložbi.
Štampano mu je pet samostalnih knjiga foto-poezije:
„Talasi“, izd. Narodna Biblioteka Smederevo 2007. “ Svet koji nestaje i svet koji nastaje“, izd. Akademija SPC za živopis i konservaciju Beograd 2008. „Slepi vo i druge pesme“, izd. Akademija SPC za živopis i konservaciju Beograd 2010.
„Krug“, izd. Meridijani Smederevo 2013. „Senke kad im vreme nije“, izd. Crkva Uspenja Smederevo 2018. i nekoliko fotomonografija:
• Vreme teatra, izd. Helicon Publishing Banatski Brestovac 2011.
• Indija dva pogleda, (koautor sa Zoltan Bisak) izd. Helicon Publishing Pančevo 2015.
• Za život sela izd. Crkva Uspenja Smederevo 2017.
Kada se spoje interesantan prostor i izložba fotografija koja odgovara svojom temom i pristupom tom prostoru, onda je doživljaj posete takvoj izložbi pravo zadovoljstvo. Jedna takva izložba je otvorena 22. marta 2018.godine u Sremskim Karlovcima u Muzeju šibica. Autorka izložbe „Stvar“ je Luna Jovanović mlada akademska fotografkinja iz Novog Sada. Na dvadesetak izloženih fotografija u minimalističkom maniru motivi su: činije, ptice, zavese, prozori, ruke, telo, svakodnevni predmeti iz sobe, cvet i dr. Naizgled motivi nepovezani temom izložbe, ali samo na prvi pogled.
Otvaranje izložbe- Luna Jovanović krajnje desno
Luna prefinjenim i nežnim osećajem za boju i valer, stvorenim jednostavnim svetlom, na većini fotografija prikazuje lični intimni odnos prema tim stvarima (i ne samo njima), i on je dominantan na većini fotografija. Nisu njene fotografije napravljene sa sirovom banalnom pričom o stvarima, ili pak sa faktografijom, koju daje predmet sam po sebi. Kod svakog motiva ona nas izraženom lepotom teksture, plastično uvodi u strukturu motiva, da posmatrač oseća bliskost sa njim, pa kao da je taj predmet, tu ruku, to telo opipao koji trenutak pre. Njenim motivima ona udahnjuje dušu, pa gledajući ih na fotografijama, mi o njima razmišljamo kao o trenutku nekog sećanja, bez obzira što to mogu biti i sasvim obične neupadljive svakodnevne stvari, ili biljke, pa čak i ljudsko telo koje depersonalizovano jakim izrezom kada se uklanja lice, ili kada se zamotava u zavesu pa ga ne razaznajemo. Fotografije nose znake sećanja na trenutke u kojima se traži sloboda za ličnost, za dušu umetnika.
Autorka fotografije Luna Jovanović
Na pojedinim fotografijama, ostavljen je prostor pored otvorenog prozora u kome leprša na vazduhu zavesa, modifikujući svetlo, koje na zidu i stvarima unutar prostora (slike na zidu) pravi dugački svetlosni sfumato. Na drugoj fotografiji prozor osvetljava stepenice za negde gore, pa u prizoru lako zamišljamo ženu koja je preko njih išla u svoje odaje. Na takvim fotografijama prozor simbolično predstavlja izlaz u slobodu misli i želja umetnice. Na fotografijama motivi „dišu“ u tamnom prostoru kadra, sami noseći neku patinu prošlih vremena.
Autorka fotorgafije Luna Jovanović
Cela izložba je koncept-zamisao koju je umetnica sledila i kojoj je svaka fotografija likovno podređena. Ako bi se neka fotografija odvojila od celine, ona bi tada bila izgubljena u surovoj stvarnosti, koju naše oko registruje kao i kamera obskura, kao dokument -sirovu istinu. Fotografija je tada, bez vidljive u celini imaginacije umetnika, oslobođena likovnosti koju nosi celina.
Autorka fotorgafije Luna Jovanović
Svaki deo ovog Muzeja šibica ispunjen je stvarima lične prirode nekadašnje vlasnice koja je bila kolekcionar šibica, malih kutijica u kojima je zarobljena svetlost, koju povremeno oslobodimo kao duha iz Aladinove lampe. Možda tu možemo naći tajnu zbog čega je izložba dobro prilagođena prostoru. Simbolika postoji u oslobađanju svetla iz šibica i uhvaćenim svetlom na fotografijama Lune Jovanović.
Izložba je ovorena do 1. aprila 2018. godine
Tekst: Milovan Ulićević
Pedesetominutni nemi igrani film „Paris Qui Dort” ili „Dok Pariz spava” Rene Klera iz 1924, prikazivan i pod nazivom „Neobični zrak”, je komična fantazija o grupi ljudi koji su osvanuli u Parizu zaglavljenom u vremenu, i to bukvalno. Osim za protagoniste filma za sve ostale vreme je stalo jedne noći u 3 i 25.
Albert, noćni čuvar na Ajfelovom tornju, kreće kući iz noćne smene i pritom primećuje neuobičajenu tišinu i prazne ulice, a tu i tamo nailazi na pojedince „zamrznute” u trenutku obavljanja određenih aktivnosti. Neki od njih su taksista u svom automobilu, pijanac pri povratku iz noćnog provoda, policajac u pokušaju da ščepa lopova sa ukradenim satom u ruci, pa čak i samoubica na obali Sene sa oproštajnom porukom na kojoj piše: „Ovo činim zbog ritma modernog života. Ne mogu više da podnesem užurbanost i buku ovoga grada.” Albert konačno nailazi na grupu ljudi nepotpalih pod uticaj opšteg mrtvila i saznaje da su njih petoro doputovali iz Marselja. Među njima su pilot, detektiv koji sprovodi internacionalnog kriminalca, bogati trgovac i jedna putnica željna da oseti ritam grada svetlosti. Razmišljajući o situaciji koja ih je zadesila, zaključuju da su u vreme koje pokazuju zaustaljeni gradski časovnici, a to je 3 i 25, svi oni bili visoko u vazduhu; Albert na Ajfelovoj kuli, a ostali u avionu. Zbog toga se odlučuju da se popnu na Ajfelovu kulu i tamo prenoće, kako ih ne bi zatekla sudbina „uspavanih” Parižana.
Sutradan silaze u grad u potrazi za hranom. Sve im je na raspolaganju i to naravno besplatno, jer nema ko da naplati. Čak i zaključani objekti kao što su prodavnice i banke uspevaju da otvore zahvaljujući internacionalnom kriminalcu, inače profesionalnom obijaču. Život u izobilju je udoban, ali vremenom prelazi u dosadu. Pored toga, rađaju se čarke između muškaraca i nastaje borba da se šarmira sada jedina preostala žena na svetu. U takvoj atmosferi dani sporo prolaze sve dok jednog trenutka na radio stanici, na vrhu Ajfelove kule, ne dobiju poziv da se pojave na određenoj adresi. Poziv je oberučke prihvaćen i svi složno kreću na označenu adresu očekujući da se tamo uvere da nisu sami, a možda i da odgonetnu enigmu „okamenjenog” grada. Poziv je uputila nećakinja profesora Krejza. Ona ih dočekuje i obaveštava da je njen ujak izumeo neobični zrak, koji kad se emituje zaustavlja vreme u radijusu svog delovanja. Na nju zrak nije delovao, jer ju je ujak zatvorio u izolovanu sobu, a ostali sada shvataju da ih je boravak visoko u vazduhu stavio van dometa zračenja. Profesorova nećakinja ih na njihovo insistiranje odvodi do njega i tamo mu naređuju da „odmrzne vreme”, što on na kraju i čini i vraća Pariz u uobičajeno stanje brzog življenja jedne svetske metropole.
Rene Kler u „Dok Pariz spava” približava se „čistom filmu” (cinéma pur), a to znači povratak elementarnim osnovama filma – vizuelnosti i pokretu. Sinopsis je krajnje jednostavan. Naracija se ostvaruje vizuelni sredstvima kroz pokret, kompoziciju i ritam, što je u eri nemog filma donekle i iznuđeno. Uticaj pionira francuskog filma kroz kombinaciju realizma braće Limijer sa stop-frejm fotografijom Melijesa, daje utisak sučeljavanja stvarnosti i snova, pokretljivosti i statičnosti, filma i fotografije.
Rene Kler je „Dok Pariz spava” snimio 1924. godine, na početku svoje karijere, u vreme saradnje sa dadistima Frensisom Pikabiom i Erikom Satijem. Sa njima je pripremao svoj naredni film „Entr’acte” ili „Intermeco”, u kojem se pojavljuju i fotograf Man Rej i još jedan umetnik nadrealističkog opredeljenja, Marsel Dišam. Eksperimentalna priroda ovog drugog filma, pre svega u vizuelnim aspektima, donekle je prisutna i u filmu „Dok Pariz spava”. Ljudi u trku uhvaćeni u sloumoušnu, vraćanje filma unazad, snimanje balerine odozdo (kroz staklenu ploču). Ove eksperimentalne tehnike snimanja u „Dok Pariz spava” svedene su na stop-moušn, što ovaj film približava fotografskom medijumu. Puste ulice dnevnog Pariza sa retkim prolaznicima okruženim urbanom arhitekturom i sve to dato u poetičnom ključu, evocira na stvaralaštvo pariskog fotografa Ežena Atžea. Atžeova fotografija je okarakterisana kao dokumentarna, međutim kritičari pronalaze u njegovom stvaralaštvu elemente magičnog relizma, a posle Bretonovog Manifesta nadrealizma Man Rej i njegov nadrealistički kružok ga svojataju, jer na njegovim fotografijama pronalaze začudnost i nekakvu nadrealnu atmosferu u slici stvarnosti.
Za razliku od Atžea koji je s naporom vukao svoju tešku, zastarelu fotografsku opremu i zbog toga bio limitiran kod biranja uglova snimanja, Klerova kamera je vrlo pokretljiva i omogućuje mu da švenkuje vertikalno duž Ajfelovog tornja, da snima iz ptičje perspektive pariske ulice ili iz auta u pokretu. Otuda čak i stopirani kadrovi imaju dinamiku, koja je nedostižna Atžeovoj statičnoj fotografiji. Smena zamrznutih i pokretnih kadrova, kao jedna od prednosti filma kao medijuma nad fotografijom, omogućila je Kleru da istražuje protok vremena relativizujući ga i svodeći ga na ubrzano ili usporeno filmsko vreme, koje se odmotava unapred ili unazad ili ga zaustavljajući u jednom trenutku, na taj način opšteći i sa fotografskim medijem i njegovim ograničenjima i prednostima. Prednost fotografije u ovom smislu očigledna je na radovima Ežena Atžea i ogleda se u suptilnom intenzitetu i tehničkoj savršenost, koji pojačavaju utisak stvarnosti u tolikoj meri, da se čini da je vreme zauvek zaustavljeno, a to filmska kamera teško može da zabeleži.
Možda sam uvršćivanjem ovog filma u rubriku „Fotografija i film” donekle narušio princip pisanja isključivo o filmovima koji za temu imaju fotografiju, ali „Dok Pariz spava” poseduje kreativnost u vizuelnom izražavanju, koja mu povremeno daje karakter i snagu fotografije. Za mene je ovaj film bio podsticajan da se više udubim u stvaralaštvo Ežena Atžea i da shvatim koliko su različite umetnosti u okviru jednog stila ili kulturne epohe usko povezane i često nerazlučive.
Tekst: Dejan Marković
Fotografija: Kadrovi iz filma
Većina prisutnih sa fotografom Ivanom Grlićem u FKV
Predavanje fotografa Ivana Grlića u Fotografskom klubu Vojvodina, je po utisku većine prisutnih, bilo veoma zanimljivo. Posle početnog uvodnog dela o načinu dolaska do ideje za cikluse, prvi deo je završen sa naglaskom na ciklus Serbian jazz bre! koji je radio više godina. Nakon toga počela je prezentacija autorskih serijala i ciklusa da bude još zanimljivija (aktovi nekoliko ciklusa, vrata, Beograd), i autor je postajao sve opušteniji i prisniji sa publikom, pa su ispričani mnogi detalji iz profesionalnog rada kojih se u tom trenutku setio, pa je smatrao da ih treba podeliti sa vernom publikom Fotografskog kluba Vojvodina. Prisutni su znali da cene takav stav kreativnog mladog fotografa, pa je gost sa dvostrukim aplauzom pozdravljen na kraju predavanja.
Ono što je u Grlićevom profesionalizmu posebno je da on, od same ideje do krajnje prezentacije fotografija iz pojedinog ciklusa na izložbi, maksimalno angažovan na kreativan način, a čini se da je kao niko u Srbiji od fotografa i originalan u prezentaciji svojih radova i osmišljavanju izložbi. Dobar primer za to je njegova održana izložba aktova niskog svetlosnog ključa u kojoj je i prisutna publika na izložbi aktivno učestvovala u opštem izgledu izložbe. Publika je po svom nahođenju kreirala izgled izložbe, okrećući aktove zakačene preko kugličnog ležaja iza fotografije.
Veliki broj fotografija je prikazan u klubu, i neki novi ciklusi koji nisu još nigde prezentovani na izložbi, ili pak ciklusi koji čekaju izdavanje nove knjige. Možemo biti zahvalni Ivanu Grliću na fotografskom druženju iznad svih očekivanja.
Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Igor Gudalović
Fotografija za sećanje na uspešan završetak prve radionice kreativne makrofotografije Fotografskog kluba Vojvodina
Završena je u nedelju popodne prva radionica kreativne makrofotografije Fotografskog kluba Vojvodina, kojoj je pridružena i radionica o fotografisanju ptica. Sadržajno je bilo druženje dva dana grupe polaznika i mentora radionice, Petra Sabola i Davora Žerjava, koji su su se trudili da maksimalno približe ove oblasti fotografije polaznicima.
Uvodno predavanje Davora Žerjava – foto Petar SabolPetar Sabol predavanje o fotografisanju pticaPetar Sabol predavanje o fotografisanju ptica – foto Davor Žerjav
Prvo je Davor u subotu predavao od osnovnih tehnika i opreme do iskustvenih tajni makrofotografije, ilustrovano sa vrhunskim fotografijama Petra Sabola. U drugom predavanju je Petar otkrivao tehnike i svoja lična iskustva u fotogarfisanju ptica. Prolazio je fotografiju po fotografiju i objašnjavao kako je snimljena, i na koje probleme nailazio, i kako ih je prevazilazio. Najupečatljivije po mom mišljenju bio prikaz desetina fotografija ptice vodomar, i priča kako je snimio neke od najnagrađivanijih fotografija u svetu iz ove oblasti.
Praktičan rad, demonstracija na terenu – foto Marija HolodkovPraktičan rad Petar Sabol fotografiše leptira pronađenog na livadi – foto Davor Žerjav
Zatim se u nedelju pristupilo praktičnom radu. Mnogi će dugo pamtiti odlazak na teren u 4h ujutru, sat vremena pre svitanja, jer nenaviknuti na takav način fotografisanja nisu uspeli ni da „oči sklope“ uzbuđeni, a sa strahom da se ne uspavaju, i ne zakasne na radionicu. Ali im se kažu „muka“ isplatila.
Sakriven i od leptira – foto: Ratko NedovićPrecizan fokus – foto Ratko Nedović
Na radionici su praktično rađene najteže tehnike makrofotografije, a to je snimanja insekata dok je snimanje statičkih objekata, neživih predmeta i cveća, koje mnogo lakše, i manje zahtevno, delimično obrađeno, pa je prktični deo ostavljen za domaći rad polaznika. Posle odrađenog prvog dela makrofotografisanja insekata sa sijaset različitih tehnika, krenulo se ka specijalnom rezervatu prirode „Carska bara“. Najpre sa brodića, a kasnije i sa kopna su fotografisane ptice, uz savete mentora.
Uzbudljiva vožnja brodićem u lovu na ptice – foto Davor Žerjav
Posle male pauze i zajedničkog ručka sa polaznicima, nastavljena je radionica sa tehnikama studijskog rada u makrofotografiji koje demonstrirao Davor Žerjav, a polaznici su imali priliku da i sami praktično probaju i osete zadovoljstvo uspešno uhvaćene kapljice koja pada na površinu vode. Do detalja se istraživalo i probalo, a polaznici su pitanjima obasipali mentore.
Grupa na čeki za fotografisanje ptica – foto Davor Žerjav
U drugom delu popodnevnog praktičnog rada, Sabol je demonstrirao neke veoma korisne tehnike rada u fotošopu koje su primenjive u praksi, kao npr. prevazilaženju malog polja dubinske oštrine i druge korisne tajne u obradi makrofotografije. Kao Sony ambasador on je u jednom kratkom predavanju predstavio i Sony-jevu tehniku i objektive koje do sada koristio, sa jednim iskustvenim osvrtom na fotoaparate i objektive koje poseduje i njihove karakteristike. Opremu dobija od predstavništva Sony u Hrvatskoj.
Foto-lov sa čeke na ptice – foto Milovan UlićevićObjektivi ciljaju na sve strane – foto Marija Holodkov
Nažalost predstavnici Sony-ja iz Srbije nisu imali sluha da vide značaj ove radionice Fotografskog kluba Vojvodina u promociji svojih prodajnih mogućnosti na radionici. Sigurno da ovoj ciljnoj grupi odluka o izboru fotoaparata i opreme može pomoći i jedna dobra promocija prodavca da bi se odlučili za kupovinu njihove fotografske tehnike.
Na kraju radionice u maloj svečanosti su podeljeni sertifikati radionice i napravljena je obavezna zajednička fotografija za dugo sećanje i druženje.
Šta će mu toliko stativa kad fotografiše iz ruku – foto Milovan Ulićević
Srdačan pozdrav polaznika sa mentorima označavao je zadovoljstvo naučenim, koje će mnogi u narednim danima i mesecima primenjivati u svojoj praksi. Skoro svi polaznici su kupili knjigu „Kreativna makrofotografija“, koja će im na skoro 300 strana teksta i fotografija, biti dobar podsetnik i literatura za proširivanje znanja u narednom periodu. Nije se sve moglo stići uraditi, isprobati i čuti za kratko vreme od dva dana koliko je radionica trajala, a dosta toga ima u knjizi za proučavanje.
Uhvaćen sudar dve kapljice – foto Sofija Kadić
Zadovoljni su organizatori Fotografski klub Vojvodina tokom odvijanja cele radionice. Srdačan stisak ruke prijateljima iz Foto kluba Čakovec to potvrđuje. Sigurno da neka iskustva u radu njihovog kluba i u aktivnosti koje sprovode članovi. Pisanje knjige o fotografiji, sa monografskim pristupom u ilustrovanju knjige, i odličnim fotografijama u toj oblasti, je najveći domet koji može da se dostigne u fotografskoj edukaciji. U narednim mesecima jedan broj ovih knjiga o makrofotografiji će moći da se kupi i preko Fotografskog kluba Vojvodina.
Čvrst prijateljski stisak ruku i zahvalnica za kraj radionice mentorima – foto Davor Žerjav
Za kraj zahvalnost polaznicima i mentorima od Fotografskog kluba Vojvodina na uspešnoj radionici. Najveće priznanje stiže od polaznika koji u emailu sa poslatim fotografijama izražavaju i zadovoljstvo što su prisustvovali ovom događaju, i kako nam neki pišu „Hvala vam na druženju i s nestrpljenjem čekamo objavu za narednu radionnicu“.
Sutra na stranama ovog sajta donosimo i galeriju izabranih radova polaznika sa radionice.
Malobrojna publika na otvaranju FIAP izložbenog centra·
Jedan veoma značajan fotografski događaj, koji nema samo trenutni značaj već dugoročan, desio se sinoć 2. juna 2017. godine u Novom Sadu.Otvoren je FIAP izložbeni centar (FIAP je međunarodna fotografska organizuacija) u galeriji FK Novi Sad sa fotografskim projektima Rikarda Buzija Majstora FIAP-a i predsednika FIAP-a i Branislava Brkića Majstora FIAP-a i predsednika Foto saveza Srbije. Izložbe su sigurno najveći po kvalitetu fotografski doživljaj koji je ovih dana predstavljen u Novom Sadu. Oni su izložili dva projekta: „Along the road“-Riakardo Buzi,dvadeset jedna kolor fotografija sa putovanja po svetu i „Mala foto prica sa vencanja mog druga Nenada“ – Branislav Brkić, dvadeset jedna crno-bela fotografije dokumentarnog prikaza venčanja svog druga.
Autori izložbi Rikardo Buzi predsednik FIAP-a i Branislav Brkić predsednik FSS
Otvaranje u svetu trinaestog po redu FIAP izložbenog centra u Srbiji i gradu Novom Sadu je svakako događaj značajan za sve fotografe, pre svega Novog Sada i Vojvodine. Galerija će po rečima glavnog „krivca“ za ovo Đorđa Vukičevića najmanje pet puta u toku godine izlagati po mesec dana, dva značajna FIAP-ova fotografa, iz dve različite zemlje sveta, od devedeset četri zemlje koliko ih je ukupno učlanjeno u FIAP. Ovo je svakao za čestitanje Đorđu Vukičeviću i njegovim sinovima iz FKNS koji su svojom dosadašnjom organizacijom velikog broja FIAP salona zaslužili da im se iz samog predsedništva FIAP-a ukaže poverenje za osnivanje ovog izložbenog centra.
Predsednik FIAP-a uručuje Đorđu Vukičeviću povelju o osnivanju FIAP izložbenog centra
To je lepa vest za fotografiju Srbije. Nažalost ne tako velika poseta, upadljivo neprimerena zančaju događaja, mi je zasmetala. Meni koji nisam u organizaciji učestvovao ni najmanje, iako na drugoj strani utičem na stvaranje fotografskih dešavanja Novog Sada i Vojvodine, ne prija jedan indolentan stav novosadske fotografske javnosti. Svi govorimo o tome da će Novi Sad 2021. godine biti evropska predstolnica kulture, što je za divljenje, ali kako ćemo dočekati i prezentovati svoju i evropsku fotografsku kulturu, ako ne budemo imali sa kim, i ako ne budemo podržavali ljude koji ne čekaju, već sada deluju i dovode svetsku fotografsku scenu u Novi Sad, i ljude od uticaja u svetu fotografije. Čudno je da mnogo manji, lokalno značajni, lični fotografski projekti, nađu više odjeka u javnosti od ovoga. Nešto tu škripi.
Publika na otvaranju FIAP izložbenog centra
U sadašnjem trenutku kada je ugašena, dugo godina jedina foto-galerija u Novom Sadu, koja je petnaestak godina sa više ili manje uspeha prezentovala kreativnu fotografiju, i koja je bila mesto okupljanja i susreta fotografa Novog Sada, onda bez obzira kakav odnos imamo prema organizatoru FIAP izložbenog salona moramo prevazići ličnu sujetu, kada je prezentacija fotografije i pominjanje Novog Sada na svetskoj fotografskoj sceni u pitanju. I potruditi se, i doći, i ispratiti dešavanje. Zato novosadski foto-amateri, fotoreporteri, nosioci FIAP zvanja, komercijalni fotografi, studenti fotografije, ljubitelji fotografije iz Novog Sada i Vojvodine, treba da stave prst na čelo i razmisle o tome kako može da se voli fotografija, ako ovakvi događaji prolaze sa slabom posetom.
Đorđe Vukičević, Herbert Gmajner, Rikardo Busi, Čedomir Biuković i Branislav Brkić
Neformalno mi je, malo sa setom rekao Đorđe „tu su svi koji treba da budu“. A ja dodajem tu su skoro svi koji stvarali fotografsku scenu Vojvodine poslednjih desetak godina, pa ih zato treba pomenuti. Pored autora izložbe Rikarda Busija i Branislava Brkića i predsednika Austrijskog foto saveza i član predsedništva FIAP-a zadužen za finansije Herberta Gmajnera, na otvaranju su bili član umetničkog saveta FSS Geza Lenert, komesara za patronate FSS Čedomir Biuković iz Sremske Mitrovice, predsednika FKVK „Rada Krstić“ Branko Milešević iz Sombora, predsednika FKVSV Dušan Živkić iz Novog Sada, fotograf Branislav Golob iz Sombora, predsednika FKNS Milan Vukičević, i predsednika FKV Milovan Ulićević, Nikola i Zare veliki ljubitelji fotografije iz Novog Sada, i desetak meni nepoznatih veoma mladih ljudi koji su novi u fotografiji, a trude se da shvate značaj trenutka kojem prisustvuju.
Branko Milešević, Geza Lenart, Rikardo Buzi, Herbert Gmajner, Milovan Ulićević
Znam da će mnogima zasmetati ovakav moj stav, ali zar treba stalno da se uljuljkujemo u hvalospevima, ako oni ne odgovaraju istini. Ili ne kritikovati nekoga da se ne bi naljutio. Verovatno neko i ima objektivno opravdan razlog za neprisustvo. Međutim gde nestadoše oni koji dan pre toga prisustvovaše sličnom, a manje značajnom fotografskom događaju. Neobaveštenost ne može biti razlog danas u eri komunikacija. Ako želite da se informišete ima hiljadu načina za to. Fotografija je u ekspanziji, treba joj podići nivo i dati podršku događaju koji pretenduje da bude spona u fotografskoj ponudi evropske prestolnice kulture. Bez obzira kakav lični odnos imamo prema organizatoru, ako nešto dobro radi, imaće moju podršku. Posebno ako u to ulaže svoje vreme, prostor i lična sredstva, bez podrške sa strane.
Zajednička uspomena na predavanje Zorana Jovanovića Mačka u FKV
Poslednje gostovanje fotoreportera Zorana Jovanovića Mačka u Fotografskom klubu Vojvodina pamtićemo pored ostalog i po jednoj anegdoti. Pošto su fotoreporteri retko u ulozi predavača, zbog akcije koju nameće profesija, ovo predavanje je bilo Zoranovo „vatreno krštenje“ u toj ulozi. Ali za njega nije bilo obično iz još jednog razloga. U publici se nalazio Tomislav Peternek, naš poznati fotograf, počasni član Fotografskog kluba Vojvodina, koji nas je obradovao svojim dolaskom. On je bio nastavnik Zoranu Jovanoviću Mačku na Institutu za novinarstvo na odseku za reportažnu fotografiju osamdesetih godina. Kako Zoran kaže „sticajem okolnosi ja nisam tada položio završni ispit, jer me je na ispitu oborio njegov uvaženi učitelj i sadašnji veliki prijatelj Peternek“.
Zoran Jovanović Mačak na predavanju o svom radu u FKVOštro oko procenjuje i objektivan sud posle trideset godina Tomislava Peterneka
Shvativši ovo predavanje i kao obavezu da se prikaže u što boljem svetlu prema svom učitelju, i tako negira svoju pre trideset godina dobijenu lošu ocenu, on se posebno pripremio za predavanje, kako bi maksimalno pružio uvid u svoj rad, i u teškoće i lepote svog fotoreporterskog posla, kog više od trideset pet godina sa uspehom obavlja. Mala trema koju je imao pred auditorijem brzo je nestala, kroz razgovor o fotografijama i diskusiju o njima. Publici je više od dva sata, bez imalo oscilacija držao pažnju, oduševljavajući ih pojedinim radovima i reportažama, podsećajuči ih na vreme kada su fotografije nastale. Na kraju predavanja, naš uvaženi Toma je stao pred publikom obrativši joj se samo jednom rečenicom: „Mačak ovo je za odličnu ocenu, i ispravljam onu negativnu koju sam ti dao pre više od trideset godina “ Svi prisutni su sa osmehom odobravanja i aplauzom potvrdili ovaj Peternekov zaključak o fotografskom radu Zorana Jovanovića Mačka.
Tako je ova anegdota obeležila predavanje. Nasmejala je mnoge prisutne, među kojima je bilo i Mačkovih kolega, fotoreportera novosadskih novina „Dnevnik“, koji su sa njim zajedno bili na mnogim događajiima poslednjih trideset godina. Nizali su se ti događaji u emotivnim fotografijama, punim simbolike, i priče koje svaka njegova fotografija nosi. Zoran se potrudio da mlađoj publici kroz prikaz različitih prilaza fotoreportaži, u praktično realizovanim reportažama objavljenim u „Večernjim novostima“ objasni kako da pristupe tom zadatku, ako se odluče za taj naporan posao. To je bio veoma edukativan deo, koji odaje tajne ličnog pristupa poslu i način razmišljanja o događajima koje treba fotografisati. Poslu je Mačak 100% posvećen u toku dana, potvrdila nam je i njegova supruga, koja je došla kao velika podrška njegovom prvom predavanju u kom priča o sebi i svom poslu.
Za podsećanje na predavanje – fotografija Zoran Jovanović Mačak ,fotoreporter dnevnog lista Vecernje novosti. Autor gost Fotografskog kluba Vojvodina. Novi Sad 30.05.2017 Foto:Djordje Banjanin
Fotografski klub Vojvodina u svojim već dobro poznatim fotografskim dešavanjima će podržavati da fotografi iz prakse budu i predavači u klubu, iako to povlači i izvestan rizik, jer mnogo je lakše stati jednom fotoreporteru ispred opasnog događaja i fotografisati ga, nego ispred publike u kojoj ima i i početnika i iskusnih kolega fotografa koji su u fotografiji po više decenija i pričati im o estetici u fotoreportažnoj fotografiji i sl. Zadovoljiti sve ukuse i biti interesantan tako različitoj publici nije nimalo lak zadatak. Zoran Jovanović Mačak se za to dobro pripremio, i u tome je uspeo.
Sinoć je u Fotografskom klubu Vojvodina bio mali praznik kreativne fotografije koji ćemo još dugo pominjati i koji će nam biti novi marker koji smo dostigli u organizaciji, i reper za nivo predavanja ka kojem treba težiti. Kada vam u goste dođe veliki fotograf, i još tako dobar predavač kao što je Janoš Ejfert, onda vam srce još jače lupa za fotografiju. U dva sata neizmerno zanimljivog predavanja, Ejfert je demonstrirao svoju svestranost, višestruka fotografska interesovanju, inovatorstvo i istraživački duh u fotografiji, izuzetne edukatorske sposobnosti, tehničku perfekciju.
On je višestruko nagrađivan autor na svim meridijanima, koji oduševljva svojim fotografijama plesa, triptisima kolorne foto-montaže, aktovima, a ponajviše multimedijalnim slajd projekcijama (diaporama i digiramama), gde dostigao sam vrh u svetu fotografije. Mogu samo reći da je neizmerno zadovoljstvo biti od onih koji su imali prilike da čuju Ejfertovu živu reč, i da dožive da im se bez zadrške otkrivaju malo poznate fotografske tajne i iskustvene cake, koje, kao i svaki veliki fotograf, Janoš Ejfert želi da prenese na druge, i u to ulaže puno svoje energije.
Uživali smo i u arhivi fotografija sa njegovih izložbi po svetu, od Kine i Indije preko Evrope do Amerike, gde smo mogli da vidimo kako se na fantastičan način osvaja izložbeni prostor i gradi originalna postavka foto-izložbe. Moram reći da je na ovim srpskim prostorima malo takvih izložbi, i da u tome zaostajemo. A postavka izložbe je važan činilac koji utiče kako će se fotografija doživeti od strane posmatrača.
Ne mogu da ne pomenem i izuzetan simultani prevod Samuela Almašija fotografa iz Novog Sada, koji je tako neupadljivo i stručno prevodio da smo na momente imali utisak da nam je u goste došao predavač na maternjem jeziku.
Svi oni koji su se prijavili za predavanje, uživali su u fotografijama. Ovakvi fotografski događaji, koji vam se dešavaju pred vratima, sigurno nisu, i ne mogu biti svakodnevnica, a kada im ne prisustvujete stvaraju rupe u vašem fotografskom znanju i iskustvu.
Hvala svima koji su bili na predavanju i koji su mnogo puta aplauzima ispraćali projekcije i fotografije našeg gosta. Hvala i našem gostu Janošu Ejfertu što je došao u Fotografski klub Vojvodina, posle prijema nagrade na Trijenalu pozorišne fotografije, i što je imao volje i želje da i posle predavanja ostanemo zajedno do dugo u noć i razgovaramo o fotografiji.
Ingmar Bergman se u pokretne slike zaljubio preko statičnih slika projektovanih sa magične lampe na zid njegove sobe, pošto je kao devetogodišnji dečak svoje olovne vojnike zamenio za projektor – lanterna magica. Zbog te, tako stečene ljubavi prema slikama, on je tokom života imao stalnu potrebu da svoje vizije ne zadrži na papiru kao pisac, već da ih kroz filmske scenarije i pozorišne komade pretoči u filmove, odnosno pozorišne predstave. Na filmu je, kao scenarista i režiser, osećao posebnu vezanost za svog dugogodišnjeg direktora fotografije Svena Nikvista. Sa njim je delio shvatanje o tome kako najbolje ukomponovati kompozicione elemente u kadar, zbog čega mu je davao odrešene ruke, s tim da jedino pred snimanje zajednički prodiskutuju i utanače detalje, a zatim i u post-produkcije sam snimljeni materijal. Nikvistov rad za kamerom karakteriše naturalizam i jednostavnost. Pored toga on je svojom pojavom udaljio Bergmanove filmove od pozorišne estetike, izveo ih u prirodu, u okruženje šume, planina, na morsko ostrvo Faro („Devičanski izvor”, 1959, „U tamnom ogledalu”, 1960 i dr.), a uneo je i revolucionarnu promenu u korišćenju krupnog kadra pri snimanju lica („Persona“, 1966).
Bergman se vrlo retko tokom svoje filmske karijere, u svega nekoliko navrata, direktno dotiče fotografije kao medija i fotografskog poziva ka takvog. Prvi put se to dešava neposredno pre nastanka remek-dela filmske umetnosti kakvi su „Sedmi pečat“ i „Divlje Jagode“, koji najavljuju mračniju fazu njegovog stvaralaštva, obeleženu egzistencijalističkim pitanjima usamljenosti, moralnosti i vere dovedenih do ekstrema. Radi se o filmu „Snovi“ iz 1955. godine, drami o ljubavnim i, uopšte, međuljudskim odnosima u i oko fotografskog miljea. Ovo je poslednji film koji je Bergman radio kao internacionalno anonimni reditelj, s obzirom da se i van Švedske čulo za njega tek nakon sledećeg ostvarenja, promovisanog i nagrađivanog na međunarodnim festivalima („Osmesi letnje noći“, 1955).
Siže „Snova“ mogao bi da se svede na nekoliko narednih rečenica: U Stokholmu, modni fotograf Suzan Frank, pati zbog svog oženjenog ljubavnika Henrika Lobelijusa, koji živi u Geteborgu sa ženom i decom. Istovremeno, dvadesetogodišnja Doris, model, u problematičnoj je vezi sa svojim dečkom Paleom. Suzan ugovara snimanje i odlazi sa Doris u Geteborg. Odmah po dolasku ugovara sastanak sa ljubavnikom, a Doris na ulici sreće elegantnog sredovečnog gospodina Otoa, koji joj kupuje skup poklon i posle divno provedenog dana vodi je u svoju vilu. Ali oba sastanka su nasilno prekinuta. Suzanin sastanak sa Henrikom prekida njegova žena, a sastanak između Doris i gospodina Otoa prekida njegova ćerka Miriam. Incidenti koje su doživele Suzan i Doris, a koji su okončali njihove afere, su nova životna lekcija koja će im promeniti pogled, ne samo na ljubav, već i na život u celini. Novostečeno iskustvo i vraćanje uobičajenim svakodnevnim obavezama na poslu donekle im donosi mir i spokojstvo i potpomaže odbacivanju iluzija, odnosno realnijem sagledavanju predmeta njihovih intimnih snova.
Neostvarivi snovi su upravo ono što opseda aktere ove drame. Suzanina opsesija porodičnim čovekom kojeg, uprkos ljubavi prema Suzan, čast i odgovornost, ali i strah, vezuju za ženu i decu; Otova čežnja za mladošću koja se ogleda u flertovanju sa Doris; Dorisina potreba da u liku svoga ljubavnika ima i mladog i zgodnog, ali siromašnog, Palea, i istovremeno bogatog, ali starog i ružnog, Otoa. Ubedljivost ovih stremljenja je zasluga strindbergovski razrađenog scenarija i izvrsne karakterizacije likova koju je Bergman postigao zajedno sa glumačkom ekipom.
Gotovo sve što Bergman želi da kaže o (modnoj) fotografiji saznaje se u prvih nekoliko minuta koji su snimljeni i montirani u duhu najboljih nemih filmova. Prva scena: Suzan se nalazi u mračnoj komori. Pevuši dok razvija fotografiju na kojoj se nalaze nakarminisane usne u krupnom planu. U pozadini se čuje otkucavanje časovnika. Zatim kopira dobijenu fotografiju, uključuje gramofon i razgleda ostale fotografije. Na kraju se odlučuje za jednu na čijoj pozadini udara pečat na kojem piše „Suzan Frank-Modna fotografija-Štokholm“. Druga scena: Suzan sedi u ateljeu. Prilazi joj saradnica sa hrpom fotografija u jednoj i upaljačem u drugoj ruci. Dok joj pali cigaretu Suzan izdvaja jednu fotografiju, cepa je, a ostale prosleđuje menadžeru agencije. Menadžer ovlaš baca pogled na njih, a zatim vraća pogled na Doris koja pozira. Saradnici nameštaju scenu i osvetljenje i doteruju Dorisinu frizuru i haljinu. Menadžer ispija sok od narandže, a zatim se samozadovoljno smeška dobujući prstima o sto. Suzan puši i nervozno se osvrće na menadžerovo dobovanje. Konačno fotograf daje znak; dobovanje prestaje; prekidač fotoaparata škljoca; dobovanje prstima se nastavlja. Doris, zadržavajući isti hladni izraz lica, naglo se okreće i odlazi u susednu prostoriju, a zatim se vraća u novoj haljini. Krupan kadar na menadžerovoj ruci koja mirno počiva na stolu, zatim na Suzanin pogled pun iščekivanja, pa opet na šaku koja ponovo dobuje prstima. Suzan besno gasi cigaru u pepeljari, lupne stolom o pod, naglo ustaje i odlazi u mračnu komoru. Treća scena: Suzan u mračnoj komori pali cigaretu i počinje nervozno da šeta gore-dole, dok u pozadini otkucava časovnik.
Ovih nekoliko uvodnih scena bez dijaloga su toliko rečite da se u neku ruku mogu smatrati esencijom celog filma. Kroz najavnu špicu prikazuje se fotografski otisak nakarminisanih usana, što nagoveštava s jedne strane modnu fotografiju, a sa druge poljupce, odnosno ljubavne intrige kojima ovaj film obiluje. Iako modna agencija dobro posluje, što se može videti po vedrini koja isijava iz menadžera, smrknuta lica i nervoza koju ispoljavaju Suzan i Doris govore o problemima u njihovim privatnim životima. Prva scena možda daje odgovor i na Bergmanova razmišljanja o prirodi fotografije. Naime, naglašeno otkucavanje časovnika, dok se Suzan bavi fotografijom u mračnoj komori, direktno suprotstavlja „zamrznuti” trenutak na fotografiji kontinuiranom proticanju vremena. Ono što opravdava mišljenje, da je Bergmanova glavna asocijacija na fotografiju vreme, je činjenica da se u daljoj karijeri on opsesivno bavi temama kao što su protok vremena, starenje i smrt. U tom smislu najparadigmatičniji primeri su već pomenuta remek-dela „Sedmi pečat“ i „Divlje Jagode“, koje je snimio samo dve godine
Bergman i njegov direktor fotografije u ovom filmu Hilding Bladh koriste kameru kao uveličavajuće staklo. Hvataju rečite detalje ili krupan kadar lica koja govore sama za sebe. Čak i bez dijaloga ovaj film bi bio razumljiv, jer postiže elegantnu jednostavnost najboljih nemih filmova. I to ne samo u uvodnim scenama, već i u kasnijim situacijama u kojima trenuci tišine i opservirajuće oko kamere govore više od reči.
Tekst: Dejan Marković
Fotografije: Kadrovi iz filma „Snovi“
Najznačajnija godišnja izložba Foto saveza Srbije, koja se po jedanaesti put održava, otvorena je sinoć 20.aprila 2017. godine u „Galeriji 73“ u Beogradu. Izložba „Na tragu svetlosti“ je ove godine i deo manifestacije „Beogradski mesec fotografije“. Pozdravnom rečju, i podsećanjem na obim i značaj izložbe, posetiocima se obratila direktorka „Galerije 73“ Mirela Pudar. U ime organizatora FSS izložbu je otvorio i o izložbi je govorio Milovan Ulićević član UO FSS. Analiziravši izložbu on je izneo mišljenje i o trenutnom stanju u izlagačkoj fotografiji pod patronatima FIAP i FSS, i o tome napisao uvodnik u katalog izložbe, koji ovde u celini prenosimo:
Autor fotografije: Božidar Vitas
Izložba „Na tragu svetlosti“ nagrađenih radova na izložbama pod patronatom FIAP-a i Foto Saveza Srbije ulazi u drugu deceniju, održavajući se jedanaesti put. To svakako zaslužuje poštovanje, koje uživa među fotografima koji su svoje delovanje vezali za kreativnu fotografiju, bilo da su amateri ili profesionalci. Na izložbi su fotografije autora koji su po mišljenju selektora, predsednika umetničkog saveta Aleksandra Kelića, najbolja fotografija od više nagrađenih, ako je autor imao više nagrada na raznim FIAP salonima, ili samo jedan nagrađeni rad, ako ih autor nije imao više. Sigurno da je selektor pri izboru imao ideju vodilju za konačan izgled cele postavke. Svi autori su na taj način predstavljeni sa po jednom fotografijom, a ukupno je 56 autora nagrađenih na izložbama održanim u 2016. godini, dok je 176 njihovih fotografija nagrađeno. Takva demokratičnost kod izlaganja radova je i logična, jer ne bi bilo u redu suprostavljati nagrade sa raznih salona, i još jednom ih žirirati i porediti međusobno neporedivo, kako po temi tako i po tipu salona fotografije. Jer ipak ova izložba ima revijalni, a ne takmičarski karakter.
Autor fotografije: Božidar Vitas
Po zamisli ova izložba dokumentuje stanje u grupnoj izlagačkoj fotografiji, a sam naziv govori da predstavlja svetlosni trag koji se ocrtao na fotografskom nebu Srbije. Prezentovana na najbolji mogući način, udružena sa reprezentativnim katalogom-knjigom sa svim izloženim radovima i popisanim nagradama, privlači pažnju javnosti i zauzima značajnu istorijsku ulogu u današnjem vremenu, u kome dominira virtuelna digitalna prezentacija fotografija, i kratkotrajni, neanalitički pogled na fotografiju. Ona tako vraća veru u tradicionalno poimanje uloge umetnosti kao estetskog pročišćenja duše onoga koji posmatra neko umetničko delo – katarzu.
Autor fotografije: Božidar Vitas
Gledajući ove fotografije, postavljaju se tri ključna pitanja, na koja ću pokušati da odgovorim.
Prvo je pitanje da li izložba daje objektivni presek stanja fotografije u Srbiji, i smer njenog razvoja, obzirom da gledamo fotografije – vizije velikog broja kreativnih fotografa? Na njega bih mogao odgovoriti potvrdno samo ukoliko se uzme u obzir nekoliko oblasti fotografije: one vezane za temu prirode, dokumentarne i socijalne fotografije, a nešto manje portrete i aktove. Stiče se utisak da odgovor na ovo pitanje upućuje na organizatore koji biraju teme za svoje izložbe, vodeći se finansijskom isplativošću organizovanja, a autori se prilagođavaju temi, kao i svojoj finansijskoj moći. Većina nagrada za fotografiju je osvojena na izložbama i salonima domaćih organizatora i žirirana od žirija sastavljenog od domaćih eminentnih fotografa i fotografa iz okruženja, manje-više istog fotografskog nasleđa. Međutim jedan veliki broj fotografa školovanih na akademijama, i višim školama, ostaje van ovog miljea, jer konceptualna, nadrealna, eksperimentalna i društveno angažovana fotografija, uz još neke druge, nisu predmet interesovanja organizatora, osim posredno, kroz slobodne teme, gde nailaze na slabiji odjek. To se onda direktno reflektuje na izložbu „Na tragu svetlosti“. Zato sam mišljenja da ova izložba ipak nije dovoljno objektivna slika stanja fotografije u Srbiji, ali se kao polazna tačka može uzeti za istraživanje o srpskoj fotografiji. Pošto drugih sličnih izložbi u Srbiji nema, samo širenjem članstva FSS u smeru obuhvatanja svih koji su vezani za fotografiju i povećanja uticaja FSS u društvu, kroz značaj očuvanja fotografskog nasleđa, ova objektivnost će se povećati.
Autor fotografije: Miki Veličković
Drugo pitanje je da li se može primetiti autorski kontinuitet i razvoj, posmatrajući nagrađene fotografije istih autora u poslednjih deset godina? Razmišljajući o tome, posmatrao sam fotografije u katalozima i zamislio da izmešam nagrađene fotografije iz raznih godina ne bih li primetio razliku. Došao do zaključka da vremenski sled u ovom nizu, a ni estetsku promenu, ne mogu da uočim. Jedino što mogu da primetim je da korak po korak udeo kompjuterske obrade u dokumentarnoj fotografiji raste, što tumačim tolerantnijim kriterijumima žirija prema toj pojavi kako godine odmiču. O valjanosti toga, nekom drugom prilikom. Na primer, na vrlo sličan način se prilazi dokumentarnoj ili portretnoj fotografiji danas i pre deset godina, osim u par ženskih fotografskih rukopisa, koji najviše ostavljaju po strani klasičnu LIFE fotografiju i idu u smeru nadrealnog.
Autor fotografije: Božidar Vitas
Takav jedan eksperiment je doveo do zaključka da autori koji dostignu određeni kreativni umetnički nivo, samodovoljni i uljuljkani, ne preduzimaju borbu sa medijem i ne istražuju ga, već ostaju kod svog stila, večno zaključani. Zato nam se i dešava da još uvek dobre fotografije iz osamdesetih i devedesetih budu nagrađene, iako smo ih dosta puta videli izložene. Kvalitet ne sporim, ali metodu, udeo u razvoju fotografije, praćenje nove estetike, vizuelno istraživanje, sporim.
Autor fotografije: Božidar Vitas
Treće i poslednje pitanje, koje se postavlja, je da li virtuelizacija svega postojećeg utiče na izložbu „Na tragu svetlosti“? Moje mišljenje je da pogotovo fejsbuk i ostale društvene mreže utiču negativno. Kako je način izlaganja na izložbama za fotografe skup, ako su dosledni sebi, oni već na početku odustaju i traže lakše puteve. Individualna, automarketing objava na fejsbuku donosi autoru progresivno lajkove, uljuljkuje njega samog, ali sa druge strane guši i obeshrabruje kreativnost mladih fotografa koji žele da istražuju svoj senzibilitet kroz fotografiju. Lažno ih usmerava u jednom jedinom pravcu koji donosi slavu. Međutim, malo je voljnih koji znaju i hoće da ih obuče i upute kako da njihove teme predstave na najbolji način. Zato jedan deo njih, koji se odluči za izlaganje, idu u smeru imitiranja starijih kolega, ili sličnih fotografa sa interneta, gubeći originalnost po cenu prijema fotografija na FIAP salonima. Drugi deo mladih se potpuno posvećuje samostalnim izložbama, koje onda nemaju kvalitet, jer fotografije ne nose ni zanat ni iskustvo i nisu prošle nikakve kritike i sudove, osim virtuelnih lajkova društvenih mreža ili drugarskih komentara „vrh brate“, super i sl.
Autor fotografije: Božidar Vitas
Možda je neko očekivao da ću nešto reći o pojedinačnim fotografijama na ovogodišnjoj postavci. Teško je to uraditi sa nekoliko reči, a da se ne ostane u ravni deskripcije fotografije, uz obavezno smeštanje u neku fioku kojoj pripada, što je očigledno i većini posetilaca ove izložbe. Za estetski i istorijski kontekst prikazanog treba više reči, pogotovo ako želimo da istaknemo i otkrijemo posebnost pojedinih fotografija, ali i zbirnu sličnost po motivu, estetskom pristupu, dokumentarnom značaju, sociološkom kontekstu ili semantičkom i semiotičkom značenju pojedinih fotografija.
Autor fotografije: Božidar Vitas
Ubeđen sam da bi na taj način trebalo da radi žiri, koji je te fotografije izabrao za najbolje, ili bar za nagrađene fotografije na domaćim salonima. Kada bi pored svake fotografije stajalo i usaglašeno mišljenje žirija, to bi uticalo edukativno i marketinški, i otklonilo sve nedoumice oko izbora fotografija za nagrade, pa i opravdalo novac koji autori odvajaju za kotizaciju. Na organizatoru je da to dodatno angažovanje i finansijski podrži. Ovakvo ulaganje bi se dugoročno vratilo kroz povećano interesovanje za učešće na salonima, a posredno bi se odrazio i na kvalitet izložbe „Na tragu svetlosti“. Tako bi i svesni i nesvesni uticaj društvenih mreža na odluke bio marginalizovan, jer pisana reč kritike ostavlja duboki trag i uticaj, dopunjujući vizuelno.
Autor fotografije: Božidar Vitas
Veliki doprinos izložbe „Na tragu svetlosti“ je i taj što će radovi koji su izloženi, ostati u arhivi Foto saveza Srbije kao trajan dokument o fotografskoj aktivnosti i dometima članova foto-saveza. Kako je u digitalno doba sve nestalno i veoma kratko traje, tradicionalan način čuvanja fotogarfija na papiru garantuje da ćemo u budućnosti imati potpuniji uvid na fotografsku sadašnjost. Vremenska distanca će tada odvojiti svaku subjektivnost od fotografije, pa će se onda pokazati i stvarni dometi današnje fotogafije u Srbiji.
“Као редатељ, ја сам приповедач. Али као фотограф, ја сам искључиво слушалац. Слушам приче мени испричане не od људи, већ od пејзажа и места, од кућa и улицa. Они су прошли кроз puno toga и imaju много тога да се кажu о нама и нашој цивилизацији.” – Wim Wenders
Vim Venders se od strane mnogih filmskih kritičara smatra za jednog od najvećih živih reditelja, s obzirom na njegovu osobenu filmsku estetiku izgrađenu još tokom sedamdesetih godina prošlog veka i ostvareni uticaj na razvoj autorskog filma. Međutim, manje se zna da se Venders, uporedo sa radom na filmu, aktivno bavi i fotografijom. Svoj rad na polju fotografije kultivisao je kroz dugoživeći projekat „Pictures from the Surface of the Earth“, koji je započeo početkom osamdesetih godina ciklusom „Written in the West“. Ideju za ovaj projekat dobio je tokom priprema za snimanje filma “Paris, Texas” fotografišući lokacije na američkom zapadu. Ovaj film iz 1984. godine, kao i mnoge druge Vendersove filmove, odlikuje izuzetna filmska fotografija za koju je zaslužan dugogodišnji Vendersov saradnik kamerman Robi Miler (Robby Müller). Potpuna posvećenost vizuelnim aspektima filma vidljiva je i na deset godina starijem ostvarenju ove dvojice umetnika “Alice in the Cities” (1974), koje predstavlja deo trilogije o putovanjima zajedno sa filmovima “Wrong Move” (1975) i “Kings Of The Road” (1976). Ono što karakteriše Vendersove fotografije, a to su melanholični prizori pustih predela, zapuštenih ili napuštenih ruralnih ili urbanih prostora, koji nameću teme kao što su vreme, sećanje, nostalgija, gubitak i pokret, karakteristično je i za filmsku fotografiju filma “Alisa u gradovima”, odnosno fotografije u filmu koje svojim polaroid fotoaparatom stvara glavni lik Filip.
Tridesetjednogodišnji Filip Vinter, novinar-fotograf, dobio je zadatak od svog izdavača iz Minhena da napiše reportažu o putovanju po Americi. Nakon četiri nedelje usamljeničke vožnje kroz prostranstva Amerike stigao je u njujorško predstavništvo minhenskog izdavača, ali bez napisane reportaže, samo sa hrpom fotografija. Službenik iz predstavništva, nezadovoljan Filipovim objašnjenjem da je sve na fotografijama i da će one vrlo brzo da iznedre traženi tekst, ostavlja ga bez avansa i upućuje na svoje pretpostavljene u Minhenu. Filip odlazi na aerodrom i kupuje kartu do Amsterdama za sutradan uveče, jer je let do Minhena otkazan zbog štrajka pilota. Tu na šalteru upoznaje svoje sunarodnike Lizu i Alisu, majku i ćerku, koje putuju za Amsterdam i provodi sa njima noć i naredni dan čekajući let. Na dan leta, ostavljajući Alisu Filipu, Liza odlučuje da još jednom ode do svog muža želeći da izgladi narušene odnose između njih dvoje. Kasnije tokom dana Filip dobija poruku od Lize, u kojoj mu predlaže da on sa njenom ćerkom odleti za Amsterdam i da je tamo sačeka do pristajanja narednog leta iz Njujorka. Međutim, Liza nije došla narednim letom i Filip shvata da Alisa, devetogodišnja devojčica, postaje jedino njegova briga.
Kroz razgovor sa Alisom saznaje da njena baka živi u Vupertalu u Nemačkoj i odlučuje da je odveze do nje. Ostatak filma prolazu u potrazi za Alisinom bakom, što se svelo na, maltene, besciljno lutanje, jer se ispostavilo da je Alisa slagala za Vupertal i da je jedini trag bio u vidu fotografije bakine kuće i nagoveštaja da se ona nalazi negde u Rurskoj oblasti. Tokom ovog lutanja zapadnom Nemačkom, u početku mrzovoljni Filip u potrazi za inspiracijom za pisanje i nesrećna Alisa u potrazi za svojom rodbinom, postepeno postaju bliski i nalaze zadovoljstvo u samom putovanju, u gradskim i ruralnim pejzažima, muzici koju slušaju, restoranima koje posećuju, tako da policijsko uplitanje i razrešenje Alisinog slučaja na kraju dolazi kao naglo buđenje iz jednog prijatnog sna.
Iako se prema izloženom sižeu može zaključiti da je Venders stavio akcenat na naraciju, ona je ipak u drugom planu, ali fragmentarna kakva jeste zbog niza izdvojenih epizoda tokom putovanja i zajedno sa fotografijom pejzaža, laganom muzikom i ritmom u celini, u funkciji je stvaranja jednog melanholičnog ili možda pre sentimentalnog osećanja, što je navelo neke kritičare da Vendersove filmove iz ove faze stvaralaštva podvedu pod termin egzistencijani sentimentalizam. Ovim osećanjem su obojeni i likovi u filmu i ono je posledica njihove otuđenosti, nemogućnosti da se uklope u društvo i usled toga besciljnog lutanja, težnje da se skrase i u isto vreme straha da će naći svoj dom. Odnos između Filipa i Alise je kičma filma i kroz njihovo vezivanje Venders pokušava da nađe izlaz iz ove rastrzanosti u samom putovanju. Kao da želi da kaže: Putovanje je život. Život čine predeli i gradovi kroz koje putujemo. Ljudi koje pritom srećemo. Život je u kretanju, bilo to autom, avionom, vozom ili metroom. U pogledu omeđenom prozorskim okvirom prevoznih sredstava. Prozorom kao okvirom za život uhvaćen u kretanju. Život ukadriran kamerom ili fotoaparatom tokom putovanja.
Crno-bela fotografija korišćena u filmu doprinosi građenju sumorne atmosfere. Pusti monohromatski pejzaži, povremeno u dugim kadrovima, samo su odraz duševnog stanja glavnih likova. Ona je više konotativna nego realistična; više osetljiva na duševni trepet, nego na telesni pokret; u većoj meri je odraz preovlađujućeg duha filma, nego što bi to bila kolor fotografija. I fotografije koje Filip izrađuje svojim Polaroid SX-70 fotoaparatom (mi ih vidimo kao crno-bele, iako su one možda u koloru) prema svom karakteru odgovaraju filmskoj fotografiji i funkciji koju ona ima u filmu. On u jednom trenutku upoređuje dobijenu fotografiju morskog pejzaža i sam morski pejzaž, pri čemu zaključuje da između njih nema nikakve sličnosti. Možda nam sugeriše da fotografija, jednostavno, prikazuje stvarnost u određenom prošlom trenutku, različitu od onoga što je sada. Međutim, možda hoće da kaže da ona predstavlja i njegovu intimnu stvarnost, stvarnost onakvu kakvom je on doživljava, ogledalo njegove duše.
Venders se tokom svoje karijere osim osećanjima usamljenosti, otuđenosti i mladalačkog “angsta” bavio konstantno i temom amerikanizacije Nemačke. U ovom filmu Filip često izražava netrpeljivost prema komercijalizaciji medija (razbija televizor ili šutira radio kada program prekidaju reklamama), ali sa druge strane konzumira američke filmove i muziku preko istih tih medija. I u Nemačkoj kao i u Americi bombardovan je rokenrolom, koji je u to vreme već postao globalni fenomen. Koristi džuboks da zavrti neki od američkih rok hitova ili posećuje koncerte tadašnjih rokenrol zvezda, ali ipak ima averziju prema komercijalizaciji koju kreira potrošačko društvo. U krajnjoj liniji može se reći da je njegov odnos prema američkoj kulturi ambivalentan. U tom smislu upečatljiv je kadar u kojem je prikazan mali Nemac sa sladoledom naslonjen na džuboks u trenutku dok pevuši pesmu “On the Road Again” ili krupni plan oznojanog lica Čaka Berija tokom nastupa na jednom od koncerata, a zatim i izraz lica hipnotisane nemačke publike.
Venders, koji je pisao i scenario za ovaj film, kroz dijalog između Filipa i jedne njegove njujorške prijateljice, pored kritike komercijalizacije i uopšte potrošačkog društva kao takvog, izražava možda i svoje shvatanje fotografije, odnosno navodi razlog koji ga tera da fotografiše. Razgovor između Filipa i Anđele doslovno prenet izgleda ovako:
Filip: “Od trenutka kada se izađe iz Njujorka ništa se više ne menja. Sve izgleda isto. Čovek više ništa ne može da zamisli. Pre svega ne može da zamisli nikakvu promenu. Postao sam sebi tuđ. Mogao sam jedino da zamislim da će se to tako nastaviti. Uveče bih bio siguran da ću se ujutru vratiti. A onda sam ipak vozio dalje i slušao taj hvalisavi radio. Uveče u motelu, koji je izgledao isto kao i onaj prethodne večeri, gledao sam tu okrutnu televiziju. Izgubio sam i sluh i vid.”
Anđela: “Ti si to odavno izgubio. Za to se ne mora putovati po Americi. Čovek izgubi sluh i vid kad izgubi osećaj za sebe. A ti si to odavno već izgubio. Zato su ti stalno potrebni dokazi da stvarno još postojiš. Sa tim pričama i doživljajima postupaš kao da su živa jaja. Kao da si ti jedini koji nešto doživljava. Zato stalno praviš te fotografije. Tako imaš nešto u ruci. Dokaz da si ti bio taj koji je nešto video. Zato si i došao ovde. Da bi te neko slušao. Tebe i tvoje priče koje zapravo pričaš samom sebi. Ali, to nije dovoljno…”
Filip: “Fotografisanje zaista ima neke veze sa dokazivanjem. Dok sam čekao da se slika razvije često me je obuzimao čudan nemir. Jedva sam čekao da gotovu sliku uporedim sa stvarnošću. Ni to poređenje nikada nije moglo da ublaži moj nemir. Stvarnost je te statične slike stalno sustizala i preticala. Samo sam još opsednutije fotografisao. Druge fotografije, osim tih polaroida, tek ne mogu da zamislim…”
„Alisa u gradovima“ je možda najbolji Vendersov film i s toga topla preporuka ne samo zaljubljenicima u fotografiju, već pre svega probitačnim filmofilima. Ovim prvima, međutim, rado preporučujem i Vendersov dokumentarac iz 2014. godine „The Salt of the Earth“, biografski film posvećenom brazilskom fotografu Sebastijaou Salgadu. No, to je već neka sasvim druga priča…
Plakat konkursa "Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu"
KONKURS ZA NAJBOLJU FOTOGRAFIJU NA TEMU
“Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu”
Plakat konkursa „Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu“
Pozivamo Vas da učestvujete na prvom nagradnom konkursu Crvenog krsta Vojvodine za najbolju fotografiju na temu “Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu”.
Osnivač Crvenog krsta bio je Anri Dinan, vizionar i humanista koji je pokrenuo ideju da u svakoj državi treba da postoji društvo Crvenog krsta koje će pomagati svim ljudima kojima je pomoć potrebna u toku ratnih sukoba. Ideja je nastala davne 1864.g., i danas ona živi u 190 država u svetu u kojima je Crveni krst i Crveni polumesec na raspolaganju milionima ljudi.
Misiju Crvenog krsta određuju Osnovni principi, koje poštuju svi volonteri i zaposleni u Nacionalnim društvima Crvenog krsta i Crvenog polumeseca širom sveta. Oni omogućavaju da organizacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca pristupe ljudima u različitim okolnostima i na svim lokacijama, pružajući relevantne i pravovremene humanitarne usluge ugroženim zajednicama u vreme sukoba, prirodnih nesreća i kriza.
Osnovni principi Crvenog krsta usvojeni su na Međunarodnoj konferenciji Crvenog krsta i Crvenog polumeseca u Beču 1965.godine i glase:
1. HUMANOST
Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, rođen u želji da bez diskriminacije ukaže pomoć ranjenicima na bojnom polju, u svom međunarodnom i nacionalnom vidu nastoji da spreči i ublaži ljudske patnje u svim prilikama. Njegov cilj je, da štiti život i zdravlje i da obezbedi poštovanje ljudske ličnosti. On unapređuje uzajamno razumevanje, prijateljstvo, saradnju i trajan mir među svim narodima.
Humani smo onda kada brinemo o drugim ljudima, posebno prema onima koji nisu u mogućnosti da se brinu o sebi i da obezbede osnovne ljudske potrebe. Humanost podrazumeva poštovanje svih ljudi i pružanje pomoći svima kojima je pomoć potrebna.
2. NEPRISTRASNOST
Crveni krst ne pravi nikakvu razliku prema narodnostima, rasi, verskim ubeđenjima, klasi ili političkom mišljenju. Crveni krst nastoji da ublaži stradanje pojedinaca, rukovođen samo njihovim potrebama dajući prvenstvo najhitnijim slučajevima nesreća.
Ne zaboravimo da su ljudi u nevolji isti, i da je svima pomoć potrebna i dobrodošla. Ovaj princip predstavlja suštinu ideje, odnosno ideal Crvenog krsta.
Nepristrasni smo onda kada sve ljude vidimo istim očima, bez diskriminacije i osuđivanja.
3. NEUTRALNOST
Da bi očuvao poverenje svih, Crveni krst se ne opredeljuje u neprijateljstvima i ne angažuje se u bilo koje vreme u raspravama političke, rasne, verske i ideološke prirode.
Kada se desi sukob dve strane (prijatelja, članova porodicice i sl.), ljudi očekuju od nas da se opredelimo čiju stranu podržavamo. Ponekad to nije lako, jer ako zauzmemo jednu stranu, druga će izgubiti poverenje u nas.
4. NEZAVISNOST
Pokret je nezavisan. Nacionalna društva, kao pomoćni organi humanitarnih službi svojih vlada i podvrgnuta zakonima u njihovim zemljama, moraju uvek da sačuvaju svoju autonomiju, koja će im omogućiti, da u svako doba deluju u skladu sa principima Pokreta.
Nezavisni smo onda kada donosimo odluke sami, kada ne podležemo bilo čijim pritiscima i kada je naše ponašanje vođeno osnovnim ljudskim vrednostima.
5. DOBROVOLJNOST
To je dobrovoljni pokret za pomoć, koji ne pokreće želju za sticanje koristi.
Princip dobrovoljnosti je dobro poznat svim volonterima. U svakodnevnom životu, dobrovoljnosti je nažalost sve manje. Podsetimo sve ljude, da dobrovoljnost oplemenjuje i da je dovoljno da za vaše dobro delo dobijete osmeh kao znak zahvalnosti. Tada shvatite da nijedna materijalna nagrada ne može tu vrednost da zameni.
6. JEDINSTVO
U jednoj zemlji može postojati samo jedno društvo Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca. Ono mora biti dostupno svima i sprovoditit svoju humanitarnu delatnost na celoj teritoriji.
Jedinstvo bi značilo da ujedinjenost oko neke ideje, a da smo pri tom potpuno različiti. Svedoci smo divnih stvari koje ljudi mogu da učine kada ih povezuje ista misao, dobra ideja, lepa osećanja, I zajednička volja. Tada mogu da nastanu dobra dela koja menjaju ceo svet.
7. UNIVERZALNOST
Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, u kome sva društva imaju jednaki status i dele jednaka prava i dužnosti, da se međusobno pomažu, je univerzalan.
Univerzalnost je princip koji nas povezuje, koji nam je svima zajednički. Npr. to što volimo da pomažemo drugima je univerzalno svim volonterima Crvenog krsta.
1.Tema i cilj takmičenja
Tema takmičenja je “Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu”. Cilj takmičenja je da se šira javnost upozna sa Principima Crvenog krsta i njihovim značenjem u svakodnevnom životu. Takođe, cilj takmičenja je i da svi ljubitelji fotografije izraze svoju kreativnost, inovativnost u prepoznavanju principa Crvenog krsta u društvu koje ih okružuje. Na taj način, podsetićemo javnost i skrenuti joj pažnju da humane vrednosti postoje, da ih trebamo negovati i širiti u našem društvu (pogotovo među mladima).
2.Ko može da učestvuje?
Takmičenje se odvija u dve kategorije:
– Učenici srednjih škola (uzrasta od 16-19 godina) u Vojvodini.
– Svi ljubitelji fotografije stariji od 19 godina, studenti Akademije umetnosti Novi Sad sa odseka- fotografija, članovi Foto kluba Vojvodine i Foto kino i video saveza Vojvodine.
3.Izbor fotografije i nagrade
Izbor fotografije izvršiće stručni žiri koji čine prof. Željko Škrbić profesor na Akademiji umetnosti Novi Sad–odsek fotografija, Saša Avram- stručni saradnik Crvenog krsta Srbije, Anđela Papić-stručni saradnik Crvenog krsta Vojvodine i fotograf Aleksandar Radić direktor Digital studija “Đenka” u Novom Sadu. Žiri će ocenjivati fotografije na onovu sledećih kriterijuma:
• Fotografije su u skladu sa temom takmičenja
• Originalnost
• Umetnički kvalitet fotografije
• Mogućnost primene fotografije u promotivne svrhe unapređivanja svesti javnosti o humanim društvenim vrednostima.
U odnosu na postavljene kriterijume, žiri će odabrati po 3 najbolje fotografije za obe kategorije učesnika (učenike I sve ljubitelje fotografije starije od 19 godine) i nagraditi ih nagradama Crvenog krsta Vojvodine uz veliku podršku i pomoć donatora za:
1.mesto-Vaučer za kupovinu u vrednosti od 5,000 dinara u Gigatron prodajnim objektima.
2.mesto- Knjiga “Digitalna fotografija-priručnik koji nedostaje”- autor David Pogue
3.mesto- Power bank –eksterni punjač za mobilni telefon 8000 mAh
4.Tehnički zahtevi za sve učesnike:
• Digitalni format: JPG
• Kolorit: u boji ili crno-belo
• Originalne dimenzije: 30x40cm i 30x45cm, 300dpi u rezoluciji
• Orjentacija: vertikalna ili horizontalne
• Veličina fajla: maksimalno do 10 Mb
• Rezolucija fotoaparata: minimum 8 Mpix (za učenike srednje škole)
Digitalni naziv fotografije treba da bude u skladu sa sledećom formulacijom
• Broj koji se nalazi ispred principa_Prezime_ime_naziv fotografije
5.Izložba fotografija
Izložba će se održati u izložbenom prostoru Kulturnog centra Novog Sada-dvorcu “Eđšeg” (ul. Antona Čehova 4), u Nedelji Crvenog krsta koja se tradicionalno obeležava različitim aktivnostima u periodu od 8-15.maja. Otvaranje izložbe kao i uručenje nagrada pobednicima održaće se 8. maja, a izložba će biti otvorena za sve posetioce do 12.maja.
Pored pobedničkih fotografija, biće izložene i druge fotografije učesnika koje po mišljenju stručnog žirija ispunjavaju zadate kriterijume. Takođe, fotografije će biti objavljene na sajtu i FB stranici Crvenog krsta Vojvodine.
Troškovi prevoza pobednika biće pokriveni od strane organizatora, kao i troškovi štampanja fotografija.
6.Kako da učestvujete?
Fotografije je potrebno dostaviti najkasnije do 10.aprila 2017. na mail stručnog saradnika za podmladak i omladinu Crvenog krsta Vojvodine, Sofije Jovanović – sofija@ckv.org.rs.
Uz svaku fotografiju potrebno je poslati i Formular za prijavu fotografije i dozvolu autora (u prilogu ) koja se odnosi na štampanje i objavljivanje fotografije na sajtu i FB stranici Crvenog krsta Vojvodine.
Svaki učesnik može dostaviti po jednu fotografiju po principu Crvenog krsta koji sam odabere. Napominjemo da nije dozvoljeno slanje više fotografija na temu jednog principa.
Autori fotografija preuzimaju svu odgovornost koja se odnosi na osobe i objekte koji su prikazani na fotografiji.
7.Ograničenja
Fotografije će biti diskvalifikovane ukoliko imaju konotaciju rasizma, ksenofobije ili diskriminacije; promovišu verske, nacionalističke, vulgarne, nasilne, agresivne, nepristojne, političke ili pornografske sadržaje; izražavaju pretnje i klevete.
8.Dodatne informacije
Dozvoljeno je da na Konkursu učetvuju fotografije koje su već objavljivane i/ili obrađivane. Za sve ostale dodatne informacije možete se obratiti Sofiji Jovanović na broj 063/583-610 ili na mail sofija@ckv.org.rs.
Fotografski klub Vojvodina ima čast da prvi organizuje promociju foto-monografije „TAKAV ŽIVOT“ Miroslava Predojevića MF FSS. Razgovor sa autorom i prezentacija fotografija, originalnih fotografija, čak i onih koje ne možete videti u monografiji, će se održati u FKV u utorak 14. marta 2017. godine u 20h. Pozivamo sve ljubitelje fotografije na ovu promociju i razgovor sa autorom. Knjigu pored fotografija krase i izuzetni citati iz književnih dela najpoznatijih srpskih književnika.
„Ide, pa stane, pa ne ide, stoji, neće da ide, pođe, krene, ama, ide, ali stane, krenuće, mora da krene, jer ne može da stoji ako krene, jer ne može da krene ako stoji, ide, ne ide, pođe, pa zastane. Takav život“.
Crtica iz života preuzeta iz knjige „Sujeverice i druge reči“ Branka V. Radičevića je najbolja ilustracija nastajanja fotomonografije čija je završna konstatacija i njen naslov.
Foto-monografija TAKAV ŽIVOT je nastajala relativno dugo (od 2005. do 2015. godine), otimala se i prilično otegla u pripremi, jer nije bilo lako bogat materijal skockati u korice jedne knjige.
I dođe dan da možemo objaviti njen izlazak iz štampe, na samom koncu 2016. godine, a ovo je njena prva javna prezentacija koja se organizuje.
Fijakerijada u Crepaji, april 2008.
Foto-monograija priča o svakodnevnom životu, ljudi sa ovih prostora, koji trepere u neumitnoj prolaznosti i bivaju uhvaćeni na svetlosno osetljivoj emulziji filma, a sve u pokušaju da se dotakne sama srž ljudskog življenja i trajanja. Redosled i raspored fotografija zamišljen je kao zatvoreni krug u kome je „mali” čovek središna tačka i nit koja povezuje sve fotografije.
Osveženje saboraša, Sabor trubača u Guči, avgust 2010. godine
Svakoj fotografiji iz serije TAKAV ŽIVOT, koje su uvek raspoložene za priču, kao i njihovi akteri, nađen je odgovarajući kratki tekst, uglavnom preuzet iz bogate domaće literature, u vidu proznog ili poetskog citata koji je realno ili asocijativno komplementaran sa fotografskom slikom. Preplitanje slika i reči oduvek je povezano, pa tako, u sadejstvu, najbolje funkcionišu.
Svinjokolj kod Zdravka Simijonovića
O fotomonografiji su napislai:
Posmatran kroz vizuru pravog fotografa, svakodnevni život je sve osim svakodnevni. On postaje poseban, fenomenalan, briljantan, uzbudljiv. Tu više nema prostora za distinkciju između „lepog“ i „ružnog“.
Na njegovim fotografijama sve postaje „kako jeste“ a životne situacije za koje smo mislili da ih poznajemo, da ih lako i sami uviđamo u prostoru oko sebe, odjednom nam se javljaju u svom punom značenju.
Izvod iz teksta Miomira Petrovića
Rajko Džakovic, pesnik, Durmitor, avgust 2006.
Pred nama je knjiga sećanja, dnevničkih zapisa, zgusnutih sentimenata, knjiga koju jedan titrajući senzibilitet predaje drugim osetljivim dušama. (…) Fotografije u ovoj knjizi, kao i tekstovi, sazdani su ne samo od svetlosti nego, ništa manje, od senki i muklih molskih tonova, ali, kako videsmo na kraju, ova knjiga jasno svedoči da slavi ono što nam je najvažnije – slavi život.
Izvod iz recenzije Gorana Malića
Tajna najboljih dela je upravo u tome što dobijaju puni smisao kada ih podelite sa prijateljima i poštovaocima…
Fotomonografija TAKAV ŽIVOT ima sledeća osnovna obeležja:
Format: 22 x 23,5 cm
Obim: 224 stranice
Osnovni sadržaj: 117 crno – belih fotografija
Rezime na engleskom jeziku
Štampa: u punom kolornom opsegu ofsetnim procesom da bi reprodukcije bile verne originalu
Povez: broširani
BIOGRAFIJA:
Portret Miroslava Predojevića-snimio Lj Tesic-2012
Miroslav Predojević rođen je u Čačku 1955. godine. Od 1978. godine se bavi fotografijom. Izlagao je na više stotina kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobio niz nagrada i priznanja. Priredio je 25. samostalnih izložbi. Nosilac je zvanja Majstor fotografije Foto saveza Jugoslavije/Srbije. Sekretar Foto saveza Srbije i član Sekcije umetničke fotografje ULUPUDS-a Beograd.
Jedna izuzetna postavka, neuobičajena po konceptu, a još više po prezentaciji unutar galerijskog prostora, je izložba „Lekcije iz 91“ koju je osmislila kustoskinja Sandra Vitaljić. Izložba je otvorena 28. februara 2017. u Muzeju istorije Jugoslavije i predstavlja izbor ratnih fotografija, koje su snimili mnogobrojni fotoreporteri slovenačkih, hrvatskih i srpskih medijskih kuća, i koje u datim istorijskim okolnostima predstavljaju pogled na ratna dešavanja u toku i posle 1991. godine na prostoru bivše Jugoslavije. Pored fotografija izložene su i naslovne strane novina i novinski članci, medija zaraćenih strana iz tog doba.
1 of 17
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Izložba podstiče na duboko razmišljanje i prati je muk posetilaca dok je posmatraju, a kao aura nad izložbom se nameće pitanje: Zašto je svim narodima Jugoslavije, tako gorka spoznaja o sebe samima, trebala da se desi?
Izložba u Beogradu je bila u organizaciji Foto saveza Srbije i njoj su prethodile izložbe u Zagrebu u okviru festivala „Organ vida“ i izložba u Mariboru, dok je sledeća destinacija Berlin. Sigurno je u tome i simbolika zbog uticaja koji je Berlin imao na balkanska dešavanja. Izložbi su prisustvovali kao gosti Foto saveza Srbije organizatori izložbi iz Maribora i Zagreba. Možete je pogledati do 26. marta 2017. godine, a ako delite moje mišljenje, da je fotografija najbolji i najobjektivniji dokument vremena, ovu izložbu ne smete propustiti. A istina o ratu je uvek negde između.
Jučerašnji dan zaljubljenih 14.02.2017. je bio i jedan poseban dan zaljubljenika u fotografiju. Tog dana je održan prvi online sastanak Fotografskog kluba Vojvodina. To je još jedno unapređenje koje nam je savremena tehnologija omogućila, a koju ćemo koristiti za dogovor i edukaciju članova kluba. To će biti dopuna redovnim sastancima kluba, koji će se i nadalje održavati, već samo dopuna kada klubu tako bude odgovaralo.
Online sastanci će nam omogućiti da u rad kluba uključimo i one zaljubljenike u fotografiju, koji zbog udaljenosti od Novog Sada nisu u mogućnosti da prisustvuju sastancima, predavanjima i kursevima o fotografiji, a želeli bi da se uključe u rad jednog od najaktivnijih fotografskih klubova u Srbiji.
Do you remember yourself - Fotografija: Željka Gavrilović
Dešava se u poslednje vreme jedna neusklađenost između značaja izložbe u estetskom smislu, i prostora u kome se prezentuju takve izložbe javnosti. Sa jedne strane imate izložbe „tek da nešto okačimo“, koje svojim malim dometom ne zaslužuju da se prikažu javnosti, jer autor nema šta da kaže fotografijama, iako ih je opremio najboljim ramovima i u reprezentativnoj galeriji. S druge strane imate izložbe koje zbog skromnosti autora završe u nekoj neadekvatnoj slabo osvetljenoj prostoriji, sa minimalnom ili nikakvom opremom fotografija, ali zato sa odličnom izložbom, sjajno koncipiranom i iznad svega originalnim i doslednim pristupom fotografskoj umetnosti, a kojoj su mišljenja posetilaca unisona u rasponu od pozitivnog stava do oduševljenja.
Do you remember yourself – Fotografija: Željka Gavrilović
Ovoj drugoj grupi izložbi pripada zasigurno i samostalna izložba „NOIR“ Željke Gavrilović iz Valjeva koja je otvorena 14. decembra 2016. godine u centru za strane jezike „Kontext“ (ugao ulica Knez Mihajlove i Vuka Karadžića u Beogradu, prvi sprat) Izložbu je otvorio proslavljeni reditelj Slobodan Šijan (kultni film „Ko to tamo peva“) koji je u Željkinim fotografijama prepoznao „tamnu stranu strepnje koja nas je obuzimala u kinoteci davnih sedamdesetih godina“. Naslov izložbe njega asocira na vrstu filmova koju su francuski kritičari nazvali „film noir“. Prisetio se on tih godina kada je upoznao Željku i kada su u kinoteci „strepili da možda postoji mračniji svet iza privida obične svakodnevnice“. To se može prepoznati i na Željkinim fotografijama.
Run away – Fotografija:Željka Gavrilović
Njena izložba je dosledna jednoj ideji na svakoj fotografiji, veoma čvrstog koncepta sprovedenog od prve do zadnje fotografije. U detaljima svakodnevnice, u ljudskim figurama, sakrivenim karakterima u siluetama, dubokim senkama kriju se osećanja i raspoloženje. Uticaj koji je ljubav prema filmu (dani provedeni u kinoteci), i druženje u mladosti sa ljudima iz sveta filma koji su pomerali njegove granice, ostavilo je uticaja i na svet ovih fotografija. Sve fotografije imaju jednu filmičnu notu, pa deluju kao međukadrovi koji povezuju dve glavne scene velikog kontrasta života, ili kao kadrovi koji povezuju neke dve nevidljive realnosti. Te dve realnosti ne predstavlja autorka direktno, već međuvezom ili kako rekoh, međukadrom, koji nosi ton i osećaj iz obe realnosti, i koji je trenutak i prolaznost, a ipak večan, zaustavljen na fotografiji.
Hiden erotism Fotografija: Željka Gavrilović
Na fotografijama nema naznaka o kome se radi, koje su to ličnosti, karakteri, kakve su njihove priče i sudbine. To je isključeno, i dati su ogoljena osećanja u svim nijansama crne. Crnoj se podređuje i svetlo, pa više to nije svetlo koje osvetljava tamu, već svetlo koje više ili manje upija crnu.
Light enigma – Fotografija: Željka Gavrilović
Kompozicije fotografija su takođe dosledne, ali i to potiče iz osećaja i vizuelnog iskustva, a ne iz znanja o strukturi fotografije. Nije kompozicija zasnovana na jednoj dominantnoj tački interesa, kojoj su svi ostali likovni elementi „u službi“ kako bi joj dali još veći značaj. Takve kompozicije su česte kod fotografija gde ima ogoljene priče povezane sa motivom, što god Željke nije slučaj. Ona kompoziciju gradi bez čvrstog centra, a na mikro-povezivanju crnih površina i reakciji koje će prisustvo čoveka, ili detalja tela, izazvati kod posmatrača.
Apokalyptic – Fotografija: Željka Gavrilović
Čovek se doživljava kao kopča sa realnošću i sa osećanjima, koja su prvenstveno osobina ljudi. Tako da fotografije ne nose apstraktnu notu, niti je razuđena kompoziciona struktura, svojstvena apstrakciji, zato izabrana. Ona je posledica dilema koje su lični osećaji i slutnje, ali i tuđi osećaji i stanja, profesionalno saznani (autorka je psiholog), pa sakupljani u glavi, odjednom isplivali na površinu i vizualizovani. To je uspešno pokazala ovom izložbom Gavrilovićka, a i svojim delovanjem poslednjih nekoliko godina, od kada se intezivno interesuje za fotografiju.
All the love and pain – Fotografija: Željka Gavrilović
Zato je u pravu slikar mr Milomir Romanović kada u tekstu koji prati katalog izložbe kaže: „Svaka Željkina fotografija je posledica poetskog stava. Susret sa istinom. Ona ne koketira sa slikom-fotografijom, ne montira, ne aranžira. Ona je lovac, lovi trenutak, kada je priroda došla u susret čoveku….“. A ja dodajem, ne bezosećajni lovac na atrakciju, dokumentarnost, život, socijalu, „babe i tarabe“, već na svoje osećaje, koje veoma uspešno vizualizuje, što nam pokazuje ovom izložbom.
Outside inside – Fotografija Željka Gavrilović
Ovakve izložbe zaslužuju da se o njima piše, polemiše, da se pominju u diskusiji. Izložbe o kojima se ne piše kritički, i o kojima drugi ništa ne kažu, ili nemaju šta da kažu, brzo se zaboravljaju, jer ne bude, i služe samo zadovoljenju sujete autora.
Plakat nagradne teme za septembar 2016. - dizajn Marina Deli
Za septembar mesec 2016. godine nagradna tema je „KAPE I ŠEŠIRI“
Široka tema sa mogućnošću realizacije fotografija na zadatu temu od mrtve prirode, sportske fotografije do portreta i ulične fotografije. Nadamo se da će to biti inspiratiivno za učesnike takmičenja i da će iznaći dobro realizovano originalno rešenje. U odgovoru na temu mogu biti samo kape i samo šeširi a može i jedno i drugo, muški i ženski, za odrasle i dečiji. Treba se potruditi da kape i šeširi budu što više budu centar interesa fotografije, a ne da su onako uzgred da su ušli kao element u kadar kao deo nečije odeće.
NAGRADE:
Ovog meseca na nagradnom takmičenju FKV imamo tri nagrade, a to su dve nagrade koje dobijaju dva prvoplasirana takmičara za fotografiju i treća specijalna nagrada za najbolji komentar fotografije na sajtu.
1. Prva nagrada za fotografiju je PANASONIC PUNJAČ ZA ENELOOP BATERIJE BQ-CC18 + 4 AA ENELOOP BATERIJE od 1900mAh, koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru). Svakom fotografu baterije i punjač dobro dođu najviše za blic ali i kao izvor za najmodrniju led rasvetu.
2. Druga nagrada za fotografiju je knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE
“ Ova knjiga, apsolutno nije udžbenik o fotografijiu bilo kom vidu. Ova je knjiga za zaljubljenike u fotografiju kojima će čitanje ove knjige biti i nauk i zadovoljstvo i prolaženje kroz sopstveni život, osećanja, razmišljanja i iskustva. Knjiga podstiče i prepušta čitaocu, da po svom biću vrši redukciju materijala, procenjuje sebe, svoju širinu razmišljanja i usmerenost u fotografiji i bira teme koje će proširivati u svojim razmišljanjima. Knjiga ima dva lica, kada se čita u „jednom dahu“ i kada se sa pauzama čitaju odabrana poglavlja, birana prema trenutnom interesovanju čitaoca“ kaže u recenziji knjige Dragiša Radulović Majstor fotografije FSJ, AFIAP
Knjiga je velikog A4 formata i na 270 strana opisuje mnoge teme od studijskog rada, kompozicije, estetskih aspekata, moralnih aspekata fotografije, snimanja određenih motiva, razumevanja i tumačenja fotografije i mnogo drugog što je ovde teško nabrojati. Izvestan broj knjiga se može nabaviti i preko Fotografskog kluba Vojvodina po ceni od 1500 dinara, jer knjige više nema u prodaji.
3. Specijalna nagrada za najbolji komentar fotografije. Od ovog meseca nagrađujemo najbolje komentare ispod fotografija na sajtu FKV postavljen do 10. septembra 2016. godine. U konkurenciji učestvuju samo komentari koji analiziraju fotografiju sa likovno-estetske strane i moraju imati minimalno četri proširene rečenice o fotografiji. Nagrada su tri digitalna printa formata 30×45 cm vlastitih fotografija ili fotografija po izboru autora komentara.
ROKOVI:
Pozivamo sve ljubitelje fotografije da učestvuju u nagradnom takmičenju, a pobediće one fotografije koje vam se najviše dopadnu, i koja najbolje odgovore na zadatu temu. Ovakva tema zahteva poseban pristup i originalnost jer je to nešto što se posebno ceni, i po čemu želimo da naša fotografija ostane zapamćena u odnosu na druge. Rok za postavljanje fotografija je od 20. septembra 2016. godine do 5. oktobra 2016. godine u 23:00 časa. Glasanje počinje sa objavom teme, a završava se 10. oktobra 2016. godine u 23:00 časa.
Rok za glasanje je uobičajen, kao i nekih ranijih meseci. Maksimalno tri fotografije može postaviti jedan registrovani korisnik po nagradnoj temi, za taj mesec. Fotografije koje su već učestvovale na nekoj od mesečnih nagradnih tema na takmičenju FKV, ne mogu učestvovati opet u drugoj mesečnoj nagradnoj temi, bez obzira da li odgovaraju ili ne toj temi, i da li su ili ne dobile nagradu. Da bi postavljali fotografije morate se prvo registrovati na forumu FKV i malo sačekati da registracija bude primećena i validirana (nekoliko sati). Videti komentar dole ispod teksta o registraciji i načinu postavljanja fotografija i komentara.
Proglašenje pobednika će biti objavljeno do 12. septembra na sajtu Fotografskog kluba Vojvodina www.fkv.rs
Tema za sledeći mesec biće objavljena od 15. do 20. u mesecu.
Prve tri najbolje fotografije, u svakom od 12 poslednjih takmičarskih meseci, počev od oktobarskog takmičenja 2015. godine, će učestvovati na završnoj izložbi FOTOGRAFIJA GODINE nagradnog takmičenja Fotografskog kluba Vojvodina. Izložba će se održati u oktobru mesecu 2016. Žiri će odrediti pobedničku fotografiju, a autora očekuje značajna nagrada.
PROPOZICIJE:
Ostaju iste kao i predhodnog meseca, a formula za izračunavanje bodova je sledeća:
Broj bodova = (prosečna ocena zaokružena na ceo broj -zvezdice) x (broj datih ocena – vidljiv pored zvezdica) + (broj lajkova na sve komentare ispod fotografije – vidljivi pored komentara
Broj bodova za komentar = dobija se kao broj lajkova na određen komentar x broj pregleda fotografije
Za avgust mesec 2016.godine nagradna tema je „UHVATI LETO“
Mnoge utiske, koje u životu ponesemo, vežu nas za letnje doba. Svako ih na svoj način doživi, i pokušava da jednom fotografijom ovekoveči taj trenutak, u kome je leto predstavljeno na osoben način, kada ćemo se u budućnosti preko fotografije setiti i osećanja koja su nas obuzimala. Stvarajući kreativnu fotografiju, pokušavamo da lične utiske podignemo na jedan univerzalni nivo razumljiv svima, a sa puno izuzetnosti i neponovljivosti koje taj trenutak sadrži.
NAGRADE:
Ovog meseca na nagradnom takmičenju FKV imamo tri nagrade, a to su dve nagrade koje dobijaju dva prvoplasirana takmičara za fotografiju i treća specijalna nagrada za najbolji komentar fotografije na sajtu.
1. Prva nagrada za fotografiju je ADAPTER SA M42 NAVOJA NA NIKON ILI CANON FOTOAPARATE koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru). Ovaj adapter nam omogućava da neke od starih objektiva sa Praktika-Pentax M42 navojem iskoristimo za snimanje sa našim Nikon i Canon digitalim fotoaparatima. Tako da naši stari kvalitetni Carl Zeiss, Praktika, Pentax, Zenit objektivi koji su imali veliku blendu dobiju novu namenu.Takvi objektivi se danas kupuju za malo novaca.
2. Druga nagrada za fotografiju je knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE
“ Ova knjiga, apsolutno nije udžbenik o fotografijiu bilo kom vidu. Ova je knjiga za zaljubljenike u fotografiju kojima će čitanje ove knjige biti i nauk i zadovoljstvo i prolaženje kroz sopstveni život, osećanja, razmišljanja i iskustva. Knjiga podstiče i prepušta čitaocu, da po svom biću vrši redukciju materijala, procenjuje sebe, svoju širinu razmišljanja i usmerenost u fotografiji i bira teme koje će proširivati u svojim razmišljanjima. Knjiga ima dva lica, kada se čita u „jednom dahu“ i kada se sa pauzama čitaju odabrana poglavlja, birana prema trenutnom interesovanju čitaoca“ kaže u recenziji knjige Dragiša Radulović Majstor fotografije FSJ, AFIAP
Knjiga je velikog A4 formata i na 270 strana opisuje mnoge teme od studijskog rada, kompozicije, estetskih aspekata, moralnih aspekata fotografije, snimanja određenih motiva, razumevanja i tumačenja fotografije i mnogo drugog što je ovde teško nabrojati. Izvestan broj knjiga se može nabaviti i preko Fotografskog kluba Vojvodina po ceni od 1500 dinara, jer knjige više nema u prodaji.
3. Specijalna nagrada za najbolji komentar fotografije. Od ovog meseca nagrađujemo najbolje komentare ispod fotografija na sajtu FKV postavljen do 10. septembra 2016. godine. U konkurenciji učestvuju samo komentari koji analiziraju fotografiju sa likovno-estetske strane i moraju imati minimalno četri proširene rečenice o fotografiji. Nagrada su tri digitalna printa formata 30×45 cm vlastitih fotografija ili fotografija po izboru autora komentara.
ROKOVI:
Pozivamo sve ljubitelje fotografije da učestvuju u nagradnom takmičenju, a pobediće one fotografije koje vam se najviše dopadnu, i koja najbolje odgovore na zadatu temu. Ovakva tema zahteva poseban pristup i originalnost jer je to nešto što se posebno ceni, i po čemu želimo da naša fotografija ostane zapamćena u odnosu na druge.
Rok za postavljanje fotografija je od 20. avgusta 2016. godine do 5. septembra 2016. godine u 23:00 časa. Glasanje počinje sa objavom teme, a završava se 10. septembra 2016. godine u 23:00 časa.
Rok za glasanje je uobičajen, kao i nekih ranijih meseci. Maksimalno tri fotografije može postaviti jedan registrovani korisnik po nagradnoj temi, za taj mesec. Fotografije koje su već učestvovale na nekoj od mesečnih nagradnih tema na takmičenju FKV, ne mogu učestvovati opet u drugoj mesečnoj nagradnoj temi, bez obzira da li odgovaraju ili ne toj temi, i da li su ili ne dobile nagradu. Da bi postavljali fotografije morate se prvo registrovati na forumu FKV i malo sačekati da registracija bude primećena i validirana (nekoliko sati). Videti komentar dole ispod teksta o registraciji i načinu postavljanja fotografija i komentara.
Proglašenje pobednika će biti objavljeno do 12. septembra na sajtu Fotografskog kluba Vojvodina www.fkv.rs
Tema za sledeći mesec biće objavljena od 15. do 20. u mesecu.
Prve tri najbolje fotografije, u svakom od 12 poslednjih takmičarskih meseci, počev od oktobarskog takmičenja 2015. godine, će učestvovati na završnoj izložbi FOTOGRAFIJA GODINE nagradnog takmičenja Fotografskog kluba Vojvodina. Izložba će se održati u oktobru mesecu 2016. Žiri će odrediti pobedničku fotografiju, a autora očekuje značajna nagrada.
PROPOZICIJE:
Ostaju iste kao i predhodnog meseca, a formula za izračunavanje bodova je sledeća:
Broj bodova = (prosečna ocena zaokružena na ceo broj -zvezdice) x (broj datih ocena – vidljiv pored zvezdica) + (broj lajkova na sve komentare ispod fotografije – vidljivi pored komentara
Broj bodova za komentar = dobija se kao broj lajkova na određen komentar x broj pregleda fotografije
Prva nagrada za fotografiju "Usput 3" - autor Katarina Kosanović
Završeno je nagradno takmičenje Fotografskog kluba Vojvodina za mesec jul 2016. godine. na temu BRZINA. Dobili smo nekoliko izuzetnih odgovora na zadatu temu, tako da je do samog kraja bilo neizvestno ko će osvojiti koju nagradu. Fotografije koje su ušle u najuži izbor u 10 najboljih fotografija uglavnom su koristile tehničku karakteristiku fotografije da se dugom ekspozicijom, i tako dobijenom neoštrinom, stekne utisak brzine na fotografiji. Očekivao se i neki iskorak više, i bilo je takvih pokušaja kao Radobeova fotografija „U prolazu“. Samo jedan pokušaj je bio da se sport kao oblast gde brzine vladaju iskoristi za odgovor na temu, kao Bocky-jeva fotografija „Buterfly“, ali izgleda da nisu naišli na dovoljan odjek u ocenama da bi osvojile nagrade. Svima je u interesu da se preko ocene oseti mišljenje auditorijuma, zato je najbolje da se ocene pri prvom pregledanju fotografije, i da se što više fotografija oceni od strane svakog učesnika takmičenja, bio on takmičar ili samo neko ko posmatra fotografiju.
Prvu nagradu je osvojila Katarina Kosanović iz Novog Sada za fotografiju „Usput 3″ koja je dobila 42 boda i ona je osvojila nagradu DALJINSKI OKIDAČ ZA NIKON ILI CANON PO IZBORU koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru). BM-FOKUS se specijalizovala za prodaju fotoaparata i fotografskog pribora i opreme.
Prva nagrada za fotografiju „Usput 3“ – autor Katarina Kosanović
Drugu nagradu je osvojio Saša Lalić iz Sombora za fotografiju „Most„ koja je dobila 37 bodova i njemu pripada knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE
Druga nagrada za fotografiju „Most“ -autor Saša Lalić
Specijalnu nagradu za najbolji komentar fotografije osvojio je Dragan Lapčević iz Beograda sa osvojenih 785 bodova (dobija se kao broj lajkova na komentar x broj pregleda fotografije) On je osvojio umetničku sliku „Dva galeba“ dimenzije 29×40 cm rađenu kombinovanom tehnikom modne dizajnerke i slikarke Ivane Đukičin iz Novog Sada. Komentar je postavljen na prvonagrađenu fotografiju, deset dana pre nego što se znalo za nagradu.
Ostale autori sa liste 10 najbolje ocenjenih u nagradnoje temi „BRZINA“ su:
3. Zoltan Bisak iz Ivanova za fotografiju „Staircase“ sa osvojenih 35 bodova
4. Boris Mrđa iz Beograda za fotografiju „Buterfly“ sa osvojenih 33 boda
5. Boris Mrđa iz Beograda za fotografiju „Kinder“ sa osvojenih 31 bod
6. Đani Bardoti iz Rume za fotografiju „Noćna smena“ sa osvojenih 30 bodova
7. Đani Bardoti iz Rume za fotografiju „U mgnovenju“ sa osvojenih 28 bodova
8. Sanja Banika iz Novog Sada za fotografiju „Girl on fire“ sa osvojenih 22 boda (142 pregleda)
9. Dragan Lapčević iz Beograda za fotografiju „Poslednji voz za predgrađe“ sa osvojenih 22 boda(138 pregleda)
10. Zoran Radobeg iz Koceljeve za fotografiju „U prolazu“ sa osvojenih 21 bod
Redosled je određen na osnovu broja osvojenih bodova po pravilima i na bazi pregleda fotografija u momentu zaključenja takmičenja, ako je isti broj bodova. Sve fotografije možete videti na linkovima na koje kliknete u nazivima gore. Za veću fotografiju kliknite posle toga na tu fotografiju desnim klikom miša i izaberite veliku za pregled. Tako dobijate bolji prikaz i vernije boje i tonove.
Čestitamo nagrađenima i zahvaljujemo se svim učesnicima ovog takmičenja.
Sve primedbe na redosled možete poslati na mail office@fkv.rs u roku od 48 sati.
Katy Grannan (Keti Granan) Američki portretni fotograf. Rođena i živi u Arlingtonu, Masačusets (SAD), godine 1969. Radi za “The New York Times Magazine”. Diplomirala je na “University of Pennsylvania”, a magistrirala (MFA) je na “Yale University School of Art” 1999. godine. Izlagala je svoje fotografije širom Evrope i Amerike. Na fotografijama za “The New York Times Magazine”, Katy Grannan se fokusira na dirljivim detaljima kao što su nesavršene puti tinejdžera, realnost maloletničkog zatvora, post – traumatskog stresnog sindroma itd. Fotografiše i traži modele u svojoj okolini. Modeli biraju da li će ostati obučeni ili će biti fotografisani kao akt, na njoj ostaje kako će ih takve predstaviti kroz medij fotografije i iskazati njihovu ličnost. Rezultat njenih fotografije odražava intezitet odnosa između umetnika i modela. Subjekti se nalaze u centru i u direktnom suočavanju sa kamerom. Svaka fotografija odiše tenzijom prvog susreta. Njeni komercionalni radovi se razlikuju od ličnih, odnosi se na to da klijent ima svoje potrebe i upustva, takođe smatra da joj je to predah od umetničke prakse. Voli da pravi fotografije, jer je ona poput magije. Takođe govori o tome da je fotografija neka vrsta dozvole i način, katalizator za izvanredna iskustva koja u suprotnom ne bi bila moguća. To je zajednička nit između njenih ličnih projekata i naručenih poslova. Imala je u životu toliko trenutaka koje bi promenula, koja su dramatična, krajnje zemaljska ili izuzetna, ali svako iskustvo je privilegija i svaki predmet dostojan pažnje.
Fotografisala je kolor portrete američkih tanseksualaca, koji svojim pozama deluju kao da su sa druge planete, kao da ne pripadaju tu gde se trenutno nalaze, što implicira i realnost njihovog položaja u sadašnjem društvu. Govori nam o tome koliko su izdvojeni, neprihvaćeni u društvu i da se nalaze u zatvorenom krugu. Koristi se prirodnim svetlom, smešta modele u pejzaž, koji odiše samoćom
Serija fotografija pod nazivom ”Boulevard” (bulevar), fotografije iz ove serije su intimni porterti ljudi sa ulica Los Anđelesa i San Franciska, gde je ih fotografisala tri godine. Portrete opisuju stranci. Katy Grannan ima oštro oko i neverovatan talenat za osećaj kompozicije kao i da nas upozna sa njihovom intimnom pričom. Skreće nam pažnju na ljude pored kojih svakodnevno prolazimo i neobraćamo pažnju. Fotografisanje njenih modela ispred belih fasada nekih zidova uklanja bilo koji specifičan osećaj za mesto, skreće pažnju direktno na model, ulica može biti bilo gde i bilo koja. Pozadina je neutralna, ali su subjekti izvanredni i specifični da nema potrebe za bilo kakvom pozadinom, sva pažnja nam je direktno fokusirana ka modelima. Svaki lik na fotografijama nam priča svoju priču svojim karakternim i jedinstvenim crtama.
U novijim radovima Katy Grannan istražuje promenjiv indetitet subjekta, odnos portreta prema fotografiji. Fotografije su prepune dvosmislenosti, protivrečnosti, dokaz su o neporečivom suočavanju i spoznaju modela kao samog sebe. Radi fotografije velikih formata, ljudi koji žive na zapadnoj obali Amerike. Angažuje neprofesionalne modele, a najčešće im dozvoljava da izaberu samo svoje poze i kostime. U njenom radu se uočava veliki psihološki uvid. Tačke stvarnosti, fantazije, prolaznosti indentiteta dovedeni su u prvi plan. Pokazuje stanje uma. Oduvek je želela nešto drugačije od sredine, vešto organizuje portrete prikazujući neku vrstu pojačane stvarnosti. Fotografije imaju emocije, priču. Katy Grannan ima poseban način kako da prikaže akt u pejzažu, a to je upravo psihološki akt, koji nam govori o psihološkom stanju modela, odnos njega i prirode u kojoj se nalazi. Smešta modele u javnim parkovima čime su modeli svesni da su izloženi u javnosti, opasnostima prirode i istražuje upravu tu usamljenost pored toga što su to javne lokacije.
Rad Katy Grannan ima zajedničku tezu poput fotografa Diane Arbus, Nan Goldin.
Izlagala je na grupnoj izložbi “The Female Gaze Women Look At Women” žena slikara koje prikazuju ženske forme. Na ovoj izložbi su izlagale: Nan Goldin, Franceska Woodman, Diane Arbus, Cindy Sherman, Marina Abramović, Julia M. Cameron…
Za mesec jul 2016. godine nagradna tema je „BRZINA“. Pojam brzine uveo je u nauku Galileo Galilej definišući je kao pređeni put u jedinici vremena. Danas se u kolokvijalnom govoru pod brzinom podrazumeva svaki protok u vremenu. Današnje vreme je vreme brzine. Brzina je neraskidivo vezana i za fotografiju. Vreme ekspozicije je u stvarnosti brzina kojom zatvarač otvara protok svetlosti do filma ili senzora. Brzina je ograničena sa jedne strane mirovanjem, a sa druge strane brzinom svetlosti. Između je brzina svakog drugog kertanja. Brzina je relativna i zavisi od toga iz kog ugla, tj. iz kog sistema se posmatra kretanje. Sporost je isto brzina, ali manja od uobičajene ili očekivane. Odgovor na temu podrazumeva upotrebu svih fotografskih tehnika koji će proizvesti u oku posmatrača osećaj brzine, ili pak sporosti. Naravno sve treba kreativno uobličiti, izgraditi kompoziciju kadra tako da kod posmatrača izaziva estetski doživljaj. Vizuelno iskustvo i izbor motiva tu takođe igra veliku ulogu.
NAGRADE:
I ovog meseca na nagradnom takmičenju FKV imamo tri nagrade, a to su dve nagrade koje dobijaju dva prvoplasirana takmičara za fotografiju i treća specijalna nagrada za najbolji komentar fotografije na sajtu.
1. Prva nagrada za fotografiju je BEŽIČNI DALJINSKI OKIDAČ ZA NIKON ILI CANON u zavisnosti koji fotoaparat od ta dva proizvođača posedujete možete birati nagradu. Nagradu dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru)
2. Druga nagrada za fotografiju je izuzetnu knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE, koju ljubažnošću autora dodeljujemo za nagradu.
„Knjiga i eseji u njoj brane fotografiju od svođenja na trenutni dokument, događaj izazvan reakcijom na trenutni impuls i pokazuje da joj je, sa pravom, mesto u oblastima likovnih umetnosti. Fotografija je rezultat izbora autora sa mnogim znanjima i osećanjima, posledica ličnog stava prema svetu i svega onoga u njegovom razvoju koji je to uslovio. Čitalac će lako u svojim razmišljanjima ili u sećanjima o autorima-fotografima koje poznaje, već u našem okruženju naći veliki broj visoko obrazovanih, kulturnih ljudi, integralnih ličnosti u svom stavu prema svetu, a u njima otkriti, postojanje svojstvenog nemira i istraživačkog duha prisutnog u svakom trenutku.“ piše u prikazu o knjizi Dragiša Radulovič MF FSJ
Knjiga je velikog A4 formata i na 270 strana opisuje mnoge teme od studijskog rada, kompozicije, estetskih aspekata, moralnih aspekata fotografije, snimanja određenih motiva, razumevanja i tumačenja fotografije i mnogo drugog što je ovde teško nabrojati. Izvestan broj knjiga se može nabaviti i preko Fotografskog kluba Vojvodina po ceni od 1500 dinara.
3. Specijalna nagrada za najbolji komentar fotografije. I ovog meseca nagrađujemo najbolje komentare ispod fotografija na sajtu FKV postavljen do 10. jula 2016. godine. U konkurenciji učestvuju samo komentari koji analiziraju fotografiju sa likovno-estetske strane i moraju imati minimalno tri proširene rečenice o fotografiji. Specijalna nagrada je umetnička slika „Dva galeba“ dimenzije 29×40 cm rađena kombinovanom tehnikom modne dizajnerke i slikarke iz Novog Sada Ivane Đukičin.
Slika „Dva galeba“ – Ivana Đukicin
Opremanje slika koje nagrađujemo je omogućio naš sponzor firma ART NUOVO iz Sremske Kamenice
ROKOVI:
Pozivamo sve ljubitelje fotografije da učestvuju u nagradnom takmičenju, a pobediće one fotografije koje vam se najviše dopadnu, i koje najbolje odgovore na zadatu temu. Tema je široka i zahteva poseban pristup i originalnost, jer je to nešto što se posebno ceni, i po čemu želimo da naša fotografija ostane zapamćena u odnosu na druge.
Rok za postavljanje fotografija je od 20. jula 2016. godine do 5. avgusta 2016. godine u 23:00 časa. Glasanje počinje sa objavom teme, a završava se 10. avgusta 2016. godine u 23:00 časa.
Rok za glasanje je uobičajen, kao i nekih ranijih meseci. Maksimalno TRI fotografije može postaviti jedan registrovani korisnik po nagradnoj temi, za taj mesec. Fotografije koje su već učestvovale na nekoj od mesečnih nagradnih tema na takmičenju FKV, ne mogu učestvovati opet u drugoj mesečnoj nagradnoj temi, bez obzira da li odgovaraju ili ne toj temi, i da li su ili ne dobile nagradu. Da bi postavljali fotografije morate se prvo registrovati na forumu FKV i malo sačekati da registracija bude primećena i validirana (nekoliko sati).
Proglašenje pobednika će biti objavljeno do 12. avgusta na sajtu Fotografskog kluba Vojvodina www.fkv.rs
Tema za sledeći mesec biće objavljena od 15. do 20. u mesecu.
Prve tri najbolje fotografije, u svakom od 12 poslednjih takmičarskih meseci, počev od oktobarskog takmičenja 2015. godine, će učestvovati na završnoj izložbi FOTOGRAFIJA GODINE nagradnog takmičenja Fotografskog kluba Vojvodina. Izložba će se održati u oktobru mesecu 2016. Žiri će odrediti pobedničku fotografiju, a autora očekuje značajna nagrada.
PROPOZICIJE:
Ostaju iste kao i predhodnog meseca, a formula za izračunavanje bodova je sledeća:
Broj bodova = (prosečna ocena zaokružena na ceo broj -zvezdice) x (broj datih ocena – vidljiv pored zvezdica) + (broj lajkova na sve komentare ispod fotografije – vidljivi pored komentara)
Prva nagrada za fotografiju "By the river" - autor Zoltan Bisak
Završeno je nagradno takmičenje Fotografskog kluba Vojvodina za mesec jun 2016. godine. na temu LJUBAV. Iako laka i univerzalna, tema nije obilovala tolikom raznovrsnošću pristupa koliko se očekivalo. Naravno bilo je i izvrsnih odgovora na temu. Takve fotografije su ušle u najuži izbor u 10 najboljih fotografija, a najbolje su i nagrađene. Stiče se utisak da kada je tema laka i kada mislite da svi imaju odgovor na nju, to baš i nije tako, jer iako imaju dobru ideju, kod realizacije zaškripi, naročito kod kompozicije, i izbora svetla. Zbog toga prikaz radnje na fotografiji deluje nedorečeno, i nema dovoljno likovnosti. I autori mogu druge ocenjivati kao i ostali registrovani članovi sajta koji pregledaju fotografije. Ali kao da su se malo ustezali da ocene fotografije, nekim srednjim i nižim ocenama kada im se fotografija ne dopada, pa su takvu fotografiju ostavljali neocenjenu. Tako da je manji zbir ocena nego što je bio prethodnih meseci. Svima je u interesu da se preko ocene oseti mišljenje auditorijuma, zato je najbolje da se ocene pri prvom pregledanju fotografije.
Prvu nagradu je osvojio Zoltan Bisak iz Ivanova za fotografiju „By the river„ koja je dobila 69 bodova i on je osvojio nagradu TORBA ZA FOTAOAPARAT VANGUARD PEKING 10 koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru). BM-FOKUS se specijalizovala za prodaju fotoaparata i fotografskog pribora i opreme.
Prva nagrada za fotografiju „By the river“ – autor Zoltan Bisak
Drugu nagradu je osvojio Jan Valo iz Novog Sada za fotografiju „Vernost„ koja je dobila 55 bodova i njemu pripada knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE
Druga nagrada za fotografiju „Vernost“ – autor Jan Valo
Specijalnu nagradu za najbolji komentar fotografije osvojio je Dragan Lapčević iz Beograda sa osvojenih 460 bodova (dobija se kao broj lajkova na komentar x broj pregleda fotografije) On je osvojio umetničku sliku „Tajnovito skrovište“ dimenzije 29×40 cm rađenu kombinovanom tehnikom modne dizajnerke i slikarke Ivane Đukičin iz Novog Sada. Komentar je postavljen na prvonagrađenu fotografiju, mnogo pre nego što se znalo za nagradu.
Ostale autori sa liste 10 najbolje ocenjenih u nagradnoje temi „LJUBAV“ su:
3. Dragan Lapčević iz Beograda autor fotografije „Staza ljubavi“ koja je osvojila 46 bodova
4. Snežana Lukić iz Novog Sada autorka fotografije „Love“ koja je osvojila 26 bodova
5. Andrea Novak iz Kucure autorka fotografije „Zauvek moja“ koja je osvojila 24 boda
6. Andrea Novak iz Kucure autorka fotografije „Nedostaješ mi“ sa osvojenih 17 bodova
7. Dušanka Ljubojević autor fotografije „Sestre “ sa osvojenih 15 bodova (254 pregleda)
8. Dragan Lapčević autor fotografije „Različite ljubavi “ sa osvojenih 15 bodova (58 pregleda)
9. Đani Bardoti iz Rume autor fotografije „Porodica“ sa osvojenih 15 bodova (22 pregleda)
10. Đani Bardoti iz Rume autor fotografije „Zagrljaj“ sa osvojenih 11 bodova
Redosled je određen na osnovu broja osvojenih bodova po pravilima i na bazi pregleda fotografija u momentu zaključenja takmičenja, ako je isti broj bodova. Sve fotografije možete videti na linkovima na koje kliknete u nazivima gore. Za veću fotografiju kliknite posle toga na tu fotografiju desnim klikom miša i izaberite veliku za pregled. Tako dobijate bolji prikaz i vernije boje i tonove.
Čestitamo nagrađenima i zahvaljujemo se svim učesnicima ovog takmičenja.
Sve primedbe na redosled možete poslati na mail office@fkv.rs u roku od 48 sati.
I ove godine su, iako nešto drugačije od ranijih godina, održani „Dani fotografije u Srbiji“ u Čačku. 1 i 2 jula 2016. godine. Ovogodišnja manifestacija je počela predavanjem „Moje vreme, teme i dileme“ prof. Branimira Karanovića sa Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. U predavanju je prof Karanović napravio presek svog dosadašnjeg stvaralaštva koje je u početku nalazilo inspiraciju u filmskom crnom talasu. Kasnije u znakovnoj i grafičkoj umetnosti traži vizuelni smisao i potencijal, stvarajući fotografije u kojima kompozicijski dominira odnos total-detalj gde su dominirale specifičnosti konceptualne fotografije nadrealnog poetskog diskursa, koje ga po stilu odvajaju od nekih dominantnih pravaca u novijoj srpskoj istoriji fotografije. Puna sala je dobar znak interesovanja za Karanovićev rad i možda traženja novih pogleda u isčitavanju fotografskog rada profesorovog rada. Sam prof. Karanović veoma oprezno daje kvalifikacije o tome kuda ide današnja fotografija, a i o samom pojmu fotografske umetnosti ostajući na poziciji starog mudraca koji retoričkim pitanjem daje odgovor na postavljeno.
Predavanje prof. Branimira Karanovića : „Moje vreme, teme i dileme“
Potom su na manifestaciji otvorene dve međunarodne izložbe: „Prva kružna izložba Grand M.S:M. 2016“ koju organizuje Gradac foto-grupa koju sačinjavaju foto-klubovi iz Srbije, Makedonije i Crne Gore. Drugo, sigurno i najprijatnije iznenađenje manifestacije, je izložba Fotografskog centra iz Soluna koji vodi Vasilis Karkastelis, a čini je grupa mladih veoma nadarenih autora, koja preko saradnje sa festivalima, muzejima, galerijama unapređuje fotografiju na Balkanu kroz događaj pod imenom „Aspekti balkanske fotografije“
Otvorene su i tri samostalne izložbe mlađih autora Foto saveza Srbije, koji su posebno aktivni poslednjih godina na izlagačkom polju po raznim FIAP salonima, ali i samostalnim izložbama. To su Bojan Petrović – Bokac KMF FSS EFIAP/b iz Paraćina, Aleksandar Buđevac F1 FSS AFIAP iz Kragujevca i Damir Buzurović F1 FSS, AFIAP iz Čačka. Petrović se predstavio malim romskim pričama iz njhove svakodnevnice, uspevši da nenametljivo dopre do najtananijih emocija romske dece. Buđevac je saostalnu izložbu posvetio jednoj ženi, ali ne samo njoj, već je to ujedno emotivni pogled na sve žene, između sna i jave, želja i ograda životne svakodnevnice. Njegova Lenka poziranjem izlazi iz kanona uobičajene predstave o običnoj ženi. Buzurović minimalističkim likovnim prikazom traži odnose usamljenih likovnih elemenata u beskraju prostora pronalazeći večnost u samom trenutku snimanja, poigravajući se mekim, plitkim tonovima dobijenim dugom ekspozicijom kroz ND filter.
Aktivni učesnici izlagači i predavač na otvaranju Dana fotografije u Srbiji u Čačku 2016.
I na kraju je u galerijskom prostoru kafea „Žuta kuća“ održana izložba članova FKK Čačak, gde je osam najaktivnijih autora kluba izložilo svoje fotografije i to: Vojislav Vojo Pešterac, Zoran Milošević, Radenko Radovanović, Damir Buzurović, Branka Vučićević Vučković, Milica Đoković, Nenad Karapavloović, Martin Stamenković i Anđela Stanić. To je bilo i mesto druženja grupe fotografa koji su doputovala iz Grčke i fotografa iz Srbije, i prilika za razmene iskustva i pogleda na fotografiju. Izložba je grčkih fotografa je uveliko naznačila različit pristup fotografiji.
DANI FOTOGRAFIJE U SRBIJI ČAČAK 2016.
1 of 49
·
Aktivni učesnici izlagači i predavač na otvaranju Dana fotografije u Srbiji u Čačku 2016.
Drugog dana su nam domaćini organizovali izlet u Ovčar banju, splavarenje Zapadnom Moravom i posetu manastirima sa vodičima koji su detaljno objašnjavali istoriju ovih svetinja i prevodiocem na grčki tako da su se fotografi iz Soluna mogli upoznati sa srpskom istorijom. Zajednički ručak posle izleta, priče i utisci za stolom, a na kraju je razmena mišljenja o manifestaciji nastavljena u klubu. Čule su se samo pohvale za trud organizatora, i poštovanje vremena predviđenog programom.
Za razliku od ranijih godina kada je u okviru ove manifestacije bila i Republička izložba fotografija i izložba deset najuspešnijih autora Foto saveza Srbije, ovogodišnja manifestacija u Čačku ih nije imala, jer su one u maju mesecu održane u Beogradu u organizaciji Foto saveza Srbije. Stiče se utisak da su se članovi FKK Čačak potrudili da se nedostatak tih najznačajnih izložbi u Srbiji ne oseti na Danima fotografije, i da su sa minimalnim sredstvima uspeli da nastave kontinuitet održavanja te manifestacije u Čačku, istina u nešto izmenjenom obliku, ali sa proširenjem kroz međunarodnu saradnju. Imam utisak da će Čačani nastaviti i sledeće godine u ovogodišnjem ritmu. Čačani od svih gradova u Srbiji imaju najidealnije tehničke uslove za ovakvu manifestaciju, jer se veliki broj galerijskih prostora, za čak desetak fotografskih izložbi, nalazi u krugu od 500 m od samog centra grada. Po tvrdnji organizatora ni lokalna zajednica ne želi da izgubi ovakvu promociju grada, i spremna je da pomogne finansijski u skladu sa mogućnostima.
.
Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Mario Bralić i Milovan Ulićević
Još jedno veoma zanimljivo predavanje je održano u FKV. Ovo poslednje na kojem je gost bio fotograf Albert Gregorović, je bilo nešto sasvim drugačije. Imali smo predavača vrlo širokog obrazovanja, koji je mnogo godina posvetio proučavanju fotografije, kako teorijski tako i praktično. Zato se predavanje „Postprodukcija stvarnosti, kao lažiranje istine“ slušalo u najvećoj tišini, kako bi se veoma prodorne na momente i filozofske misli o fotografiji mogle pratiti. Kao u zbirci eseja prepunoj jezgrovitih razmišljanja autora eseja, tako je ovo predavanje pokrenulo mnoga pitanja na koje je Gregorović davao odgovore u sličnom maniru. Pedagoško iskustvo u predavanju na školama za profesionalne fotografe u svetu, podiglo je ovo predavanje na akademski nivo izlaganja. Na momente je Gregorović predavanje ukrašavao anegdotskim pričama iz svog života (kao ona sa Irvingom Penom, legendom fotografije, na skupštini WCPP), takvim da je publika mogla osetiti duboku poruku koje one nose. Skoro uvek je u njima bio jasan stav o fotografiji, kakav po njegovom mišljenju fotograf treba imati.
ALBERT GREGOROVIĆ U FKV
1 of 17
Predavanje Alberta Gregorovića
Predavanje Alberta Gregorovića
Predavanje Alberta Gregorovića
Predavanje Alberta Gregorovića
Predavanje Alberta Gregorovića
Predavanje Alberta Gregorovića
Predavanje Alberta Gregorovića
Predavanje Alberta Gregorovića
Predavanje Alberta Gregorovića
Predavanje Alberta Gregorovića
Predavanje Alberta Gregorovića
Predavanje Alberta Gregorovića
Predavanje Alberta Gregorovića
Predavanje Alberta Gregorovića
Predavanje Alberta Gregorovića
Predavanje Alberta Gregorovića
Predavanje Alberta Gregorovića
U drugom delu predavanja je na primerima svojih fotografija objašnjavao suštinu ideje u fotografiji i praktične načine realizovanja takvih ideja. Davao je pravila i savete pokazujući visok nivo praktičnog poznavanja analogne i digitalne fotografije, neprestalno uvezujući jednu i drugu za teoriju i suštinu same slike. Kako Fotografski klub Vojvodina snima ova predavanja, u jednom esejističkom tekstu, u delu sajta „teorija i istorija fotografije“, ćemo preneti delove onoga što je pažljiva publika mogla da čuje. Povodom gostovanja postavljena je izložba Alberta Gregorovića sa originalnim fotografijama velikog formata. Ostaje utisak da predavanje nešto drugačije od uobičajenog, manje populistično, više obogaćuje misli onim posvećenim koji su bili u prilici da to čuju, uz uslov da su oslobođeni sopstvene sujete i predrasuda. Slično predavanje ovom održanom u klubu, a prilagođenom ciljnoj grupi, je na Skupštini „Svetskog sabora profesionalnih fotografa“ (WCPP) održao Albert Gregorović, u pedeset minutnom izlaganju, što je po svedočenju, kao i u klubu, popraćeno dugim aplauzom.
Učesnici Drugog bijenala - Majstori fotografije u Kisaču
Možda je nekad neko postavio pitanje: da li postoji potreba za izložbom fotografija na kojoj će zajedno izlagati foto-amateri i profesionalni fotoreporteri, novinski fotografi i televizijski novinari, redovni profesori Akademije umetnosti i njihovi studenti, asistenti i profesori na visokoj tehničkoj školi za primenjenu fotografiju i Akademiji umetnosti, fotografi koji se bave komercijalnom i stok fotografijom i fotografi koji izlažu eksperimentalnu fotografiju, penzioneri i omladinci, početnici i majstori fotografije FSS, koji su bezmalo pola veka u fotgrafiji. I još svi u isto vreme na istom mestu.
Mihal Đurovka govori na otvaranju o izložbi
Odgovor je postoji. Jedna takva izložba je otvorena u subotu 4. juna 2016. godine u galeriji Slovačkog doma, u živopisnom selu Kisač, u srcu Bačke. Glavni organizator i nosilac ideje ovakvog okupljanja fotografa, kojima je fotografija prvenstveno velika ljubav, a onda sve ostalo, je Mihal Madacki (Michal Madacky) fotograf iz Kisača. On svojim fotografijama odavno čuva od zaborava ljude i promene ovog sela, većinom nastanjenog Slovacima.
Organizator izložbe i druženja Mihal Madacki (u belom)
Izložba je zamišljena kao bijenale fotografije, a prva je održana 2014. godine. Međutim ovogodišnje bijenale fotografije je prevazišlo po odzivu sva očekivanja organizatora, i na izložbi su svoja dela izložila 34 autora iz Vojvodine, koji u njoj žive i rade, ali ima fotografa koji su poreklom iz Vojvodine, ali su fotografsku karijeru gradili po Londonu i Bratislavi..
Velika posećenost izložbe je dokaz potrebe za ovakvim bijenalom fotografije u Kisaču
Izložba je nazvana „II bijenale – Majstori fotografije“, pri čemu svi autori nisu Majstori fotografije po tituli koja se dodeljuje za izlagačke uspehe u amaterskoj fotografiji. Naziv nije ni pežorativan obzirom na visok stručni i obrazovni nivo u fotografiji pojedinih fotografa, već je to naziv koji je odomaćen u kolokvijalnom govoru fotografa, kada se pohvaljuje pojedinac za dobro urađen posao, izložbu, fotografiju. Sam organizator to koristi kao uzrečicu u obraćanju kolegama, pa je to tako i ostalo u nazivu bijenala. Možda će ova izložba talentovanim mladim fotografima koji sad pohađaju završne razrede srednje škole ili akademije, a učestvuju prvi put na izložbi fotografija, biti podstrek da se posvete kreativnoj izlagačkoj fotografiji, i da jednog dana postanu i po zvanju Majstori fotografije FSS ili MFIAP-a
Utiske o ovogodišnjem bijenalu govori Milovan Ulićević
Pored većeg odziva ono što II bijenale odvaja od predhodnog je osetno veći odziv fotografa i ozbiljnije shvatanje uloge i značaja ovog bijenala. I druga odlika koja je obeležila ovo bijenale,je to što su se autori potrudili da u 3-4 fotografije kojima predstavljaju sebe na jednom panou naprave izložbene povezane celine. Neko je to uradio svetlom i motivom, iskusniji nadrealnom duhovitom pričom, ili konceptom zasnovanom na životnoj drami, eksperimentom, geometrijom i grafizmom linija i oblika. Zastupljene su neke tehnike analogne fotografije na baritnom papiru, digitalne fotografije na kolornom fotopiru, fotografije u tehnici digitalne štampe, ali i fotografije koje su fotošop kreacija ili eksperimenatalna fotografija. Fotografski motivi su različiti, ali je najviše zastupljena po oblastima interesovanja lajf fotografija, pejsaž, fotošop kolaži i eksperiment, makro fotografija, uz pojedinačne slučajeve sportske, akt, ili koncertne fotografije.
Na kraju otvaranja je Mihal Madacki predstavio svakog fotografa učesnika Bijenala
Naš domaći Miša Madacki je posle otvaranja priredio druženje, u kojem su uživali fotografi do kasno u noć. To je bila prilika za razmenu iskustava, ali i pričanje anegdota iz fotografskog života. Svako je tu hteo da se istakne što boljom i interesantnijom pričom koja je imala anegdotski završetak. Neko je, pola u šali, a pola u zbilji rekao, da bi naš domaćin mogao organizovati bijenale dva puta godišnje, umesto dvogodišnje. Svi su to osmehom prihvatili.
Zajednička fotografija sa druženja
Treba pomenuti fotografe koji izlažu fotografije, i bez kojih ne bi moglo biti ovogodišnjeg bijenala fotografije. A to su: Aleksandar Plačkov, Andraš Otoš, Andrea Mernjik, Bora Otič, Branislav Kokavec, Daniela Pavlovič, Darko Dozet, Dragan Kurucić, Dušan Kostić, Dušan Tordaj, Emilia Valenćik, Filip Bakić, Geza Lenert, Goran Mulić, Hana Tancik, Igor Bovđiš, Jan Agarski, Jan Valo, Jaroslav Kraljik, Jaroslav Pap, Jovan Popović, Martin Candir, Mihal Đurovka, Mihal Madacki, Milko Ribar, Milovan Ulićević, Mirko Bilek, Miroslav Pavlovič, Predrag Uzelac, Slađana Pantelić, Zoran Veselinović, Zorica M. Madžarević Matković, Željko Mandić i Željko Škrbić.
Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Jaroslav Pap i Goran Mulić
Fotografija "Sa Zlatibora" autor Albert Gregorović
Fotografski klub Vojvodina predstavlja fotografa Alberta Gregorovića iz Beograda, autora knjige „Raskrsnica duge – fenomen fotografije od analogne do digitalne“ Knjiga se dva meseca dodeljuje kao nagrada za najbolje fotografije na takmičenju na sajtu FKV. Predavanje će se održati u utorak 7. juna 2016. od 20 časova. Ovog izuzetno zanimljivog predavača je ovom knjigom dotakao mnoge teme od tehnike do estetike i esejistike, a neke od njih ćemo imati prilike da čujemo kroz predavanje i razgovor sa fotografom Gregorovićem. U sklopu ovog gostovanja biće postavljena i izložba originalnih radova Alberta Gregorovića u obimu koliko to prostor bude dozvoljavao.
Fotografija „Oluja“ autor Albert Gregorović
U plejadi mladih talentovanih fotografa koji su ušli u srpsku fotografiju pedesetih godina prošlog veka, uz Dragoljuba Tošića, Tomu Peterneka, Živka Janevskog, Đorđa Bukilicu, i niza drugih, bio je i Albert Gregorović, student mašinskog fakulteta. Sa mnogo novih ideja, posebnim pristupom u likovnim rešenjima i ogromnom radnom energijom u težnji ka perfekciji u svakom delu posla do gotove fotografije. Rezultat je bio više odličnih fotografija i niz nagrada na domaćim i međunarodnim izložbama.
Fotografija „Sa Zlatibora“ autor Albert Gregorović
„Raskrsnica duge“ je jedinstvena knjiga o fotografiji po načinu kako je osmišljavana i pisana (godinama, kako kaže autor), po broju naučnih oblasti o kojima se u njoj govori, po različitom načinu iznošenja činjenica:
a) pedantno, inženjerski precizno, navođenje tačnih obrazaca, fizičkih veličina, tabela i grafikona, formulisanje projekata, pravljenje planova.
b) sveobuhvatno, uvodi osećajnost autora, odnos ka modelu, prirodi modela, predmetu snimanja, neophodnu potrebu da postoje uzbuđenje i osećanja uvek kada namerava i sprema se da bilo šta snima.
c) esejistički, o pitanjima značajnim za pristup fotografiji, za njeno mesto u umetnosti, za ulogu umetnika, podstaknutih u njegovom nastavnom radu, u kome su raspričano izlagana mišljenja i stavovi ne samo autora nego i niza majstora fotografije, umetnika i mislilaca.
Knjiga: Raskrsnica duge-fenomen fotografije od analogne do digitalne
„Raskrsnica duge“ inicira još jedno pitanje koje traži odgovor. Kada je autor počinjao da živi i radi u fotografiji, količina saznanja u svetu se udvostručavala za pola veka, a sada se to dostiže za manje od deset godina. Gde je potreba za napisanom knjigom, gde je mesto starim saznanjima i starim iskustvima u vremenu koje ogromnom brzinom donosi nova? O čemu vredi pisati? Šta će ostati dovoljno trajno da preživi vreme „sušenja mastila“ (Ko zna šta je to mastilo?)? I sugeriše odgovor: pored činjenica u određenom istorijskom razdoblju, knjiga pokazuje i način razmišljanja čoveka i umetnika u tom vremenu. To poređenje može da donese novo bogatstvo i istine u proceni budućih pravaca u razvoju i načinu razmišljanja. Knjiga čitaocu u tome daje podršku, on prihvatanjem, dobija zadovoljstvo da nastavi u pravcima koji su mu nagovešteni ili napomenuti“ – piše u pogovoru o knjizi Dragiša Radulović MF FSJ
Autor knjige i fotografija ne pojavljuje se pred vama u smokingu s leptir mašnom, nego u carevom novom odelu, svom javno ogoljenom biću, sa hrabro nacrtanim metama na grudima i leđima. Na sreću rizik je minimalan, ostrašćeni zlonamernici su slabi strelci, dok su dobronamerni često slabovidi, pa nekad i slepi za grexove grešnika. Opredeljeni za lepotu samosvojnosti, biografije, tekstovi i fotografije su dokaz otpora bezumnom nasilju moćnih.
Fotografija „Polifem ajkula“ autor Alfred Gregorović
Predavanju i izložbi fotografija mogu prisustvovati besplatno svi koji se prijave na mail officе@fkv.rs do ponedeljka 6. juna 2016. godine u 23h Svi ostali sem članova Mense i Fotografskog kluba Vojvodina i onih koji se prijavili na vreme, plaćaju kotizaciju za ovo predavanje 300din. Na predavanju će se moći kupiti knjiga uz koju ide dodatak odštampane izabrane fotografije u velikom formatu.
Fotografija „Mladi“ autor Alfred Gregorović
BIOGRAFIJA: Albert Gregorović, dipl. maš. inž. (u penziji ), fotograf
Portret Alberta Gregorovića
Rođen 09.06.1935 u Vrbasu
Diplomirao na mašinskom fakultetu u beogradu 1966. Specijalnost: termoenergetika
Profesor akademije „IVAS“ (international visual art society )
Član EAP (evropske akademije za fotografiju)
P R O J E K T O V A N J E : procesne opreme, opreme za tng, grejanje i klimatizacija sa kotlarnicama,postrojenja za prečišćavanje pijaćih i otpadnih voda. Rukovođenje raz vojno istraživačkim projektima u oblasti tehničkih gasova , upravljanjeinvesticionim projektima na postrojenjima za preradu rečne vode u pijaću vodu Beograda i dr. Rukovođenje u privredi: direktor fabrike tehničkih gasova,potpredsednik za istraživanje i razvoj korporacije za tehničke gasove, predsednik poslovnog odbora i generalni direktor korporacije sa 30 kompanija u zemlji i inostranstvu, sa kompanijama sa zaiedničkim ulaganjima u zemlji i inostranstvu.
Z N A NJ E J E Z I K A : ruski, engleski, nemački, mađarski, srpski.
T E O R E T S K I S T R U ČN I R A D O V I : matematički model izbora optimalne lokacije za izgradnju postrojenja za razlaganje vazduha,primena teorije grafova na transportni problem distribucije tehničkih gasova,exergetski potencijal kao mera vrednovanja komponenata sinteznog gasa u petrohemiji kutina.
P U B L I C I S T I K A : monografija o fotografiji „Raskrsnica duge – fenomen fotografije od analogne do digitalne“ , Novi Sad 2008, 296 str.
A N G A Ž O V A NJ A : Predsednik udruženja profesionalnih fotografa SR Jugoslavije, predsednik saveza prijatelja Kine iz SR Jugoslavije, redsednik komiteta za delovanje i razvoj svetskog saveta profesionalnih fotografa (WCPP – world council of professional photographers), profesor IVAS (international visual art society ) akademije, član EAP (evropske akademije za fotografiju ).
N A G R A D E : nagrada za životno delo dodeljeno od mašinskog fakulteta beograd, društva inženjera i tehničara SRJ i časopisa procesna tehnika 1977. godine. Medalja Nikola Tesla dodeljena od nemačkog časopisa „Raum und Zeit“ (prostor i vreme) 1992g, za stručni rad “ Exergijski metod vrednovanja komponenata gasnih smeša“ pa je u jeku sankcija, kada je nemačka policija raspisala poternicu zbog kršenja sankcija, organizovana predaja medalje u Beogradu.
U k u p a n r a d n i s t a ž : 47 godina !!
Fotografija je dobar podsetnik pamćenju na važne događaje koji su se desili
Postoje neka predavanja koja se održe u FKV, pa se kasnije dugo prepričavaju. Pojedincima koji nisu prisustvovali, bude posle žao što ne mogu učestvovati u naknadnoj polemici koje predavanje izazove. Jedno od takvih je bilo i predavanje koje je 3. maja 2016. godine, održao Igor Čoko u Fotografskom klubu Vojvodina. Tiho i nenametljivo on je pokazao svojim fotografijama da posedije veliki elan u radu, da ideje strpljivo provodi do kraja projekta, promišljajući duboko o svakom narednom koraku.
Interesovanje je bilo veliko, da nije bilo mesta za sve zainteresovane
Srce tog predavanja je bila ekskluzivna priča, rad na specifičnom projektu „Zapisi iz ćelije br 12“, realizovanom u Okružnom zatvoru u Beogradu. Ceo projekat će biti predstavljen uskoro i kao štampana knjiga pod naslovom „Iza rešetaka“. Publika je čula mnogo specifičnosti u realizaciji ovog projekta, što je iniciralo brojna pitanja, i iznošenje iskustava iz psihijatrijske prakse, koja su se nadovezivala na ovu priču. Za kraj je ostalo jedno veliko ZRNO (GRAIN) da se postavi pod lupu publike. Iako nije bila glavna tema, to je bila dobra preporuka za praćenje sledećih brojeva svima koji su bili impresionirani prikazanim fotografijama iz elektronskog magazina GRAIN. A oni ostali, ako ih je uopšte bilo, da ne bi zaostali za trendom i aktuelnim pričama o fotografiji, takođe će morati pratiti Igorov i Marinin GRAIN. Čini se da ovakvih mladih ljudi, angažovanih i posvećenih, nedostaje na fotografskoj sceni Srbije.
IGOR ČOKO U FKV
1 of 27
Interesovanje veliko da nije bilo mesta za sve zainteresovane
Zajednička fotografija za uspomenu članova FKK ZENIT i gostiju
Danas je prava retkost da se sastane grupa entuzijasta i osnuje fotografski klub. Za takvu aktivnost treba dobra volja da se pretvori u inicijativu, a ona da se ili samostalno, ili uz pomoć prijatelja fotografa, postane stvarnost. Ipak, jedna od takvih grupa entuzijasta je u Vrbasu 21. aprila 2016. održala osnivačku Skupštinu Foto kino kluba ZENIT. Inicijativu za osnivanje kluba pokrenula je akcija grupe „3 objektiva“ koju čine Tomislav Peternek, Goran Kukić i Igor Mandić na izložbi grupe održanoj u Vrbasu pre nekoliko meseci. Njihova misija da se pored prezentacije fotografije u malim mestima posdstakne i osnivanje foto-klubova u tim mestima, naišla je na plodno tlo u Vrbasu. Ideja se dopala Momčilu Momi Aleksiću, članu nekadašnjegfoto-kino kluba, koji je šezdesetih godina postojao u Vrbasu. Moma je čovek od akcije, pa je raširio ideju gradom, i angažovao je čoveka spremnog da se uhvati u koštac sa svim organizacionim problemima Aleksandra Milatovića, dizajnera iz Vrbasa. Milatović je zavoleo fotografiju još davne 1979. i 1982. godine, kada je osvajao prva mesta na saveznim takmičenjima iz fotografije. Tehničku pomoć oko izrade dokumenata su zatražili, kako sami kažu, od veoma aktivnog Fotografskog kluba Vojvodina i predsednika FKV Milovana Ulićevića. Sve je bilo vrlo brzo spremno za najvažniji dan poslednjih godina na vrbaškoj fotografskoj sceni.
Obraćanje Tomislava Petrneka Skupštini Foto kino kluba ZENIT iz Vrbasa
Osnivačka Skupština je održana u svečanoj sali vrbaške Gimnazije „Žarko Zrenjanin“, a prisutni mladi entuzijasti, željni klupskih aktivnosti, su dobili podršku od počasnih članova nekadašnjih poznatih foto i kino amatera – Ivana Obrenova, Predraga Delibašića i Petka Koprivice. Skupštinu je vodila Silvija Jelačić kustos Vrbaške galerije, koja je saopštila odluke VUMA, i podsetila na istoriju foto i kino amaterizma u Vrbasu. U ime grupe „3 objektiva“ Tomislav Petrnek je u pozdravnoj poruci zaželeo klubu dug rad. On je ukazao da sve prepreke oko masovnijeg okupljanja mladih u foto klubove treba ukloniti.
Pozdrav prijateljskom foto klubu i želje za saradnjom u FSS – Milovan Ulićević
U ime Foto saveza Srbije, Milovan Ulićević član UO FSS, je pozdravio buduće članove i osnivače Foto kino kluba ZENIT, podsećajući ih na važnost lojalnosti klubu, koja će se u budućnosti meriti samo radom i zalaganjem za klub. Poželeo im je da klub, kao budući član Foto saveza Srbije, bude aktivan i masovan, bar koliko i Fotografski klub Vojvodina iz Novog Sada. Domaćine je obradovalo i prisustvo gosta iz Pariza fotografa Vlada Markovića, koji je svojim prisustvom dao još jednu lepu boju osnivačkoj Skupštini FKK ZENIT
Predsednik Foto kino kluba ZENIT Aleksandar Milatović se obraća Skupštini kluba
Budući predsednik Foto kino kluba ZENIT Aleksandar Milatović predložio je za svoje saradnike u izvršnom odboru kluba Ivu Kapšu, Biljanu Bajac, Milivoja Draganića i Ivicu Devčića, koji će mu najaktivnije pomagati u radu kluba. Za umetnički savet kluba su predloženi fotografi Rajko Karišić, Aleksandar Petrović i Ratko Nedović iz Kule. Predlozi su usvojeni jednoglasno. Počasnim gostima iz grupe „3 objektiva“ i Fotografskog kluba Vojvodina predsednik Foto kino kluba ZENIT Milatović je na kraju svečanosti podelio počasne članske karte u znak zahvalnosti za pomoć u osnivanju kluba.
Zajednička fotografija za uspomenu članova FKK ZENIT i gostiju
Klub će u svom radu koristiti prostorije nekadašnjeg bioskopa, koje mu je ustupio Kulturni centar Vrbasa. Tu će se održavati predavanja, a postoje i uslovi za organizovanje manjih fotografskih izložbi.
Zajednički u radu novog kluba elan mladih članova i iskustvo starijih članova FKK ZENIT
Po završetku osnivačke skupštine, nastavili su se razgovori o fotografiji do kasnih sati. Novi članovi vrbaškog Foto kino kluba su upijali savete i iskustva bardova fotografije Tome, Gorana, Vlada, ali i od nešto mlađih, po iskustvu, fotografa Ivana, Igora i Milovana.
Podela počasnih članskih karti zaslužnim gostima kluba
Naša je želja da što pre saznamo o aktivnostima Foto kino kluba ZENIT preko njihovog sajta, i da organizujemo zajednička druženja da bi se članovi što bolje upoznali. Želimo im uspešan rad.
Zajednička fotografija Foto kluba Valjevo i Fotografskog kluba Vojvodina
Fotografski klub „Vojvodina“ (FKV) je dva dana drugog i trećeg aprila bio u gostima prijateljskom Foto klubu „Valjevo“ (FKV). Fotografi iz Valjeva su se potrudili da nam boravak bude prijatan i da dođemo do izuzetnih motiva za fotografisanje. Obilazili smo lokalitete akumulacije „Rovni“, etno selo Bebića Luka, manastir Pustinja, gde su nas monahinje po starom običaju dočekale medom, rakijom i kafom, a zatim i planinu Medvednik gde smo u domu odseli i prespavali u Lovačkom domu. Zajednički ručak članova oba kluba je bila dobra prilika da probamo kako se slažu rakije valjevskog kraja, sa užičkim specijalitetim koje pripremila Slađa, i vojvođanskom štrudlom iz kuhinje Snežaninih kulinarskih recepata.
Predah u manastiru „Pustinja“ uz dobrodošlicu gostoljubivih monahinja
Sve je počelo inicijativom Željke Gavrilović i Jana Valoa (nije bio zbog obaveza) a onda su se pridružili inicijativi Milan, Vesna i Predrag iz Valjeva, Snežana, Slađana, Dušanka, Darko, Steva i Milovan i foto-izlet valjevskim planinama je mogao da počne. Na svakom je koraku nas dočekivalo gostoprimstvo, kako samo narod toga kraja ume. Odlazili smo puna srca, sa molbom domaćina da im kažemo gde fotografije objavljujemo, da bi ih pogledali i oni. Eto, ta moderna vremena, ne šalju se više fotografije ni u krajeve daleko od gradske vreve.
Etno selo Bebića Luka autentično sačuvani lokalitet starih srpskih kuća Foto: Milan MarkovićSrpska Toskana je ovaj valjevski kraj
Srpska Toskana, na šta nas podseća svojom valovitošću brežuljaka i smenom pašnjaka i šume valjevski kraj, uz umereno sunce koje nas je pratilo, je pravi raj za šetnju i fotografisanje. Društvo iz Foto kluba Valjevo se potrudilo da nam pokaže što više. Posebno smo bili impresionirani manastirom „Pustinja“. Deluje kao jedan otrgnut komad raja, koji je onda smešten kao oaza u jednu zabit, na obali reke Jablanice, daleko od svakog tuđinca koji ne zna da poštuje duhovnost naroda.
Sa domaćinima Lovačkog doma „Medvednik“ na rastanku
Domaćinski gulaš i pečena slanina majstora kuvanja Svetozara iz doma, širili su omamljujući miris pa često nismo imali mere u prejedanju. Zato su nam noge otežale drugi dan, nešto od fotoopreme koju smo nosili sa sobom, a ponešto i od obilate hrane. Srećom taj kraj obiluje prirodnim izvorima pa se žeđ lako gasila.
Nikako nam se nije odvajalo od prelepih pejsaža, pa smo do kasnog sumraka hvatali „još samo jedan kadar“ koji se već pri sledećem susretu sa pastirom i ovcama pretvorio u celu seriju. Cvetne livade bile su pravo mesto za opuštanje i odmor. Prosto se nismo mogli načuditi zašto sela izumiru i mladi ljudi odlaze u grad da udišu smog i hrane se hamburgerima.
DRUŽENJE FKV SA FOTO KLUBOM VALJEVO
1 of 33
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Druženje je tek početak, i svakako ga treba još više omasoviti, sa još fotografa iz oba kluba i organizovati večernje druženje, gde bi se prikazivale projekcije radova članova oba kluba. Ovo je lep početak jedne dobre saradnje.
Tekst: El commandante :)
Fotografije: FKV članovi
Video: Darko Dozet
