Umro je u devedest prvoj godini života Tomislav Peternek, najveći i najzačajniji fotograf Srbije, ali i sa prostora bivše Jugoslevije. Izvršio je veliki uticaj na sve fotogafe, pomerivši granice fotografije u Srbiji na nove kote, koje neće biti lako dostignute u budućnosti. Dosezao je fotografijama visine Magnumovih fotografa, pa je često i sa pravom govoreno da je on „srpski Henri Cartier Bresson“, zbog uticaja koji je izvršio na srpsku i jugoslovensku fotografiju.
Tomislav Peternek (1933-2024)
Svoje fotografsko stvaralaštvo započinje u novinskoj fotografiji, 1954. godine, došavši u Kragujevac, u redakciju lokalnog lista „Svetlost“, a profesionalno završava kao dugogodišnji urednik fotografije u NIN-u, gde je uradio preko 700 naslovnih strana. Njegovim odlaskom, danas se, posle sedamdeset godina, zatvara stvaralački kružni ciklus, koji je ovenčan mnogim nagradama i priznanjima profesionalnih udruženja i države Srbije.
Toma je uvek sa ponosom govorio da je fotograf amater, i pored bogatog profesionalnog rada, amater u izvornom smislu ljubitelja fotografije, koga ta ljubav svih ovih godina nije napuštala, i koju je uspešno prenosio na mlade fotografe.
Možda bi taj život s fotografijom najbolje opisale reči da je on stvaralac sa najviše „ikoničkih“ fotografija u jugoslovenskoj i srpskoj fotografiji. Ikoničkih u smislu prepoznatljivosti, vremenskoj nepromenjivosti, dometima i uticaju na dokumentarnu fotografiju.
Osobene po zabeleženom trenutku nekog događaja, fotografije Tomislava Peterneka počinju da žive, nezavisno od autora, i samog događaja. One postaju metafizički pokazatelj samog događaja, kroz likovno oformljenu priču, sveobuhvatnu i esencijalnu. Posle više decenija, naše kolektivno sećanje na događaj postoje onakvo kakvim ga je video i zabeležio objektivom Tomislav Peternek.
Takvi su primeri zemljotresa u Skoplju i Crnoj Gori, poplave u Metkoviću, studentskih demonstracija šezdeset osme u Beogradu, ratova na prostorima bivše Jugoslavije devedesetih, NATO bombardovanja 1999. i dr. Zato su njegove izložbe, ponovo postavljene posle pedeset godina, postale izložbe kolektivnog sećanja, a takve su na primer ona iz 2013. godine o zemljotresu u Skoplju, održana u tom gradu, i ona u Domu omladine u Beogradu, iz 2018. o studentskim protestima šezdeset osme godine.
Ali nije Toma imao sluha samo za velike ljudske nesreće i društvene promene. Ponajpre je video običnog, malog čoveka, njegovu životnu priču, socijalnu patnju, veselje i radost i potrebu da ga učini vanvremenskim.
Nije zaslužio Peternek divljenje samo za domete koje dostigao svojim fotografijama. Zaslužio je i za edukativni rad kakav je bio u Institutu za novinarstvo, posle koga su mnogi foto-amateri postali profesionalci, a neretko kasnije i nosioci najviših umetničkih zvanja. Danas skoro da nema redakcije gde ne radi kao foto-reporter neki od njegovih bivših đaka. To je bila svojevrsna škola novinske fotografije, u doba kada se to nije izučavalo na fakultetima bivše Jugoslavije.
Sećaće se Tomislava Peterneka u svim fotografskim udruženjima, foto-klubovima, foto-grupama, u kojima je uvek bio spreman da pomogne, održavši predavanje, učestvujući na foto-kursevima, otvarajući i selektujući izložbe, ili pak nalazeći reč koja podstiče, savetuje, inspiriše za dalji fotografski rad.
Posebno danas tuguju članovi Fotografskog kluba Vojvodina, čije je sve klupske izložbe otvarao, i rado gostovao u klubu. Pojedini kadrovi televizijskog serijala o Tomislavu Peterneku snimljeni su na njegovom predavanju našim članovima. Učinio nam je čast što je 2013. godine prihvatio da bude Počasni član Fotografskog kluba Vojvodina. Bio je gostujući predavač na višem kursu koji je naš klub organizovao.
Fotografski klub Vojvodina je predložio da se prva nagrada za životno delo Foto saveza Srbije dodeli Tomislavu Peterneku 2019. godine, na skupštini FSS u Kragujevcu, što je i usvojeno.
Mnogo puta sam bio u prilici da sa Tomom razgovaram o fotografiji, da upijam njegova razmišljanja i životno iskustvo, anegdote, lepe strane fotografskog rada, da pišem o njegovim izložbama, da čujem savet ili se raspitam preko telefona za njegovo zdravlje. Neizbežno je bilo pitanje: „Šta ima u Novom Sadu, Vojvođani, kako radi klub?“
Tužan zbog tvoje smrti, a ponosan na prijateljstvo sa tobom, večna ti slava i hvala!
Izložba Foto saveza Srbije „Na tragu svetlosti #11“ nastavila je da putuje po Srbiji. Juče je postavljena u Kulturnom centru Zrenjanina, a po rečima organizatorke likovnih događaja u Kulturnom centru Sandre Banjanin ovo je drugi put da se ova izložba održava u gradu na Begeju. Na izložbi su nagrađene fotografije sa raznih foitografskih konkursa i salona pod patronatom FIAP-a i FSS. Ukupno je postavljeno 176 fotografija od 56 autora.
Sandra Banjanin i Milovan Ulićević na otvaranju
Izložbu je otvorio član Upravnog odbora Foto Saveza Srbije Milovan Ulićević. Podsetio je na to da ovakva izložba iako ima revijalni karakter, ona ima neprocenjiv arhivski značaj za srpsku fotografiju. Postavivši sebi tri retorička pitanja o stanju fotografije u Srbiji, o autorskom kontinuitetu koji se oslikava kroz ovu izložbu, i o uticaju virtuelne stvarnosti i društvenih mreža na autorske domete on je napravio mali presek fotografske scene u Srbiji. Mali je broj posetilaca spram veličine grada. Ali i pored velike vrućine oni koji su najveći zaljubljenici u kreativnu dobro prezentovanu fotografiju na papiru nisu izostali. Zrenjeninci izložbu mogu pogledati do 20. jula 2017. godine.
Detalj sa otvaranja izložbe „Na tragu svetlosti “ u Zrenjaninu
U Novom Sadu se otvara FIAP izložbeni centar u petak 02.06.2017. sa početkom u 18 časova u Galeriji „Foto kluba Novi Sad“. Tim povodom biće izložene dve serije fotografija:
„Along the road“ – autor Riccardo Busi, MFIAP, EFIAP/p, HonEFIAP
„Mala foto prica sa vencanja mog druga Nenada“ – autor Branislav Brkic, MFIAP, EFIAP/s, HonEFIAP.
Pozivaju se svi ljubitelji fotografije na svečano otvaranje izložbe.
Galerija se nalazi u ulici Đorđa Nikšića Johana 17/7, Novi Sad.
Najznačajnija godišnja izložba Foto saveza Srbije, koja se po jedanaesti put održava, otvorena je sinoć 20.aprila 2017. godine u „Galeriji 73“ u Beogradu. Izložba „Na tragu svetlosti“ je ove godine i deo manifestacije „Beogradski mesec fotografije“. Pozdravnom rečju, i podsećanjem na obim i značaj izložbe, posetiocima se obratila direktorka „Galerije 73“ Mirela Pudar. U ime organizatora FSS izložbu je otvorio i o izložbi je govorio Milovan Ulićević član UO FSS. Analiziravši izložbu on je izneo mišljenje i o trenutnom stanju u izlagačkoj fotografiji pod patronatima FIAP i FSS, i o tome napisao uvodnik u katalog izložbe, koji ovde u celini prenosimo:
Autor fotografije: Božidar Vitas
Izložba „Na tragu svetlosti“ nagrađenih radova na izložbama pod patronatom FIAP-a i Foto Saveza Srbije ulazi u drugu deceniju, održavajući se jedanaesti put. To svakako zaslužuje poštovanje, koje uživa među fotografima koji su svoje delovanje vezali za kreativnu fotografiju, bilo da su amateri ili profesionalci. Na izložbi su fotografije autora koji su po mišljenju selektora, predsednika umetničkog saveta Aleksandra Kelića, najbolja fotografija od više nagrađenih, ako je autor imao više nagrada na raznim FIAP salonima, ili samo jedan nagrađeni rad, ako ih autor nije imao više. Sigurno da je selektor pri izboru imao ideju vodilju za konačan izgled cele postavke. Svi autori su na taj način predstavljeni sa po jednom fotografijom, a ukupno je 56 autora nagrađenih na izložbama održanim u 2016. godini, dok je 176 njihovih fotografija nagrađeno. Takva demokratičnost kod izlaganja radova je i logična, jer ne bi bilo u redu suprostavljati nagrade sa raznih salona, i još jednom ih žirirati i porediti međusobno neporedivo, kako po temi tako i po tipu salona fotografije. Jer ipak ova izložba ima revijalni, a ne takmičarski karakter.
Autor fotografije: Božidar Vitas
Po zamisli ova izložba dokumentuje stanje u grupnoj izlagačkoj fotografiji, a sam naziv govori da predstavlja svetlosni trag koji se ocrtao na fotografskom nebu Srbije. Prezentovana na najbolji mogući način, udružena sa reprezentativnim katalogom-knjigom sa svim izloženim radovima i popisanim nagradama, privlači pažnju javnosti i zauzima značajnu istorijsku ulogu u današnjem vremenu, u kome dominira virtuelna digitalna prezentacija fotografija, i kratkotrajni, neanalitički pogled na fotografiju. Ona tako vraća veru u tradicionalno poimanje uloge umetnosti kao estetskog pročišćenja duše onoga koji posmatra neko umetničko delo – katarzu.
Autor fotografije: Božidar Vitas
Gledajući ove fotografije, postavljaju se tri ključna pitanja, na koja ću pokušati da odgovorim.
Prvo je pitanje da li izložba daje objektivni presek stanja fotografije u Srbiji, i smer njenog razvoja, obzirom da gledamo fotografije – vizije velikog broja kreativnih fotografa? Na njega bih mogao odgovoriti potvrdno samo ukoliko se uzme u obzir nekoliko oblasti fotografije: one vezane za temu prirode, dokumentarne i socijalne fotografije, a nešto manje portrete i aktove. Stiče se utisak da odgovor na ovo pitanje upućuje na organizatore koji biraju teme za svoje izložbe, vodeći se finansijskom isplativošću organizovanja, a autori se prilagođavaju temi, kao i svojoj finansijskoj moći. Većina nagrada za fotografiju je osvojena na izložbama i salonima domaćih organizatora i žirirana od žirija sastavljenog od domaćih eminentnih fotografa i fotografa iz okruženja, manje-više istog fotografskog nasleđa. Međutim jedan veliki broj fotografa školovanih na akademijama, i višim školama, ostaje van ovog miljea, jer konceptualna, nadrealna, eksperimentalna i društveno angažovana fotografija, uz još neke druge, nisu predmet interesovanja organizatora, osim posredno, kroz slobodne teme, gde nailaze na slabiji odjek. To se onda direktno reflektuje na izložbu „Na tragu svetlosti“. Zato sam mišljenja da ova izložba ipak nije dovoljno objektivna slika stanja fotografije u Srbiji, ali se kao polazna tačka može uzeti za istraživanje o srpskoj fotografiji. Pošto drugih sličnih izložbi u Srbiji nema, samo širenjem članstva FSS u smeru obuhvatanja svih koji su vezani za fotografiju i povećanja uticaja FSS u društvu, kroz značaj očuvanja fotografskog nasleđa, ova objektivnost će se povećati.
Autor fotografije: Miki Veličković
Drugo pitanje je da li se može primetiti autorski kontinuitet i razvoj, posmatrajući nagrađene fotografije istih autora u poslednjih deset godina? Razmišljajući o tome, posmatrao sam fotografije u katalozima i zamislio da izmešam nagrađene fotografije iz raznih godina ne bih li primetio razliku. Došao do zaključka da vremenski sled u ovom nizu, a ni estetsku promenu, ne mogu da uočim. Jedino što mogu da primetim je da korak po korak udeo kompjuterske obrade u dokumentarnoj fotografiji raste, što tumačim tolerantnijim kriterijumima žirija prema toj pojavi kako godine odmiču. O valjanosti toga, nekom drugom prilikom. Na primer, na vrlo sličan način se prilazi dokumentarnoj ili portretnoj fotografiji danas i pre deset godina, osim u par ženskih fotografskih rukopisa, koji najviše ostavljaju po strani klasičnu LIFE fotografiju i idu u smeru nadrealnog.
Autor fotografije: Božidar Vitas
Takav jedan eksperiment je doveo do zaključka da autori koji dostignu određeni kreativni umetnički nivo, samodovoljni i uljuljkani, ne preduzimaju borbu sa medijem i ne istražuju ga, već ostaju kod svog stila, večno zaključani. Zato nam se i dešava da još uvek dobre fotografije iz osamdesetih i devedesetih budu nagrađene, iako smo ih dosta puta videli izložene. Kvalitet ne sporim, ali metodu, udeo u razvoju fotografije, praćenje nove estetike, vizuelno istraživanje, sporim.
Autor fotografije: Božidar Vitas
Treće i poslednje pitanje, koje se postavlja, je da li virtuelizacija svega postojećeg utiče na izložbu „Na tragu svetlosti“? Moje mišljenje je da pogotovo fejsbuk i ostale društvene mreže utiču negativno. Kako je način izlaganja na izložbama za fotografe skup, ako su dosledni sebi, oni već na početku odustaju i traže lakše puteve. Individualna, automarketing objava na fejsbuku donosi autoru progresivno lajkove, uljuljkuje njega samog, ali sa druge strane guši i obeshrabruje kreativnost mladih fotografa koji žele da istražuju svoj senzibilitet kroz fotografiju. Lažno ih usmerava u jednom jedinom pravcu koji donosi slavu. Međutim, malo je voljnih koji znaju i hoće da ih obuče i upute kako da njihove teme predstave na najbolji način. Zato jedan deo njih, koji se odluči za izlaganje, idu u smeru imitiranja starijih kolega, ili sličnih fotografa sa interneta, gubeći originalnost po cenu prijema fotografija na FIAP salonima. Drugi deo mladih se potpuno posvećuje samostalnim izložbama, koje onda nemaju kvalitet, jer fotografije ne nose ni zanat ni iskustvo i nisu prošle nikakve kritike i sudove, osim virtuelnih lajkova društvenih mreža ili drugarskih komentara „vrh brate“, super i sl.
Autor fotografije: Božidar Vitas
Možda je neko očekivao da ću nešto reći o pojedinačnim fotografijama na ovogodišnjoj postavci. Teško je to uraditi sa nekoliko reči, a da se ne ostane u ravni deskripcije fotografije, uz obavezno smeštanje u neku fioku kojoj pripada, što je očigledno i većini posetilaca ove izložbe. Za estetski i istorijski kontekst prikazanog treba više reči, pogotovo ako želimo da istaknemo i otkrijemo posebnost pojedinih fotografija, ali i zbirnu sličnost po motivu, estetskom pristupu, dokumentarnom značaju, sociološkom kontekstu ili semantičkom i semiotičkom značenju pojedinih fotografija.
Autor fotografije: Božidar Vitas
Ubeđen sam da bi na taj način trebalo da radi žiri, koji je te fotografije izabrao za najbolje, ili bar za nagrađene fotografije na domaćim salonima. Kada bi pored svake fotografije stajalo i usaglašeno mišljenje žirija, to bi uticalo edukativno i marketinški, i otklonilo sve nedoumice oko izbora fotografija za nagrade, pa i opravdalo novac koji autori odvajaju za kotizaciju. Na organizatoru je da to dodatno angažovanje i finansijski podrži. Ovakvo ulaganje bi se dugoročno vratilo kroz povećano interesovanje za učešće na salonima, a posredno bi se odrazio i na kvalitet izložbe „Na tragu svetlosti“. Tako bi i svesni i nesvesni uticaj društvenih mreža na odluke bio marginalizovan, jer pisana reč kritike ostavlja duboki trag i uticaj, dopunjujući vizuelno.
Autor fotografije: Božidar Vitas
Veliki doprinos izložbe „Na tragu svetlosti“ je i taj što će radovi koji su izloženi, ostati u arhivi Foto saveza Srbije kao trajan dokument o fotografskoj aktivnosti i dometima članova foto-saveza. Kako je u digitalno doba sve nestalno i veoma kratko traje, tradicionalan način čuvanja fotogarfija na papiru garantuje da ćemo u budućnosti imati potpuniji uvid na fotografsku sadašnjost. Vremenska distanca će tada odvojiti svaku subjektivnost od fotografije, pa će se onda pokazati i stvarni dometi današnje fotogafije u Srbiji.
U okviru Beogradskog meseca fotografije 1. aprila 2017. godine u TC „UŠĆE“ je otvorena veoma zapažena izložba „Reciklaža sećanja“ slobodnog umetnika Gorana Kukića. Petar Grimani je napisao kritički prikaz ove izložbe i mi ga u celini objavljujemo uz autorske fotografije Gorana Kukića i fotografije sa otvaranja.
Fotografija kao dokaz i objekt u službi koncepcije.
Goranovo putovanje prema ovoj izložbi započelo je jedriličarskom regatom koja spaja Herceg Novii Bari.U Bariju pronalazi neobično mjesto, svojevrstan deponij neobičnih predmeta svrstanih po nekoj svojoj slučajnoj logici, iracionalnom sustavu. S jedne strane,riječ je o otpadu, jer svaki od predmeta je van upotrebei više se ne koristi,a opet se radi i o jednoj vrsti kolekcije (nalik na Antimuzej V.D.T.)
Fotografija sa otvaranja: Miki Veličković
Dijelovi izrezbarenih kreveta, motora, lustera, lanci, pribor za jelo, kape, igračke, alati, odjeća, muzički instrumenti, reklame, šivaće mašine, skulpture… beskrajan niz predmeta koji više nisu u svojoj primarnoj funkciji…
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Lutke koje su bile manekenke i manekeni u izlozima ukombinirane u ovaj masivni amalgam kao da pričaju svoje priče, u kojima njihova vanvremenska idealna ljepota i karakter živog bića govore o nama.
Jedno je sigurno: svi ovi objekti bili su proizvodi ponuđeni u nekoj trgovini, svi su oni bili roba ili dio robe koja je čekala da je kupimo ili su služili u reklamne svrhe.
Plakat izložbe „Reciklaža sećanja“ Gorana Kukića
Svi govore o prisutnosti nas ljudi i o našim potrebama, odnosu konzumacije proizvoda i njihovog ograničenog vremena korištenja.Prisutnost tijela koje istražuje zatečeno stanje ostaje zabilježena očima promatrača koji svoj dolazak u ovaj improvizirani muzejdokumentira svojim fotoaparatom.
Fotoaparat bilježi, visokom tehničkom razinom i oštrinom dokumentira ovaj konglomerat, ali tu nije kraj kreativnog čina.
Fotografija sa izložbe autora Gorana Kukića
Goran Kukić je već u prijašnjim autorskim projektima spajao konceptualnost suvremenih umjetničkih praksi s postavom koji postaje ambijentalan i, zajedno s popratnim materijalima, katalogom i plakatom, zaokružuje u cjelinu koja ima svoj specifičan narativ.
Fotografija sa izložbe autora Gorana Kukića
«Imamo ideje i znanje», «Kroz ogradu», «JNA84» su projekti koji su potpuno različiti u izvedbi i motivu i vrlo su tematski čisto obrađeni,a zajedničke svima njima su promišljenost i zaokruženost upravo u interakciji i interdisciplinarnom pristupu, koji uključuje i rad sa suradnicima, da bi se, na kraju, dobile posebna priča i estetska cjelina.
Tako je i sa ovom izložbom.
Fotografija sa izložbe: autor Goran Kukić
S jedne strane, primitivni totemizam apliciran ukontekstu industrijskih proizvoda postaje kroz same objekte svjedok neke tihe, gotovo prešućene mitologije stvaranja konstantnog otpada. Groblja u slavu vječite mladosti i konzumerizma. Otpad pokazuje pravu stranu gomilanja i konstantnog jurenja prema novom. Pokazuje potrošnost u jednokratnosti korištenja i smrtnost sadržaja, dok forma ostaje bez mogućnosti nastavljanja izvornog života.
Oblicii dalje ostaju intrigantni, zanimljivi i na novi način lijepi, oni ovako dobivaju novi produženi život, poput filmskih zvijezda i manekena što se utiskuju u našim unutrašnjim nebesima. Emocionalno ih zatopljavamo i volimo onakvima kakvi su sada, kombiniramo i kreiramo novi život slažući objekte u nekom nadrealističnom snu na javi.
Širenjem palete potrebnih i nepotrebnih proizvoda, širi se karcinogeno razaranje tkiva biosfere. O tome ne razmišljamo doksu novi, sjajni i zavodljivi. Stvaranjem umjetnih i novih potreba, širi se i prostor konzumerističkog labirinta, u kojemu gubimo i identitet i novce, a zadovoljstvo koje dobivamo je obično kratkog vijeka i nije nužno vezano uz naše primarne potrebe.
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
«Antropocen» je ime koje su znanstvenici prihvatili za početak novog geološkog razdoblja, jer sve veći broj istaknutih geologa stratigrafa smatra da je Zemlja, nakon više od jedanaest tisuća godina epohe holocena – razdoblja klimatske stabilnosti, čime je bitno omogućen dosadašnji razvoj ljudske civilizacije – vjerojatno već ušla u novu epohu svoje četiri i pol milijardi godina dugačke povijesti: u antropocen. Izrazom „antropocen“ želi se upozoriti na postupno sve veći, a sad već moguće i odlučujući utjecaj čovjeka na stanje Zemljinog sustava.
Upravo postavljanjemovakve izložbe u šoping centar, i to na panoima koji su samostojeći objekti unutar kompletne artikulacije prostora, Goran Kukić postavlja ne samo izložbu nego i čitav spektar pitanja koja se radijalno šire i indirektno otvaraju puno veći prostor od onog koji nas dresira i fokusira na kupovanje.
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Pitanja koja iščitavam su: Što mi, zapravo, kupujemo? Što radimo u hramovima koji nas usisavaju i transformiraju u čiste konzumente? Što nam zapravo istinski treba?
Pitanja na koja postaje sve teže i teže naći pravi odgovor.
Fotografija sa otvaranja: Milovan UlićevićFotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Činjenica je da sve više nalikujemo na lutke iz izloga. U interakciji sa stvarnošću, zrcaljenja su uvijek najmanje obostrana, a odbljesci brojni.Goran Kukić ovdje zadržava ulogu svojevrsnog fotografa kroničara, koji bilježi zatečeno stanje bez mnogo intervencija. Odabirom mjesta izlaganja svojih radova koji su nastali negdjeu izmaknutom prostoru i bilježenjem motiva koji nije toliko čest, nudeći nam dijalog bez ambicija da nam proda svoje fotografije,Goran prezentira svoju ideju, koju prenosi fotografijom.
Zoran Milutinović, godinama je bio najuspešnijih autor Foto-saveza Srbije.
Fotografišući uglavnom prirodu i životinje, jedan je od retkih domaćih autora koji se uspešno nosi sa svetskim imenima u ovoj zahtevnoj fotografskoj disciplini.
Oni koji kažu da je za fotografisanje prirode potrebna specijalna, skupa oprema, zaboravljaju koliko je važno i poznavanje životinja i njihovih navika, strpljenje i spremnost da se dugo ostane skriven i nepomičan u ekstremnim vremenskim uslovima, da se predvidi nepredvidivo kretanje divljači i da se na kraju nada da će bar malo pomoći i sreća da bar jedan snimak bude napravljen ni prerano ni prekasno.
Oni koji poznaju ovakvog fotografa – Zorana MIlutinovića, biće iznenađeni izložbom „RASKRŠĆE“ kojim on ulazi u jedan za njega potpuno novi žanr, žanr novinske fotogrtafije. Oni koji Zorana Milutinovića poznaju kao čoveka koji je svoj život i radni vek posvetio lečenju ljudske duše i tela znali su da će se kad tad njegova emocija usmerena prema ljudskim sudbinama pojaviti i u njegovim fotografijama.
Serijom fotografija pod zajedničkim nazivom „RASKRŠĆE“ Milutinović nam prikazuje svoje viđenje sadašnjeg trenutka opterećenog velikim talasom izbeglica sa Bliskog Istoka za koji, sada je jasno, svet nema rešenje. To beznađe na jednoj strani i zbunjenost i nespremnost država na izbegličkom putu da na adekvatan način pomognu, ili prihvate ljude, ima i svoju sredinu, male velike ljude koji saosećaju, pomažu i čine sve što im savest nalaže.
Novinski fotografi kada su na zadatku pred sobom uvek imaju dva izbora. Ili će učestvovati u događaju, ili će ga fotografisati. Milutinović diskretno, izdaleka fotografiše izbeglice ni jednog trenutka ne remeteći niti usmeravajući dešavanja čime nam predstavlja maksimalno objektivnu sliku događaja koji snima. Zahvaljujući tome i širokom kadru, lako možemo da analiziramo mesto na kome je fotografija nastala, ljude, uslove u kojima se nalaze, da osetimo mraz, vetar, miris.
Tek na kraju ovog fotografskog eseja koji nastaje poslednje dve godine, a ne prestaje ovom izložbom, primetićemo krupnije kadrove, znak da je Zoran pre tog snimka bio direktan ali i diskretan učesnik. On čitavog života ljudima pomaže tako da samo oni i on dele zajedničku tajnu jednog bola.
Izložbu raskršće možemo posmatrati na nekoliko načina. Možemo ući u galeriju, brzo proći pored svih fotografija i steći osnovnu informaciju o temi koju je autor obradio i sadržaju fotografija. Za one koji nisu površni, koji imaju vremena i želje da ove fotografije pogledaju polako, da se udube u ono što nam pokazuju, Zoran im, opet diskretno, daje priliku da otkriju tajnu koja svaka fotografija nosi. Večeras, ja ću vam otkriti tajne nekoliko fotografija. Na vama, posetiocima je da otkrijete ostale od ukupno 33 fotografije.
Tekst napisao:
Zoran Đorđević
Majstor fotografije FSS
EFIAP, ULUPUDS
Tomislav Petrnek autor Izložbe - autor Rajko Karišić
U Maloj galeriji Doma Vojske Srbije, juče 3.marta 2017. godine, otvorena je samostalna izložba fotografija barda fotografije na ovim prostorima, gospodina TOMISLAVA PETERNEKA, pod nazivom „45 paklenih noći nad Beogradom“. Na izložbi su predstavljene fotografije snimljene tokom NATO bombardovanja Beograda 1999. godine. Goste je, u ime organizatora pozdravila potpukovnik Biljana Pašić dok se prisutnima svojom besedom o autoru i njegovim radovima obratio Dušan Milovanović, istoričar umetnosti iz Beograda. Na kraju se prisutnima obratio i sam autor, Tomislav Peternek, vidno uzbuđen, koji je, na kraju svoga obraćanja, istakao da on, kao autor, donira kompletnu izložbenu postavku Ministarstvu odbrane Republike Srbije jer, kako je istakao, ovi eksponati mogu samo njima i da pripadaju…
Poštovani, ovom mojom malom foto pričom pokušaću da Vam dočaram atmosferu u Maloj galeriji tokom čina otvaranja ove značajne izložbe koju ćete moći da posetite do 27. marta ove godine. U prilogu ovoga teksta je i kompletan tekst gospodina Dušana Milovanovića pročitan na samom otvaranju izložbe.
Istoričar umetnosti Dušan Milovanović govori na otvaranju
Na otvaranju je prisutnima Dušan Milovanović, osvrćući se na događaje iz 1999.godine, opisao značaj izložbenih fotografija i i njegov tekst prenosimo u celini:
„Poštovani,
Misao Patrijarha Srpskog Germana “Oprostiti, ne i zaboraviti“izrečena je u duhu hrišćanskog dobrotoljublja i čini se, da se u sledu događaja nekako izlizala i izgubila biblijsku potenciju, ili u najmanju ruku dovela u sumnju mnoštvo na srpskim prostorima,napaćeno tokom minulog veka.
Kada se jednom o nešto saplete, to je slučaj; dva puta na istoj prepreci, već je glupost; svako sledećesudaranje može da izvede jedino – idiot.
Zaboraviti se ipak, zaista, zaista vam kažem – nikako ne sme!
A treba li oprostiti?
Jer, pamti li se da su “saveznici“ u Velikom ratu Srbima često bili “gori od Nemaca“;
Tokom Drugog svetskog rata, pamte li se sva nepočinstva od strane Sila Osovine, ali i Saveznika pa i “istokrvne braće drugih ispovesti“; i na kraju – može li ko da zaboravi Agresiju NATO Alijanse 1999. godine, s posledicama čiji teret će vući sve generacije, u nedogled u budućnosti?
Plakat izložbe „45 paklenih noći nad Beogradom“
Psihološka dvosmislica “Oprostiti, nikako i zaboraviti“ nikako nas ne može odvestii do njenog rešenja. Jer u pominjanim vremenima viteštvo, Ženevska i druge konvencije o humanosti, svi sporazumi, preporuke i dokumenta Lige Naroda i Ujedinjenih Nacija za Srbe su jednostavno prenebregnuti, i ovaj narod je doveden u poziciju da treba da se potčini ili mu sledi brisanje sa mape sveta. Kako, uostalom, drugačije razumeti najveću Alijansu ikad sačinjenu u istoriji ratovanja, koja kreće na SRJ, sve da satre ( 24. mart-10. jun), udruženim snagama 19 zemalja (SAD, Velika Britanija, Belgija, Holandija, Danska, Island, Češka, Francuska, Nemačka, Mađarska, Italija, Španija, Grčka, Turska, Kanada, Norveška, Poljska, Portugal, Luksemburg)? Među njima su i bivši “saveznici“. A pamti se da niko nije odbio. Istine radi, u redovima Alijanse ta akcija se zvala Operacija Savezničkih sila (en. Operation Allied Force), dok su je Oružane snage SAD zvale Operation Noble Anvil, odnosno Operacija Plemeniti Nakovanj.
Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata, a 1.150 borbenih aviona istreslo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, bacio 37.000 „kasetnih bombi“, upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom i druga nedozvoljena sredstva. Prema proceni Vlade Srbije u bomardovanju je poginulo najmanje 3. 200 ljudi, od kojih 89 dece; po nekim izvorima – podleglo je skoro 4.000, a ranjeno i povređeno više od 12.500 osoba. Nedavno objavljeni zvanični podaci Ministrastva Odbrane Srbije govore o 1.008 ubijenih vojnika i policajaca. Uništena infrastruktura zemlje, preko 100 milijardi dolara materijalne štete, otkinuto Kosovo od Srbije, pripremljen teren za otcepljenja i stvaranje novih, nakaznih “država“ samo su neki od rezultata ovog “poduhvata“. Pribrojmo još i nemerljivi uticaj radijacije nastao posle upotrebe zabranjene municije s osiromašenim uranijumom, koji žanje nezapamćenu žetvu po Srbiji i Srpskim zemljama.
1 of 22
Autor fotografije: Rajko Karišić
Autor fotografije: Rajko Karišić
Autor fotografije: Rajko Karišić
Autor fotografije: Rajko Karišić
Autor fotografije: Rajko Karišić
Autor fotografije: Rajko Karišić
Autor fotografije: Rajko Karišić
Autor fotografija Rajko Karišić
Autor fotografija Rajko Karišić
Autor fotografije: Rajko Karišić
Autor fotografije: Rajko Karišić
Autor fotografije: Rajko Karišić
Autor fotografije: Rajko Karišić
Izuzetna poseta na otvaranju - Autor fotografije Rajko Karišić
Autor fotografije: Rajko Karišić
Autor fotografije: Rajko Karišić
Može li se oprostiti?
Na kraju, 2007. u Vašingtonu je otvoren Muzej holokausta, a na vernisaž nije pozvan ni jedan predstavnik naroda Srbskog i nijedan dokument o stradanju Srba nije izložen. Ovakvo patološko i hronično stanje mržnje, ili neodnosa ako vam je lakše, produžava se dakle i shodno sledu prethodnih događaja. I kraj mu se ne nazire.
Sme li im se oprostiti?
Jer, beskrajno okretanje “i drugog obraza“ prvi su prekinuli mudri Jevreji. Da li je vreme da i Srbi zauvek odustanu od te mazohističke prakse? Naravno, uznemiriće se liberali i svi gadljivi na sopstveno poreklo. Velikodušnoim prepuštamo prvenstvo u isticanju, njihovih obraza.
Pamtimo misao velikog nemačkog filosofa Artura Šopenhauera: “Oprostiti i zaboraviti znači stečena dragocena iskustva baciti kroz prozor“. I još: oproštaj, bez sankcija istovremeno abolira zlikovca i daje šansu sledećoj generaciji da ponovi nedela. Sme li se ovaj narod i dalje činiti neveštim, “pacifistom“, “hrišćaninom“, ili jednostavno – blesavim?
Jedan od onih koji svakako pamte, a oprašta li – samo on zna, jeste veliki srpski umetnički fotograf, gospodin i ljudina Tomislav Peternek. Plod njegove borbe protiv NATO agresije čini impresivno svedočanstvo o nepočinstvima i njihovim gadostima, ovoga puta spakovan u format 45 paklenih dana. Svedok sa kamerama, naučen od početka da samo svedočanstvo sa lica mesta – jeste ispravno svedočanstvo – učinio je poduhvat, i iz dana u dan beležio zverstva nevidljivih neprijatelja. Koliko li se puta tih dana prolomilo psovki – molitvi – “a što ne izađete na crtu, smradovi?“; i koliko doskočica za oborenih 70-tak njihovih letilica – “Izvinite, nismo znali da su nevidljive“; koliko li se samo akumulisalo besa dok su sejali smrt i rasap po svemu šta im je bilo po volji, i na dlanu… Dotle je Tomislav, po krovovima, na nasipima, sa zemlje… osmatrao i snimao same trenutke eksplozija i urušavanja, da bi zatim sasvim “obradio“ njihove posledice. Spremnost – spretnost, analitičnost, radinost mu nikada nisu nedostajali. Ovo pred nama, međutim nekima budi sumnju da je sve to delo samo jednog čoveka. Kako je postigao, kako je znao gde će se dogoditi, kako tamo stizao, kakvom brzinom je morao da snima, da dorađuje, smišlja šta dalje (?)… da bi u sasvim rđavim uslovima uspevao i da šalje obilje svedočanstava širom sveta.
Autor fotografije: Rajko KarišićIzuzetna poseta na otvaranju – Autor fotografije Rajko Karišić
Nazvaćemo to Peternek expres. Neki mu i nisu verovali, pa je morao dodatno da osnaži i dokazuje verodostojnost snimaka; drugima nije bilo jasno otkud toliko, takvih, tačnih informacije o metama i događajima. Nisu mogli da zamisle da Peternek radi na mnogo kanala, a da pri tom ima i savršenu anticipaciju. Opasnost je njegovo zanimanje, dokazao je to tokom života bezbroj puta. A ovoga se (samo) ozračio pored radiaktivnih antena na beogradskim zgradurinama. Ali, žilave je on sorte, ni radijacijom mu se ne može doakati!
Iz ogromnog korpusa fotografija Ciklusa bombardovanja Srbije, Peternek je odbrao 24 događaja, predstavio ih u gro planu, a ispod svakog, u frizu postavljene su fotografije o posledicama zločinačkog akta. Ovakav iskaz može da se čita i kao mračna saga zbitija. Ispod oskrnavljenog neba Otadžbine.
Sve što je Peternek dosada snimio i sačuvao, od najstarijih fotografija iz 50-tih godina prošlog veka do današnjih dana predstavlja nacionalno blago koje se mora čuvati, štititi, predstavljati… da bi služilo osnaženju pamćenja i svega što za tim sledi. Odavno je njegova kolekcija prevazišla mogućnosti ličnog fonda. Nacionalne institucije bi trebalo da se zainteresuju i otpočnu staranje o fotografskom fondu Tomislava Peterneka.
Ciklus o bombardovanju svakako pripada i istoriji Srpske Vojske, i u svakom smislu zaslužuje da ona u budućnosti o njemu vodi računa. Jer ove fotografije zauvek čuvaju istinu i o herojstvu vojnika, rezervista i naroda, oklevetanih za zločine; da bi oni što kleveću – izašli iz svojih ljuštura i rupa i zločine nad njima činile.
I još jednom, ovo je delo u prilog nezaborava, uz koga se opraštenje nikako ne rimuje.
U pameti se, narode, i jadni i slavni!“
Jedna izuzetna postavka, neuobičajena po konceptu, a još više po prezentaciji unutar galerijskog prostora, je izložba „Lekcije iz 91“ koju je osmislila kustoskinja Sandra Vitaljić. Izložba je otvorena 28. februara 2017. u Muzeju istorije Jugoslavije i predstavlja izbor ratnih fotografija, koje su snimili mnogobrojni fotoreporteri slovenačkih, hrvatskih i srpskih medijskih kuća, i koje u datim istorijskim okolnostima predstavljaju pogled na ratna dešavanja u toku i posle 1991. godine na prostoru bivše Jugoslavije. Pored fotografija izložene su i naslovne strane novina i novinski članci, medija zaraćenih strana iz tog doba.
1 of 17
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Izložba podstiče na duboko razmišljanje i prati je muk posetilaca dok je posmatraju, a kao aura nad izložbom se nameće pitanje: Zašto je svim narodima Jugoslavije, tako gorka spoznaja o sebe samima, trebala da se desi?
Izložba u Beogradu je bila u organizaciji Foto saveza Srbije i njoj su prethodile izložbe u Zagrebu u okviru festivala „Organ vida“ i izložba u Mariboru, dok je sledeća destinacija Berlin. Sigurno je u tome i simbolika zbog uticaja koji je Berlin imao na balkanska dešavanja. Izložbi su prisustvovali kao gosti Foto saveza Srbije organizatori izložbi iz Maribora i Zagreba. Možete je pogledati do 26. marta 2017. godine, a ako delite moje mišljenje, da je fotografija najbolji i najobjektivniji dokument vremena, ovu izložbu ne smete propustiti. A istina o ratu je uvek negde između.
Jučerašnji dan zaljubljenih 14.02.2017. je bio i jedan poseban dan zaljubljenika u fotografiju. Tog dana je održan prvi online sastanak Fotografskog kluba Vojvodina. To je još jedno unapređenje koje nam je savremena tehnologija omogućila, a koju ćemo koristiti za dogovor i edukaciju članova kluba. To će biti dopuna redovnim sastancima kluba, koji će se i nadalje održavati, već samo dopuna kada klubu tako bude odgovaralo.
Online sastanci će nam omogućiti da u rad kluba uključimo i one zaljubljenike u fotografiju, koji zbog udaljenosti od Novog Sada nisu u mogućnosti da prisustvuju sastancima, predavanjima i kursevima o fotografiji, a želeli bi da se uključe u rad jednog od najaktivnijih fotografskih klubova u Srbiji.
Zajednička fotografija za uspomenu članova FKK ZENIT i gostiju
Danas je prava retkost da se sastane grupa entuzijasta i osnuje fotografski klub. Za takvu aktivnost treba dobra volja da se pretvori u inicijativu, a ona da se ili samostalno, ili uz pomoć prijatelja fotografa, postane stvarnost. Ipak, jedna od takvih grupa entuzijasta je u Vrbasu 21. aprila 2016. održala osnivačku Skupštinu Foto kino kluba ZENIT. Inicijativu za osnivanje kluba pokrenula je akcija grupe „3 objektiva“ koju čine Tomislav Peternek, Goran Kukić i Igor Mandić na izložbi grupe održanoj u Vrbasu pre nekoliko meseci. Njihova misija da se pored prezentacije fotografije u malim mestima posdstakne i osnivanje foto-klubova u tim mestima, naišla je na plodno tlo u Vrbasu. Ideja se dopala Momčilu Momi Aleksiću, članu nekadašnjegfoto-kino kluba, koji je šezdesetih godina postojao u Vrbasu. Moma je čovek od akcije, pa je raširio ideju gradom, i angažovao je čoveka spremnog da se uhvati u koštac sa svim organizacionim problemima Aleksandra Milatovića, dizajnera iz Vrbasa. Milatović je zavoleo fotografiju još davne 1979. i 1982. godine, kada je osvajao prva mesta na saveznim takmičenjima iz fotografije. Tehničku pomoć oko izrade dokumenata su zatražili, kako sami kažu, od veoma aktivnog Fotografskog kluba Vojvodina i predsednika FKV Milovana Ulićevića. Sve je bilo vrlo brzo spremno za najvažniji dan poslednjih godina na vrbaškoj fotografskoj sceni.
Obraćanje Tomislava Petrneka Skupštini Foto kino kluba ZENIT iz Vrbasa
Osnivačka Skupština je održana u svečanoj sali vrbaške Gimnazije „Žarko Zrenjanin“, a prisutni mladi entuzijasti, željni klupskih aktivnosti, su dobili podršku od počasnih članova nekadašnjih poznatih foto i kino amatera – Ivana Obrenova, Predraga Delibašića i Petka Koprivice. Skupštinu je vodila Silvija Jelačić kustos Vrbaške galerije, koja je saopštila odluke VUMA, i podsetila na istoriju foto i kino amaterizma u Vrbasu. U ime grupe „3 objektiva“ Tomislav Petrnek je u pozdravnoj poruci zaželeo klubu dug rad. On je ukazao da sve prepreke oko masovnijeg okupljanja mladih u foto klubove treba ukloniti.
Pozdrav prijateljskom foto klubu i želje za saradnjom u FSS – Milovan Ulićević
U ime Foto saveza Srbije, Milovan Ulićević član UO FSS, je pozdravio buduće članove i osnivače Foto kino kluba ZENIT, podsećajući ih na važnost lojalnosti klubu, koja će se u budućnosti meriti samo radom i zalaganjem za klub. Poželeo im je da klub, kao budući član Foto saveza Srbije, bude aktivan i masovan, bar koliko i Fotografski klub Vojvodina iz Novog Sada. Domaćine je obradovalo i prisustvo gosta iz Pariza fotografa Vlada Markovića, koji je svojim prisustvom dao još jednu lepu boju osnivačkoj Skupštini FKK ZENIT
Predsednik Foto kino kluba ZENIT Aleksandar Milatović se obraća Skupštini kluba
Budući predsednik Foto kino kluba ZENIT Aleksandar Milatović predložio je za svoje saradnike u izvršnom odboru kluba Ivu Kapšu, Biljanu Bajac, Milivoja Draganića i Ivicu Devčića, koji će mu najaktivnije pomagati u radu kluba. Za umetnički savet kluba su predloženi fotografi Rajko Karišić, Aleksandar Petrović i Ratko Nedović iz Kule. Predlozi su usvojeni jednoglasno. Počasnim gostima iz grupe „3 objektiva“ i Fotografskog kluba Vojvodina predsednik Foto kino kluba ZENIT Milatović je na kraju svečanosti podelio počasne članske karte u znak zahvalnosti za pomoć u osnivanju kluba.
Zajednička fotografija za uspomenu članova FKK ZENIT i gostiju
Klub će u svom radu koristiti prostorije nekadašnjeg bioskopa, koje mu je ustupio Kulturni centar Vrbasa. Tu će se održavati predavanja, a postoje i uslovi za organizovanje manjih fotografskih izložbi.
Zajednički u radu novog kluba elan mladih članova i iskustvo starijih članova FKK ZENIT
Po završetku osnivačke skupštine, nastavili su se razgovori o fotografiji do kasnih sati. Novi članovi vrbaškog Foto kino kluba su upijali savete i iskustva bardova fotografije Tome, Gorana, Vlada, ali i od nešto mlađih, po iskustvu, fotografa Ivana, Igora i Milovana.
Podela počasnih članskih karti zaslužnim gostima kluba
Naša je želja da što pre saznamo o aktivnostima Foto kino kluba ZENIT preko njihovog sajta, i da organizujemo zajednička druženja da bi se članovi što bolje upoznali. Želimo im uspešan rad.
Jedan vrlo značajan događaj za fotografiju će se održati u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu. Sigurno najpoznatiji fotograf sa prostora bivše Jugoslavije, Tomislav Peternek , predstavlja svoj umetnički i profesionalni rad na retrospektivnoj izložbi „ŽIVOT“ koja se otvara 31. marta 2016. godine u 19 časova u okviru meseca fotografije koji se održava u Beogradu. Presek više od šest decenija fotografskog rada, će biti prikazano na ovoj izložbi. Tomislav Peternek je počasni član Fotografskog kluba Vojvodina na šta smo posebno ponosni.
Tomislav Peternek Majstor fotografije FSJ od 1967
Izložbu će otvoriti Slavko Timotijevič istoričar umetnosti. Za vreme trajanja izložbe se organizuje projekcija dokumentarne televizijske serije u 5 projekcija po 55 minuta. Scenario i režija je Miladin Čolaković a ostvarena je u produkciji produkcijske kuće BIBERCHE. Jedan deo kadrova u ovoj dokumentarnoj seriji je snimljen i na predavanju Tomislava Petrneka pre nekoliko godina u Fotografskom klubu Vojvodina. Na dan otvaranja će biti prikazana projekcija kratkog filma „NA KRAJU MILENIUMA“ rađenog po fotografijama Tomislava Peterneka, a u režiji Nikole Stojanovića, i uz muziku Ksenije Zečevič.
Tomislav Peternek retrospektivna izložba 31. marta do 23.aprila 2016. godine
Svako ko se ozbiljnije bavi amaterski fotografijom, ili je pak profesionalac, treba posetiti ovu izložbu koja traje do 23. aprila 2016. godine. Bez poznavanja rada Tomislava Peterneka ne možemo potpuno poznavati ni srpsku, ni jugoslovensku fotografiju, ali ni vreme i srećne godine života koje su ostale za nama, kako i sva ona previranja i tragedije koje su se desile posle, a koje je zabeležio fotoaparatom Tomislav Peternek, dragi i uvaženi prijatelj FKV.
Ruski muzej fotografije iz Nižnjeg Novgoroda raspisao je konkurs za učešće na 7. voložskom bijenalu fotografije, rok za prijem radova je 14. jun 2016. godine. Na bijenalu biće primane kolekcije fotografija u dve teme: Umetnička fotografija i Novinska fotografija (Bez upotrebe Foto šopa). Zahvaljujući prijateljstvu fotografa Novog Sada i Nižnjeg Novgoroda autori iz Srbije oslobođeni su plaćanja participacije.
USLOVI ZA UČEŠĆE
1. Na konkursu mogu učestvovati profesionalni fotografi i zaljubljenici u fotografiju.
2. Prihvataju se kolekcije od 3 do 6 radova ujedinjene u jednu temu, ideju ili vizuelno rešenje. Fotografije ne smeju biti nastale pre 2010. godine.
Svaki autor može poslati na konkurs ne više od tri kolekcije, tj. ne više od 18 fotografija. Poslednji rok za prijem radova je 14. jun 2016. godine.
3. Poleđina svakog rada treba da sadrži: ime i prezime autora, naslov rada, datum snimanja, punu adresu, melj i telefon. Autori koji šalju svoje radove elektronski potrebno je da u imenu fajla naznače ime fotografije i ime autora a ostale podatke treba da navedu u mejlu.
4. Žiri ima pravo da se smanji broj kolekcija, ali nema pravo da smanji kolekciju.
6. Autori najvjboljih fotografija biće nagrađeni u kategorijama „art – i pres foto“
1. mesto – diplomu I stepena, spomen nagradu;
2. mesto – diploma II stepena, spomen nagradu;
3. mesto – diplomu III stepena, spomen nagradu.
7. Svaki učesnik završne izložba će dobiti katalog.
8. Radovi (kolekcije) potrebno je da se dostave i u elektronskoj verziji da bi mogle da budu štampane u katalogu.
Zahtevi za slike: 300 dpi, JPG (min. 3200 piksela po dužoj strani). Diskovi sa elektronskim verzijama radova za katalog poslati zajedno sa fotografijama. Printani radovi uz koje ne bude dostavljen prateći CD sa fajlovima u elektronskom obliku, neće biti predstavljeni u katalogu izložbe.
Kolekcije koje budu poslate elektronski biće ravnopravno žirirane, a one koje žiri uvrsti na izložbu biće otprintane o trošku Muzeja fotografije i nakon izložbe ostaće u fundusu Muzeja.
9. Spisak primljenih radova i rezultati rada žirija biće objavljena na sajtu Ruskog muzeja fotografije www.fotomuseum.nnov.ru
10. Kotizacija za učešće – Autori iz Srbije oslobođeni su plaćanja participacije zahvaljujući fotografskim vezama proizašlim iz okolnosti da su Novi Sad i Nižnji Novgorod gradovi pobratimi, dok za učesnike iz Rusije i drugih država ona iznosi 500 rubalja ili oko 6 evra.
11. Fotografije na konkurs možete poslati ili klasičnom poštom u za to predviđenim pakovanjima ili mejlom.
– Ako su radovi poslati elektronskom poštom, organizator štampa rad formata 30h45 iz sredstava organizatora, rad se potom ne vraća autoru već ostaje u depou muzeja fotografije.
12. Organizatori garantuju da će se profesionalno odnositi pri radu i prometu fotografija, ali ne snose odgovornost za njihovo oštećenje prilikom poštanskog transporta.
13. Organizatori imaju pravo da koristite slike u svrhe reklamiranja festivala, ali nemaju pravo da ih koristite u komercijalne svrhe.
14. Slanjem rada na konkurs, autor se slaže i prihvata u potpunosti uslove i propise takmičenja i garantuje da on ima autorska prava ili dozvolu od vlasnika autorskih prava na izlaganje poslatih radova.
15. Fotografije treba poslati na adresu:
Ruski muzej fotografije
ul. Piskunova, d. 9a
603005, g. Nižnji Novgorod
Autori koji radove šalju elektronski uredno obeležene treba da ih pošalju na: rmfmuseum@mail.ru
Kalendar takmičenja i izložbe:
– rok za prijem radova je 14. juna 2016. godine
– 1. faza rada žirija, selekcija radova u postavku izložbe 20. jun 2016. godine
– 2. faza rada žirija, određivanje dobitnika nagrada 7. jula 2016. g.
– otvaranje izložbe, nagrađivanje, master-klase 6-8-9. jula 2016. g.
– rad izložbe 7. jul – 31. jul 2016. godine.
– povratak radova autorima septembar – decembar 2016. godine
Ponekad je izložba fotografija u maloj sredini značajniji događaj za tu sredinu, od neke velike izložbe za veliki grad. Fotografski klub Vojvodina će uvek na svojim stranama pružiti podršku takvim nastojanjima širenja fotografije. Zato vam predstavljamo „Treću izložbu rumskih fotografa“, interesantnu izložbu, koja će sigurno imati odjeka među mladim fotografima Rume i bliže okoline.
Izložbu je otvorio Nenad Vukelić, grafički urednik Kulturnog centra Ruma, koji za Fotografski klub Vojvodina govori o izložbi:
„Izložba rumskih fotografa pod nazivom 3. RUF otvorena je u petak 19. februara i trajaće do 29. februara ove godine. Ovo je treća po redu izložba fotograifje ovog tipa koja se održava u Kulturnom centru, u organizaciji Kulturnog centra. Počeli smo 2014. godine i želja nam je da se i narednih godina okupljamo na ovaj način i time promovišemo kako fotografiju kao umetnost tako i autore koji se njome bave. Ove godine okupili smo 14 autora različite starosne dobi, izloženo je oko 40 radova a tema je bila slobodna. U odnosu na prethodne godine kvalitet samih radova se podigao na viši nivo i izlagači su primetno napredovali u svom radu.“
Fotografija autorke Dragane Gačić Pribičević
„Mladi autori su pokazali da poseduju potencijal za dalji rad a kod onih malo starijih je sad već primetan određeni nivo zrelosti i iskustva koji se ogleda u izboru tema, kreiranju kompozicije i odabiru tehnike rada. Do sledećeg RUF-a imamo celu godinu pred nama, nadamo se da će biti plodna i da ćemo na sledećoj izložbi imati priliku da ugostimo mnogo više autora.“
Fotografije Milenko Mrvoš
.
Tekst i fotografije pripremio:
Aleksandar Marjanović
Udruženje novinara Srbije (UNS), Udruženje fotoreportera Srbije (UFOS), Foto-asocijacija Vojvodine (FAV), Centar za razvoj fotografije (CRF) i Organizacija fotografskih autora (OFA) traže od narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije da na sutrašnjem zasedanju glasaju protiv predloga autentičnog tumačenja člana 2. stav 2. Zakona o autorskim i srodnim pravima koji je Skupštini dostavio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavsto.
Usvajanjem pomenutog autentičnog tumačenja, Skupština bi prihvatila da fotografija „koja se pojavljuje i preuzima u elektronskom obliku, bez obzira da li je originalna duhovna tvorevina“ izgubi autorsko-pravnu zaštitu. Na taj način, jedino autori fotografija (od svih autora autorskih dela) bili bi lišeni autorsko-pravne zaštite.
Takođe, usvajanjem ovakvog tumačenja, Zakon o autorskim i srodnim pravima biće protivrečan samom sebi jer je u članu 2, stav 2. fotografija posebno istaknuta kao autorsko delo.
UNS, UFOS, FAV, CRF i OFA pitaju narodne poslanike da li su spremni da preuzmu odgovornost, kada fotografima oduzmu zaštitu autorskih prava, za odštete koje bi država Srbija morala da im zbog toga nadoknadi ukoliko pravdu budu tražili u Evropskom sudu za ljudska prava?
UNS, UFOS, FAV, CRF i OFA ukazuju na činjenicu da je ovakvo tumačenje doneto bez javne rasprave, bez konsultovanja struke i da predstavlja proizvoljno tumačenje zakona, tim pre što nije konsultovan nijedan autoritet u ovoj oblasti.
Prigovor na predlog autentičnog tumačenja Zakona o autorskim i srodnim pravima
Organizacija fotografskih autora (OFA) zajedno sa Centrom za razvoj fotografija (CRF) i Foto asocijacijom Vojvodine (FAV) uložila je prigovor na predlog autentičnog tumačenja člana 2. st. 2 tačka 9) Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Potpisnik prigovora na predlog autentičnog tumačenja – je i UFO Srbija – čiji je predsednik udruženja Srđan Ilić, među prvima organizovao i potpisao prigovor koji je predat pisarnici Skupštine. Izvinjamo se Srđanu, jer prigovor sa pečatom udruženja nije skeniran, a predat je u jednom primerku pisarnici Republike Srbije.
Pozivamo sve ljubitelje kreativne fotografije na svečano otvaranje prve izložbe fotografija „ČOVEK I ENERGIJA 2015“ u organizaciji Fotografskog kluba Vojvodina. Izložba će biti otvorena u Foto galeriji „148+“ u petak 11.12.2015. godine u 19.30 časova. Adresa održavanja izložbe je Novi Sad, Bulevar oslobođenja 22. Na otvaranju ćemo uručiti medalje salona fotografije i pohvale nagrađenim autorima.
Biće nam drago da svojim prisustvom uveličate ovaj događaj.
Fotografski klub Vojvodina iz Novog Sada (FKV) se ove godine po treći put uključuje u svetsku humanu akciju i nosilac je akcije HELP PORTRET na nivou grada Novog Sada i Vojvodine. Akcija će se odvijati 5. decembra 2015. godine istovremeno, u raznim ustanovama na pet lokacija u Novom Sadu, Futogu i Sremskoj Kamenici.
HELP PORTRET je zajednica fotografa, udruženih širom sveta kako bi svojim znanjem i veštinama na neki način pomogli ljudima u svojoj zajednici i naveli ih da još više zavole fotografiju. Svake godine u jednom izabranom danu za akciju fotografi širom sveta fotografišu siromašne ljude, decu bez mogućnosti da sama naprave svoj portret, starije ljude i sve one koji nisu u mogućnosti da dođu do fotografije svog portreta ili studijske fotografije. Zatim se fotografije izrađuju i poklanjaju onim ljudima koje smo fotografisali.
Ove godine sarađujemo u formiranju fotografskih ekipa sa profesorima i studentima Akademije umetnosti u Novom Sadu – smer fotografija i sa profesorima i studentima Visoke tehničke škole strukovnih studija u Novom Sadu – smer primenjena fotogafija.
Akciju sprovode fotografske ekipe koje sačinjavaju od 3 do 5 ljudi kao fotografi, šminkeri, rekviziteri koje će na lokacijama domova Gerontološkog centra Novi Sad, (prihvatilištu za beskućnike u Futogu, i više lokacija domova za stare osobe u Futogu i Novom Sadu) i u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, fotografisati korisnike i poklanjati im fotografije.
Akcija se realizuje uz svesrdnu podršku našeg donatora FOTO STAR- ELIT iz Novog Sada, koji će uraditi laboratorijski sve fotografije.
Ova akcija je ranijih godina popraćena sa velikim interesovanjem, a najveću nagradu smo dobili u osmehu korisnika u trenutku kada su dobili svoju fotografiju, i kada su se osećali ushićeno što je njihov lik ostao zabeležen za budućnost. Mnogi su nam tada rekli da se i po više decenija nisu fotografisali i da im je to jedan od najdražih poklona koji su dobili. Svi zajedno ćemo se potruditi da i ove godine izmamimo dosta osmeha.
Pozivamo i druge organizatore u Srbiji akcije HELP PORTRET 2015 da pošalju fotografije sa sličnih akcija pa ćemo ih rado objaviti u objedinjenom prikazu na web stranama Fotografskog kluba Vojvodina.
Izložba fotografija dr Radivoja Simonovića biće otvorena u svečanoj sali Muzeja Vojvodine, u Dunavskoj 35, 6. oktobra u 19 časova, a povod je istoimena monografija koja je izašla iz štampe.
Dr Radivoj Simonović (1858-1950), lekar, fotograf, naučnik širokih vidika, poliglot. Intelektualac velikog kalibra i savremenik svih bitnih događaja s kraja 19. i početka 20. veka koji su obeležili modernu epohu. Družio se sa najznačajnijim ljudima koji su ostavili neizbrisive tragove u istoriji i kulturi na našim prostorima!
Jovan Cvijić, Vasa Stajić, Laza Kostić i Đorđe Natošević, samo su neki od njih. Klinički centar u Somboru i danas nosi ime dr Radivoja Simonovića.
Zaljubljen u fotografiju, shvatajući moć fotografskog materijala koji ostaje za večnost, sa kamerom je proputovao prostore Balkana, vraćajući se nekima kao što je planina Velebit čak sedamnaest puta.
Ljudi u svom prirodnom okruženju, njihove nošnje i običaji, nastambe, poslovi koje obavljaju, fotografije geomorfološkog i botaničkog sadržaja samo su deo etnografskog blaga koje je za ovim izuzetnim čovekom ostalo u posedu Muzeja Vojvodine. Tačnije, 1414 velikih staklenih negativa, 1250 fotografija razvrstanih u 14 albuma i 32 klišea.
Za sada, iz štampe je izašla prva knjiga njegovih fotografija koje nas vode kroz prostore današnje Vojvodine, Srema, Bačke i Banata, zatim kroz zapadni Srem, Slavoniju, Podravsku i Podunavsku Baranju
Izuzetan događaj za fotografsku istoriografiju dogodio se 17. septembra 2015. predstavljanjem monografije „Koreni fotografije Novog Sada“ autora Borivoja Mirosavljevića MF FSJ. Pred prepunom svečanom salom Gradske kuće uz prigodan poetsko-muzički program izvođenjem dela Isidora Bajića i čitanjem poezije Jovana Grčića Milenka. Sa uvažavanjem i značaju knjige govorili su redom: predsednik Društva novinara Vojvodine Mladen Bulut, upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević – Bugarski, muzejski savetnik u Muzeju Vojvodine Suzana Milovanović, direktor Istorijskog arhiva Petar Đurđev i sam autor Borivoj Mirosavljević. Ovo je osma po redu knjiga njegove kapitalne „Antologije vojvođanske fotografije“, čiji je prvi tom objavljen 2000. godine.
Naslovna strana knjige
Kao jedan od izdavača Društvo novinara Vojvodine ovom monografijom ponovo pokreće svoju izdavačku delatnost. „Samo onaj novinar koji napiše vrednu knjigu je zaokružio svoj novinarski rad“ istakao je Mladen Bulut, nadajući se da će Mirosavljevićevo zalaganje za Muzej fotografije jednog dana postati realnost, i da će mu se želja ostvariti.
Predsednik Društva novinara Vojvodine Mladen Bulut
Tijana Palkovljević – Bugarski je rekla da je ova knjiga ujedno obeležavanje 160 godina od osnivanja prvog stalnog ateljea u Novom Sadu, istakavši da je Borivoj Mirosavljević čest saradnik i savetnik za fotografsku građu Galerije Matice srpske. Naglasila je značaj portretne fotografije novosadskih ateljea, koja je zastupljena u ovoj knjizi, i pionirsku ulogu u promovisanju fotografije fizičara prof. dr Atanasija Stojkovića, koji je u svojoj knjizi „Fizika“ još 1801 prvi put na srpskom jeziku objasnio nastanak slike pod dejstvom svetlosti.
Upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević – Bugarski
Suzana Milovanović je govorila o značaju fotografije kao istorijskog izvora. Fotografija se zbog svog objektivnog prikaza fizičkih objekata može smatrati primarnim istorijskim izvorom modernog doba. Neodvojiva je od događaja za razliku od ostalih likovnih umetnosti i mnogih drugih muzejskih predmeta, ali i ona svakako jeste muzejski predmet. Prtretne fotografije XIX veka su na najbolji mogući način predstavljale osobu, njegov status u društvu, pa se kroz te fotografije može posmatrati razvoj srpskog građanskog društva – istakla je Milovanovićka.
Muzejski savetnik u Muzeju Vojvodine Suzana Milovanović
Petar Đurđev direktor Istorijskog arhiva, koizdavača ovog izdanja sa Društvom novinara Vojvodine, je pomenuo da je u Istorijskom arhivu osnovan legat Pavla Đisalova, a da je postignut sporazum o postojanju legata Borivoja Mirosavljevića. Istina je da je Novom Sadu učinjena nemerljiva šteta uništenjem nekolika foto-arhiva, od kojih uništenje arhive „Zlatnog oka“ (međunarodne izložbe fotografija), i arhive Foto kino kluba „Branko Bajić“ predstavlja štetu za istoriju fotografije Novog Sada i Vojvodine, naglasio je Đurđev. Istorijskom arhivu je bila čast da učestvuje u realizaciji na ovako značajnoj monografiji, pa će svakako podržati ideju i višedecenijsko zalaganje Borivoja Mirosavljevića za stvaranje Muzeja fotografije. Očekuje se da će Novi Sad kroz formu javno-privatnog vlasništva dobiti konačno ovakav muzej.
Direktor Istorijskog arhiva Petar Đurđev
Na kraju je autor knjige „Koreni fotografije Novog Sada“ – Borivoj Mirosavljević zahvalio prisutnima i učesnicima koji su govorili o knjizi i posebnu zahvalnost je uputio ogranku SANU u Novom Sadu koja je podržala ideju o Muzeju fotografije i akademiku Vojislavu Mariću čija je bogata porodična fotografska arhiva poslužila kao bogat izvor materijala za knjigu. Mirosavljević je primetio da je fotografija promovisana u Novom Sadu pre nego je prešla Savu i Dunav.
Autor monografije „Koreni fotografije Novog Sada“ Borivoj Mirosavljević
Prvi film (nepoznatog autora) snimljen 1897. na nekadašnjoj železničkoj stanici u Novom Sadu je prvenac na Balkanu, i nastao je skoro desetak godina pre filmova braće Manaki u Bitolju. U godinama od 1973- 1993 Novi Sad je bio centar svetske fotografije sa čuvenom izložbom „Zlatno oko“, a Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nema Muzej fotografije – podsetio je Mirosavljević, pa se nada da će nadležni imati za to sluha.
Dug aplauz Borivoju Mirosavljeviću za zahvalnost i brigu o fotografskom nasleđu Novog Sada
Završio je Mirosavljević svoje obraćanje prisutnima prvom rečenicom iz monografije „Fotografi su ušli u mrak, da bi nas iz njega izvukli“ što su prisutni pozdravili dugim aplauzom.
Iz potrebe da se obogati fotografska scena, pre pet godina osnovan je Fotografski klub Vojvodina. Povodom jubileja ovog kluba otvorena je izložba fotografija njihovih članova.
Izloženi radovi delo su fotoamatera, koji su se godinama unazad edukovali kroz razne radionice i usmeravali ka kreativnoj fotografiji.
Među članovima ima i profesionalnih fotografa, koji su kroz ljubav prema ovakvoj vrsti fotografije u sebi zadržali duh fotoamaterizma. Iako je teško naći jedinstvenu zajedničku temu ovih fotografija, okom ovih umetnika vešto su zabeleženi trenuci svakodnevice, čovek, ali i priroda.
“Na ovoj izložbi izlagači su uglavnom aktivni članovi, mada imamo i bivših. Svima je upućen poziv da učestvuju, neki su se odazvali, a neki ne. A mi smo smatrali da je to jubilej i da je potrebno da svi učestvuju u tome, jer su na neki način svi doprineli sadašnjen statusu fotografskog kluba”, istakao je Milovan Ulićević, predsednik Fotografskog kluba Vojvodine.
Danas klub broji preko 30 članova, a kroz ovih 5 godina kroz njega je prošlo je više od njih 80. Naš sagovornik ističe i to da su ponosni na činjenicu da su jedan od najaktivnijih klubova u Srbiji. Njihova misija je da se fotografija posmatra kao umetnost i na taj način podigne na jedan viši nivo.
“Aktivnosti našeg udruženja svode se na foto predavanja, foto radionice, organizacije izložbi. Imamo međunarodne projekte. Radimo i radićemo na tim projektima koji neguju kreativnu fotografiju. Znači, gledamo kroz neku edukaciju, kroz foto kurseve, da formiramo jednu solidnu bazu fotografa koji poseduju znanje da bi mogli da se uključe u neke projekte kasnije”, kazao je Ulićević.
Ljubitelji fotografije izložbu mogu pogledati do 3. avgusta u Kulturnom centru Novog Sada, u galeriji Tribine mladih. Ulaz je besplatan.
Kako predstaviti jedan od najvažnijih događaja za Fotografski klub Vojvodina i dočarati atmosferu sa otvaranja klupske izložbe „Naših pet godina“ u Kulturnom centru Novog Sada koja je otvorena sinoć 17. 07. 2015. godine u 19h, u prisustviu skoro 150 ljubitelja fotografije? Možda je najbolji način da stenografskim beleškama i fotografijama prikažemo otvaranje svima onima koji nisu mogli doći na otvaranje. Sigurno da će u tekstu biti kolokvijalnih grešaka govrnika, ali smo sigurni da će tako tekst još više preneti atmosferu sa otvaranja. Svim našim sadašnjim članovima je puno srce utisaka, a pretpostavljam i svim onima koji su deo svog vremena vezali u nekom ranijem periodu za Fotografski klub Vojvodina.
Panorama FKV Autor fotografije: Tomislav Peternek
Na početku otvaranja se ispred Kulturnog centra Novog Sada prisutnima obratila Nikolina Spasić PR osoba KC Novog Sada
NIKOLINA SPASIĆ:
Dobro veče svima. U ime KCNS želim vam dobrodošlicu na izložbu FKV koji predstavlja jedan od najaktivnijih a i najkreativnijih klubova u zemlji. Večerašnja izložba nosi naziv „Naših pet godina“. Dakle, kako i sam naziv kaže imaćemo priliku da sagledamo dosadašnji rad fotografa amatera koji su upravo u ovom klubu sticali i dalje razvijali svoju kreativnost i ambiciju u fotografiji.
Svaka fotografija sa svojim mikrosvetom nosi svoju priču, svoju poruku, a zasigurno posmatrača poziva na ponovno buđenje svesti kako samom sebi, tako i u svetu koji nas okružuje. Ja vam želim da uživate. A sada će vam se obratiti predsednik Foto kluba Vojvodina gospodin Milovan Ulićević. Izvolite.
Govorili na otvaranju Nikolina Spasić, Milovan Ulićević, Tomislav Peternek
MILOVAN ULIĆEVIĆ:
Dobro veče svima, drago mi je da ste došli u ovolikom broju, drago mi je da vidim u ovom KC ovoliko ljubitelja fotografije. To je na neki način pohvala, vrlo velika, Fotografskom klubu Vojvodina (FKV), naglašavam fotografskom, jer se tako zovemo, a ne Foto klub Vojvodina.
Ova klupska izložba je izložba koja predstavlja pet naših godina, ali nismo u fotografskom smislu napravili izložbu u kojoj ćemo kroz fotografije sumirati u pet godina postojanja kluba već je to bio jedan izbor samih autora koji su učestvovali na izložbi. Na ovoj izložbi je zastupljeno nekih 60-tak fotografija. Morali smo malo skratiti zbog prostora izabrane fotografije ali tako je kako je…, a učestvuje 18 autora, najaktivnijih autora FKV, s tim što imamo i članova koji su bivši članovi FKV , a učestvuju na ovoj izložbi.
FKV trenutno ima oko 35 aktivnih članova, a ako kažem aktivnih članova mislim na one koji plaćaju redovno članarinu. A kroz FKV je za ovih pet godina prošlo više od 80 ljudi koji su na ovaj ili onaj način učestvovali, manje ili više, u akvivnostima FKV, i ja im se ovom prilikom zahvaljujem, jer su svi oni sigurno doprineli da ovaj FKV bude jedan od najaktivnijih klubova, ne samo u Vojvodini, nego smo i u Srbiji jedan od najaktivnijih klubova. Posebno bi se zahvalio i članovima FKV koji su se ovako nesebično zalagali ove godine, a sadašnji su članovi, da se realizuje ova izložba. Moram da kažem da imamo i fotografa profesionalce u FKV.Naravno, moram uputiti zahvalnost i svim onim Majstorima fotografije i Kandidat majstorima fotografije koji su bili gosti u FKV, i koji su svojim znanjem i iskustvom prenosili to znanje na fotografe amatere.
FKV je osnovan 9. Jula 2010. Tada kada je osnovan Fotogafski klub Vojvodina, imala se na umu jedna misija, da to bude mesto koje će okupljati kreativne fotografe, odnosno fotografe koji fotografiju doživljavaju kao umetnost, i da se fotografija podigne na jedan viši nivo. Još jedna misija je bila na umu, da se fotografska umetnost ne zasniva na sadašnjem trenutku, već da treba da spojimo ljude koji su nekada stvarali fotografiju, i sadašnje mlade ljude, koji su počeli da se bave fotografijom u digitalnom dobu.
Evo ovde večeras imamo priliku i čast, da nam izložbu otvori Tomislav Peternek doajen srpske i jugoslovenske fotografije, jedan od naših najpoznatijih majstora fotografije u svetu, čovek koji Magnumovu fotografiju doneo u Srbiju, i koji je u svetu poznat kao srpski magnumovac, koji je stvarno dao jedan veliki doprinos klubu i uvek se odazivao pozivima, kako za predavanja, tako i da bude predavač na fotografskim kursevima koje smo organizovali, i ja mu se ovde, ovom prilikom, zahvaljujem na tome. Skupština FKV je na svojoj redovnoj sednici (koja se inače održava svake godine), je ove godine proglasila Tomislava Peterneka za počasnog člana FKV. Moram da naglasim da FKV u svom članu pet Statuta ima tri tipa članstva: To su redovni član, zaslužni član, onaj koji je doprineo FKV svojim radom, i treće onaj fotograf koji je zaslužan za razvoj fotografije uopšte, a takodje i za doprinose koje je dao i razvoju FKV – takvi se članovi proglašavaju za počasnog člana. Prvi takav počasni član je Tomislav Peternek Majstor fotografije. Ja bih, pre nego što reč prepustim Tomislavu Peterneku, hteo da uručim povelju počasnog člana.
Ovde piše (čita): POVELJA SE DODELJUJE ZA IZUZETAN DOPRINOS UNAPREĐENJU FOTOGRAFIJE, RAZVOJU FOTOAMATERIZMA I PODSTICAJ RADU FOTOGRAFSKOM KLUBU VOJVODINA. Čestitam! (Aplauz)
Predsednik FKV uručuje Povelju počasnog člana Tomislavu Peterneku
TOMISLAV PETERNEK:
Mogu vam reći da sam ja radostan, ali i postiđen. Izvinjavam se vama svima što sam u ovakvoj garderobi. Vrućina je, vrućina. („Nisu loše bermude!“) (Smeh)
Ja sam otvarao drugu klupsku izložbu kod Vas. I od onda, do danas, gledajući ove fotografije, ja sam lično konstatovao da je to veliki napredak. Tu ima takvih fotografija na koje bi se i ja rado potpisao. Ovde ima lajf fotografija, to je ono čime se ja celog života bavim, ali uspeh je, što je to sve estetitozovano, uspeh je što tu postoje sva likovna pravila u tim fotografijama, i zato se razlikuju od drugih registrovanja događaja, i situacija. Ovde sam zapazio i neke fotografije koje su preklapanja, što digitalna fotografija omogućava, u čemu sam se i ja nedavno isprobao. Jednostavno, ova era digitalne fotografije je napravila takav pomak da može svako da se bavi fotografijom. Ali, opet je važno kako ko gleda, i kako ko oseća situaciju oko sebe. Savetujem svakome da se upozna sa likovnim pravilima u slikarstvu, u grafici, i neka primeni to na fotografiju, i njegova fotografija će se razlikovati od pukih registrovanja drugih ljudi. Digitalna fotografija sada daje mogućnosti preklapanja slojeva, tzv. lejera. Znači, potpuno možete ostvariti svoju zamisao koja ne mora biti puko registrovanje.
Ja mislim da ovde kod vas postoje, onako kada čovek prođe celom izložbom, i recimo stane pred ovu fotografiju (pokazuje rukom na fotografiju „Točkovi života“ op.a) – koju bih itekako bi voleo da je moja! Znači, uspeh je ogroman, i ja vam se svima zahvaljujem a pogotovu tebi (obraća se Milovanu) što si uspeo da te ljude dovedeš u situaciju, da se takvom fotografijom bave.
Proglašavam da je izložba otvorena. I molim vas, nemojte proleteti kraj njih, čitajte ih, čitajte ih kao tekstove, jer ima šta da se pročita na njima. Hvala. (Dug aplauz)
MILOVAN ULIĆEVIĆ:
Na kraju bih još nešto bih rekao. Ne bih da se ovo pretvori u otvaranje jedne obične izložbe, jer je ovo jubilej. Ostanite ovde da se družimo, tu je posluženje, poslužite se, u nekom razgovoru sa nama i sa članovima kluba, sigurno će te steći neko veće fotografsko iskustvo, a vidim je tu puno mladih ljudi. Ovde su prisutna dva majstora fotografije: Bora Milosaljvević (pokazuje rukom na Boru) i Tomislav Peternek, ovde je profesor sa Akademije umetnosti u Novom Sadu dr Željko Škrbić. Ovde, na izložbi je trenutno ono što je možda najbolje, najkvalitetnije, najpoznatije što danas imate na fotografskoj sceni Novog Sada…. Ostanite da se družimo, mladi posebno, da porazgovaramo o svakoj fotki, sa svakim autorom. Hvala vam svima!
.
Stenogram: Zorica M. Madžarević Matković
Fotografije: Božidar Anđelković i Nemanja Jovanović
Klupskom izložbom „Naših pet godina“ u Kulturnom centru Novog Sada od 17. jula do 3. avgusta 2015. godine, Fotografski klub Vojvodina obeležava mali jubilej svog postojanja i rada, koji se u kontinuitetu odvija od osnivanja 9. jula 2010. godine. Na izložbi su zastupljeni radovi sadašnjih aktivnih članova, ali i nekadašnjih članova koji su u ranijem periodu aktivno delovali u klubu. Izložbu će otvoriti doajen srpske i jugoslovenske fotografije Tomislav Peternek, Majstor fotografije iz Beograda, kome je Skupština FKV dodelila ove godine „Povelju počasnog člana“ Fotografskog kluba Vojvodina. Otvaranje izložbe je u petak 17. jula u 19 časova u galeriji „Tribina mladih“ na drugom spratu Kulturnog centra Novog Sada.
Izložene fotografije na ovoj izložbi su radovi fotoamatera koji su započeli, a potom i razvijali svoje fotografsko viđenje u klubu, ali ima i radova pojedinaca fotoamatera koji su mnogo ranije, pre osnivanja FKV, upoznali fotografske principe i likovnost. Usmeravani od strane starijih članova iskusnijih u fotografiji, završavajući foto-kurseve u klubu, edukujući se na gostujućim predavanjima, mlađi članovi kluba su brzo i vidljivo pokazivali napredak u fotografskoj umetnosti. Takođe u klubu ima i profesionalnih fotografa, koji su svoje profesionalne obaveze dopunili sa kreativnom fotografijom van agencijskih zahteva, i tako zadržali duh fotoamaterizma u svojim fotografijama.
Do sada se u klub učlanilo oko osamdeset fotografa amatera i profesionalaca. Neki su od osnivanja u klubu, učlanjeno je mnogo novih mladih članova, ali su neki zbog obaveza, odlaska u inostranstvo, ili iz ličnih razloga napustili klub. Većini je od njih FKV ostao u dobrom sećanju, na koji često pomisle dok fotografišu.
Fotografski klub Vojvodina je u ovom trenutku najveće i najaktivnije udruženje koje neguje kreativnu fotografiju u Novom Sadu i Vojvodini, i jedan je od najaktivnijih foto klubova u Srbiji. Klub je član Foto saveza Srbije. Aktivnosti i zadaci kluba u pet godina postojanja su bili: da predstavlja značajne fotografe, organizuje izložbe, predavanja o fotografiji, foto-izlete, foto-školu, foto-radionice, foto-kurseve kako za svoje članove, tako i za građanstvo. Sa klubom sarađuju, predaju u klubu i otvaraju klupske izložbe najeminentniji majstori fotografije u Srbiji, i neki vrlo značajni fotografi iz inostranstva, profesori fotografije na fakultetima i visokim školama, kao i urednici fotografije u najpoznatijim ilustrovanim i dnevnim novinama.
Klub od nastanka poseduje i svoj sajt od samog osnivanja na adresi www.fkv.rs koji prati klupske aktivnosti, i na svom forumu okuplja veliki broj fotoamatera koji se interesuju za kreativnu fotografiju. Redizajnirani sajt u junu 2015. godine je postigao veliki uspeh i postao sajt sa najboljim rejtingom među fotografskim sajtovima u Srbiji.
Pozivamo sve ljubitelje fotografije, i sve one koji podržavaju i cene fotografsku umetnost, bilo da je stvaraju, koriste ili pišu o njoj, da prisustvuju ovom značajnom događaju, i prvom jubileju koji obeležava Fotografski klub Vojvodina. Želja nam je da FKV bude centar fotografskog dešavanja, u kome će se susretati mladost i iskustvo, fotografija i umetnost, fotografska istorija, fotografska sadašnjost i fotografska budućnost. Mi ćemo, i nadalje raditi na tome pod sloganom „Fotografija na delu“.
Ove godine su po 13. put održani Dani fotografije u Srbiji koji se tradicionalno održavaju u Čačku. Dani fotografije su održani od 25. do 28. juna 2015. godine
Zajednička fotografija učesnika posle izložbe Gorana Malića
Domaćini su priredili bogat izložbeni program, predavanje i promociju dugoočekivanog „Almanaha Foto saveza Srbije“ Kruna svega je bila Republička izložba fotografije koja je kao i svake godine najznačajnija fotografska izložba u Srbiji. Kao i dugi niz godina unazad, od kada je obnovljen FSS, održana je godišnja Skupština FSS u Čačku, a ona je ovog puta bila izborna i na kojoj su izabrani novi organi FSS.
Prvog dana Dana fotografije u Srbiji u četvrtak 25. juna je otvorena kolektivna izložba „Eksperiment“ članova FK „Paraćin“ u Legatu „Rasim“ na kojoj su članovi fotošop obradom pokušali da eksperimentišu sa likovnošću i trenutnom ekspresijom ostave utisak na posmatrača. Pojedini radovi su prelazili u digital art napuštajući klasične principe fotografske likovnosti.
Istog dana je održano i predavanje Gorana Malića MF FSS na temu „Nova razmatranja doprinosa i uloge Đorđa M. Stanojevića u srpskoj fotografiji na prelomu 19. i 20. veka“ koje je Malić držao pre Čačka i u Akademiji nauka.
Izložba Damira Buzurovića F1 FSS
Otvorena je izložba „Zvuci tišine“ Damira Buzurovića F1 FSS iz FKK „Čačak“ u „Žutoj kući“, gde on postupkom duge ekspozicije i fotografisanjem kroz ND filter, umiruje ton, dočaravajući tišinu, potpomažući je minimalističkim kompozicijama jednostavnih uzoraka iz prirode. To smiruje posmatrača dok posmatra fotografije, te zanemaruje priču koje i nema, i traži skrivenu estetiku u haiku formi prikazanoj na fotografijama. Damir spada u red najagilnijih izlagača poslednjih godinu dana u FSS.
Otvaranje Republičke izložbe u Čačku
Drugog dana u petak 26. juna je održana Republička izložba fotografija u Likovnom salonu Doma kulture Čačak. Na otvaranju su podeljenje nagrade najuspešnijima od kojih izdvajamo nagrađene za pojedinačnu fotografiju: Maju Stošić I nagrada, Fadil Šarki i Dragan M. Babović II nagrada, Jelena Kosovac, Miroslav Mišić i Đorđe Vukičević III nagrada kao i pohvaljene autore Aleksu Trbovića, Željka Đurića, Radenka Boškovića i Ištvana Viraga
Nagrađeni autori na Republičkoj izložbi u Čačku sa pomoćnikom gradonačelnika, predsednikom FSS i predsednikom US FSS
Za serije fotografija nagrade su dobili: Đorđe Vukadinović, I nagrada, Duško Srećković i Radenko Radovanović II nagrada, Hadži Miodrag Miladinović, Dragan Lapčević i Vojislav Vojo Pešterac III nagrada dok su pohvaljene serije fotografija Zorana Milutinovića i Saše Preradovića. Izložbu prati katalog u kojem su većina izloženih fotografija i biografija deset najuspešnijih autora. Pomoćnik gradonačelnika Čačaka Milan Bojović je pozdravio učesnike, rekavši da će ova manifestacija i nadalje uživati punu podršku grada Čačka.
Fotografi na otvaranjuFoto berza se održavala u toku Dana Fotografije u Srbiji
Održana je i digitalna projekcija 10 najuspešnijih autora u 2014. godini, a titulu najuspešnijeg je poneo Ištvan Virag iz FKK „Rada Krstić“ iz Sombora.
Druženje fotografa u bašti „Takovo“
Bašta „Takovo“ je bila centralno mesto za druženje fotografa iz cele Srbije, ali i mesto održavanja samostalne izložbe Zorana Milutinovića KMF FSS, EFIAP/p. Osobenost ove izložbe je to što se sastojala iz dva dijametralno različita dela – Life fotografije i fotografije ptica i životinja. Izložbu je otvorio Tomislav Peternek MF FSS, koji u svom izlaganju povezuje ova dva dela Milutinovićeve izložbe, istakavši da su i u jednom i u drugom delu izložbe fotografije u kojima fotograf preuzima ulogu lovca, samo je motiv drugačiji. U oba slučaja to zahteva brzinu reakcije fotografa i predhodno dobro poznavanje onoga što se fotografiše. Druženje i razgovori o fotografiji su trajali do kasno u noć.
U subotu 27. juna je predstavljeno kapitalno fotografsko delo „Almanah Foto saveza Srbije“ u kome su predstavljeni svi Majstori (po dve fotografije) i Kandidat majstori (po jedna fotografija) Foto Saveza Srbije koji su to zvanje stekli od 1951 godine, od kada postoji FSS. Priređivač Almanaha je Dragoslav Mirković MF FSS, a predgovor je napisao Goran Malić MF FSS, istoriograf fotografije, a sadrži i kratke biografije svih fotografa. Na Almanahu se radilo punih šest godina, i to je nezaobilazna knjiga koju svaki fotograf treba imati u svojoj biblioteci. Izdavač je FSS, a preduzeće „AB soft“ iz Beograda je velikim delom, svojom donacijom, omogućilo da ova knjiga ugleda svetlost dana.
Predstavljanje Almanaha Foto saveza Srbije Dragoslav Mirković, Goran Malić, Milenko Savović, Branislav Brkić (sleva na desno)
U podne je počela godišnja Skupština FSS na kojoj se mogao čuti presek godišnjeg rada FSS. Na skupštini je došlo do izmene pravilnika o zvanjima u FSS, a glavna novina je da su pooštreni kriterijumi za dodelu svih zvanja, i promenjen je naziv Fotograf I klase u Fotoamater I reda, i tako redom za ostala niža zvanja.
Radno predsedništvo Skupštine FSS (sleva Miroslav Predojević, Radenko Radovanović, Lazar Leković, Božidar Vitas i Branislav Brkić)
Pošto je ovogodišnja Skupština bila izborna, na njoj su izabrani novi Upravni odbor, Nadzorni odbor i Umetnički savet. Funkciju predsednika FSS će i u narednom periodu vršiti dosadašnji predsednik Branislav Brkić MF FSS, MFIAP. Na Skupštini su svečano uručena zvanja FSS i FIAP zvanja, kao i desetorici najboljih autora izlagača, i najboljim klubovima po broju osvojenih bodova na izložbama.
Prelistavanje radnih materijala u toku Skupštine i priprema za diskusiju
U večernjim časovima su otvorene dve samostalne izložbe. Najpre je izložbu „Pozorišni portreti 1975-1979“ autora Gorana Malića MF FSS otvorio Danilo Cvetanović MF FSS,
naglasivši da su ovi pozorišni portreti, kada su se pojavili, predstavljali nešto novo, i da su Malićevi krupni kadrovi u kome ekspresija lica dolazi do izražaja bili nešto novo, što nije bilo poznato u tadašnjem fotografisanju pozorišne scene od strane zvaničnih pozorišnih fotografa. Neki portreti deluju kao da su snimljeni današnjom tehnologijom, kada je snimanje pri slabom svetlu mnogo lakše, međutim tada to nije bio nimalo lak zadatak.
Goran Malić MF FSS objašnjava teškoće koje imao prilikom fotografisanja pozorišnih portreta
Obraćajući se prisutnima Malić je rekao da je on ove portrete „krao sa scene“, često fotografišući uz negodovanje glumaca, jer on nije bio zvanični fotograf, već je u to doba radio neke druge poslove vezane za samu scenu i dekor. Kasnije su mnogi od tih glumaca priznali značaj tih fotografija. Interesantno je da se cela ova postavka nalazi u Pozorišnom muzeju u Beogradu.
Jelena Matić istoričar umetnosti otvara izložbu mr Ivane Tomanović
Poslednja samostalna izložba otvorena na ovogodišnjim danima fotografije je izložba „Bliski pogledi“ mr Ivane Tomanović profesora fotografije, postavljene u Legatu Rasim. Čini se da je ova izložba bila kao šlag na torti na Danima fotografije u Srbiji. Izložbu je otvorila istoričarka umetnosti Jelena Matić, istakavši likovne aspekte neobične tehnike crossproces-a u klasičnoj filmskoj kolor fotografiji.
Ivana tomanović ispred svoje fotografije na svojoj samostalnoj izložbi u Legatu Rasim u Čačku
Obraćajući se prisutnima Tomanovićka je naglasila da je ova izložba u odnosu na sve njene dosadašnje samostalne izložbe najviše odraz njene ličnosti i njenog poimanja fotografske umetnosti. Velikim povećanjima, i krupnim zrtnom koje se dobilo razvijajući visokoosetljive dijapozitive u crossproces-u, i kasnijim povećanjem na maksimalno mogućem formatu, ona je želela da razbije srukturu tona same fotografije, težeći tako ka nekoj drugačijoj estetici. Vidno je da se jedan deo izloženih radova oslanja na estetiku japanske fotografije, koju je Ivana dobro proučila, i koja je na nju uticala još od studentskih dana na Praškoj akademiji.
Fotografi iz Vojvodine i fotografi iz Hercegovine u dogovorima oko zajedničkih akcija na Danima fotografije u Čačku
Nedelja 28. jun je bila rezervisana za foto-izlet i posete manastirima Vujan i Vraćevšnica, kao i poseta kući Miloša Obrenovića u Gornjem Crniću.
I možemo zaključiti da su domaćini još jednom opravdali održavanje u Čačku ove najznačajnije foto-manifestacije koju zajedno sa FKK „Čačak“ organizuje Foto savez Srbije. Primetan je i jedan broj novih fotografskih lica na manifestaciji, ali je opšti utisak da, osim nekoliko klubova kao što su FKK „Čačak“; FK „Kragujevac“, FK „Beograd“ i Fotografski klub „Vojvodina“, ostali klubovi ne animiraju dovoljno mlade članove da organizovano prisustvuju ovoj manifestaciji. Broj glasova pojedinih klubova pri glasanju nije kod mnogih bio u skladu sa brojem prisutnih iz tih klubova. Najviše su se glasački listići zelenili iz tabora FK „Karagujevac“. A gde je zeleno tu je i mladost, a uz zeleno lišće drvo najbolje raste. Žuto je boja jeseni i zalaska sunca, a čini mi se i aktivnosti mnogih klubova.
Šestočlana ekipa Fotografskog kluba Vojvodina juče je, na poziv reosnovanog zrenjaninskog Foto kluba CD13, boravila u Zrenjaninu.
Novosadska družina je iskoristila zalazeće banastsko sunce da napravi lepe kadrove, a potom se uputila u Kulturni centar Zrenjanina u kojem su naše kolege podstanari.
Dočekalo na je desetak članova kluba CD13, brzo su počele priče o zajedničkim problemima i zajedničkoj ljubavi, fotografiji.
Kolegama smo predočili naša iskustva u radu i informisali smo se o planovima i aktivnostima reosnovanog CD13, inače, u bivšoj Jugoslaviji jednog od uspešniji foto klubova.
Neformalni sastanak, na kojem su osim međusobnog informisanja dogovoreni i okviri buduće saradnje, potrajao je više od dva sata, a drugo poluvreme nastavljeno je u prijatnoj atmosveri bašte u glavnoj zrenjaninskoj ulici i potrajalo je do ponoći. Zahvaljujemo se našim domaćinima što su nam ukazali čast i pozvali nas u goste. Bilo je prijatno boraviti u Zrenjaninu i družiti se sa istomišljenicima.
Emisija "Živopis" - RTV o Jan Valo-u članu FKV (kadrovi iz emisije uz dozvolu)
Lepa vest nam stiže sa Radio televizije Vojvodine da će se u ponedeljak 11. maja 2015. u 21 i 30 h emitovati emisija „Živopis“ o Jan Valo-u F1 FSS članu Fotografskog kluba Vojvodina.
Kao fotograf Jan je jedan najaktivnijih članova FKV, i nekoliko meseci od osnivanja kluba pa sve do danas je njegov član . Ovo je dobra prilika da sve ljubitelje fotografije podsetimo na termin emitovanja, dragocenih televizijskih zapisa.
Emisija „Živopis“ – RTV o Jan Valo-u članu FKV (kadrovi iz emisije uz dozvolu)
Obaveštavamo sve ljubitelje fotografije u Novom Sadu, Vojvodini i Srbiji da će se u novom galerijskom prostoru u gradu FOTO GALERIJI „148+“ otvoriti završna izložba radova polaznika Višeg kursa fotografije FKV u utorak 21. 04. 2015. u 19 časova . Viši kurs je održan pod patronatom Foto saveza Srbije, a izložbu će otvoriti predsednik FSS Branislav Brkić, MFIAP i MF FSS. Galerijski prostor je obezbeđen zahvaljujući sardnji Mensa Srbije i Fotografskog kluba Vojvodina i nalazi se na Bulevaru oslobođenja 22 u Novom Sadu.
Fotografija: Merima Vukotić
Predavači:
Viši kurs fotografije je organizovao Fotografski klub Vojvodina u vremenu od novembra 2014. do polovine marta 2015. godine. Kurs je obuhvatao sedamnaest fotografskih oblasti iz analogne i digitalne fotografije koje su predavali Tomislav Peternek MF FSJ, Miroslav Predojević MF FSS, Zoran Đorđević MF FSS, prof.Sibila Petenji-Arbutina sa VTS i Milovan Ulićević predsednik FKV, koji je bio i moderator višeg kursa fotografije.
Fotografija: Dušanka Ljubojević
Tok kursa:
Na prijemni ispit za kurs, koji se sastojao od prijemnog testa i urađenih osam fotografija, se prijavilo 13 kandidata, od njih je 11 kandidata primljeno, da bi do kraja kurs završilo ukupno 10 kandidata. Njihove fotografije će biti izložene na završnoj izložbi u FOTO GALERIJI „148+“. Od poslatih fotografija za završnu izložbu, uži izbor za izlaganje su napravili prof. Sibila Petenji-Arbutina i Milovan Ulićević, uvažavajući i ocene na pojedine fotografije koje su u analizama fotografija u toku kursa dali predavači Tomislav Peternek i Zoran Đorđević.
Fotografija: Željko Marković
Certifikat:
Na kraju višeg kursa se dobija certifikat o uspešno završenom kursu. Certifikat je overen od strane Foto saveza Srbije i Fotografskog kluba Vojvodina kao realizatora i organizator kursa. Za dobijanje certifikata kandidati su morali da imaju položen teorijsko-praktični test sa više od 50% tačnih odgovora. U ocenu o uspehu kandidata su ulazili i uspešno urađeni domaći zadaci i ocena praktičnog rada u toku kursa, kao i originalnost i kvalitet fotografija na završnoj izložbi.
Fotografija: Aleksandra Bijelić
Nagrade i pohvale:
Za najuspešnijeg polaznika kursa je proglašena Dušanka Ljubojević, po ukupnoj oceni sa testa, domaćih zadataka, praktičnog rada i ukupnoj oceni priloženih fotografija. Nagrada je objavljivanje fotografije na plakatu završne izložbe i u promotivnom materijalu za sledeći Viši kurs fotografije FKV.
Pohvalu za najoriginalniju fotografiju u toku kursa dobila je fotografija „Crosing over“ autorke Merime Vukotić. Nagrada je naslovna strana kataloga.
Pohvalu za najuspešniji praktični rad dobila je Sanja Banika za fotografije urađene u toku kursa na temu „Moda u fotografiji“. Nagrada je poseban pano na izložbni, sa serijom fotografija koje prezentuju taj praktičan rad.
Fotografija: Sanja Banika
Čestitke za trud i zalaganje u toku kursa su zaslužili i ostali polaznici: Aleksandra Bijelić, Tamara Stantić, Tamara Ranđelović, Darko Milaković, Ratko Nedović, Željko Marković i Dejan Krstić.
Fotografija: Tamara Stantić
Utisak na kraju:
Po obrađenim temama, autoritetu i znanju predavača po određenim temama koje su predavali, i činjenica da je bio pod patronatom Foto saveza Srbije, najveće organizacija koja okuplja zajedno fotoamatere i profesionalne fotografe u Srbiji, ovo je sigurno jedan od najozbiljnijih kurseva u Srbiji. Prenećemo i mišljenje člana Umetničkog saveta FSS Miroslava Predojevića „sigurno u poslednnjih 25 godina od vremena FK „Branko Bajić“ (koji više ne postoji) nije održan tako značajan fotografski kurs u Novom Sadu“
Izložba če biti otvorena do 28. 04. 2015. i može se pogledati u vremenu od 16 do 21 h svakog dana u nedelji u toku trajanja izložbe.
Velika vest stiže iz sveta gde je članica Fotografskog kluba Vojvodina, Snežana Knežević iz Temerina prodala pravo na korišćenje svoje fotografije „Portret dečaka“ za 5000 EURA. To je sigurno najskuplje prodana pojedinačna fotografija jednog autora iz Srbije, za koju mi znamo. Snežana je članica FKV već četri godine, i imala je jednu samostalnu izložbu, o kojoj smo pisali na internet stranama kluba. Dobijala je i nagrade na izložbama fotografija van Srbije. Ona redovno postavlja fotografije na forumu FKV, tako da se tamo možete upoznati sa njenim fotografijama. Na istom forumu FKV je prvo objavljena i ova fotografija (veća rezolucija).
Portret Snežane Knežević – Foto: Goran Tešanović
Povodom ovog značajnog uspeha u plasiranju svoga rada u svetu, i nagrade za njenu višegodišnju posvećenost i odanost fotografiji, napravili smo kratki intervju sa Snežanom Knežević :
Kako je nastala ova fotografija?
– Fotografija je uradjena za porodični album, posle šišanja koje mojoj deci i nije baš omiljeni ritual ( smeh) . Na njoj je moj sin.Nisam imala neke ozbiljne namere sa njom ali čim sam je pogledala na komjuteru, znala sam da je posebna.
Kako je došlo do prodaje fotografije?
– Veoma mi se dopala fotografija pa sam je objavila na stranici FKV kluba čiji sam član, na svom fejsbuk profilu, i na sajtu 1x, koji objavljuje samo odabrane fotografije. Par dana posle objavljivanja dobila sam i-mejl sa ponudom da ustupim pravo na korišćenje ove fotografije u periodu od 2 godine za 5000 EUR.
Kako je internet pun raznih prevara, bila sam zaista skeptična oko cele priče, iako je naš kontakt bio zaista profesionalan, sve dok me nisu pozvali iz banke, posle date dozvole za korišćenje, da me obaveste o prilivu novca.
Ko su kupci fotografije?
-Kupac je Havas Worldwide, jedna od najvećih svetskih reklamnih agencija, a klijent je Deutsche Bank Group.
Da li si zadovoljna postignutim dogovorom?
-Naravno, ne toliko zbog novca koliko zbog satisfakcije da ono što radim zaista vredi. Dugogodišnji rad stoji iza ove fotografije. Fotografija je moja velika ljubav oduvek bila, ovo će svakako doprineti mom daljem profesionalnom razvoju u fotografiji.
Da li je tvoje dugogodišnje članstvo u FKV uticalo na tvoj fotografski razvoj?
– U početku da, jer kada sam došla u klub nisam bila sigurna da je ono što radim dovoljno dobro, a onda sam tamo naišla na potvrdu od iskusnijih i starijih članova kluba, da to što radim ima umetnički kvalitet. I to mi je dalo krila da još više i posvećenije radim. Kasnije su me porodične obaveze i rađanje dece malo odovojile od druženja u klubu svakog utorka, ali ću za to imati više vremena kada deca malo porastu.
Kakav je tvoj sadašnji odnos prema fotografiji?
– Za ove četri godine koliko sam u FKV prešla sam fazu od fotoamatera koji se bavi kreativnom fotografijom i izlaže je na izložbama, a koji nije živeo od fotografije, do fotografa koji ide profesionalnim stazama i kome je sada fotografija glavni izvor prihoda. Nadam se da ću uskoro i 100% vremena da posvetim fotografiji kao profesionalac u svom poslu.
Savet za ljude koje se bave fotografijom i voleli bi da postignu ovakav uspeh?
– Fotografišite ono što volite i na vaš način, i dopustite da to svet vidi. Danas je bar to jednostavno.
Svi u klubu smo ponosni na ovaj Snežanin uspeh. Ovo je sigurno potvrda da se i fotografija iz Srbije može prodati u svetu i da će tamo kreativnost naših autora biti cenjena. Naše je da se izborimo pojedinačno ili još bolje udruženi kroz foto klubove, foto asocijacije, Foto savez Srbije i druga udruženja fotografa za bolji status fotografije u Srbiji. Nezavisno od toga da li živimo od fotografije, ili ne, tj. da li smo profesionalci ili fotoamateri, kreativnost je stvar upornosti i rada i uz obrazovanje do potrebnog nivoa daće kvalitet koji će biti prepoznat i od strane drugih. Kao što vidimo isplati se uložiti u fotografiju, i treba poštovati svoj kreativni rad. a onda možemo očekivati da se vrati uloženo, kroz materijalnu dobit. Zadovoljstvo postignutim je uvek nagrada koja nas očekuje.
Veliko je zadovoljstvo predstaviti samostalnu izložbu jednog od članova Fotografskog kluba Vojvodina. Robert Semnic, KMF FSS, EFIAP će se, 25. 09. 2014. u 19 h na platou ispred Gradske kafane u SPC Vojvodina (SPENS), predstaviti sedmom samostalnom izložbom od kada je 2003. godine počeo kroz tražilo da posmatra svet drugačijim očima, od onog koje kao doktor med. nauka ima.
Katalog 7. samostalne izložbe Roberta Semnica
Šta je ideja ove izložbe i kako su nastajale fotografije najbolje govori sam autor u katalogu predstojeće izložbe rečima:
„Potaknut izjavom našeg istaknutog fotografa Aleksandra Trbojevića, na ovogodišnjoj tribini o aktuelnoj srpskoj fotografiji, da je tema mrtve prirode slabije prisutna na izlagačkoj sceni, hteo sam da dam doprinos sa svoja dva ciklusa.
Prvi ciklus se bavi optičkom fascinacijom providnosti statičkog stakla kao i ispitivanjem njegove fragilnosti pod dejstvom sile. U projektu krhkosti stakla, upotrebljeno je oko 20 staklenih posuda i 60 iskorišćenih sijalica koje sam skupljao godinama a pomagali su mi sin Boris i ćerka Hana. Deo sijalica je punjen obojenim vodenim rastvorom. Drugi ciklus (ne)žive prirode predstavljaju makrofotografije strukture, boja i šara različitih primeraka morskog kamena koje uključuju foto-likovnost (boja, oblici) i foto-grafičnost (linija, tekstura, površina). Najrazličitije kombinacije likovnih elemenata pokvašenog i izglačanog kamena koje se nalaze pored nas na plažama, u časovima opuštanja i dokolice a koji su nastali dugim delovanjem prirodnih sila i zakona, posredstvom fotografije postaju prepoznate a mi ponovo svesni skrivene lepote koja nas okružuje. Fotografisano kamenje je iz oblasti Pefkohorija (Grčka) te sa dubrovačkog ostrva Lokrum.“
Kakve estetske domete u radovima Roberta Semnica možemo pronaći, najbolje govore reči akademskog slikara i grafičara Lazara Markovića u kritičarskom osvrtu pod naslovom:
U NALAŽENJU ESTETSKOG
Fotografski rad Roberta Semnica ima i svoju pred-uvertiru na polju likovne umetnosti kada je stvarao i eksperimentalno se poigravao u mnogim likovnim disciplinama, promišljeno i izvođački uverljivo.
Fotografija Robert Semnic: Staklo
Posao, kojim se profesionalno bavi ga je ograničavao u likovnom – kreativnom radu a dodatno nije raspolagao ni potrebnim i adekvatnim prostorom u kome bi taj rad izvodio. Vremenom se opredelio za polje fotografije u kojem već dugo i uspešno radi zahvaljujući upravo svojim počecima u likovnoj umetnosti. Savladavši likovne elemente, bez kojih se ne može napraviti dobra fotografija, njegov rad ima prepoznatljivu estetiku koju nalazi u prirodi te je jednostavno postavlja u dobru kompoziciju (KAMEN) ili je sam stvara u formi bliskoj performansu (STAKLO).
Fotografija Robert Semnic : Kamen
KAMEN. U ovoj tematskoj celini Robert „skenira“, zatečenu tvrdu strukturu kamena, postavlja je u dobar kompozicijski graničnik gde skladnost prirode i njenog foto-isečka prikazuju čisto slikarske vizuelne efekte i u boji i u formi. Ovde je estetika prirode „namamila“ autora da reaguje. Nastale fotografije ostavljaju široku mogućnost dodatne obrade (na primer u pravcu digitalne grafike).
Fotografija Robert Semnic: Staklo
STAKLO. U drugom ciklusu fotografija, autor za temu bira materijal koji je krhak, lomljiv, za razliku od kamena koji je tvrd i uslovno postojan. U kamenu autor pronalazi estetsko, a u staklu estetsko „oblikuje“. Za realizaciju fotografije, pripremaju se i postavljaju staklene forme u korelaciji sa onim što posle destrukcije ostaje (krhotine, čekić, metalni deo sijalice,…) ili se formira grupa od dva ili više staklenih elementa, različitih oblika i boje, čime nastaje „Dišanovska“ kompozicija. Ovaj pristup temi ima sled radnji: sekvenca koja je prethodila aktu i sekvenca koja je „uhvaćena“ i koja se posle fotografisanja nastavlja. Kada sve ovo postavimo u jedan izlagački prostor, dobijamo vizuelni doživljaj dobro promišljenih ideja interesantne likovnosti.
Pobednici međunarodnog takmičenja 24.KADAR - Foto: Darko Dozet
Međunarodno takmičenje 24.KADAR završeno je dodelom nagrada u galeriji „Rajko Mamuzić“ u Novom Sadu. Tri dana druženja od 15-17. 08.2014. od kojih je 24 časa između petka u 16h i subote u 16h trajao fotografski „lov“ na motive kroz grad Novi Sad. Finalisti takmičenja, njih dvadeset četri, trudilo se da nadmaši sebe i napravi što bolju fotografiju na 24 teme, koji kako kažu takmičari nisu bile preteške, ali su baš zato zahtevale da fotografi pronađu što originalniji pristup, ne bi li se izdvojili od drugih, i tako bili zapaženi od dvadeset četri člana međunarodnog žirija.
Pobednici međunarodnog takmičenja 24.KADAR – Foto: Darko Dozet
Naravno nije samo takmičarski duh i želja za pobedom i nagradom bila jedina misao koja je zaokupljala takmičare, jer ipak je to umetnost koja se ne može do kraja kvantiitativno opisati ocenom. Zato je druženje, razmena iskustva i znanja o fotografiji, upoznavanje grada i ljudi svakako bio primarni razlog zašto su učestvovali na takmičenju i zašto su došli u Novi Sad. Mnogo je zanimljivih priča koje su nastale na takmičenju i koje će se prepričavati godinu dana do sledećeg takmičenja. Jedna od najinteresantnijih je ta, kako je fotografkinja Mina Delić imala peh da joj se fotoaparat pokvari pred finale i ostane u servisu, a onda je ona sa pozajmljenim fotoaparatom od fotoreportera „Večernjih novosti“ Darka Dozeta, koji je pratio sve vreme takmičenje, odradila sve teme, i na kraju osvojila drugu nagradu u sveukupnom plasmanu. I da parafraziram velikog pesnika – u rukama dobrog fotografa „svaka puška biće ubojita“ i ne igra ona najveću ulogu već oko.
U kvalifikacijama su učestvovali takmičari iz šest zemalja Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Češke, Vijetnama i Srbije. Nažalost i pored velike želje da dođe takmičar iz Vijetnama Ngujen nije uspeo da dođe zbog problema sa dobijanjem vize, kao ni takmičarka iz Češke Jana Lili Klajsner, koja nije naišla na razumevanje njenog poslodavca za hobi kojim se bavi, pa nije dobila obećani godišnji odmor na vreme. Tako da su u finalu takmičenja su učestvovali sledeći takmičari:
1
Bojan Dzodan
Beograd – Srbija
2
Damir Omerović
Novi Sad – Srbija
3
Dejan Katasić
Novi Sad – Srbija
4
Dragan Babović
Beograd – Srbija
5
Igor Sljivancanin
Podgorica – Crna Gora
6
Ivana Todorović
Beograd – Srbija
7
Jan Valo
Novi Sad – Srbija
8
Jaroslav Kralik
Kovačica – Srbija
9
Marija Pavkov
Beograd – Srbija
10
Masa Cvijanović
Novi Sad – Srbija
11
Milos Stanojević
Ćuprija – Srbija
12
Mina Delić
Senta – Srbija
13
Nikola Branković
Boljevac – Srbija
14
Predrag Ignjatović
Beograd – Srbija
15
Risto Arnaudov
Đevđelija-Makedonija
16
Sanja Krnjajić
Travnik – Bosna i Herceg.
17
Sinisa Vendlener
Petrovaradin – Srbija
18
Snežana Lukić
Novi Sad – Srbija
19
Sonja Djapic
Novi Sad – Srbija
20
Vladica Adamov
Zrenjanin – Srbija
21
Željka Aleksižć
Knjaževac – Srbija
22
Željka Gavrilović
Valjevo – Srbija
23
Zoran Stoiljković
Bor – Srbija
24
Zoran Šekerov
Skoplje – Makedonija
Međunarodni žiri sastavljen od eminentnih majstora i kandidat majstora fotografije, profesora fotografije, akademskih slikara, grafičara i dizajnera iz Grčke, Bosne i Srbije je odgovorno ocenio fotografije, a glasalo je svih dvadeset četri člana. Žiri je neznatno promenjen u odnosu na kvalifikacije, jer nekoliko članova nije bilo u mogućnosti da glasa 16. avgusta od 20h do sledećeg dana u 9h, kada je bio krajnji rok za predaju fotografija.
REZULTATI TAKMIČENJA
U prisustvu velikog broja gostiju, sponzora, novinara i televizijski ekipa, takmičara, jednog broja članova žirija i novosadskih ljubitelja fotografije dodeljene su u nedelju 17. avgusta 2014. u 12 časova sledeće nagrade:
Sveukupni pobednik takmičenja je Igor Šljivančanin profesionalni fotograf iz Podgorice (zaposlen kao fotograf Skupštine CG) – Crna Gora sa osvojenih 2856 bodova. On je osvojio prvu nagradu desetodnevno letovanje za dve osobe u Grčkoj koje dodeljuje turistička organizacija iz Novog Sada „Avenija putovanja“
Pobednik Igop Šljivančanin iz Podgorice dobija vaučer „Avenije putovanja“
Drugo mesto u ukupnom plasmanu osvojila je Mina Delić fotografkinja iz Sente – Srbija sa osvojenih 2634 bodova. Ona je osvojila 7 inčni tablet sa Android OS koju dodeljuje „Institut za zaštitu na radu“ iz Novog Sada. Mina je osvojila i nagradu za fotografiju sa najviše bodova od strane žirija. Za fotografiju „Krovovi“ dobila je 205 bodova.
Drugo mesto za Minu Delić iz Sente – Srbija
Treće mesto u ukupnom plasmanu osvoio je Jan Valo iz Novog Sada – Srbija sa osvojenih 2548 bodova. On je osvojio godišnju pretplatu na REFOTO časopis za fotografiju i 10 povećanja izložbenog formata 30x40cm koje dodeljuje „Canon foto lab“ iz Novog Sada
Treću nagradu dobio je Jan Valo iz Novog Sada
.
Na takmičenju su obrađivane 24 teme i to:
Novosadske razglednice
Mladost je radost
Arhitektura
Istorija
Gradska gužva
Saobraćaj
Grafiti
Portret
Sve boje vode
Suprotnosti
Gradske bašte
Modni putokaz
Krovovi grada
Svetla Novog Sada
Zabava
Leto u gradu
Emocije
Linija
Jutro
Par
Ritam
Da sam žaba video bih
Broj
Lakše je raditi u grupi
Tri prvoplasirana autora po temama dajemo u prezentaciji koju možete pogledati zajedno sa fotografijama:
Tabela rezultata kvalifikacija Međunarodnog takmičenja 24. KADAR
Kvalifikacije Međunarodnog takmičenja „24.KADAR“ su završene uspešno i dobijena su 24 takmičara koja dolaze u Novi Sad na finale takmičenja koje se održava od 15-17. avgusta 2014. Prijavljeno je 28 učesnika iz pet zemalja Vijetnama, Crne Gore, Češke, Makedonije i Srbije. Takmičare je ocenjivao žiri od 24 člana, od kojih su glasalo 20 članova, a četri člana žirija iz opravdanih razloga nisu poslali rezultate. Čestitamo svim takmičarima na odličnim fotografijama i zahvaljujemo se svim članovima žirija na žiriranju.
Tabela rezultata kvalifikacija Međunarodnog takmičenja 24. KADAR
* (u tabeli je greškom kucano ime Zorica Adamov umesto Vladica Adamov. Izvinjavamo se Vladici na nenamerno učinjenoj grešci )
Dajemo sada spisak članova žirija, koji će kao i u kvalifikacijama odlučivati o pobedniku ovog takmičenja u finalu. Redni broj člana žirija odgovara rednom broju kolone sa bodovima na sve četri fotografije koje su takmičari dobili od tog člana žirija. Prazna kolone u tabeli su ostavljene za one članove žirija koji nisu glasali:
ŽIRI MEĐUNARODNOG TAKMIČENJA „24. KADAR“ :
1. ANA LAZUKIĆ – Srbija
Lazukić Ana KMF
Ana Lazukić (rođ. Hem), rođena je u Novom Sadu 6.XII.1937. god. Fotografijom se bavi od 1954. god. Izlagačku aktivnost započinje 1955. god. kao član novosadskog Foto Kluba „Branko Bajić“ pod imenom Ana Hem. Studirala je mađarski jezik i književnost. Radila je kao novinar i fotoreporter u redakciji dnevnog lista Magyar Szó, i u nedeljnom omladinskom listu Képes Ifjuság. Od 1990. god. je u penziji, ali je i dalje aktivni učesnik na izložbama umetničke fotografije. Izlagala je na preko 300 izložbi u sadašnjoj Srbiji i u bivšoj Jugoslaviji u 50 raznih gradova, a na tri kontinenta u 13 država. Na foto izložbama dobila je preko 60 nagrada i pohvala, i 27 raznih društvenih priznanja. Imala je 28 samostalnih izložbi. Od 2005. god. je jedina žena u Vojvodini sa zvanjem kandidat majstora umetničke fotografije.
2. DRAGOSLAV MIRKOVIĆ – Srbija
Mirković Dragoslav MF
Rođen je 1946 u Soko Banji. Do 1988. godine radio sam u Novinskoj kući Politika, a od 1988 do 2011 na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na smeru Fotografija kao Stručni saradnik. Zvanje Kandidat Majstora FS Jugoslavije dobio sam 1977 godine a zvanje Majstora fotofrafije FS Jugoslavije 1991 godine, od 1991 sam i član ULUPUDS-a, a u FIAP-u imam zvanje EFIAP/gold.
3. IMRE SZABO – Srbija
Imre Szabó KMF
Rodjen u Mokrinu 1956. Godine. Gimnaziju zavrsio u Kikindi, a potom studirao nemački jezik i književnost na Filoloskom fakultetu u Beogradu. Fotografije izlaže od 1974. godine i od tada je učestvovao na preko 200 izložbi u zemlji i inostranstvu na kojima je dobio više nagrada i priznanja. Samostalne izložbe imao u Kikindi (1974 i 1988), Mokrinu (1977 i 1982), Skoplju (1983), Beogradu (1987), Banatskom Brestovcu (2009), Ankari i Mariboru (2010), Paraćinu 2011.
Od 1980. godine se profesionalno bavi fotografijom kao novinski fotograf prvo u redakciji “Ilustrovane Politike” (do 1989.), potom veoma kratko u dnevnom listu “Politika”, pa u redakciji nedeljnika “Intervju” (do jeseni 1991. godine) i “Nin” do 1995. godine, kada je odlučio da se samostalno bavi primenjenom fotografijom. U medjuvremenu je radio kao urednik fotografije u dnevnom listu Danas, pa u nedeljniku Blic News i u agenciji Fonet, a potom, poslednjih godina kao urednik fotografije u magazinu Status. Fotografije su mu objavljivane u mnogim značajnijim svetskim magazinima (Stern, Focus, Spiegel, Mond, Lexpress, Time, Newsweek, Herald Tribune, Le Nouvell Observateur…) i većini jugoslovenskih novina, kao i u više monografija, kataloga i publikacija.
Član je ULUPUDS-a od 1985. godine. Danas radi kao samostalni umetnik u Beogradu.
4. MILAN RADOVANOVIĆ – Srbija
Prof. dr Milan Radovanović
Prof. dr Milаn Rаdovаnović vodi Kаtedru fotogrаfije nа Akаdemiji umetnosti u Beogrаdu i predаje nа mаster studijаmа Kreirаnje imidžа u umetnosti i medijimа. Doktorirаo je teoriju umetnosti i medijа nа nаučnim interdisciplinаrnim studijаmа Univerzitetа umetnosti u Beogrаdu. Člаn je profesionаlnih udruženjа fotogrаfа PPofE (Association of Independent Professional Photographers of Europe) i USUF (Udruženje sаmostаlnih umetnikа fotogrаfije). Sa Vladanom Radovanovićem osnovao je i vodi marketinšku agenciju Effective marketing i kreira reklamne kampanje za ugledne kompanije u zemlji i inostranstvu.Sаrаđivаo je sа velikim brojem modnih dizajnera i modnih kuća, sa vodećim itаlijаnskim modnim čаsopisom VOGUE Pelle Italia, kao i sa internacionalnom publikacijom za avangardne modne tendencije Fast Forward Fashion. Dobitnik je više međunarodnih nаgrаdа i priznаnjа nа izložbаmа modne i reklаmne fotogrаfije, kаo i zlаtne medаljeNikolа Teslа nemаčkog nаučnog čаsopisа RAUM & ZEIT zа doprinos rаzvoju digitаlne fotogrаfije.Vodio je fotogrаfsku rаdionicu sа fotogrаfom Piterom Mаrlouom iz prestižne fotografske аgencije Mаgnum Photos.
5. OLIVERA RADMANOVIĆ – Srbija
Olivera Radmanović
Olivera Radmanović je rođena 1970.god. u Beogradu. Magistrirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i sada je na trećoj godini doktorskih studija na odseku za klavir. Aktivno se bavi koncertnom delatnošću i zaposlena je kao docent na FMU u Beogradu.
Umetničkom fotografijom se bavi nepune tri godine kao još jedan vid umetničkog izraza. Član je fotografske grupe 32 “Čuvari trenutaka”. Učestvovala je na na više domaćih i međunarnodnih izložbi u okviru grupe “Čuvari trenutaka”, organizacije “Femix” i organizacije “Periskop” ( Beograd, Berlin, London, Beč). Učestvovala je na izložbi “ Minijature 2014” pod organizacijom Foto Saveza Srbije. Višestruko je nagrađivana na konkursima u organizaciji časopisa “ National Geographic Serbia” i časopisa “Casa Viva”. Na međunarodnom takmičenju “Fotorama 2014” u Kragujevcu je pohvaljena za fotogafiju na temu “Elements”. Pobednik je fotografskog takmičenja Fotofinish u Nišu 2013.god. Više puta je časopis “Refoto” objavljivao njene radove. Grupa “ Čuvari trenutaka” čiji je član, je 2013.godine objavila i svoju prvu knjigu.
6. ŽELJKO ĐURIĆ – Srbija
Željko Đurić MF
Željko R. Đurić je rođen 03. 09. 1965. Valjeva. Fotografijom se bavi od osnovne škole. U Foto saveza Srbije ima zvanje MF FSS u FIAP organizaciji EFIAP titulu. Od 2014. je ULUPUDS-a, kao i foto kluba Ponjavica iz Banatskog Brestovca. Imao je osam samostalnih izložbi i više od 160 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
7. ZORAN ĐORĐEVIĆ – Srbija
Zoran Đorđević MF
Zoran Đorđević (Kragujevac, 1959). Likovi umetnik, fotograf. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Kragujevcu i na Jugoslovenskom institutu za novinarstvo u Beogradu, odsek za novinsku fotografiju. Ima zvanje majstor fotografije Foto saveza Srbije i titulu EFIAP (Exellence FIAP). Član ULUPUDS-a. Član je FIPRESCI – Međunarodne organizacije filmskih kritičara. Predavač je za film u Studentskom kulturnom centru u Kragujevcu. Jedan je od osnivača BELDOCS – Međunarodnog festivala dokumentarnog filma u Beogradu. Radi na Televiziji Kragujevac kao urednik filmskog i dokumentarnog programa.
8. BORIS BAJČETIĆ – Srbija
Boris Bajčetić
Boris Bajčetić iz Beograda, član FSS-a, nosilac zvanja F1 FSS, učestvovao na brojnim grupnim izložbama, naročito kao član Grupe 32. Kao autor sa najboljim rejtingom na sajtu Fotofiniš, u sezoni 2011/2012 , imao i jednu samostalnu izložbu održanu u junu 2012. godine u Nišu. Pored brojnih nagrada i pohvala naročito ističe pobedu na međunarodnom takmičenju „Fotofiniš“, održanom u Nišu 2011. godine.
9. DEJAN BEĆIRIĆ – Srbija
Dejan Bećirić
Dejan Bećirić je pobednik Fotofiniš takmičenja 2012.
10. MIROSLAV PREDOJEVIĆ – Srbija
Miroslav Predojević MF
Miroslav Predojević je rođen u Čačku 1955. Po završetku studija agroekonomije u Beogradu 1978. bavi se autorskom fotografijom. Učestvovao je na preko 300 kolektivnih fotografskih i likovnih izložbi u zemlji i inostranstvu gde je dobio više nagrada i priznanja. Samostalno izlagao 22 puta (Beograd, Kragujevac, Sombor, Leskovac, Čačak, Negotin, Zaječar, Bor, Aranđelovac, Banatski Brestovac …) Mnogi radovi postali sastavni dio privatnih kolekcija i muzejskih zbirki kako u zemlji tako i u inostranstvu.Uredio ekskluzivnu fotomonografiju „Lepe šume Srbije“ ,2008, za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za šume. Objavio fotomonografiju ženskih portreta „Okrznuti istina“ ,2009. Sa Foto savezom Srbije, objavio knjigu – katalog „Biseri srpske fotografije“ ,2010, takođe i povodom izložbe „Fotografi & modeli“ sa KFFA „Ponjavica“, Banatski BRESTOVAC, 2012.Zvanje Majstor fotografije dobio od Foto saveza Jugoslavije, član ULUPUDS-a, Predsjednik Umetničkog saveta Foto saveza Srbije. Živi i radi u Beogradu.
11. LAZAR MARKOVIĆ – Srbija
Lazar Marković
Mr Lazar Marković je rođen 27 novembra 1960., Novi Sad. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku Likovnih umetnosti, grupi za Likovnu umetnost i pedagogiju. Magistrirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na grafičkom smeru. Masterirao na Fakultetu za menadžment u Sremskim Karlovcima. Masterirao slikarstvo na Akademiji lepih umjetnosti u Beogradu. Kao slikar i grafičar izlagao je na 55. samostalnih izložbi i oko 300 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Izlagao je na sedam fotografskih izložbi, međunarodnog karaktera (Zagrebački salon, Niš, Novi Sad, …) Radi kao direktor Galerije likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića
12. DRAGOSLAV VIŠEKRUNA – Srbija
Dragoslav Višekruna
Višekruna Dragoslav slikar – grafičar rođen 1945. u Šapcu. Član je esnafskih udruženja UPIDIV, SULUV, Likovni krug.
13. ĐORĐE GAVRILOVIĆ – Srbija
Đorđe Gavrilović
Đorđe Gavrilović je član Fotografskog kluba Vojvodina i pobednik je takmičenja Fotofiniš 2010.
14. NINA MILJUŠ – Srbija
Nina Miljuš
Nina Miljuš – rođena 27.5.1990. godine u Novom Sadu. Uporedo sa osnovnom školom, završava nižu muzičku školu „Josip Slavenski“, odsek – klavir, nakon čega upisuje školu za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu, smer – dizajn grafike. Nakon uspešno završene srednje škole, 2009.godine, upisuje grafičke komunikacije na likovnom departmanu Akademije Umetnosti u Novom Sadu. Iste godine polaže prijemni u muzičkoj školi „Isodor Bajić“, ovog puta na odseku za solo pevače.
Bavi se freelance grafickim dizajnom i fotografijom i iza sebe ima niz uspešno završenih projekata iz ovih oblasti umetnosti. Dizajnirala je logo Međunarodnog takmičenja 24.KADAR (prim. FKV)
15. ROBERT SEMNIC – Srbija
dr Robert Semnic KMF
Dr Robert Semnic, lekar – po zanimanju radiolog i vanredni profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Fotografijom se aktivno bavi od 2003.godine i član sam Fotografskog kluba Vojvodina. U Foto savezu Srbije ima zvanje kandidata majstora, a u FIAP udruženju zvanje EFIAP. Učestvovao je na 178 grupnih izložbi: 49 domaćih i 129 međunarodnih na kojima je osvojio više nagrada. Dosada je imao 6 samostalnih izložbi.
16. ALEXANDROS VRETTAKOS – Grčka
Alexandros Vrettakos
Alexandros Vrettakos rođen 1964 u Kozani – Grčka, gde i danas živi . Radi kao nastavnik fizičkog obrazovanja u srednjoj školi. Pohađao dva nivoa fotografskog obrazovanja u školi Foto kluba “ Branko Bajić “ u Novom Sadu u Srbiji, 1986. do 1988. . Predavao je fotografiju na PCAE u Kozani 90-ih godina . Takođe, u isto vreme organizovao fotografske sekcije u različitim programima srednjoškolskog obrazovanja . U 2002. je osnovao, u saradnji sa opštinom Kozani, Fotografska radionica „LED“, gde se poslednjih deset godina održava nastava analogne i digitalne fotografije . Izlagao je osamnaest samostalnih izložbi . Uglavnom se bavi crno-belom fotografijom . Prikazuje i štampa svoje fotografije, jer smatra da se ceo proces snimanja završava tek nakon prenosa finalne slike na papir . Od 2002. se bavi digitalnom fotografijom, gde je napravio nekoliko eksperimenata za bolje razumevanje potencijala digitalne slike . U isto vreme nastavlja tradiciju klasične humanističke street fotografije, fotografa prošlog veka, jer veruje da je život tamo negde , između neba i mora , planina i ulica , gde se nalazi čovek i svetlo !
17. ALEKSANDAR TRBOVIĆ – Srbija
Aleksandar Trbović MF
Aleksa Trbović je rođen 1966. u Zagrebu. Po zanimanju je lekar. Živi i radi u Beogradu. Član je Foto-kluba „Beograd“. U Foto savezu Srbije ima zvanje majstor fotografije (MF FSS), a u FIAP-u ima zvanje visosti (EFIAP).
18. ŽELJKO ŠKRBIĆ – Srbija
Prof. dr Željko Škrbić
Prof. dr Željko Škrbić je rođen u Novom Sadu 1951 godine. Završio je srednju elektro-tehničku školu i diplomirao na Prirodno matematičkom fakultetu, grupa za fiziku i na istom fakultetu je odbranio doktorksu disertaciju. Kao sin fotografa detinjstvo provodi okružen fotografijama, i pri tom polako ulazi u čudesan i magičan svet mračne komore i crvenog zaštitnog svetla, a da toga nije ni svestan. Čin nastanka fotografske slike u tacni sa razvijačem postaje opsesija i fascinacija koja ga drži do današnjeg dana. Fraza, da život piše romane u njegovom slučaju postaje stvarnost i nakon dvadeset i dve godine bavljenja fizikom napušta je i fotografija postaje i ostaje njegova večita ljubav i posao. Godine 2002 prelazi na Akademiju umetnosti u Novom Sadu, na katedru za fotografiju, gde trenutno radi kao predavač u zvanju redovnog profesora. Član je Udruženja umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (sekcija za fotografiju), stalni saradnik časopisa za kulturu fotografije “REFOTO”, za koji piše stručne članke iz oblasti fotografske prakse. Izlagao je u zemlji i inostranstvu i bio učesnik brojnim domaćim i međunarodnim kolonijama. Do sada je imao šest samostalnih izlozbi. Pedagoškim radom na polju fotografije bavi se devet godina.
19. LJUBOMIR KOJIĆ – Srbija
Ljubomir Bata Kojić KMF
Ljubomir Bata Kojić je rođen u Novom Miloševu. Izlagao je do sada na 140 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Kod medjunarodne fotografske organizacije FIAP ima umetnicko zvanje AFIAP. U Foto savezu Srbije ima umetnicko zvanje KMF FSS.
20. DEJAN STOJANOVIĆ – Crna Gora
Dejan Stojanović
Dejan Stojanović je rođen 1968. Živi u Herceg Novom, Crna Gora. Dipl. inž. elektrotehnike je. Bavi se profesionalnim fotografisanjem, video produkcijom, snimanjem iz vazduha i web dizajnom. Nema fotografskih zvanja. Veći broj osvojenih nagrada na međunarodnim konkursima, kao i nekoliko samostalnih i kolektivnih izložbi. Pobednik je prvog takmičenja Fotofiniš 2009.
Poštovani ljubitelji fotografije zbog velikog interesovanja za foto kurseve Fotografskog kluba Vojvodina, klub oganizuje II kratki početni kurs fotografije u trajanju od 8 časova, koji je besplatan za sve one koji se učlane u Fotografski klub Vojvodina do 10. juna 2014. godine. Kurs je, sa manjim izmenama, uglavnom identičan prethodnom kursu, organizovanom pre dva meseca u FKV.
Kurs je namenjen početnicima, a za pohađanje je potrebno da imaju bilo kakav digitani fotoaparat. Kurs je besplatan za one koji se prvi put učlane u FKV, za sadašnje članove FKV, i za članove Foto SIG-a MENSE. Ostali plaćaju kurs po ceni od 3000 din.
Više informacija o učlanjenju, programu kursa možete dobiti na klupski mail office@fkv.rs . Na isti mail se možete i prijaviti za kurs. Prvo predavanje počinje u utorak 10. juna 2014. u 18 časova, Bulevar oslobođenja 22, Novi Sad (vidi mapu na facebook strani FKV ) .
Ovaj kurs je uvod u jedan mnogo sadržajniji kurs fotografije, koji organizuje FKV, u trajanju od 4 meseca, i na kome se obrađuju napredne fotografske tehnike namenjene onima koji žele kreativnije da se bave fotografijom. Ovaj kurs počinje početkom septembra 2014.
