Plakat konkursa "Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu"
KONKURS ZA NAJBOLJU FOTOGRAFIJU NA TEMU
“Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu”
Plakat konkursa „Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu“
Pozivamo Vas da učestvujete na prvom nagradnom konkursu Crvenog krsta Vojvodine za najbolju fotografiju na temu “Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu”.
Osnivač Crvenog krsta bio je Anri Dinan, vizionar i humanista koji je pokrenuo ideju da u svakoj državi treba da postoji društvo Crvenog krsta koje će pomagati svim ljudima kojima je pomoć potrebna u toku ratnih sukoba. Ideja je nastala davne 1864.g., i danas ona živi u 190 država u svetu u kojima je Crveni krst i Crveni polumesec na raspolaganju milionima ljudi.
Misiju Crvenog krsta određuju Osnovni principi, koje poštuju svi volonteri i zaposleni u Nacionalnim društvima Crvenog krsta i Crvenog polumeseca širom sveta. Oni omogućavaju da organizacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca pristupe ljudima u različitim okolnostima i na svim lokacijama, pružajući relevantne i pravovremene humanitarne usluge ugroženim zajednicama u vreme sukoba, prirodnih nesreća i kriza.
Osnovni principi Crvenog krsta usvojeni su na Međunarodnoj konferenciji Crvenog krsta i Crvenog polumeseca u Beču 1965.godine i glase:
1. HUMANOST
Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, rođen u želji da bez diskriminacije ukaže pomoć ranjenicima na bojnom polju, u svom međunarodnom i nacionalnom vidu nastoji da spreči i ublaži ljudske patnje u svim prilikama. Njegov cilj je, da štiti život i zdravlje i da obezbedi poštovanje ljudske ličnosti. On unapređuje uzajamno razumevanje, prijateljstvo, saradnju i trajan mir među svim narodima.
Humani smo onda kada brinemo o drugim ljudima, posebno prema onima koji nisu u mogućnosti da se brinu o sebi i da obezbede osnovne ljudske potrebe. Humanost podrazumeva poštovanje svih ljudi i pružanje pomoći svima kojima je pomoć potrebna.
2. NEPRISTRASNOST
Crveni krst ne pravi nikakvu razliku prema narodnostima, rasi, verskim ubeđenjima, klasi ili političkom mišljenju. Crveni krst nastoji da ublaži stradanje pojedinaca, rukovođen samo njihovim potrebama dajući prvenstvo najhitnijim slučajevima nesreća.
Ne zaboravimo da su ljudi u nevolji isti, i da je svima pomoć potrebna i dobrodošla. Ovaj princip predstavlja suštinu ideje, odnosno ideal Crvenog krsta.
Nepristrasni smo onda kada sve ljude vidimo istim očima, bez diskriminacije i osuđivanja.
3. NEUTRALNOST
Da bi očuvao poverenje svih, Crveni krst se ne opredeljuje u neprijateljstvima i ne angažuje se u bilo koje vreme u raspravama političke, rasne, verske i ideološke prirode.
Kada se desi sukob dve strane (prijatelja, članova porodicice i sl.), ljudi očekuju od nas da se opredelimo čiju stranu podržavamo. Ponekad to nije lako, jer ako zauzmemo jednu stranu, druga će izgubiti poverenje u nas.
4. NEZAVISNOST
Pokret je nezavisan. Nacionalna društva, kao pomoćni organi humanitarnih službi svojih vlada i podvrgnuta zakonima u njihovim zemljama, moraju uvek da sačuvaju svoju autonomiju, koja će im omogućiti, da u svako doba deluju u skladu sa principima Pokreta.
Nezavisni smo onda kada donosimo odluke sami, kada ne podležemo bilo čijim pritiscima i kada je naše ponašanje vođeno osnovnim ljudskim vrednostima.
5. DOBROVOLJNOST
To je dobrovoljni pokret za pomoć, koji ne pokreće želju za sticanje koristi.
Princip dobrovoljnosti je dobro poznat svim volonterima. U svakodnevnom životu, dobrovoljnosti je nažalost sve manje. Podsetimo sve ljude, da dobrovoljnost oplemenjuje i da je dovoljno da za vaše dobro delo dobijete osmeh kao znak zahvalnosti. Tada shvatite da nijedna materijalna nagrada ne može tu vrednost da zameni.
6. JEDINSTVO
U jednoj zemlji može postojati samo jedno društvo Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca. Ono mora biti dostupno svima i sprovoditit svoju humanitarnu delatnost na celoj teritoriji.
Jedinstvo bi značilo da ujedinjenost oko neke ideje, a da smo pri tom potpuno različiti. Svedoci smo divnih stvari koje ljudi mogu da učine kada ih povezuje ista misao, dobra ideja, lepa osećanja, I zajednička volja. Tada mogu da nastanu dobra dela koja menjaju ceo svet.
7. UNIVERZALNOST
Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, u kome sva društva imaju jednaki status i dele jednaka prava i dužnosti, da se međusobno pomažu, je univerzalan.
Univerzalnost je princip koji nas povezuje, koji nam je svima zajednički. Npr. to što volimo da pomažemo drugima je univerzalno svim volonterima Crvenog krsta.
1.Tema i cilj takmičenja
Tema takmičenja je “Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu”. Cilj takmičenja je da se šira javnost upozna sa Principima Crvenog krsta i njihovim značenjem u svakodnevnom životu. Takođe, cilj takmičenja je i da svi ljubitelji fotografije izraze svoju kreativnost, inovativnost u prepoznavanju principa Crvenog krsta u društvu koje ih okružuje. Na taj način, podsetićemo javnost i skrenuti joj pažnju da humane vrednosti postoje, da ih trebamo negovati i širiti u našem društvu (pogotovo među mladima).
2.Ko može da učestvuje?
Takmičenje se odvija u dve kategorije:
– Učenici srednjih škola (uzrasta od 16-19 godina) u Vojvodini.
– Svi ljubitelji fotografije stariji od 19 godina, studenti Akademije umetnosti Novi Sad sa odseka- fotografija, članovi Foto kluba Vojvodine i Foto kino i video saveza Vojvodine.
3.Izbor fotografije i nagrade
Izbor fotografije izvršiće stručni žiri koji čine prof. Željko Škrbić profesor na Akademiji umetnosti Novi Sad–odsek fotografija, Saša Avram- stručni saradnik Crvenog krsta Srbije, Anđela Papić-stručni saradnik Crvenog krsta Vojvodine i fotograf Aleksandar Radić direktor Digital studija “Đenka” u Novom Sadu. Žiri će ocenjivati fotografije na onovu sledećih kriterijuma:
• Fotografije su u skladu sa temom takmičenja
• Originalnost
• Umetnički kvalitet fotografije
• Mogućnost primene fotografije u promotivne svrhe unapređivanja svesti javnosti o humanim društvenim vrednostima.
U odnosu na postavljene kriterijume, žiri će odabrati po 3 najbolje fotografije za obe kategorije učesnika (učenike I sve ljubitelje fotografije starije od 19 godine) i nagraditi ih nagradama Crvenog krsta Vojvodine uz veliku podršku i pomoć donatora za:
1.mesto-Vaučer za kupovinu u vrednosti od 5,000 dinara u Gigatron prodajnim objektima.
2.mesto- Knjiga “Digitalna fotografija-priručnik koji nedostaje”- autor David Pogue
3.mesto- Power bank –eksterni punjač za mobilni telefon 8000 mAh
4.Tehnički zahtevi za sve učesnike:
• Digitalni format: JPG
• Kolorit: u boji ili crno-belo
• Originalne dimenzije: 30x40cm i 30x45cm, 300dpi u rezoluciji
• Orjentacija: vertikalna ili horizontalne
• Veličina fajla: maksimalno do 10 Mb
• Rezolucija fotoaparata: minimum 8 Mpix (za učenike srednje škole)
Digitalni naziv fotografije treba da bude u skladu sa sledećom formulacijom
• Broj koji se nalazi ispred principa_Prezime_ime_naziv fotografije
5.Izložba fotografija
Izložba će se održati u izložbenom prostoru Kulturnog centra Novog Sada-dvorcu “Eđšeg” (ul. Antona Čehova 4), u Nedelji Crvenog krsta koja se tradicionalno obeležava različitim aktivnostima u periodu od 8-15.maja. Otvaranje izložbe kao i uručenje nagrada pobednicima održaće se 8. maja, a izložba će biti otvorena za sve posetioce do 12.maja.
Pored pobedničkih fotografija, biće izložene i druge fotografije učesnika koje po mišljenju stručnog žirija ispunjavaju zadate kriterijume. Takođe, fotografije će biti objavljene na sajtu i FB stranici Crvenog krsta Vojvodine.
Troškovi prevoza pobednika biće pokriveni od strane organizatora, kao i troškovi štampanja fotografija.
6.Kako da učestvujete?
Fotografije je potrebno dostaviti najkasnije do 10.aprila 2017. na mail stručnog saradnika za podmladak i omladinu Crvenog krsta Vojvodine, Sofije Jovanović – sofija@ckv.org.rs.
Uz svaku fotografiju potrebno je poslati i Formular za prijavu fotografije i dozvolu autora (u prilogu ) koja se odnosi na štampanje i objavljivanje fotografije na sajtu i FB stranici Crvenog krsta Vojvodine.
Svaki učesnik može dostaviti po jednu fotografiju po principu Crvenog krsta koji sam odabere. Napominjemo da nije dozvoljeno slanje više fotografija na temu jednog principa.
Autori fotografija preuzimaju svu odgovornost koja se odnosi na osobe i objekte koji su prikazani na fotografiji.
7.Ograničenja
Fotografije će biti diskvalifikovane ukoliko imaju konotaciju rasizma, ksenofobije ili diskriminacije; promovišu verske, nacionalističke, vulgarne, nasilne, agresivne, nepristojne, političke ili pornografske sadržaje; izražavaju pretnje i klevete.
8.Dodatne informacije
Dozvoljeno je da na Konkursu učetvuju fotografije koje su već objavljivane i/ili obrađivane. Za sve ostale dodatne informacije možete se obratiti Sofiji Jovanović na broj 063/583-610 ili na mail sofija@ckv.org.rs.
Kako pratiti svetski trend u fotografiji, kao što je ulična fotografija, u izdavačkom smislu? Nedovoljna grupa „zaluđenika“ u tu vrstu fotografije ionako troši svu ušteđevinu na objektive i putovanja, a tržište za tu vrstu kreacije u fotografiji je malo. Ostaviti sve za neka druga vremena, kada štampanje takvih fotografija bude moguće nije rešenje, već treba odgovoriti vremenu i izbaciti u orbitu sve fotografije koje donose sud o trenutku u kojem živimo.
GRAIN – elektronski foto-magazin
Mladi fotograf Igor Čoko, antropolog po obrazovanju, zajedno sa Marinom Kovačević je izdavanjem magazina za uličnu fotografiju GRAIN (Zrno) u elektronskom formatu, na najbolji način odgovorio postavljenom zadatku. Prvi broj magzina objavljen je u decembru 2015. godine. Taj dugoročni projekat, u produkciji Centra za rehabilitaciju imaginacijom iz Beograda, ima za cilj da predstavi fotografiju kao vizuelnu, pokretačku i stvaralačku umetnost u dokumentarnoj formi, koja će se na angažovan način baviti socijalnim temama, pitanjima stigmatizovanih i marginalizovanih grupa i ukazivati na problematiku na najdirektniji način, bez ograničenja i cenzure.
Kada se magazin pojavio na internetu, činilo se da je poput munje zasvetleo na ekranima fotografa. Čitaoci su ga „gutali“ očima bez daha i prvi utisak je da je pomerio granice i okupio ljude koje zanima ulična fotografija. Došao je u trenutku praznine koja je nastala kada se jedini štampani foto-magazin u Srbiji REFOTO ugasio. On svojim uređivačkim konceptom, izborom fotografija, pogledima iskazanim u autorskim tekstovima i intervjuima, zavređuje punu pažnju. Čini se da je ideju elektronskih fotografskih magazina, koju je posejao časopis BLUR na prostorima bivše Jugoslavije, nadopunio ovaj magazin u oblasti ulične fotografije. Trenutno je peti broj u pripremi.
Zato je Fotografski klub Vojvodina, kao mesto gde se neguje kreativnost i fotografija na delu, odlučio da 3. maja 2016 od 20 časova predstavi Igora Čoka, njegove ideje, njegova stremljnja vezana za časopis GRAIN, poglede na fotografiju i njegov autorski rad. Igor će nam tada ekskluzivno predstaviti i najnoviju knjigu fotografija „Iza rešetaka“ snimljenu u Okružnom zatvoru Beograd, gde je Čoko zaposlen kao antropolog, kao i dokumentarac „Zapisi iz ćelije br 12“ snimljen na istom mestu. Naslovna strana knjige „Iza rešetaka“
Knjiga je deo obimne i dugotrajne antropološke opservacije sprovedene u direktnom radu sa osuđenicima. Nećemo zaboraviti ni njegovo ranije delovanje koje bilo uvertira u sam magazin, a to je knjiga fotografija “Subverzivna estetika ulice”, prikaz socijalnih i emocionalnih kontrasta svakodnevnog uličnog života, uhvaćenih trenutaka koji u svom haotičnom vrtlogu sublimiraju senzibilitet velikog grada u kome se do poslednje kapi znoja bore palanka i metropola rađajući inspirativne kontraste, kao refleksiju aktuelnih kulturoloških, političkih i socijalnih previranja.
„Što čovek svesnije, u ovom slučaju fotografski, ulazi dublje u to socijalno podzemlje, susreće neverovatne kontraste, apsurdne situacije koje su itekako refleksija efekata stvarnosti koju proživljavamo. Poenta je u sitnicama, detaljima koji se dešavaju ispred nosa, a koji prosto vape da budu uhvaćeni, arhivirani jer na neverovatno bizarne i apstraktne načine kritikuju društvo i ukazuju na paradokse.“ – rekao je Igor Čoko u jednom inervjuu, što je čini se i suština njegovog fotografskog delovanja.
Svi oni koji vide svoje delovanje u fotografiji u estetici ulice, sigurno će uživati na ovakvim predavanjima i druženjima sa ljudima koji stvaraju kockice mozaika fotografske scene u Srbiji. Budite baš vi lepak koji će podržati mozaik aktuelnih fotografskih dešavanja u Fotografskom klubu Vojvodina.
Prijvite se na e-mailom na office@fkv.rs za prisustvo na predavanju do 2. maja u 23 časa i moći ćete da prisustvujete predavanju besplatno. Oni koji se ne prijave za predavanje, plaćaju kotizaciju od 300 din. Članovi Fotografskog kluba Vojvodina i Mense Srbija ne plaćaju kotizaciju. Broj mesta je ograničen prostorom. Predavanje se održava na adresi Bulevar oslobođenja 22, Novi Sad. Vidi u kontaktima na ovom sajtu lokaciju.
BIOGRAFIJA:
Igor Čoko- portret
Igor Čoko rođen je 1975. godine u Kninu. Živi i radi u Beogradu. Po obrazovanju je diplomirani etnolog – antropolog. Iz perspektive vizuelnog antropologa kroz uličnu i dokumentarnu fotografiju istražuje senzibilitet ulice, ljudi, uličnog života i stigmatizovanih grupa. Izlagao je samostalno u Srbiji i Hrvatskoj, a radovi su mu objavljivani u vodećim medijima u regionu (Politika, BH Dani, Delo, Vice… ) kao i na tematskim street i dokumentarnim foto elektronskim magazinima i portalima u svetu. Autor je knjiga fotografija “Grad bez boja”, “Subverzivna estetika ulice” i “Iza rešetaka”. Zajedno sa Marinom Kovačević, pokrenuo je i uređuje elektronski magazin za dokumentarnu i uličnu fotografiju GRAIN www.grainmagazin.com.
Posle prebrojanih glasova nagradnog takmičenja za mesec mart 2016. godine na zadatu temu „VODA“ dobili smo pobednika. To je takmičar Zoltan Bisak iz Ivanova za fotografiju „Čovek u čamcu“, sa osvojena 73 boda. On za prvo mesto dobija nagradu UNIVERZALNI DRŽAČ BLICA I STUDIJSKOG KIŠOBRANA. Nagradu dodeljuje naš sponzor BM-FOCUS iz Novog Sada (klikni na baner pored za više informacija)
NAGRAĐENA FOTOGRAFIJA ZA MESEC MART 2016:
Pobednička fotografija „Čovek u čamcu“ autor Zoltan Bisak
Prvih deset autora fotografija za ovaj mesec su:
1. Zoltan Bisak fotografija „Čovek u čamcu“ osvojila je 73 boda
2. Dejan Čavić fotografija „Petar Pan – putovanje kroz oblake“ osvojila je 48 bodova
3. Dušanka Ljubojević fotografija „Into the wood“ osvojila je 42 boda
4. Slađana Pantelić fotografija „Tri kapi“ osvojila je 35 bodova
5. Aleksa Stojković fotografija „Jutro u Jasenovcu“ osvojila je 35 bodova
6. Jan Valo fotografija „Blue“ osvojila je 33 boda
7. Zoltan Bisak fotografija „Jutarnji let“ osvojila je 33 boda
8. Aleksa Stojković fotografija „Novosadska jesen“ osvojila je 33 boda
9. Olja Simović fotografija „Reka“ osvojila je 32 boda
10. Sandra Jakovljević fotografija „Potiskivanje“ osvojila je 31 bod
Redosled je određen na osnovu broja osvojenih bodova po pravilima i na bazi pregleda fotografija u momentu zaključenja takmičenja ako je isti broj bodova.
Sve primedbe na redosled možete poslati na mail office@fkv.rs u roku od 48 sati.
Fotografski klub Vojvodina predstavlja Ištvana Viraga fotografa iz Sombora, najboljeg izlagača Foto saveza Srbije za 2014. godinu. On će nas 16. februara 2016. godine od 20 časova provesti kroz putovanje između minimalističkih formi, lajf fotografije i portreta, u stvaralaštvu koje je za nekoliko godina dostiglo visoke izlagačke domete u fotografskoj umetnosti, od kada Ištvan Virag intezivno izlaže na fotografskim izložbama. Iskustvo sadržano u i nekadašnjem fotografskom radu, prosto je posle velike pauze kulminiralo i ispoljilo se u javnosti. A kao da je čučalo negde u dubini duše, koje velike profesionalne obaveze drugačijeg posla kojim se autor bavio, nisu dozvolile da se ispolje.
Verovatno najbolji prikaz izložbe jednog fotografa iz Srbije koji sam pročitao poslednjih godina, je prikaz mađarskog akademika, redovnog člana Mađarske akademije umetnosti Jožef J. Fekete-a , a odnosi se na stvaralaštvo Ištvana Viraga i njegove fotografije u boji, minimalističkih apstraktnih formi predstavljene na izložbi „Snoviđenja“. Zato ga ovde prenosimo u celini.
„Vizuelno stvaralaštvo Ištvana Viraga kretalo se umetničkom putanjom neuobičajenom za fotografe, ali zato čestom među likovnim stvaraocima. Krenuo je od najzahtevnijeg fotografskog izražajnog sredstva, dijapozitiva, bazičnog snimka koji ne omogućava nikakvu manipulaciju, da bi stigao do „laboratorijskog rada“ koji zadire u sve segmente fotografije. Jedina zajednička nit je da stvaralac u oba slučaja maksimalno vlada vizuelnim prostorom.
Ko je slikao dijapozitive zna da to traži visoku školu fotografije: treba pronaći savršenu kompoziciju, najizražajniji izrez, idealnu dubinsku oštrinu, optimalnu ekspoziciju, odgovarajuće filtere, jer se nakon pritiskanja okidača na foto aparatu više ništa ne može menjati na snimku, nakon razvijanja su svi parametri konačni. Kod slika koje su rađene sa negativa, pa i kod instant polaroidnih snimaka postoji mogućnost različitih naknadnih intervencija kojima se osnovni snimak može doterivati, eventualno popraviti. Dijapozitiv, dakle, zahteva potpunu disciplinu i stručno znanje. Ako bismo tražili likovnu analogiju radi poređenja, završena škola crtanja bi mogla odgovarati tome. Stvaralac poznaje složeni sistem tačaka, linija, ravni, površina, tekstura, valera, akcenata i praznina. Od tih usvojenih elemenata treba zatim da realizuje svoj vizuelni svet.
Ovaj proces se odigrao i u Viragovom poimanju fotografije, neko vreme je dijapozitiv za njega bilo gotovo, dovršeno delo, konačni produkt fotografije, otelotvorena slikovna realnost. Odjednom se, međutim, njegova stvaralačka koncepcija okrenula za sto osamdeset stepeni. Ono što je do tad važilo za gotovo delo, odjednom je postalo sirovina. Ne poput zatvorenog grafičkog sadržaja nego – govoreći ponovo analogijom likovnog izraza – poput boje istisnute iz tube na paletu, upotrebljivog kolorita, od čega uz pomoć naučenog u školi crtanja iz jednog vizuelnog ostvarenja realizuje drugo vizuelno delo. Laboratorijskim radom, ali ne pored aparata za uvećavanje i među tacnama sa hemikalijama nego pred ekranom kompjutera. Računar je laboratorija fotografije, ali ga IštvanVirag ne koristi za doterivanje, popravljanje, prekomponovanje svojih snimaka nego za realizaciju novih površina, novih struktura, novog kolorita, novih tekstura, rečju, novog vizuelnog ostvarenja. A taj postupak ga iz sveta fotografije prevodi u likovnu umetnost.
Polazeći od toga da IštvanVirag između čulnog iskustva i realizovanog dela ubacuje jednu informacionu jedinicu – fotografiju – drugi deo postupka bez dileme možemo nazvati apstrakcijom, budući da vizuelne sadržaje fotografije radikalno razlaže na njene gradivne elemente, boje, linije, površine. Tako nastala nefigurativna ostvarenja, pak, hrabro možemo uvrstiti u konkretne umetničke pojmovne okvire.
Dve glavne karakteristike foto-slikarstva IštvanaViraga su uverljiva impresivnost i eksperimentisanje. Zajedno ih možda možemo nazvati prenebregavanjem konvencija. Fine teksture, izražajni rasteri, kapilarne strukture, dimenzionalističke kompozicije, kubistički matriksi na njegovim fotografijama nedvosmisleno svedoče da se posmatrač suočava sa jednom vrstom neeuklidovske umetnosti, iz slikarstva transponovanom fotografskom umetničkom mutacijom.
Postavka sadrži imaginaran pejzaž koji se jednoznačno može svrstati u okvire lirske apstrakcije, dok su katedrale svetla ipak bliže fraktalnim kreacijama nastalim putem multiplikacijskog algoritma, upućujući na svojevrsnu transdimenzionalnu poetiku. Vizuelno su okupirajuće deformisane, razbijene površine u čijoj obojenosti se prosto sukobljavaju svet redukovanih boja i jarki kolorit, plesnivo ružičasta boja mesa i crvenilo arterijskekrvi, presno zelenilo hlorofila.
Česti motivi na slikama su lukovi, kao i kosmičke površine jakog asocijativnog naboja, prizivajući na momente iz prvobitnog haosa amorfne forme, koje menjaju svoj oblik pod uticajem jakog gravitacionog polja, tragajući za mogućim trenutkom svog eksplozivnog preobražaja. Na ovim slikama javlja se očaj likova zarobljenih ispod nefigurativnosti.
Naravno, zahvaljujući našim asocijacijama, čini se da iza formi, boja i površina gnusni vanzemaljci, prestravljene ribe, žalobne vrane, plen vrebajuća račja klešta nastoje da rastrgnu površinu slike koja ih je zarobila, mada se na njoj pojavljuju samo boje, uglaste, okrugle ili amorfne forme, zamrznute talasaste površine, na izgled realizovane slikarskim sredstvima, priborom.
Da li je onda, konačno, umetnost IštvanaViraga slikarstvo, ili fotografija? Gledajući sredstvo – ovo poslednje, imajući u vidu krajnji rezultat – ono prvo, i ovo dvojstvo ne pokriva izraz koji koristim: fotoslikarstvo. Pre bismo je mogli nazvati svojevrsnom digitalnom umetničkom mutacijom kojoj osobenost daje slikarski senzibilitet IštvanaViraga.“
Druga velika tema koja zaokuplja Ištvana Viraga je život i njegova socijalna nota, koju predstavlja fotografijama starijih ljudi, koji su društvenim okolnostima ostavljeni na brigu sami sebi. Jak socijalni momenat sigurno je da izlazi iz njegovog profesionalnog angažmana kao novinara, gde mu je sigurno nedostajao jedan pastelniji i ekspresivniji prikaz života koji nosi fotografija, od samih reči kojima se taj isti život može iskazati.
Treća tema kojoj autor pristupa sa posebnom osetljivošću i analizom je portret. Njemu bliski ljudi iz okruženja u kome živi i kreće se su mu najčešći modeli. Portret je neposredan, uhvaćen pri prirodnom svetlu, neodvojen od okoline u kojoj se portretisani nalazi. Ta neiscrpna tema u kojoj je broj mogućih varijacija jednak proizvodu karaktera, rakursa, i svetlosnih uslova, privlači Ištvana Viraga u potpuno drugačijem kontekstu od predhodne dve. Zato i ostavljamo onima koji budu došli na predstavljanje Ištvana Viraga u FKV da uoče tu različitost i naizgled suprotnost u autorovom radu, i pitanjima podstaknu elokventnog autora za otkrivanje svoje fotografske duše.
CRNO-BELE FOTOGRAFIJE - IŠTVAN VIRAG
1 of 7
Članovima Fotografskog kluba „Vojvodina“, članovima Mensa Srbije, FKVK „Rada Krstić“ iz Sombora, i FK „CD13“ iz Zrenjanina, kao i onima koji se prijave do utorka 16. februara 2016. na e-mail: office@fkv.rs predavanje je besplatno. Ostali plaćaju kotizaciju od 300 din. Broj prijava je ograničen kapacitetom prostora. Predstavljanje autora je na adresi „Bulevar oslobođenja 22, Novi Sad (vidi kontakt u meniju sajta)
BIOGRAFIJA:
IŠTVAN VIRAG
Rođen 18.08.1944. godine u Batini (Hrvatska). Prosvetni radnik, istorijski arhivist, diplomirani novinar. Živi u Somboru. Član je FKVK „RadaKrstić” u Somboru, Foto kluba „Srbija-foto” u Beogradu, Foto saveza Srbije,Foto kluba „Moholy” u Baji (Mađarska) i World Association of Hungarian Photographers (Svetske asocijacije mađarskih fotografa izvan matične zemlje).
Fotografijom se počeo baviti sedamdesetih godina prošlog veka. Već prve snimke objavljuje mu na naslovnim stranicama osiječki ilustrovani nedeljnik „Magyar Képes Újság”(Mađarske ilustrovane novine). Od tih naslovnica upriličena mu je prva samostalna izložba u Somboru, 2005. godine.
Ne dugo nakon uspešnog početka odlaže aparate, da bi se fotografiji vratio posle tridesetogodišnje pauze. Slede samostalne izložbe „Nebo nad ravnicom” – Sombor, 2007. i Telečka, 2011; „Kanalske impresije“ – Baja (Mađarska) 2011. i Sombor 2014; „Snoviđenja“ – Sombor, 2011. i 2012, Budimpešta, Baja i Subotica 2014.
Punim intenzitetom se posvećuje fotografiji od 2013. godine. Od tada je učestvovao na preko 200 međunarodnih i domaćih izložbi, na kojima je osvojio 120 nagrada.
Nosilac je zvanja F1 FSS i EFIAP.
Predstaviti čoveka bogatog životnog iskustva, maksimalno angažovanog na fotografskom, ali i mnogim drugim poljima – književnom, sportskom, izdavačkom, organizacionom, izlagačkom, i da ne nabrajamo više, nije ni malo lako. Jedan od takvih je Božidar Vitas koji se više od pedeset godina druži sa fotografijom ali ne samo sa njoj već i sa umetnošču generalno bilo ona likovna, pesnička, grafička i li neka druga. Zato će Fotografski klub „Vojvodina“ u utorak 13. oktobra 2015. od 20h predstaviti pre svega fotografsku stranu Božidara Vitasa KMF FSS, AFIAP, a onda i neke druge aspekte koji su se odrazili na njegov umetnički rad.
Dugo mi je vremena bilo potrebno da izaberem bitne biografske detalje za ovu priliku, jer su oni isprepleteni u toku celog dosadašnjeg života Vitasovog, i kada ih je mnogo, jer se Boža maksimalno angažovao u mnogim aktivnostima, ali je i nesebično inspirisao druge, i pomogao im da zavole sve ono što je i on voleo. „Fotografija se doživljava, a ne snima!“ kaže Vitas. Tim rečima on je izrazio suštinu pedesetogodišnjeg nastojanja da ugradi najbolji deo sebe u na svetlo osetljivi senzor svoga aparata i tako nesvesno dosegne neslućene visine na polju bavljenja fotografijom – piše Miroslav Predojević MF FSS u prikazu jedne od Vitasovih izložbi i dalje nastavlja ...“ Njegova vrsta fotografije je umeće pronađenog doživljaja kao izraz onog kako čovek oseća život u njegovoj punoći, a ne organizacija i manipulacija. Fotografija za koju se on opredelio izuzetno je važno, a i teško je održati visok nivo poštovanja svojih osećanja, da se ostane ono što čovek jeste, da se izbegne privlačna zamka „umetničke“ forme. Vitas je jedan od retkih koji istrajava na ovom nimalo jednostavnom i lagodnom putu“
Taj visok nivo „poštovanja svojih osećaja“ je ono kako sam ga i ja doživeo pri prvom susretu i kako je u tome istrajavao i polako sagorevao kao sveća osvetljavajuči trenutke i prostor delovanja drugima.
Poštovanje srpske kulture i tardicije je vidljivo u fotografskom radu Božidara Vitasa, i on ne pravi kompromise u tome, i dokumentarnošću svojih fotografija smešta ih u njemu dobro znanu hijerarhiju večnosti zabeleženog trenutka, bez obzira da li fotografiše najobičniji nadgrobni spomenik bezimenog, ili pak monumentalni hram srpske duhovnosti kakav je Hilandar. Ništa se tu ne radi skriveno od duhovnog miljea, već je uvek propraćeno blagoslovom duhovnih velikodostojnika. Sva ta nastojanja deluju kao ispunjenje sebi postavljenog zaveta.
Božidar Vitas često govori za sebe da nije fotograf, već svetlopisac. U tome možemo prepoznati njegovo poštovanje svake reči koja je nepravedno zanemarena, a svojstvena je jeziku koji mu je maternji. Time želi da nam skrene pažnju, i da nas poduči, uputi, akcentuje, a to isto radi svojim fotografijama.
Dobar organizator i animator drugih daje veliki doprinos svim organizacijama gde je po nekom od svojih interesovanja pripadao, pre svih Udruženju umetnika Železnice Srbije čiji je predsednik, i Foto savezu Srbije, gde je u prošlom mandatu obavljao funkciju predsednika Skupštine FSS, a sada je izabrani predsednik Nadzornog odbora.
Skroman, dobroćudan, nestašan i radoznao, neopterećen nekakvim trendovima u fotografiji, ne razmišlja o kritici i od nje ne strepi, a za učinjeno nikome se ne pravda. Veruje svojim svetlopisima koje rado izlaže i koji ga predstavljaju upravo onakvog kakav je – prirodan, bez doterivanja i šminkanja.
Tragajući za sopstvenim smislom, za suštinom postojanja unutar životnog vrtloga, Božidar Vitas je napravio kaleidoskop sopstvenog odraza opredmećujući svetlopisima svoje impresije radi davanja svima drugima. Kako piše Nestorović, za Božu možemo reći da kad kazuje, „slušaocu se čini da romori plaha đurđevdanska kiša. I uvijek ni riječ manje niti riječ više. Po mjeri“.
Pozivamo sve ljubitelje fotografije da dođu do Fotografskog kluba Vojvodina, (Novi Sad, Bulevar oslobođenja 22) u utorak i uživaju u razgovoru sa autorom i njegovim fotografijama, i pitanjima podstaknu našeg gosta, svetlopisca Božidara Vitasa, na priču o svom radu i fotografijama što više.
BIOGRAFIJA:
BOŽIDAR VITAS
Rođen 26. novembra 1939. godine u Beogradu, na Dorćolu, gde i sada živi. Svetlopisanjem se bavi od 1957. godine. Samostalno izlagao 117 puta (75 izložbi svetlopisa, 15 projekcija dijapozitiva u boji i 27 projekcije svetlopisa) širom Srbije. Dva puta samostalno izlagao u Solunu, jednom u japanskom gradu Tađimiju, šest puta u Frankfurtu na Majni, dva puta u Doboju i jednom u Trebinju i Višegradu (Republika Srpska), jednom u Travniku (BiH). Učesnik je 254 kolektivne izložbe i likovnie manifestacije u zemlji i inostranstvu, kao i 56 saborovanja (kolonija) likovnih umetnika. Potpisnik je svetlopisa u mnogim katalozima likovnih umetnika i saborovanja umetnika. Fotografije, priče i prikaze objavljuje na internet stranicama Foto saveza Srbije, Udruženja likovnih umetnika „Sergej Jovanović“ iz Beograda, u informativnom listu železničara Srbije „Pruga“ i časopisu „Srpska reč“ koji izlazi u Frankfurtu na Majni.
Priredio i objavio: fotomonografiju o rukometu Oko rukometa, (2005); fotomonografiju motiva vezanih za železnicu Duž pruge, (2006); prvu zbirku poezije železničara Srbije Dok vozovi prolaze, (2007). ilustrovanu svojim svetlopisima; monografiju Udruženja umetnika Železnica Srbije Ars longa vita brevis, ilustrovanu svojim svetlopisima (2012); izložbene kataloge uz ISBN i CIP broj Narodne biblioteke Srbije: Fotografije (2007); Svetlopisi – Srcem i dušom uz narod Japana, (2011); Sa verom u Svetosavlje, (2012); Putevi i raskršća – 17 vekova Milanskog edikta (313 – 2013) uz blagoslov njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja (2013); Svetlopisani članovi ULU „ Sergej Jovanović“, Beograd (2013.); 900 godina od rođenja Stefana Nemanje, uz blagoslov njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja (2014); izložbene kataloge: Vera, ljubav i nada, uz blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskoh Pavla (1994); Tihovanje u Hilandaru – 800 godina manastira (1998); Priča o selu,(2006.);„ Milosrdni anđeo – Da se ne zaboravi (2009) sećanje na bombardovanje Beograda; Uz sliku je sve lepše – Božidar i prijatelji, (2008); Krajolik, izložba slika i svetlopisa četiri autora, (2009); Duhovni horizonti (2010),;elektronsku brošuru (CD) katalog multimedijalne manifestacije Ivi Andriću u čast – povodom 50 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost, (2011); elektronsku brošuru (CD) katalog međunarodne multimedijalne manifestacije Sećanje na Steriju – sabor literarnog stvaralaštva (2013) i druge; elektronsku brošuru (CD) katalog manifestacije Sećanje na Njegoša – sabor pesničkog stvaralaštva (2013). Priredio je brošuru – katalog 19. likovne kolonije „Perilipac 2013“ na 22 strane formata 21 h 21 centimetar sa 63 svetlopisa; u izdanju HELICON PUBLISHING, Pančevo, brošuru DUHOVNI HORIZONTI sa reprodukcijom 54 svetlopisa u crno beloj tehnici i sa prikazima devetorice istaknutih umetnika (2015).
Organizovao je i vodio 23 književna susreta od kojih izdvaja: Manifestacija posvećena 200 toj godišnjici od dolaska Dositeja Obradovića u Srbiju, (2007); manifestacija Ivi Andriću u čast povodom 50 godina od dodele Nobelove nagrade. (2011); „ Sećanje na Steriju – sabor literarnoh stvaralaštva“ (2013) i Sećanje na Njegoša – sabor pesničkog stvaralaštva (2013). Organizovao je šest koncerta kamerne muzike u izvođenu gudačkog sastava „Romantika“.
Organizovao je i priredio više od 80 kolektivnih izložbi slika, fotografija i vajarskih radova kao i više desetina samostalnih izložbi drugih autora. Organizovao je i vodio 10 saborovanja (kolonija) likovnih umetnika.
Više desetina puta prigodnim govorima otvarao je samostalne izložbe slikara, vajara i
fotografa.
Više puta, kao član raznih komisija za odabir i dodelu nagrada na izložbama fotografija, pa i međunarodnog ranga, imao je priliku da se upozna sa stvaralačkom aktivnšću umetnika fotografije sa svih kontinenata.
Na dosadašnjim izložbama prikazao je javnosti više od 3000 različitih fotografija i oko 1300 različitih dijapozitiva u boji. U muzejskim, galerijskim i privatnimkolekcijama u zemlji i inostranstvu ima više od 250 radova.
Dobitnik je pedesetdve nagrade i priznanja iz oblasti fotografije od kojih 25 međunarodnog ranga. Dobitnik je četiri priznanja FIAP. (Međunarodna organizacija umetničkih fotografa – Fédération Internationale de l’Art Photographique – 2003. godine). Dobitnik je Nagrade za životno delo (2014.) koje dodeljuje Udruženje umetnika Železnica Srbije za vrhunski doprinos razvoju i ugledu Udruženja umetnika Železnica Srbije, ukupne stvaralačke aktivnosti i širenju kulture u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru. Član je i jedan od osnivača Udruženja umetnika Železnica Srbije (1998). Član je udruženja novinara Srbije (1995); Međunarodnog udruženja novinara (2008); Foto saveza Srbije (1995); FIAP – Međunarodnog udruženja fotografa (Fédération Internationale de l’Art Photographique) (2008);
Izborni je predsednik Nadzornog odbora Foto saveza Srbije sa mandatom do juna 2019. godine. Izborni je predsednik Udruženja umetnika Železnica Srbije od aprila 2004. sa mandatom do maja 2016. godine. Više godina unazad, zaredom, nalazio se na listi 10 najuspešnijih fotografa Foto saveza Srbije. Na listi pet najuspešnijih izlagača Udruženja umetnika Železnica Srbije od 2005. (od ustanovljavanja liste) do 2014. godine nalazi se na prvom mestu.
Fotografijom se bavi iz ljubavi prema toj umetnostii i radi druženja sa ljudima
U Foto savezu Srbije nosilac je umetničkog zvanja Kandidat majstor fotografije, (2005). Na svetskoj fotografskoj umetničkoj sceni nosilac je zvanja Umetnik fotografije –AFIAP koje dodeljuje Međunarodna federacija umetničkih fotografa (Fédération Internationale de l’Art Photographique) (2009).
Kako predstaviti jedan od najvažnijih događaja za Fotografski klub Vojvodina i dočarati atmosferu sa otvaranja klupske izložbe „Naših pet godina“ u Kulturnom centru Novog Sada koja je otvorena sinoć 17. 07. 2015. godine u 19h, u prisustviu skoro 150 ljubitelja fotografije? Možda je najbolji način da stenografskim beleškama i fotografijama prikažemo otvaranje svima onima koji nisu mogli doći na otvaranje. Sigurno da će u tekstu biti kolokvijalnih grešaka govrnika, ali smo sigurni da će tako tekst još više preneti atmosferu sa otvaranja. Svim našim sadašnjim članovima je puno srce utisaka, a pretpostavljam i svim onima koji su deo svog vremena vezali u nekom ranijem periodu za Fotografski klub Vojvodina.
Panorama FKV Autor fotografije: Tomislav Peternek
Na početku otvaranja se ispred Kulturnog centra Novog Sada prisutnima obratila Nikolina Spasić PR osoba KC Novog Sada
NIKOLINA SPASIĆ:
Dobro veče svima. U ime KCNS želim vam dobrodošlicu na izložbu FKV koji predstavlja jedan od najaktivnijih a i najkreativnijih klubova u zemlji. Večerašnja izložba nosi naziv „Naših pet godina“. Dakle, kako i sam naziv kaže imaćemo priliku da sagledamo dosadašnji rad fotografa amatera koji su upravo u ovom klubu sticali i dalje razvijali svoju kreativnost i ambiciju u fotografiji.
Svaka fotografija sa svojim mikrosvetom nosi svoju priču, svoju poruku, a zasigurno posmatrača poziva na ponovno buđenje svesti kako samom sebi, tako i u svetu koji nas okružuje. Ja vam želim da uživate. A sada će vam se obratiti predsednik Foto kluba Vojvodina gospodin Milovan Ulićević. Izvolite.
Govorili na otvaranju Nikolina Spasić, Milovan Ulićević, Tomislav Peternek
MILOVAN ULIĆEVIĆ:
Dobro veče svima, drago mi je da ste došli u ovolikom broju, drago mi je da vidim u ovom KC ovoliko ljubitelja fotografije. To je na neki način pohvala, vrlo velika, Fotografskom klubu Vojvodina (FKV), naglašavam fotografskom, jer se tako zovemo, a ne Foto klub Vojvodina.
Ova klupska izložba je izložba koja predstavlja pet naših godina, ali nismo u fotografskom smislu napravili izložbu u kojoj ćemo kroz fotografije sumirati u pet godina postojanja kluba već je to bio jedan izbor samih autora koji su učestvovali na izložbi. Na ovoj izložbi je zastupljeno nekih 60-tak fotografija. Morali smo malo skratiti zbog prostora izabrane fotografije ali tako je kako je…, a učestvuje 18 autora, najaktivnijih autora FKV, s tim što imamo i članova koji su bivši članovi FKV , a učestvuju na ovoj izložbi.
FKV trenutno ima oko 35 aktivnih članova, a ako kažem aktivnih članova mislim na one koji plaćaju redovno članarinu. A kroz FKV je za ovih pet godina prošlo više od 80 ljudi koji su na ovaj ili onaj način učestvovali, manje ili više, u akvivnostima FKV, i ja im se ovom prilikom zahvaljujem, jer su svi oni sigurno doprineli da ovaj FKV bude jedan od najaktivnijih klubova, ne samo u Vojvodini, nego smo i u Srbiji jedan od najaktivnijih klubova. Posebno bi se zahvalio i članovima FKV koji su se ovako nesebično zalagali ove godine, a sadašnji su članovi, da se realizuje ova izložba. Moram da kažem da imamo i fotografa profesionalce u FKV.Naravno, moram uputiti zahvalnost i svim onim Majstorima fotografije i Kandidat majstorima fotografije koji su bili gosti u FKV, i koji su svojim znanjem i iskustvom prenosili to znanje na fotografe amatere.
FKV je osnovan 9. Jula 2010. Tada kada je osnovan Fotogafski klub Vojvodina, imala se na umu jedna misija, da to bude mesto koje će okupljati kreativne fotografe, odnosno fotografe koji fotografiju doživljavaju kao umetnost, i da se fotografija podigne na jedan viši nivo. Još jedna misija je bila na umu, da se fotografska umetnost ne zasniva na sadašnjem trenutku, već da treba da spojimo ljude koji su nekada stvarali fotografiju, i sadašnje mlade ljude, koji su počeli da se bave fotografijom u digitalnom dobu.
Evo ovde večeras imamo priliku i čast, da nam izložbu otvori Tomislav Peternek doajen srpske i jugoslovenske fotografije, jedan od naših najpoznatijih majstora fotografije u svetu, čovek koji Magnumovu fotografiju doneo u Srbiju, i koji je u svetu poznat kao srpski magnumovac, koji je stvarno dao jedan veliki doprinos klubu i uvek se odazivao pozivima, kako za predavanja, tako i da bude predavač na fotografskim kursevima koje smo organizovali, i ja mu se ovde, ovom prilikom, zahvaljujem na tome. Skupština FKV je na svojoj redovnoj sednici (koja se inače održava svake godine), je ove godine proglasila Tomislava Peterneka za počasnog člana FKV. Moram da naglasim da FKV u svom članu pet Statuta ima tri tipa članstva: To su redovni član, zaslužni član, onaj koji je doprineo FKV svojim radom, i treće onaj fotograf koji je zaslužan za razvoj fotografije uopšte, a takodje i za doprinose koje je dao i razvoju FKV – takvi se članovi proglašavaju za počasnog člana. Prvi takav počasni član je Tomislav Peternek Majstor fotografije. Ja bih, pre nego što reč prepustim Tomislavu Peterneku, hteo da uručim povelju počasnog člana.
Ovde piše (čita): POVELJA SE DODELJUJE ZA IZUZETAN DOPRINOS UNAPREĐENJU FOTOGRAFIJE, RAZVOJU FOTOAMATERIZMA I PODSTICAJ RADU FOTOGRAFSKOM KLUBU VOJVODINA. Čestitam! (Aplauz)
Predsednik FKV uručuje Povelju počasnog člana Tomislavu Peterneku
TOMISLAV PETERNEK:
Mogu vam reći da sam ja radostan, ali i postiđen. Izvinjavam se vama svima što sam u ovakvoj garderobi. Vrućina je, vrućina. („Nisu loše bermude!“) (Smeh)
Ja sam otvarao drugu klupsku izložbu kod Vas. I od onda, do danas, gledajući ove fotografije, ja sam lično konstatovao da je to veliki napredak. Tu ima takvih fotografija na koje bi se i ja rado potpisao. Ovde ima lajf fotografija, to je ono čime se ja celog života bavim, ali uspeh je, što je to sve estetitozovano, uspeh je što tu postoje sva likovna pravila u tim fotografijama, i zato se razlikuju od drugih registrovanja događaja, i situacija. Ovde sam zapazio i neke fotografije koje su preklapanja, što digitalna fotografija omogućava, u čemu sam se i ja nedavno isprobao. Jednostavno, ova era digitalne fotografije je napravila takav pomak da može svako da se bavi fotografijom. Ali, opet je važno kako ko gleda, i kako ko oseća situaciju oko sebe. Savetujem svakome da se upozna sa likovnim pravilima u slikarstvu, u grafici, i neka primeni to na fotografiju, i njegova fotografija će se razlikovati od pukih registrovanja drugih ljudi. Digitalna fotografija sada daje mogućnosti preklapanja slojeva, tzv. lejera. Znači, potpuno možete ostvariti svoju zamisao koja ne mora biti puko registrovanje.
Ja mislim da ovde kod vas postoje, onako kada čovek prođe celom izložbom, i recimo stane pred ovu fotografiju (pokazuje rukom na fotografiju „Točkovi života“ op.a) – koju bih itekako bi voleo da je moja! Znači, uspeh je ogroman, i ja vam se svima zahvaljujem a pogotovu tebi (obraća se Milovanu) što si uspeo da te ljude dovedeš u situaciju, da se takvom fotografijom bave.
Proglašavam da je izložba otvorena. I molim vas, nemojte proleteti kraj njih, čitajte ih, čitajte ih kao tekstove, jer ima šta da se pročita na njima. Hvala. (Dug aplauz)
MILOVAN ULIĆEVIĆ:
Na kraju bih još nešto bih rekao. Ne bih da se ovo pretvori u otvaranje jedne obične izložbe, jer je ovo jubilej. Ostanite ovde da se družimo, tu je posluženje, poslužite se, u nekom razgovoru sa nama i sa članovima kluba, sigurno će te steći neko veće fotografsko iskustvo, a vidim je tu puno mladih ljudi. Ovde su prisutna dva majstora fotografije: Bora Milosaljvević (pokazuje rukom na Boru) i Tomislav Peternek, ovde je profesor sa Akademije umetnosti u Novom Sadu dr Željko Škrbić. Ovde, na izložbi je trenutno ono što je možda najbolje, najkvalitetnije, najpoznatije što danas imate na fotografskoj sceni Novog Sada…. Ostanite da se družimo, mladi posebno, da porazgovaramo o svakoj fotki, sa svakim autorom. Hvala vam svima!
.
Stenogram: Zorica M. Madžarević Matković
Fotografije: Božidar Anđelković i Nemanja Jovanović
Klupskom izložbom „Naših pet godina“ u Kulturnom centru Novog Sada od 17. jula do 3. avgusta 2015. godine, Fotografski klub Vojvodina obeležava mali jubilej svog postojanja i rada, koji se u kontinuitetu odvija od osnivanja 9. jula 2010. godine. Na izložbi su zastupljeni radovi sadašnjih aktivnih članova, ali i nekadašnjih članova koji su u ranijem periodu aktivno delovali u klubu. Izložbu će otvoriti doajen srpske i jugoslovenske fotografije Tomislav Peternek, Majstor fotografije iz Beograda, kome je Skupština FKV dodelila ove godine „Povelju počasnog člana“ Fotografskog kluba Vojvodina. Otvaranje izložbe je u petak 17. jula u 19 časova u galeriji „Tribina mladih“ na drugom spratu Kulturnog centra Novog Sada.
Izložene fotografije na ovoj izložbi su radovi fotoamatera koji su započeli, a potom i razvijali svoje fotografsko viđenje u klubu, ali ima i radova pojedinaca fotoamatera koji su mnogo ranije, pre osnivanja FKV, upoznali fotografske principe i likovnost. Usmeravani od strane starijih članova iskusnijih u fotografiji, završavajući foto-kurseve u klubu, edukujući se na gostujućim predavanjima, mlađi članovi kluba su brzo i vidljivo pokazivali napredak u fotografskoj umetnosti. Takođe u klubu ima i profesionalnih fotografa, koji su svoje profesionalne obaveze dopunili sa kreativnom fotografijom van agencijskih zahteva, i tako zadržali duh fotoamaterizma u svojim fotografijama.
Do sada se u klub učlanilo oko osamdeset fotografa amatera i profesionalaca. Neki su od osnivanja u klubu, učlanjeno je mnogo novih mladih članova, ali su neki zbog obaveza, odlaska u inostranstvo, ili iz ličnih razloga napustili klub. Većini je od njih FKV ostao u dobrom sećanju, na koji često pomisle dok fotografišu.
Fotografski klub Vojvodina je u ovom trenutku najveće i najaktivnije udruženje koje neguje kreativnu fotografiju u Novom Sadu i Vojvodini, i jedan je od najaktivnijih foto klubova u Srbiji. Klub je član Foto saveza Srbije. Aktivnosti i zadaci kluba u pet godina postojanja su bili: da predstavlja značajne fotografe, organizuje izložbe, predavanja o fotografiji, foto-izlete, foto-školu, foto-radionice, foto-kurseve kako za svoje članove, tako i za građanstvo. Sa klubom sarađuju, predaju u klubu i otvaraju klupske izložbe najeminentniji majstori fotografije u Srbiji, i neki vrlo značajni fotografi iz inostranstva, profesori fotografije na fakultetima i visokim školama, kao i urednici fotografije u najpoznatijim ilustrovanim i dnevnim novinama.
Klub od nastanka poseduje i svoj sajt od samog osnivanja na adresi www.fkv.rs koji prati klupske aktivnosti, i na svom forumu okuplja veliki broj fotoamatera koji se interesuju za kreativnu fotografiju. Redizajnirani sajt u junu 2015. godine je postigao veliki uspeh i postao sajt sa najboljim rejtingom među fotografskim sajtovima u Srbiji.
Pozivamo sve ljubitelje fotografije, i sve one koji podržavaju i cene fotografsku umetnost, bilo da je stvaraju, koriste ili pišu o njoj, da prisustvuju ovom značajnom događaju, i prvom jubileju koji obeležava Fotografski klub Vojvodina. Želja nam je da FKV bude centar fotografskog dešavanja, u kome će se susretati mladost i iskustvo, fotografija i umetnost, fotografska istorija, fotografska sadašnjost i fotografska budućnost. Mi ćemo, i nadalje raditi na tome pod sloganom „Fotografija na delu“.
Fotografski klub Vojvodina u saradnji sa Mensom Srbije organizuje izložbu fotografa Vlade Marinkovića iz Beograda. Izložba će biti postavljena u FOTO GALERIJI „148+” od 20.juna do 27. juna 2015. godine, a biće predstavljeni pejsaži, priroda i panorame grada. Ova izložba je kruna uspešne saradnje Mense, njenog Foto SIGa u kome je Vlada Marinković koordinator i Fotografskog kluba Vojvodina, a koja je započela pre nešto više od godinu dana.
Vlada Marinković je jedan od najpoznatijih fotografa prirode i pejsaža u Srbiji, i za njegovo ime su vezane mnoge nagrade na međunarodnim i domaćim foto-konkursima, foto-izložbama.
Fotografija: Vlada Marinković
Vrlo je aktivan izlagač, a uvek nađe vremena za druženje sa kolegama fotografima na raznim foto-izletima, foto-safarijima i sličnim događajima na kojima se okupljaju fotografi. Na jednom takvom druženju je i autor ovog teksta upoznao Vladu.
Fotografija: Vlada Marinković
Odmeren, mudar u dijalogu, pažljiv slušalac, kome ne promiče ni najmanja sitnica, a uvek okrenut jednim okom prema prostranstvu panonske ravnice, gde primećuje mnoge detalje očaravajuće svetlosti. Posvećen je trenutku, u kome ne može ni munja da zablesne na horizontu, a da je ne primeti, ili ptica da odleti iz gnezda, a da joj ne zabeleži let.
Fotografija: Vlada Marinković
Od onih je fotografa koji beleže prirodu u svim godišnjim dobima, skoro svakog dana ako mu posao dozvoljava, i koji se nikada ne žali na loše vreme jer u takvom vremenu sunčeva svetlost pravi najveće čarolije, i bori se sa svim zemaljskim i atmosferskim promenama. Tu prirodnu borbu svetlosti i neba, svetlosti i vode, svetlosti i zemlje Marinković maestralno beleži svojim pejsažima.
Fotografija: Vlada Marinković
Ne zaboravlja na stanovnike prirode, ptice, životinje koje je najezda čovekovih potreba oterala u najskrivenije delove. Ponekad i najmlađe ljude (decu) prikazuje na fotografijama kao i retke ptice, ne narušavajući fotoaparatom njihov mir i igru. U fotografisanju panorama grada on se uzdiže u nebo, kao Ikar, ne bi li pogledom sličnim Sunčevom, obuhvatio i oblikovao grad, i uhvatio svetlost koja kroz njegov objektiv oblikuje njegove misli i impresije.
Fotografija: Vlada Marinković
Svi fotoamateri koji vole prirodu, i koji je žele zauvek zabeležiti, imaće priliku mnogo da nauče, da vide kako se to radi na pravi način, i da poređenjem sa Vladinim fotografijama uoče sve nedostatke u svojim fotografijama, koje nisu zabeležile onaj utisak koji su doživeli predajući se prirodi.
Otvaranje izložbe je u subotu 20. juna 2015. u 19 i 30 časova. Budite deo istorije fotografije, i ne propuštajte ovakve događaje. Izložene fotografije se mogu kupiti, a zainteresovani se mogu javiti Fotografskom klubu Vojvodina ili autoru. Lokacija galerije je Bulevar oslobođenja 22 Novi Sad. (Videti u kontaktima mapu gde je lokacija)
BIOGRAFIJA : Vlada Marinković
Fotografija: Vlada Marinković
Koordinator Foto SIG-a Mense Srbija
Rođen 8.7.1954. u Mostaru.
Živi i radi u Beogradu i Vršcu.
Osnovna škola “Vladimir Ilić Lenjin”, Novi Beograd.
IX beogradska gimnazija – prirodno matematički smer, Novi Beograd.
Diplomirao spoljnu trgovinu na Ekonomskom fakultetu u Beogradu .
Putovao dosta, između ostalog, proveo 4 godine u Pekingu, Kina,
kao direktor predstavništva Hemofarma A.D.
Trenutno radi u Hemofarmu A.D. kao menadžer globalne nabavke.
Uspešno se bavi fotografijom, imao je jednu samostalnu i više zajedničkih izložbi.
Fotografije su mu objavljivane na stranicama Guardiana, britanskog Digital Photo Magazine-a, na naslovnim stranicama kanadske izdavačke kuce Raincoast Books, u izdanjima mnogih turističkih organizacija i agencija.
Nagrađivan je više puta, od nagrada izdvaja:
I mesto na svetu u okviru Mensa World Photo Cup za fotografiju “Relax”, 2010.
II mesto na svetu u okviru Mensa World Photo Cup za fotografiju “House”, 2008.
Četiri fotografije kao pozadine za Windows 7, u izboru Microsoft, Srbija, 2009.
I i više II i III mesta za najlepšu fotografiju ptice u Srbiji.
I mesto na konkursu “Vidim nevidljivo”, u okviru manifestacije “Noć muzeja”, 2010.
I mesto na konkursu “National Geographic, Srbija” na temu “Neprocenjivi trenutak”, 2014.
Fotografski klub Vojvodina organizuje Prvu međunarodnu foto-radionicu u kojoj će učestvovati Foto klub Čakovec iz Hrvatske i FKV iz Srbije. Fotografska radionica će trajati dva dana 12. i 13. juna 2015. godine i ekskluzivno će prvi puta u Srbiji biti predstavljena „avganistanska“ kameru, koju nam na radionicu donose gosti iz Čakovca. Radionica je namenjena svim fotografima amaterima, studentima fotografije i profesionalnim foto umetnicima koji žele da uvedu nove tehnike u svoje kreativno izražavanje, ili žele da spoznaju nešto više o kodu fotografske slike. Svi koji su zainteresovani za ovakav vid edukacije, mogu da učestvuju bez obzira da li su članovi FKV ili ne. Na kraju radionice biće organizovan zajednički foto izlet, kada ćemo razmeniti iskustva sa fotografima iz Čakovca.
Program radionice:
Prvi dan 12. jun 2015. godine sa početkom u 20h održaće se tri predavanja
Predavanje „Kod fotografske slike“ u kome će Davor Žerjav, autor istomene knjige, govoriti na tu temu. Knjiga se bavi proučavanjem fotografija kao medija, koji prenosi informacije od autora do posmatrača, i za to koristi vlastiti vizuelni kod koji treba razumeti, kako bi komunikacija autora i posmatrača bila potpuna. Ova knjiga se nadovezuje na prvu knjigu istog autora „Promišljati fotografski“.
„Kod fotografske slike“ i autor Davor Žerjav
Predstavljanje autora Foto kluba Čakovec kroz priču i prezentaciju fotografija.
Prikaz Davorina Mance predsednika FK Čakovec na temu „Stanje fotografije u Hrvatskoj“.
Na kraju dana će se kroz mini tribinu razmotriti sličnosti i razlike fotografske scene u Hrvatskoj i Srbiji.
Drugi dan 13. jun 2015. godine od 11 h su praktične radionice
Praktična radionica „avganistanska kamera“ koju će održati Davor Dolenčić i Danijel Mihaljković. Avganistan je jedno od najzabitijih mesta na zemlji i tamo fotografi koriste jednostavnu instant kameru, koju nazivaju „kamera-e-faore“, i ona je sredstvo zarađivanja za život. Mi smo kameru od milja nazvali „Avganistanka“. Reč o ručno izrađenoj kameri koja je fotoaparat i tamna komora u jednom.
„Camera Obscura Gigantica“ kamera pogled iznutra
Praktična radionica „Pinhole kamera“ koju će održati prof. dr Željko Škrbić, profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Nakan toga je organizovan zajednički ručak na „Bean festu“ u Sremskoj Kamenici svih učesnika radionice, zatim foto-izlet na Petrovaradinasku tvrđavu, poseta slikarskim i fotografskim ateljeima, šetnja i fotografisanje po Gradiću, i u večernjim časovima po Novom Sadu.
U oviru radionice će dva dana biti postavljena fotografska izložba Lazara Lekovića KMF FSS sekretara Foto saveza Srbije, sa „pinhole“ fotografijama, koje su izlagane na njegovoj samostalnoj izložbi u Beogradu
Svi učesnici ove radionice će moći po mnogo povoljnjijim cenama kupiti, u toku trajanja same radionice, obe knjige Davora Žerjava „Primišljati fotografski“ iz 2011. i „Kod fotografske slike“ koja je izašla iz štampe krajem 2014.
Za dvodnevnu fotografsku radionicu se plaća kotizacija po ceni od 800 din. za sve učesnike. Članovi FKV i Mense Srbije imaju popust i plaćaju kotizaciju za dvodnevnu radionicu 500 din.
Svi oni koji se prijave do 10. juna 2015. godine za Početni kurs fotografije FKV, a budu polaznici ove dvodnevne radionice, dobijaju 10% popust na cenu početnog kursa.
Mesto održavanja radionice je Bulevar oslobođenja 22, Novi Sad (vidi mapu u kontaktima na sajtu FKV).
Prijave za radionicu su na e-mail: office@fkv.rs do 11. juna 2015. godine. Mejlom možete dobiti i sve ostale informacije u vezi sa radionicom, naručivanjem knjiga i ostalo.
Posle niza predavanja u kojima je čovek bio u fokusu, gostovanje Branislava Strugara MF FSJ u Fotografskom klubu Vojvodina u utorak 12. maja 2015. od 20h će otkrivati lepote prirode zabeležene oštrim okom i smirenom rukom fotografa koji četrdeset godina fotografiše tajne i „osećanja“ prirode.
Noć punog meseca 2013 Foto Branislav Strugar
Duboko zaokupljen prirodom, njenim promenama, skrivenim lepotama, kamenom, vodom, ispirisan svojim duhovnim korenima, izraslih u večnoj borbi čoveka i surove prirode, često okrenutog pogleda ka svetlopisanju manastirskih svetinja izraslih na tom istom kamenu, je sušastvo suptilnih granulacija srebrnih slojeva na fotografijama Branislava Strugara.
Oblak u kanjonu, 1994 – foto Branislav Strugar
Nošen emocijama, istančanog duha, smirenog profesionalnog stava prema prirodi, on otkriva lepote u pojavnim oblicima i formama, ponekad otkrivajući novu vizualizaciju, u motivima stvorenim surovom borbom kamena i vode, svetla i tame, stvarnog i nestvarnog, zamišljenog i viđenog. Tako misli posmatrača uvlači u prirodu prikazanu na fotografiji, i kotrlja ih po slojevima fotografije kao da su nekakav oblutak u matici nabujale Cijevne.
„Od iskona“ 2011 Foto Branislav Strugar
„Suočeni s fotografijama majstora Branislava Strugara mi skoro bez daha „putujemo“ ovim krajevima, podložni nevjerici i divljenju, na granicama neprolaznog vremena koje nam se kao vječnost smiješi sa jezerâ, ili sa brdâ“ kaže prof dr Ranko Radović u prilkazu monografije „Crna Gora na razglednicama“ iz 2001 godine
Iako je zanimanje za čoveka, u poetskom smislu, obeležilo početke njegovog bavljenja fotografijom, već posle nekoliko godina postaje svestan svoje uloge u fotografiji, pa zanimanje za prirodu Branislavu Strugaru postaje preokupacija, jer tu otkriva bliskost svojih emocija prema prirodi.
„U noći“ , 1971 Foto: Branislav Strugar
Branko, kako ga prijatelji često zovu, je fotograf koji je izdao nekoliko monografija o Crnoj Gori i njenim lepotama, po kojima je ona poznata u svetu. Nije zaboravio ni svetinje srpske Ostrog, Dečane, Studenicu, Sopoćane, Pećku patrijaršiju, jer u njima se može naći onaj spoj duhovnosti u čoveku i netaknute prirode oličene u kamenu, najljućem protivniku promena kojima prirodne sile uvek teže.
Autorske knjige Branislava Strugara
Sigurno je najveću odu crnogorskom kamenu, na svojim slikama „spevao“ veliki slikar Petar Lubarda, ali je na fotografijama Branislava Branka Strugara najrealističnije osećamo.
Priču o pejsažu, stvaranju monografija, doslednosti i upornosti i životnom putu kroz fotografije, možete osetiti u FKV na predavanju, i slobodno prekinite pitanjem predavanje koje vam stvara nedoumice, autor će vam rado odgovoriti.
Predavanje je besplatno za članove FKV i članove MENSE, dok ostali plaćaju kotizaciju u iznosu od 250din. Mesto događanja Bulevar oslobođenja 22, Novi Sad. Posle ovog predavanja, vaš pogled na prirodu i fotografisanje iste, će se sigurno promeniti.
.
BIOGRAFIJA: Branislav Strugar
Portret Branislava Strugara
Branislav Strugar je rođen u Beogradu 1949. godine. Bavi se fotografijom od 1968. godine. U periodu od 1970. do 1979. godine učestvovao je na 107 izložbi fotografija i na njima osvojio oko 40 nagrada i diploma. Od 1980. je učestvovao na tridesetak izložbi dela likovnih umetnosti. Takođe je aktivan i kao član žirija na brojnim izložbama fotografija, drži predavanja o fotografiji na fakultetu, fotografskim radionicama i kursevima fotografije.
Paralelno sa umetničkom, profesionalno se bavio fotografijom od 1974. godine. Više od dve decenije bio je zaposlen kao fotoreporter u TV Beograd. Godine 1996. napušta stalnu službu i dobija status samostalnog umetnika fotografije.
U domaćim i inostranim knjigama, časopisima, kalendarima, turističkim prospektima, propagandnim materijalima i posterima nalazi se preko 10.000 njegovih snimaka. Objavio je 13 autorskih monografija.
Branislav Strugar ima zvanje Majstora fotografije FSJ.
Član je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS).
2002. godine dodeljeno mu je zvanje Istaknutog umetnika fotografije ULUPUDS-a.
Godine 2008. dobija Nagradu za životno delo „za celokupno stvaralaštvo i doprinos razvoju primenjenih umetnosti i dizajna“.
Imao je 20 samostalnih izložbi:
1976. – Novi Sad (Foto-salon Kulturnog centra omladine)
1976. – Beograd (Mala galerija Pionirskog centra)
1979. – Trogir (Galerija Muzeja grada Trogira)
1994. – Pančevo (Velika galerija Centra za kulturu)
1994. – Niš (Sportski centar „Čair“)
1994. – Budva (II sajam ekologije)
1995. – Užice (Gradska galerija)
1995. – Beograd (Muzej primenjene umetnosti)
1995. – Mladenovac (Muzej Mladenovca)
1995. – Gornji Milanovac (Galerija Zavičajnog muzeja)
1995. – Kotor (Galerija „Stari Grad“)
1995. – Omoljica (Galerija Doma kulture)
1995. – Sirogojno (Galerija „Staro selo“)
1999. – Užice (Gradska galerija)
1999. – Virpazar (Galerija „Vir“)
2002. – Mladenovac (Galerija LIKUM, Kulturni centar Mladenovac)
2013. – DOL DE BRETAGNE (10. Internacionalni festival fotografije), Francuska
2013. – Čačak (Galerija Narodnog muzeja Čačak)
2013. – Bijelo Polje (Galerija JU Ratkovićeve večeri poezije)
2014. – Sombor (Foto galerija „View“)
Nagrade:
1991. – GODIŠNJA NAGRADA ULUPUDS-a, za rezultate u 1991.g.
1991. – posebna pohvala na 23. MAJSKOJ IZLOŽBI
1994. – GODIŠNJA NAGRADA ULUPUDS-a, za rezultate u 1994.g
1996. – GODIŠNJA NAGRADA ULUPUDS-a, za rezultate u 1996.g.
1996. – nagrada IZDAVAČKI PODUHVAT GODINE na 41. međunarodnom
sajamu knjiga u Beogradu – za monografiju „Crna Gora – ekološka država“
1997. – PLAKETA ULUPUDS-a na 42. međunarodnom sajmu knjiga u
Beogradu za foto monografiju »Srednjovekovni srpski novac«
1997. – diploma na 29. MAJSKOJ IZLOŽBI
1997. – plaketa na 38. OKTOBARSKOM SALONU
1999. – GODIŠNJA NAGRADA ULUPUDS-a, za rezultate u 1999.g.
2001. – PLAKETA ULUPUDS-a na međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu
za foto-monografiju „Crna Gora na razglednicama“
2001. – GODIŠNJA NAGRADA ULUPUDS-a, za rezultate u 2001.g.
2005. – GODIŠNJA NAGRADA ULUPUDS-a, za rezultate u 2005.g.
Emisija "Živopis" - RTV o Jan Valo-u članu FKV (kadrovi iz emisije uz dozvolu)
Lepa vest nam stiže sa Radio televizije Vojvodine da će se u ponedeljak 11. maja 2015. u 21 i 30 h emitovati emisija „Živopis“ o Jan Valo-u F1 FSS članu Fotografskog kluba Vojvodina.
Kao fotograf Jan je jedan najaktivnijih članova FKV, i nekoliko meseci od osnivanja kluba pa sve do danas je njegov član . Ovo je dobra prilika da sve ljubitelje fotografije podsetimo na termin emitovanja, dragocenih televizijskih zapisa.
Emisija „Živopis“ – RTV o Jan Valo-u članu FKV (kadrovi iz emisije uz dozvolu)
„Do sada sam fotografisao 150 devojaka, a razgovarao i nagovarao na poziranje bar dvadeset puta toliko...“ rekao je još davne 1979 godine Danilo Cvetanović, Majstor fotografije FSJ u članku „Najvažnija je upornost“ u Foto kino reviji 10/79 osvrćući se na probleme sa modelima prilikom fotografisanja akt fotografije. Fotograf Danilo Cvetanović će gostovati u Fotografskom klubu Vojvodina u utorak 14. aprila 2015 u 20h, a govoriće o svom fotografskom radu koji traje više od pola veka. Naš gost je jedan od današnjih srpskih fotografa koji najduže nose zvanje majstora fotografije (duže samo T. Peternek), a koje je dobio davne 1979 godine kao član Foto kluba Beograd, čiji je i danas član. Cvetanović je poznat i po tome što je jedan od prvih fotografa bivše Jugoslavije koji je imao samostalnu izložbu na kojoj su izložene akt fotografije još daleke 1969 godine.
A-336 fotograf: Danilo Cvetanović
„U konzervativnoj sredini u kojoj živim, pogrešnim mišljenjima ljudi o devojkama koje se fotografišu nage i posledicama u roditeljskom domu, školi, fakultetu, prvi i najveći problem je pronaći devojku koja hoće da pozira naga“ – pisao je pre 36 godina Danilo Cvetanović u Foto kino reviji.
A-374 fotograf: Danilo Cvetanović
Kako je onda bilo, na kakve je probleme u stvaranju umetničkog izraza u akt fotografiji nailazio tada, šta se u međuvremenu dešavalo, a kako je njegovo viđenje danas o akt fotografiji i srpskoj fotografiji uopšte, možete saznati na predavanju u FKV, od čoveka sa najvećim iskustvom u ovoj oblasti fotografije. On je jedan od fotografa koji je probijao led i rušio tabue i predrasude o akt fotografiji, i tako otvarao puteve mlađim fotografima da bi se kasnije mogli lakše baviti tom vrstom fotografije, a posebno da mogu pronaći modele. Kod modela je posle takvih izložbi polako raslo interesovanje i želja da svoje telo izlože pogledu fotografa, u ime fotografske umetnosti. Izazov je to bio nekada mnogo veći od današnjeg.
A-362 fotograf: Danilo Cvetanović
Kako je pronalazio modele? Kako se odlučiti za ambijent za fotografisanje? Koje su pravne i moralne norme koje se ne smeju prekršiti? Šta je suština akt fotografije? Kako izabrati svetlo? Šta je umetnički akt, a šta pornografija? , i na još mnogih drugih pitanja ćemo dobiti odgovore na predavanju, od majstora fotografije koji je više od pola veka posvetio fotografiji, i još uvek aktivno fotografiše i učestvuje u mnogim fotografskim dešavanjima u Srbiji.
A-301 fotograf: Danilo Cvetanović
Danilo Cvetanović je vrlo dobar edukator i sagovornik koga sam imao priliku mnogo puta da slušam, i da se uverim kako zanimljivo iznosi svoja sećanja i stavove. Vama kao sagovorniku ostaje samo da slušate i upijate misli i iskustvo. A kada mislite da je priča potrajala, i da će mu ponestati energije, on vas iznenadi novom, još zanimljivijom pričom, koju iznosi sa još većom energijom i entuzijazmom. Osadesetih godina je predavao na kursevima fotografije kakva je bila u ono doba poznata „Letnja škola fotografije“ svojevrsna radionica za krativnu fotografiju.
Pored akt fotografije Danilo će predstaviti i deo ostalog fotografskog rada, kao i jedan projekat koji je dvadesetak godina radio, počevši u vreme kad je to bilo opasno i po život i po fotografsku opremu.
„Udarac“ – fotograf: Danilo Cvetanović
Na ovo se predavanje u FKV se dugo čekalo, i skoro četri godine je najavljivano da će se ostvariti, ali je nekako taj momenat iskliznuo u trenutnim klupskim dešavanjima, čekajući na pravi momenat da se desi. Naravno krivica je uvek naša bila, a ne Danilova koji nam je uvek govorio „kad se odlučite za termin gostovanja, samo zovnite“. U utorak će se predavanje održati na zadovoljstvo svih članova FKV, a i svih ljubitelja fotografije u Novom Sadu.
Predavanje je u Fotografskom klubu Vojvodina (FKV), na adresi Bulevar oslobođenja 22 u Novom Sadu (prostorije Mensa Srbije). Ono je besplatno za članove FKV i članove Mensa Srbije, a ostali plaćaju predavanje 250 din (kotizacija je neminovna, jer klub finansira aktivnosti isključivo iz članarine)
Biografija: DANILO CVETANOVIĆ
Rođen je 12. 03. 1942. u Beogradu
OBRAZOVANJE-ing. Elektrotehnicki fakultet u Beogradu
PROFESIJA-foto reporter /penzioner/
Portret Danila Cvetanovića
UMETNICKA BIOGRAFIJA:
1963g -novembar-zavrsio osnovni kurs fotografije
1964g-PRVI put izlagao na izlozbi svoje fotografije
1966g-dobio zvanje FA I klase
1969g-postao KM FSJ
1979g-postao MF FSJ
1973g-dobio zvanje AFIAP medjunarodne foto organizacije FIAP
1978g-postao LIKOVNI UMETNIK FOTOGRAFIJE u ULUPUDUS -u
2005g.-NAGRADA ZA ZIVOTNO DELO – Udruzenja likovnih umetnika primenjenih umetnosti Srbije (ULUPUDUS)
Danilo Cvetanovic, Rajacke pivnice, 1985 foto: Miroslav Predojević
SAMOSTALNE IZLOZBE
1969-Beograd-Salon fotografije
1971-Beograd-Salon fotografije
1973 Valjevo-Muselinov konak
1973-Novi Sad-Galerija Tribina Mladih
1977-Novi Sad-galerija Tribina Mladih
1979-Beograd-galerija Salon Fotografije
1981-Titograd-Kulturni Centar
1982-Tivat-galerija
1997-Beograd-Ipanema
2004-Beograd-Kulturni centar ARTGET
2005-Cacak-NARODNI MUZEJ
2006-Banatski Brestovac-Dom Kulture
2010-Beograd-ARTGET
„Danilovo oko“ – foto: Vlada Vukadinović
JUGOSLOVENSE MEDJUKLUPSKE IZLOZBE-podaci vodjeni samo do 1979g
220 izlozbi
607 fotografija
82 nagrade
MEDJUNARODNE IZLOZBE-podaci vodjeni samo do 1979g
72 izlozbe
105 fotografije
13 nagrada
PRIZNANJA
Bronzana,Srebrna,Zlatna medalja Narodne Tehnike Jugoslavije
Viši kurs fotografije Fotografskog kluba Vojvodina namenjen je naprednim fotoamaterima, umetnicima, novinarima i drugima koji žele da prodube svoje znanje u fotografiji i na školsko-metodički način se osposobe tehnički i likovno za izlagački i profesionalni rad. Posebna pažnja je usmerena na razvijanje individualnih potencijala polaznika i specifičnosti njihovog različitog senzibiliteta.
Predavači su najpoznatiji Majstori fotografije Foto saveza Srbije, renomirani umetnici sa velikim izlagačkim i profesionalnim iskustvom, dugogodišnji urednici fotografije renomiranih časopisa, i obrazovani fotografi sa dugogodišnjim pedagoškim iskustvom u vođenju škola za fotografiju i foto-kurseva, a pojedini su autori originalnih naučno-stručnih radova iz teorije umetnosti fotografije i fotografske tehnike.
U toku kursa polaznici će usvajati fotografski rečnik kojim će vizuelno artikulisati svoje ideje, emocije i namere. Izgradiće vlastite vrednosne poglede i kriterijume na likovnu organizaciju umetničkog dela. Razvijaće se ka istraživačkoj i kreativnoj fotografiji, bez šablonskih rešenja i ponavljanja često viđenih formi.
VIŠI KURS FOTOGRAFIJE FKV – plakat
PROGRAM VIŠEG KURSA FOTOGRAFIJE:
Ovo su oblasti Višeg kursa fotografije FKV. U svakoj ima po više tema koje se obrađuju. U zavisnosti od oblasti, one se obrađuju od 3-6 časova.
Moderna fotografija – kratak istorijski pregled
Film i tehnike analogne fotografije
Eksponometrija i densitometrija, Adamsov zonski sistem – napredne metode
Laboratorijska obrada filma i foto-papira.
Digitalna fotografska tehnika
Likovni elementi fotografije (linija, oblik, boja, tekstura, valer itd.)
Kompozicija u fotografiji
Analiza fotografske slike
Studijska fotografska tehnika
Portretna fotografija
Modna fotografija
Akt fotogrfaija
Ostale studijske tehnike (makro, stock, reklamna itd)
Dokumentarna i ulična fotografija
Prezentacija fotografije
Položaj uloga i pravci delovanja fotografije u XXI veku
Fotografske organizacije i izlagačka fotografija
Postoji mogućnost dopune tema sa:
18. Pozorišna i koncertna fotografija (znaće se do početka kursa)
PRIJAVA NA VIŠI KURS FOTOGRAFIJE:
Kurs je pod patronatom Foto saveza Srbije i na kraju uspešno završenog kursa dobija se certifikat Foto saveza Srbije o pohađanju Višeg kursa fotografije.
Kurs traje 4 meseca i časovi se sastoje od teorijskog i praktičnog rada na terenu, u studiju i laboratoriji i domaćih zadataka koji su obavezni.
Minimalalan broj polaznika za grupu je 8 a maksimalan 12.
Prijave se vrše isključivo na e-mail kluba: office@fkv.rs sa kratkim podacima o sebi i opisom koji ste prethodni kurs završili. Sva pitanja na ovaj mail sa naznakom “ Viši kurs FKV“
Za kurs je neophodno da polaznik ima vlastiti digitalni fotoaparat sa izmenjivom optikom, a koji ima manuelni mod. Poželjno je da polaznik ima i odgovarajući blic i analogni (sa filmom) fotoaparat, mada to nije neophodno, jer to može i pozajmiti kada ustreba, a biće par komada i na kursu.
Polaznici koji se prijave na kurs polažu kratki test provere osnovnih znanja iz fotografije, a koja su trebali naučiti pre sami ili na početnom kursu FKV, ili nekom drugom kursu. Neće biti primljeni u grupu oni koji ne poseduju osnovna znanja potrebna za viši kurs fotografije.
Potrebno je, da oni koji se prijavljuju za kurs, pri prijavi pošalju na mail: office@fkv.rs svojih 6-8 fotografija u jpg formatu u max rezoluciji 1200×800 pixela (3:2) ili 1200×900 (4:3 odnos strana)
Cena kursa se može uplatiti na tri rate da se plati na početku kursa, posle prvog i posle drugog meseca kursa. U cenu su uračunati filmovi, foto papir i foto hemija za deo kursa gde se radi analogna fotografija.
Članovi Mense Srbija i članovi FKV plaćaju 15% nižu cenu kursa od ostalih. Dokaz članska karta i plaćena članarina Mensi Srbija.
Prijave za kurs su do 10. novembra 2014. a test se polaže 11. novembra 2014. u 18h.
Zbog državnog praznika prijave su produžene do 12.novembra 2014. a test se polaže u petak 14.novembra 2014. u 18h. Svima koji su se prijavili obaveštenje za testiranje će stići na e-mail.
U slučaju prijave većeg broja kandidata od 12 položeni test i fotografije odlučuju o prijemu.
Tabela rezultata kvalifikacija Međunarodnog takmičenja 24. KADAR
Kvalifikacije Međunarodnog takmičenja „24.KADAR“ su završene uspešno i dobijena su 24 takmičara koja dolaze u Novi Sad na finale takmičenja koje se održava od 15-17. avgusta 2014. Prijavljeno je 28 učesnika iz pet zemalja Vijetnama, Crne Gore, Češke, Makedonije i Srbije. Takmičare je ocenjivao žiri od 24 člana, od kojih su glasalo 20 članova, a četri člana žirija iz opravdanih razloga nisu poslali rezultate. Čestitamo svim takmičarima na odličnim fotografijama i zahvaljujemo se svim članovima žirija na žiriranju.
Tabela rezultata kvalifikacija Međunarodnog takmičenja 24. KADAR
* (u tabeli je greškom kucano ime Zorica Adamov umesto Vladica Adamov. Izvinjavamo se Vladici na nenamerno učinjenoj grešci )
Dajemo sada spisak članova žirija, koji će kao i u kvalifikacijama odlučivati o pobedniku ovog takmičenja u finalu. Redni broj člana žirija odgovara rednom broju kolone sa bodovima na sve četri fotografije koje su takmičari dobili od tog člana žirija. Prazna kolone u tabeli su ostavljene za one članove žirija koji nisu glasali:
ŽIRI MEĐUNARODNOG TAKMIČENJA „24. KADAR“ :
1. ANA LAZUKIĆ – Srbija
Lazukić Ana KMF
Ana Lazukić (rođ. Hem), rođena je u Novom Sadu 6.XII.1937. god. Fotografijom se bavi od 1954. god. Izlagačku aktivnost započinje 1955. god. kao član novosadskog Foto Kluba „Branko Bajić“ pod imenom Ana Hem. Studirala je mađarski jezik i književnost. Radila je kao novinar i fotoreporter u redakciji dnevnog lista Magyar Szó, i u nedeljnom omladinskom listu Képes Ifjuság. Od 1990. god. je u penziji, ali je i dalje aktivni učesnik na izložbama umetničke fotografije. Izlagala je na preko 300 izložbi u sadašnjoj Srbiji i u bivšoj Jugoslaviji u 50 raznih gradova, a na tri kontinenta u 13 država. Na foto izložbama dobila je preko 60 nagrada i pohvala, i 27 raznih društvenih priznanja. Imala je 28 samostalnih izložbi. Od 2005. god. je jedina žena u Vojvodini sa zvanjem kandidat majstora umetničke fotografije.
2. DRAGOSLAV MIRKOVIĆ – Srbija
Mirković Dragoslav MF
Rođen je 1946 u Soko Banji. Do 1988. godine radio sam u Novinskoj kući Politika, a od 1988 do 2011 na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na smeru Fotografija kao Stručni saradnik. Zvanje Kandidat Majstora FS Jugoslavije dobio sam 1977 godine a zvanje Majstora fotofrafije FS Jugoslavije 1991 godine, od 1991 sam i član ULUPUDS-a, a u FIAP-u imam zvanje EFIAP/gold.
3. IMRE SZABO – Srbija
Imre Szabó KMF
Rodjen u Mokrinu 1956. Godine. Gimnaziju zavrsio u Kikindi, a potom studirao nemački jezik i književnost na Filoloskom fakultetu u Beogradu. Fotografije izlaže od 1974. godine i od tada je učestvovao na preko 200 izložbi u zemlji i inostranstvu na kojima je dobio više nagrada i priznanja. Samostalne izložbe imao u Kikindi (1974 i 1988), Mokrinu (1977 i 1982), Skoplju (1983), Beogradu (1987), Banatskom Brestovcu (2009), Ankari i Mariboru (2010), Paraćinu 2011.
Od 1980. godine se profesionalno bavi fotografijom kao novinski fotograf prvo u redakciji “Ilustrovane Politike” (do 1989.), potom veoma kratko u dnevnom listu “Politika”, pa u redakciji nedeljnika “Intervju” (do jeseni 1991. godine) i “Nin” do 1995. godine, kada je odlučio da se samostalno bavi primenjenom fotografijom. U medjuvremenu je radio kao urednik fotografije u dnevnom listu Danas, pa u nedeljniku Blic News i u agenciji Fonet, a potom, poslednjih godina kao urednik fotografije u magazinu Status. Fotografije su mu objavljivane u mnogim značajnijim svetskim magazinima (Stern, Focus, Spiegel, Mond, Lexpress, Time, Newsweek, Herald Tribune, Le Nouvell Observateur…) i većini jugoslovenskih novina, kao i u više monografija, kataloga i publikacija.
Član je ULUPUDS-a od 1985. godine. Danas radi kao samostalni umetnik u Beogradu.
4. MILAN RADOVANOVIĆ – Srbija
Prof. dr Milan Radovanović
Prof. dr Milаn Rаdovаnović vodi Kаtedru fotogrаfije nа Akаdemiji umetnosti u Beogrаdu i predаje nа mаster studijаmа Kreirаnje imidžа u umetnosti i medijimа. Doktorirаo je teoriju umetnosti i medijа nа nаučnim interdisciplinаrnim studijаmа Univerzitetа umetnosti u Beogrаdu. Člаn je profesionаlnih udruženjа fotogrаfа PPofE (Association of Independent Professional Photographers of Europe) i USUF (Udruženje sаmostаlnih umetnikа fotogrаfije). Sa Vladanom Radovanovićem osnovao je i vodi marketinšku agenciju Effective marketing i kreira reklamne kampanje za ugledne kompanije u zemlji i inostranstvu.Sаrаđivаo je sа velikim brojem modnih dizajnera i modnih kuća, sa vodećim itаlijаnskim modnim čаsopisom VOGUE Pelle Italia, kao i sa internacionalnom publikacijom za avangardne modne tendencije Fast Forward Fashion. Dobitnik je više međunarodnih nаgrаdа i priznаnjа nа izložbаmа modne i reklаmne fotogrаfije, kаo i zlаtne medаljeNikolа Teslа nemаčkog nаučnog čаsopisа RAUM & ZEIT zа doprinos rаzvoju digitаlne fotogrаfije.Vodio je fotogrаfsku rаdionicu sа fotogrаfom Piterom Mаrlouom iz prestižne fotografske аgencije Mаgnum Photos.
5. OLIVERA RADMANOVIĆ – Srbija
Olivera Radmanović
Olivera Radmanović je rođena 1970.god. u Beogradu. Magistrirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i sada je na trećoj godini doktorskih studija na odseku za klavir. Aktivno se bavi koncertnom delatnošću i zaposlena je kao docent na FMU u Beogradu.
Umetničkom fotografijom se bavi nepune tri godine kao još jedan vid umetničkog izraza. Član je fotografske grupe 32 “Čuvari trenutaka”. Učestvovala je na na više domaćih i međunarnodnih izložbi u okviru grupe “Čuvari trenutaka”, organizacije “Femix” i organizacije “Periskop” ( Beograd, Berlin, London, Beč). Učestvovala je na izložbi “ Minijature 2014” pod organizacijom Foto Saveza Srbije. Višestruko je nagrađivana na konkursima u organizaciji časopisa “ National Geographic Serbia” i časopisa “Casa Viva”. Na međunarodnom takmičenju “Fotorama 2014” u Kragujevcu je pohvaljena za fotogafiju na temu “Elements”. Pobednik je fotografskog takmičenja Fotofinish u Nišu 2013.god. Više puta je časopis “Refoto” objavljivao njene radove. Grupa “ Čuvari trenutaka” čiji je član, je 2013.godine objavila i svoju prvu knjigu.
6. ŽELJKO ĐURIĆ – Srbija
Željko Đurić MF
Željko R. Đurić je rođen 03. 09. 1965. Valjeva. Fotografijom se bavi od osnovne škole. U Foto saveza Srbije ima zvanje MF FSS u FIAP organizaciji EFIAP titulu. Od 2014. je ULUPUDS-a, kao i foto kluba Ponjavica iz Banatskog Brestovca. Imao je osam samostalnih izložbi i više od 160 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
7. ZORAN ĐORĐEVIĆ – Srbija
Zoran Đorđević MF
Zoran Đorđević (Kragujevac, 1959). Likovi umetnik, fotograf. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Kragujevcu i na Jugoslovenskom institutu za novinarstvo u Beogradu, odsek za novinsku fotografiju. Ima zvanje majstor fotografije Foto saveza Srbije i titulu EFIAP (Exellence FIAP). Član ULUPUDS-a. Član je FIPRESCI – Međunarodne organizacije filmskih kritičara. Predavač je za film u Studentskom kulturnom centru u Kragujevcu. Jedan je od osnivača BELDOCS – Međunarodnog festivala dokumentarnog filma u Beogradu. Radi na Televiziji Kragujevac kao urednik filmskog i dokumentarnog programa.
8. BORIS BAJČETIĆ – Srbija
Boris Bajčetić
Boris Bajčetić iz Beograda, član FSS-a, nosilac zvanja F1 FSS, učestvovao na brojnim grupnim izložbama, naročito kao član Grupe 32. Kao autor sa najboljim rejtingom na sajtu Fotofiniš, u sezoni 2011/2012 , imao i jednu samostalnu izložbu održanu u junu 2012. godine u Nišu. Pored brojnih nagrada i pohvala naročito ističe pobedu na međunarodnom takmičenju „Fotofiniš“, održanom u Nišu 2011. godine.
9. DEJAN BEĆIRIĆ – Srbija
Dejan Bećirić
Dejan Bećirić je pobednik Fotofiniš takmičenja 2012.
10. MIROSLAV PREDOJEVIĆ – Srbija
Miroslav Predojević MF
Miroslav Predojević je rođen u Čačku 1955. Po završetku studija agroekonomije u Beogradu 1978. bavi se autorskom fotografijom. Učestvovao je na preko 300 kolektivnih fotografskih i likovnih izložbi u zemlji i inostranstvu gde je dobio više nagrada i priznanja. Samostalno izlagao 22 puta (Beograd, Kragujevac, Sombor, Leskovac, Čačak, Negotin, Zaječar, Bor, Aranđelovac, Banatski Brestovac …) Mnogi radovi postali sastavni dio privatnih kolekcija i muzejskih zbirki kako u zemlji tako i u inostranstvu.Uredio ekskluzivnu fotomonografiju „Lepe šume Srbije“ ,2008, za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za šume. Objavio fotomonografiju ženskih portreta „Okrznuti istina“ ,2009. Sa Foto savezom Srbije, objavio knjigu – katalog „Biseri srpske fotografije“ ,2010, takođe i povodom izložbe „Fotografi & modeli“ sa KFFA „Ponjavica“, Banatski BRESTOVAC, 2012.Zvanje Majstor fotografije dobio od Foto saveza Jugoslavije, član ULUPUDS-a, Predsjednik Umetničkog saveta Foto saveza Srbije. Živi i radi u Beogradu.
11. LAZAR MARKOVIĆ – Srbija
Lazar Marković
Mr Lazar Marković je rođen 27 novembra 1960., Novi Sad. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku Likovnih umetnosti, grupi za Likovnu umetnost i pedagogiju. Magistrirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na grafičkom smeru. Masterirao na Fakultetu za menadžment u Sremskim Karlovcima. Masterirao slikarstvo na Akademiji lepih umjetnosti u Beogradu. Kao slikar i grafičar izlagao je na 55. samostalnih izložbi i oko 300 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Izlagao je na sedam fotografskih izložbi, međunarodnog karaktera (Zagrebački salon, Niš, Novi Sad, …) Radi kao direktor Galerije likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića
12. DRAGOSLAV VIŠEKRUNA – Srbija
Dragoslav Višekruna
Višekruna Dragoslav slikar – grafičar rođen 1945. u Šapcu. Član je esnafskih udruženja UPIDIV, SULUV, Likovni krug.
13. ĐORĐE GAVRILOVIĆ – Srbija
Đorđe Gavrilović
Đorđe Gavrilović je član Fotografskog kluba Vojvodina i pobednik je takmičenja Fotofiniš 2010.
14. NINA MILJUŠ – Srbija
Nina Miljuš
Nina Miljuš – rođena 27.5.1990. godine u Novom Sadu. Uporedo sa osnovnom školom, završava nižu muzičku školu „Josip Slavenski“, odsek – klavir, nakon čega upisuje školu za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu, smer – dizajn grafike. Nakon uspešno završene srednje škole, 2009.godine, upisuje grafičke komunikacije na likovnom departmanu Akademije Umetnosti u Novom Sadu. Iste godine polaže prijemni u muzičkoj školi „Isodor Bajić“, ovog puta na odseku za solo pevače.
Bavi se freelance grafickim dizajnom i fotografijom i iza sebe ima niz uspešno završenih projekata iz ovih oblasti umetnosti. Dizajnirala je logo Međunarodnog takmičenja 24.KADAR (prim. FKV)
15. ROBERT SEMNIC – Srbija
dr Robert Semnic KMF
Dr Robert Semnic, lekar – po zanimanju radiolog i vanredni profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Fotografijom se aktivno bavi od 2003.godine i član sam Fotografskog kluba Vojvodina. U Foto savezu Srbije ima zvanje kandidata majstora, a u FIAP udruženju zvanje EFIAP. Učestvovao je na 178 grupnih izložbi: 49 domaćih i 129 međunarodnih na kojima je osvojio više nagrada. Dosada je imao 6 samostalnih izložbi.
16. ALEXANDROS VRETTAKOS – Grčka
Alexandros Vrettakos
Alexandros Vrettakos rođen 1964 u Kozani – Grčka, gde i danas živi . Radi kao nastavnik fizičkog obrazovanja u srednjoj školi. Pohađao dva nivoa fotografskog obrazovanja u školi Foto kluba “ Branko Bajić “ u Novom Sadu u Srbiji, 1986. do 1988. . Predavao je fotografiju na PCAE u Kozani 90-ih godina . Takođe, u isto vreme organizovao fotografske sekcije u različitim programima srednjoškolskog obrazovanja . U 2002. je osnovao, u saradnji sa opštinom Kozani, Fotografska radionica „LED“, gde se poslednjih deset godina održava nastava analogne i digitalne fotografije . Izlagao je osamnaest samostalnih izložbi . Uglavnom se bavi crno-belom fotografijom . Prikazuje i štampa svoje fotografije, jer smatra da se ceo proces snimanja završava tek nakon prenosa finalne slike na papir . Od 2002. se bavi digitalnom fotografijom, gde je napravio nekoliko eksperimenata za bolje razumevanje potencijala digitalne slike . U isto vreme nastavlja tradiciju klasične humanističke street fotografije, fotografa prošlog veka, jer veruje da je život tamo negde , između neba i mora , planina i ulica , gde se nalazi čovek i svetlo !
17. ALEKSANDAR TRBOVIĆ – Srbija
Aleksandar Trbović MF
Aleksa Trbović je rođen 1966. u Zagrebu. Po zanimanju je lekar. Živi i radi u Beogradu. Član je Foto-kluba „Beograd“. U Foto savezu Srbije ima zvanje majstor fotografije (MF FSS), a u FIAP-u ima zvanje visosti (EFIAP).
18. ŽELJKO ŠKRBIĆ – Srbija
Prof. dr Željko Škrbić
Prof. dr Željko Škrbić je rođen u Novom Sadu 1951 godine. Završio je srednju elektro-tehničku školu i diplomirao na Prirodno matematičkom fakultetu, grupa za fiziku i na istom fakultetu je odbranio doktorksu disertaciju. Kao sin fotografa detinjstvo provodi okružen fotografijama, i pri tom polako ulazi u čudesan i magičan svet mračne komore i crvenog zaštitnog svetla, a da toga nije ni svestan. Čin nastanka fotografske slike u tacni sa razvijačem postaje opsesija i fascinacija koja ga drži do današnjeg dana. Fraza, da život piše romane u njegovom slučaju postaje stvarnost i nakon dvadeset i dve godine bavljenja fizikom napušta je i fotografija postaje i ostaje njegova večita ljubav i posao. Godine 2002 prelazi na Akademiju umetnosti u Novom Sadu, na katedru za fotografiju, gde trenutno radi kao predavač u zvanju redovnog profesora. Član je Udruženja umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (sekcija za fotografiju), stalni saradnik časopisa za kulturu fotografije “REFOTO”, za koji piše stručne članke iz oblasti fotografske prakse. Izlagao je u zemlji i inostranstvu i bio učesnik brojnim domaćim i međunarodnim kolonijama. Do sada je imao šest samostalnih izlozbi. Pedagoškim radom na polju fotografije bavi se devet godina.
19. LJUBOMIR KOJIĆ – Srbija
Ljubomir Bata Kojić KMF
Ljubomir Bata Kojić je rođen u Novom Miloševu. Izlagao je do sada na 140 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Kod medjunarodne fotografske organizacije FIAP ima umetnicko zvanje AFIAP. U Foto savezu Srbije ima umetnicko zvanje KMF FSS.
20. DEJAN STOJANOVIĆ – Crna Gora
Dejan Stojanović
Dejan Stojanović je rođen 1968. Živi u Herceg Novom, Crna Gora. Dipl. inž. elektrotehnike je. Bavi se profesionalnim fotografisanjem, video produkcijom, snimanjem iz vazduha i web dizajnom. Nema fotografskih zvanja. Veći broj osvojenih nagrada na međunarodnim konkursima, kao i nekoliko samostalnih i kolektivnih izložbi. Pobednik je prvog takmičenja Fotofiniš 2009.
IMPORTANT !!!! EXTENSION OF APPLICATION FOR A FEW DAYS 24.KADAR. Due to request of photographers from abroad, that the deadline for submission of photos for qualifications was short, also due to the delayed instruction for foreign exchange payment by our bank, organizing committee has extended the deadline for submission of photos for qualifications for international competitions 24.KADAR 4th of July in 2014.
VAŽNO !!!! PRODUŽETAK PRIJAVE ZA 24.KADAR NEKOLIKO DANA. Zbog zahteva fotografa iz inostranstva da je rok za prijem fotografija za kvalifikacije bio kratak, kao i zbog kašnjenja instrukcija za devizno plaćanje od naše banke, organizacioni odbor produžava rok za prijem fotografija za kvalifikacije Međunarodnog takmičenja 24.KADAR do 4. jula 2014.
.
Poštovani,
Međunarodno takmičenje fotografa „Fotofiniš“ do sada se održalo pet puta u Nišu, sa veoma velikim uspehom. Veliki entuzijasti fotografske umetnosti i kulture iz Niša više nisu u mogućnosti da organizuju ovo takmičenje, jer nisu naišli na minimalnu podršku ljudi koji rukovode gradom.
Fotografski klub Vojvodina (FKV) iz Novog Sada je odlučio da produži postojanje ovakve kulturne manifestacije, kojom bi se svaki grad ponosio, ali pod novim imenom : ’’24. kadar’’ (dvadeset četvrti kadar)
24članažirija ocenjuje pristigle radove i tako se dobijaju ocene svih učesnika. Rezultati žiriranja će biti obavljeni do 05. jula 2014.
2. Najboljih 24autora stiče pravo da učestvuju u takmičenju koje će se održati u Novom Sadu. Takmičarima će biti obezbeđen smeštaj na bazi polupansiona u periodu od 15-16.avgusta 2014.
3. Svečano otvaranje takmičenja je 15. avgusta 2014. u 15 časova.
4. Svaki učesnik dobija listu od 24teme na koje treba da odgovori i da preda po jednu svoju najbolji fotografiju na svaku zadatu temu. Učesnici imaju na raspolaganju 24 sata da odgovore na sve teme tj. da urade sve fotografije. Minimalno obrađene fotografije se predaju najkasnije do 20 časova u subotu 16. avgusta 2014.
5. Žiri ponovo ocenjuje sve radove po temama.
6. Obezbeđena je svečana večera za sve učesnike16. avgusta 2014. posle 21 čas.
7. Proglašenje pobednika po temama, i u generalnom plasmanu, će biti obavljeno 17.08.2014. u 12 časova, uz dodelu nagrada za pobednike po temama, kao i za tri prvoplasirana fotografa.
Pozivamo Vas da učestvujete na ovom takmičenju, koje ima za cilj razvoj fotografske umetnosti i kulture, kao i druženje starih prijatelja i sklapanje novih poznanstava.
Svi oni koji nisu iz Novog Sada će upoznati naš prelepi grad, a oni koji ne žive u Srbiji i našu prekrasnu zemlju.
Takmičenje je međunarodnog karaktera.
S poštovanjem,
Milovan Ulićević
Predsednik FKV
PROPOZICIJE ZA KVALIFIKACIJE „24.kadar“
Šalje se po jedna fotografija na svaku temu
TEME :
A. Boja
B. Život ulice
C. Kontrast
D. Minimalizam
VELIČINA FAJLA : 72 dpi , maximum 800 pixela po dužoj strani
NAZIV FAJLA: ime_prezime_tema (npr: petar_petrovic_kontrast)
PARTICIPACIJA: 10 evra u dinarskoj protivvrednosti na račun Fotografskog kluba Vojvodina, Berislava Berića 7A, Novi Sad 200-2660770101934-51 svrha plaćanja: kotizacija, ili drugim načinima plaćanja za strance.
REZULTATI ŽIRIRANJA:Najkasnije 05.jula 2014. bićeobjavljeninasajtuwww.fkv.rsiposlatina e–mailadresusvakogučesnika.
INTERNATIONAL PHOTOGRAPHY CONTEST – „24.KADAR“, NOVI SAD 15-17.08.2014.
To whom it may concern,
Photographic and cultural enthusiasts from the city of Niš (Nish) are no longer able to organize the photographic competition called ‘Fotofiniš’ (Photo Finish) – international competition that they have organized for five consecutive years. The lack of support from the city officials is stated to be the most important of many reasons for such decision.
Photo Club Vojvodina (FKV) from Novi Sad has come to a decision not to let these circumstances pauperize our photographic society and leave number of proven and talented photographers without one of their favorite photographic adventures that they had become used to in the years past. We give you a successor, the very same competition yet with a different name – 24. Kadar (24th Frame). The competition which is to be organized this summer in Novi Sad.
The 24 member jury rates all received photographs and evaluates each individual qualifier. The results deadline is the 5th of June, 2014.
2. Best 24 authors gain right to take part in the competition which is to be held in Novi Sad. They are provided with accommodation on a half board basis in the period between the 15th and 16th of August, 2014.
3. The competition opening ceremony is on August 15th, 2014.
4. We set 24 themes (given printed lists) and every competitor has a 24 hour deadline to answer all the themes – one photograph per theme. Minimal photo-editing is allowed.
5. The jury evaluates all photographs in/on themes.
6. Ending dinner party is organized on the 16th of August(after 21h) for all participants.
7. Winners per every theme and the Overall winner announcements will be held on the 17th of August, 2014. Awards will be given to the first three overall winners (best overall result from 24 themes), and to the winners of each theme (one award per winner per theme).
This way we tend to popularize photography as art and culture. Doing that, we never miss to have a good time and to meet new and re-meet the old friends. Those from another cities and countries have a great opportunity to explore Novi Sad just the way every photographer should – in so many aspects(themes). Everyone is openly invited to take part.
The competition is of international character.
Best wishes,
Milovan Ulicevic
FKV Chairman.
QUALIFICATION PROPOSITIONS FOR ’24. KADAR’ (24TH FRAME)
One photograph per theme.
THEMES:
A. Color
B. Street Life
C. Contrast
D. Minimalism
FILE SIZE:72 dpi, maximum 800 pixels on the longer side
RESULTS:the results will be published on FKV’s web address www.fkv.rs by the 5th of July, 2014. Also, every qualifier will be notified of the results by e-mail.
МЕЖДУНАРОДНЫЙ КОНКУРС ФОТОГРАФОВ – “ 24.КАДР “ НОВИ САД 15-17.08.2014.
Уважаемые коллеги!
Международный конкурс Фотографов „Фотофиниш“ до настоящего времени проводился 5 раз в Городе Нише, с большим успехом. Большие энтузиасты фотоискусства и культуры г. Ниша больше не в состоянии организовать данный конкурс, т.к. власти города не желают или не имеют возможности оказывать даже минимальную финансовую поддержку.
По этой причине Клуб любителей фотоискусства “Войводина“ из Нового Сада решил продлить существование такого удивительного культурного мероприятия города, но под имени 24. Кадр.
24 членов жюри будет оценивать фотоработы. Результаты оценки всех участников будут опубликованы до 05.07.2014г.
24 лучших автора, получают право принять участие в конкурсе, который будет проходить в Новом Саде. Участникам будет обеспечено проживание в период с 15-16.08.2014г.
Торжественное открытие соревнований состоится 15.08.2014г. в 15 – 00.
Каждый участник получит список из 24 тем, на которые должен предоставить по одному из своих лучших фото на заданную тему. Участникам дается 24 часа для того, чтобы справиться со всеми заданиями. Минимально обработанные фотографии необходимо сдать не позднее, чем до 20 -00 в субботу 16.08.2014г.
Жюри вновь оценивает все работы по темам.
В 21-00 состоится гала-ужин для всех участников конкурса.
Объявления победителей по темам и общей классификации будет опубликовано 17.08.2014г. в 12 -00 на церемонии награждения победителей по темам и трех самых лучших фотографов в общем счете.
Приглашаем Вас принять участие в конкурсе, который направлен на развитие фотоискусства и культуры, а также общения старых друзей и формирования новых знакомств.
Данный конкурс является международным, благодаря чему участники из других городов и стран смогут познакомиться с нашим прекрасным городом и страной, окунуться в богатую культуру, ценности и традиции нашего гостеприимного народа.
С Уважением,
Милован Улићевић
Президент Клуба любителей фотоискусства „Войводина“ Нови Сад
УСЛОВИЯ КОНКУРСА
24. КАДР
Отправка по одной фотографии на каждую тему
1. ТЕМЫ : А. Цвет
Б. Жизнь улицы
B. Контраст
Г. Минимализм
2. РАЗМЕР ФАЙЛА 72 dpi/ЈPG максимального качества (800 пикселей по длинной стороне).
Počeci i preludijska ostvarenja. Poštovanje autentičnosti fotografije.
(1967 – 1980)
U tokovima vojvođanske fotografije novomiloševački umetnik Ljubomir Bata Kojić (1945) ima dugogodišnji i zavidan ugled. Počeci njegovog bavljenja fotografijom datiraju se u davne šezdesete godine prošlog veka – tokom 1967. godine otvora „Atelje za fotografiju“ u Novom Miloševu te se tako egzistencijalno vezuje za stvaranje fotografsklih slika.[1] Njegovo osposobljavanje za fotografiju je specifično. Glavni učitelj mu je Viktor Žaitlik, Slovak poreklom iz oblasti Visoke Tatre, čovek koji je između dva velika svetska rata svoje fotografsko znanje stekao u okviru čuvene češke fotografske škole. Iz Čehoslovačke Žaitlik dospeva u Beograd i tu se zapošljava zahvaljujući svojoj fotografskoj diplomi, da bi se potom preselio u Kikindu, a odatle u Novo Miloševo. Mladi Kojić je tako dobio autentičnog učitelja. Žaitlikovo znanje, bogato iskustvo, te sećanje na Prag i razvijenu fotografsku aktivnost takozvane srednjeevropske fotografske škole, istinski su doprineli da se Ljuibomir Kojić potpuno posveti fotografiji – egzistencijalno i umetnički.
Ljubomir Bata Kojić – portret
To je vreme izuzetno zanimljivih dešavanja u tadašnjem jugoslovenskom društvu i umetnosti. Studentske demonstracije u Beogradu 1968. godine, kao integralni deo svetske studentske pobune, prouzrokovaće brojne promene u tadašnjem socijalističkom društvu. Između ostalog pojaviće se slobodnija i direktnija komunikacija sa duhom i atmosferom kulture Zapada. U tim zbivanjima veoma indikativne su promene u umetnosti. Napuštaju se uobičajena shvatanja i praćenja stilskih pojava u domenu klasičnih slikarskih, skulptorskih ili grafičkih ostvarenja, a na sceni se pojavljuje konceptualna umetnost sa idejom o dematerijalizaciji umetnosti, o interdsicplinarnosti, o umetnosti ponašanja, o uvažavanju Bojsovog stava život = umetnost. Takva promena doneće i jačanje položaja fotografije kao umetničkog medija. U sklopu tadašnjih „novih medija“ (fotografija, video, tv) i tek nagoveštenih univerzalnih vizuelnih komunikacija (telefoto, tv), fotografija postaje izuzetno značajan fenomen svakodnevnog življenja a uverenje o njenoj moći, „istinitosti“ i dokumentarnosti nametnuo joj je ugled osnovne i primarne jedinice čitavog univerzalnog vizuelnog sistema u, tada konstatovanom „vremenu slike“ (U. Ecco).
U novomiloševačkom „Ateljeu za fotografiju“, tih poznih šezdesetih godina proteklog veka, nastaju prve Kojićeve fotografije sa umetničkim pretenzijama. Među najstarijima je zanimljiv Portret Ranke Filipov nastao 1968. godine.
Ranka Filipov – 1968
Iz prigušene tamnine izviru, poput vodopada, bele umnožene vertikalne i blago zatalasane linije kose, dok se, u tom linijskom mnoštvu, dobro separisanim diskretnim, jednostavnim i kompaktnim crtežom – formira poluprofilni lik mlade devojke. Taj svedeni, ali uzbudljivi fotografski portret, suvereno potvrđuje Kojićev fotografski i likovni talenat, ali i rano stečenu fotografsku siguirnost, verovatno ostvarenu zahvaljujući pomenutom „učitelju“ gospodinu Viktoru Žaitliku.
Portret je važna tema Kojićeve celokupne umetnosti. To će se vremenom itekako potvrditi. Zbog toga je interesantno pratiti kontinuitet njegovih portretskih ostvarenja. Tim pre jer će zbog izbora karakterističnih „modela“, zbog atmosfere u kojoj su oni snimani, te zbog zasebne plastičke konstitucije tih specifičnih fotografskih slika – ostvarenja ovog umetnika delotvorno komunicirati sa tada aktuelnim tokovima u fotografskoj umetnosti. Portret Dragice Bocarski (1978), dobro uočeni i režirani snimak Generacija (1978), te nekoliko autentičnih „life“ fotografija poput Pariz-Monmartr (1976) i Impresija (1979) poseduju duh jednog vremena ali i duh tada tzv.“nove fotografije“ koja je bila spremna i sposobna da svakodnevicu vidi na jedan nov, funkcionalno estetizovan i artificiran – ali i autentično fotografski način.
Generacija – 1978Pariz Monmartr – 1976
Ipak, najcelovitija serija fotografija koju je tokom sedamdesetih ostvario Ljubomir Kojić jeste ona koja je posvećena temi akta a koju umetnik naslovaljava Svetlopis kao sećanje, iz 1976. godine. Koncepcijski ove fotografije su veoma bliske ranom Portretu Ranke Filipov – kontrastom dobro oblikovanih akcenata svetlih partija u tamnom kontekstu fotrmira se ubedljiva, čak sugestivna, forma detalja ženskog akta. U ovim senzibiliziranim fotografskim slikama sam sadržaj nije bitan. Bitna je konstitucija fotografije, formiranost predstave, odabrana vizura, svetlosno rešenje, kontrasti… U tom smislu je zajednički naslov ciklusa Svetlopis kao sećanje koncepcijski posve adekvatan jer se njime ukazuje na primarne osobenosti medija: fotografija je, i po svojoj jezičkoj osnovi, „crtanje“ ili „pisanje“ svetlom (grčki: fotos – svetlo, grafos – pisanje, zapisivanje) a svojom vizuelnom konstitucijom ona ima ulogu autentičnog dokumenta ili svojevrsne vizuelne memorije…
Svetlopis kao sećanje – 1976
Očito je, u preludijskom periodu svog fotografskog delanja, tokom poznih šezdesetih i tokom celokupnih sedamdesetih godina prošlog stoleća, Ljubomir Kojić je sazreo kao fotografski stvaralac. Već na početku je uspeo da pronikne u tajne medija. Fotografska slika poseduje svoje autentičnosti i ovaj autor ih uvažava u svojim ranim radovima. Poštovanje uloge svetla i svetlosnih odnosa, uspostavljanje i izražavanje autentičnog fotografskog realizma i specifične vizeulne istine, podrazumevanje dokumentarističkog karaktera svakog snimka – omogućilo je Kojiću da ostvari svoje fotografske slike. Ubedljivost njegovih fotografskih ostvarenja proizilazi iz dobro savladanog zanata i dobro realizovanih izvedbeno-tehnoloških postupaka. Kojić znalački obrađuje i dorađuje svaki snimljeni motiv. Ta naknadna laboratorijska obrada snimka predstavlja konstutativni deo stvaralačkog procesa, njome umetnik konačno definiše vlastite fotografske ideje i izravno prezentuje svoje umetničke „namere“ i „poruke“, te metaforičko-poetske potencijale svojih fotografskih ostvarenja.
U biografiji Ljubomira Kojića krajem sedamdesetih godina proteklog veka treba akcentovati dva značajna podatka.
Tokom 1978. godine on postaje član novosadskog Foto kino kluba „Branko Bajić“.[2] U tom periodu ovaj klub je izuzetno značajna fotografska institucija koja je, po kriterijumima Foto saveza Jugoslavije, nekoliko puta proglašavana za najbolju u tadašnjoj državi. Novosadski umetnički fotografi su izlagali na brojnim značajnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a u okviru kluba je delovala Foto galerija koja je i sama priređivala brojne samostalne, kolektivne i problemske izložbe koje su doprinosile afirmaciji medija i umetnosti fotografije. Delujući kao član FKK „Branko Bajić“ Ljubomir Kojić je ostvario zavidnu reputaciju.
U julu mesecu 1979. godine, Kojić je među izlagačima velike izložbe Teme i funkcije medija fotografije koju je, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, koncipirao Jerko Denegri, istoričar umetnosti i naš najistaknutiji teoretičar fotografskog medija. Ugledni Miodrag B. Protić u uvodniku kataloga konstatuje: „Izložbom teme i funkcije medija fotografije Muzej savremene umetnosti je želeo da ispita prirodu fotografije kao važnog novog medijuma, zadržavajući se na njenoj definiciji, jeziku i funkciji u rasponu od čina konstatovanja do sredstva koje produžava ljudska čula“.[3] To što je rad Ljubomira Kojića izložen u jednoj tako značajnoj muzejskoj izložbi, upravo potvrđuje ispravnost konstatacije o visokom stepenu njegove autorske afirmacije ostvarene krajem sedamdesetih godina prošlog veka, o uspešno izgrađenoj autorskoj personalizaciji. Uostalom, kada autor izložbe Jerko Denegri naglašava jedan od razloga postavljanja ove izložbe, on kao da govori o karakteristikama Kojićevog fotografskog opusa ostvarenog tokom predhodne decenije.:„Najzad, fotografija je posrednik u izražavanju izrazito personalizovanih stavova i pogleda, postajući pri tome jedna sve prisutnija grana kulture formulisanja vizuelni znakova: pojedini snimci na ovoj izložbi pokazuju da fotografija nije samo dokument nego i autorsko tumačenje mnogih transformacija što se neminovno odvijaju unutar prirodnog, ruralnog ili urbanog ambijenta; drugi primeri otkrivaju tipične ili pak posve specifične fizionomije ljudi ili vidove ljudskih aktivnosti u tim istim ambijentima, a u određenim slučajevima slika poprima karakter upozorenja o narušavanju ravnoteža u postojećim sredinama ljudskog življenja…“ [4]
2.
Dokumentarno i estetsko. Portreti. Aktovi.
(1980 – 1990)
Pretposlednja decenija dvadesetog veka donela je zanimljive promene u umetnosti. Posle decenijske vladavine ikonoklastičke konceptualne umetnosti – slika se ponovo vratila u vršne pozicije aktuelnosti. Tzv. „nova slika“ je proizašla iz obnovljenog klasičnog manuelnog i izrazito (neo)ekspresionističkog koncepta. Takvo slikarstvo je odgovaralo vremenu ispunjenom brojnim kriznim žarištima i drastičnim promenama koje će u Evropi kulminirati rušenjem berlinskog zida, padom sovjetskog saveza, ruiniranjem socijalističkog društveno-političkog koncepta i nadolazećim tranzicijskim procesima… Za fotografiju to je doba kada je ona u izuzetnoj prilici da se potvrdi kao dokumentarističko i informacijsko sredstvo. Poljski filozof Mječislav Porempski piše o fenomenu ikonosfere, o fenomenu u čijem je centru fotografska slika a nastalom zahvaljujući stalnom impulsivnom protoku brojnih slika svim postojećim informacijskim, kompjuterskim i drugim univerzalno umreženim vezama i kanalima… U takvom okružju fotografija kao umetnički medij postaje interesantan deo ukupnih umetničkih zbivanja. Ona se veoma često integriše sa likovnom umetnošću ali iznalazi i zasebnu pojavnost u delima umetnika koji uspevaju da sintetišu njene osobenosti sa vlastitom osećajnošću i senzibilitetom aktuelnosti sveta i umetnosti.
Impresija – 1980
U tadašnjim jugoslovenskim umetničkim zbivanjima fotografija je u specifičnom položaju. Ona se potpuno integrisala sa aktuelnim umetničkim pojavama gde je često gubila sopstveni integritet, ali je u okviru tzv. „umetničke fotografije“ nastojala da sačuva autonomiju „umetničke fotografije“. Ljubomir Kojić je među onim autorima koji su nastavili da deluju unutar „fotoklupskih“ umetničkih propozicija ali sa jasno izraženom svešću o zasebnostima, osobenostima i vrednostima fotografske slike. Naročito je koncentrisan na ostvarenje uravnoteženog odnosa dokumentarnog i estetskog, na realizaciju iznivelisanog realističkog sagledavanja i verifikovanja (snimanja) i subjektivističkog interpretiranja stvarnosti.
Kiša kao sećanje – 1980
Početkom devete decenije Kojić snima izvanrednu seriju portreta. Izdvajaju se dve grupe portretskih slika. U prvoj su likovi devojaka (Kiša kao sećanje, 1980; Osmeh Mire Stanaćev, 1983; Olja, 1985, Olja II, 1985; Olja Bugarski, 1985; dvojni portret Edita i Tanja, 1986.) izrazito urbanog karaktera. Na takvu ocenu više upućuje svojevrsni savremeni „stajling“ snimljenih devojaka ali i jasno definisan umetnikov stav i odnos prema portretisanim ličnostima. Iako se radi o poziranju Kojić uspeva da ostvari spontanost, da sačeka da personalne karakteristike „modela“ dođu do izražaja… Jednu drugačiju filozofiju portretskih fotografija on postavlja u nekolicini fotografija gde mu poziraju mladi ljudi, umetnici i intelektualci, koji predstavljajući sebe i svoju generaciju, zajedno sa svojim snimateljem slute tegobe novog vremena alijenacije i neizvesnosti (već pomenuta fotografija Generacija, 1978; Radovan Vlahović – jutro posle kiše, 1980; Jovica Bešlin, 1980). Dijapazon umetnikovog stava je odista širok – od „life“ fotografije do režiranih situacija. Pri tome su sve ove slike potpuno vremenski određene – one pripadaju atmosferi posttitovske Jugoslavije, atmosferii duhu osamdesetih, atmosferi solidnog i sigurnog standarda ali i nekakve nejasne slutnje skorašnjih fatalnih promena.
Jutro posle kiše – 1980
O tom dihotomijskom stanju svesti, o isprepletanosti čvrstih pogleda i nesigurnih osmeha, o jasno definisanim i oblikovanim likovima svojih seljana Kojić govori sa zabrinutošću, ljubavlju i punom svešću o ukupnom ljudskom usudu. Intelektualnom fotografu – a Ljubomir Kojić upravo to jeste – prirodno „sleduju“ fotografska ostvarenja koja nikako neće samo zadovoljavati samo estetske potrebe posmatrača. Angažovanim načinom, sasvim primerenom mediju usmerenom ka realističkoj interpretaciji stvarnosti, Ljubomir Kojić karakteriše vreme u kojem nastaju njegovi portretski (i drugi) fotosi. Zbog toga su svi ovi fotografisani ljudi, prema kojima fotograf ima sasvim iskren i dobronameran pristup, bez obzira na svu ispoljenu realističnost, tek simboli jednog mogućeg stanja i promišljanja sveta. No, te slike su doista uverljivije i zbog činjenice da su ostvarene u malenom Novom Miloševu, u mestu gde se ljudi međusobnmo poznaju. Zbog toga su svim ovim portretima naznačena autentična imena i nadimci. Taj podatak je bitan jer se radi o stvarnim ličnostima, o umetnikovim poznanicima, prijateljima, njemu bliskim ljudima… Kojić ima saznanja i predznanja o njihovim karakterima, o njihovim biografijama, poslovima, brojnim situacijama u kojima su se našli, pa su zbog toga i zasluživali određene nadimke po kojima ih Novomiloševčani znaju i poznaju… Dok snima ove ljude, zasigurno, Kojić sa njima razgovora. Oni nisu njegova tema „u porolazu“. Na ovim fotosima se ništa ne ulepšava, poze se ne popravljaju i ne nameštaju. Sve je dato u izvornom, prvotnom stanju, sve su ovo autentične situacije i slike koje je umetnik Kojić dobro sagledao u momentu snimanja ali i kultivisano tehnološki obradio naglašavajući detalje koji doprinose upečatljivijem utisku i ublažavajući fragmente drugostepenog dejstva i značenja. U nekom fotografskom smislu Ljubomir Kojić je ovde uverljiv zbog toga što insistira na neokrnjenom dokumentarizmu. Zbog toga ova serija fotografija predstavlja dragocenu i verodostojnu zbirku. Ona je, takva kakvu ju je načinio Ljubomir Kojić: subjektivističko viđenje je pretvoreno u autentični dokument o jednom vremenu što je za nama, o vremenu „starih dobrih osamdesetih“ kada se solidno radilo i živelo, kada je odlazak na rad i njivu značio egzistencijalnu sigurnost a kada su se, s nesigurnošću i neizvesnošću, možda, tek slutila neka druga i drugačija vremena; baš kao u ovim portretskim fotografijama snimljenim u banatskim pustama, na njivama, u malim ekonomijama, pri radu, u selu, pod razbokorenim oblacima ili širokim vedrim nebom nad ravnicom, a koje su naslovljene kao Osmeh pred oluju, Deda Rade Cincar, Simica Radojčin Šijak, Dragoljub Šerša, te džakom opterećeni Slobodan Tomić – Kikiriki (svi snimljeni 1980)…
Deda Rakić cincar – 1980
Iako je deceniju započeo portretima i fotografijama za koje se može konstatovati da pripadaju socijalnim, životnim, a u fotografskom smislu čak reporterskim temama, okosnicu Kojićevog opusa tokom čitavih osamdesetih, pa sve do sredine devedesetih godina prošlog dvadesetog veka, čini ciklus fotografija sa temom ženskog akta. Kao retko ko u čitavoj vojvođanskoj fotografiji dvadesetog veka, ovaj umetnik je ostvario jedan kontinuirani i koherentni ciklus visokih estetskih i fotografskih nazora.
Akt u vodi – 1980
Od svojih ranih fotografija (Akt u vodi, Akt na mostu, oba iz 1980.) Ljubomir Kojić insistira naprikazivanju ženskog tela u prirodnom mizanscenu. Ljudsko telo je integralni deo prirode i to umetnik nastoji da naglasi svojim fotografijama. Osim toga, tim fotografijama Kojić izražava svoju potrebu za estetikom, za lepotom kao zasebnom kategorijom – lepotom koja nam je itekako potrebna u vremenima u kojima smo obremenjeni teretom uznapredovale civilizacije, alijenacijskom ugroženošću, kriznim ambijentima. Tim se prizorima ustanovljava i predočava potreba za održavanjem svojevrsne prirodne ravnoteže. Ovakva fotografska slika poseduje svojevrsnu blisku, ljudsku lepotu, lepotu koja je u izvesnoj meri funkcionalna – jer nas upućuje na povratak prirodi i njenim načelima, zakonima i osnovnim vrednostima (Akt u šumi, i ponovo nekoliko fotosa sa temom Akt na mostu, ali ovoga puta iz 1986.).
Akt na mostu – 1986
Kojić u svom pristupu slici izjednačava erotizam i estetizam i po tome je blizak nekim ranim Vestonovim stavovima povodom akt fotografije. Zbog toga specifičnost u ovih fotografskih slika jeste jedna tiha, smirujuća i plemenita erotika. Tek u retkim primerima aktu se daje drugačija, pomalo uznemirujuća i angažovana uloga kao u fotografiji uznemirujuće atmosfere sa motivom ženskog akta na putu (Akt, 1986).
Akt na putu – 1986
No, pokazalo se da je u predvečerje fatalnih devedesetih potreba za unutrašnjom ravnotežom, za skladom i harmonijom imalo delotvornu ulogu te je Ljubomir Kojić, krajem osamdesetih i na samom početku devedesetih, tačnije 1990. godine, ostvario čitavu seriju lirski intoniranih prikaza nagog ženskog tela u tihom pejzažu (Magla kao sećanje),
Magla kao sećanje – 1990Možda spava – 1990
nekoliko prelepih fotosa sa izrazito poetskim naslovom Možda spava, a potom uzbudljivi i dramatični, čak pomalo uznemirujući Akt sa oblakom kod kojeg isti datum nastanka predstavlja bitnu činjenicu koja nagoveštava svojevrsnu anticipaciju onih zloslutnih oblaka što će se, uskoro, tokom čitavih devedesetih, tako zlokobno, nadvijati nad našim životima i sudbinama…
Akt sa oblakom – 1990
Može se slobodno konstatovati da je tokom osamdesetih godina, u svoja dva fotografska ciklusa – jedan posvećen portretu a drugi aktu – Ljubomir Kojić pokazao pravu stvaralačku strast i dosegao punu stvaralačku zrelost. Njegova fotografija je fokusirana na sadržaj – Kojić poseduje izoštrenu sposobnost dobrog sagledavanja i pravovremenog snimateljskog reagovanja. Svaka njegova slika je vizuelno čitka, precizno je kompozicijski organizovana i suvereno je realizovana. Unutar slike postoji dobro izbalansirana uravnoteženost dokumentarnih i estetskih načela. Zbog toga je Kojićev fotos ispunjen brojnim metaforičkim i simboličkim napomenama. Konačno, celokupni Kojićev umetnički opus poseduje istinski emotivni naboj, jednu osobenu poetiku i filozofiju.
Poetika je, od fotografije do fotografije, različito intonirana: od lirske razneženosti, do plemenite estetičnosti, pa sve do pomalo oporih, kontrastnih, čak i dramatičnih iskaza. Zapravo, realističke slike Kojićevih fotografija su odista usklađene sa jednim od temeljnih postmodernističkih načela – ove slike su obeležene onim i „individualnim sindromom“ o kome govori Oliva, a koji umetniku daje pravo na ničim nesputavani subejktivizam, na stvaralački nomadizam, na slobodno ponašanje, na vlastito shvatanje sveta i vremena u kome umetnik živi i stvara.
Takav opus je, tokom druge polovine osamdesetih, tokom 1987. godine, na dvadesetogodišnjicu svog dotadašnjeg stvaralaštva, Ljubomir Kojić prezentovao je na samostalnoj izložbi prikazanoj u Zrenjaninu a potom i u novosadskoj Foto galeriji. Postavka je objedinila i rezimirala dotadašnje fotografije u jedinstvenu i smislenu celinu i ukazala na svu kompleksnost Kojićeve umetnosti, na njene značajne domete u okviru vojvođanske umetničke fotografije
3.
Devedesete i godine posle: od fotografije do diskretne kompjuterske manipulacije, od realizma do apstrakcije.
(1990 – 2009)
Posle 1990-te, skoro čitavu prvu polovinu poslednje decenije proteklog dvadesetog veka, Ljubomir Kojić neće stvarati. I ovog puta životne prilike su učinile da „muze utihnu“ pred oružjem i ratom. Tek tokom druge polovine te fatalne poslednje decenije nesretnog dvadesetog veka, u uslovima stalne i transformišuće krize, Kojić će se vratiti svom čvrstom poetskom uporištu – temi čoveka i njegove egzistencije.
Lunga ovčar – 1997Na tiskoj dolmi – 1998
Nova serija portreta asocira na rešenja iz ranih osamdesetih godina, no, ipak se radi o drugim ljudima i novim iskustvima. Vojvođanska ravnica je ona zavičajna lokacija kojom uporno tumaraju njeni čuvari – poput Veselina Munćana-Gige na tiskoj dolmi (1998), Lunge ovčara (1997) i drugi Kojićevi novomiloševački poznanici, tihi, pouzdani i postojani zemljodelci, čobani, stočari, salašari, usamljenici i zaboravljeni ljudi…
Minja Jaroški – 2003Jarošani_1 – 2003
U ovoj seriji slika koja će imati i svoj nastavak posle 2000-te (Minja Jaroški, 2003; Braća Sava i Novica Berbakov, posle muže u Unčiću, 2004; Voja Berbakov na Jarošu, 2005; Jarošani-9, 2007) Ljubomir Kojić je jedan od najubedljivijhih interpretatora Vojvodine.
Jarošani_9 – 2007
Njegovo novo viđenje istih tema i motiva je iskustvom zlehudih vremena izoštreno, drastičnije, fotografski nemilosrdnije – ali zato senzibilnije i (sa)osećajnije. Valjda je samo još čuveni Stevan Lazukić uspevao da s toliko dobronamernosti i plemenitosti opiše svu dramatiku svojevrsne praznine ravničarskog prostora i njegovih usamljenih stanovnika…
Mlekari – 2004
U devedesetim i godinama posle, Ljubomir Kojić je opetovao i neke druge svoje ranije teme. Tema žene je razrađena i u diskretnom, sasvim poetskom i tihom ciklusu Kao ptica let (1995), kojim se Kojić podseća jedne svoje fotografije izrazito minimalistički interpretiranog motiva iz godina svojih početaka (Ptica let, 1978). Ponovo se pojavilo i nekoliko aktova. Doduše oni su ranije snimljeni ali su diskretnom kompjuterskom manipulacijom, uostalom primerenoj vremenu novog veka, dovedeni u drugačije odnose i smešteni u nove kontekste (Harmnoija, 2007).
Harmonija_3 – 1986
Sasvim u duhu vremena su i visokomodni hitech portreti (Senka Vlahović, 2004, Dona inkognita, 2004) koji predstavljaju određenu inovaciju u Kojićevom kontinuiranom delovanju. Ipak, najveća promena se objavljuje serijom slika u kojima se, odlučnom i sistemskom redukcijom motiv svodi na dobro uočen i definisan fragment kojeg Kojić promoviše u konačan i kompletan prizor blizak apstrakcijskoj slici. Tom postupku je srodan i proces svođenja motiva na drastičnu crno-belu konfrontaciju, na pojednostavljenu foto-grafičku predstavu.[5] Ovim likovno fotografskim ostvarenjima Ljubomir Kojić je potvrdio svoj likovni talenat, svoju estetsku kultivisanost, svoju sposobnost da u običnim stvarima iznađe nekakvu funkcionalnu, konkretnu lepotu, sposobnu da nas obraduje i ohrabri.
Na kraju valja zaključiti da je trodecenijsko fotografsko stvaralaštvo Ljubomira Kojića ostvarivano tokovima skladnog i logičnog kontinuiteta. Baveći se jednim odista modernim tehničkim medijem, ovaj umetnik je znao da ga primeni i prilagodi vlastitim umetničkim namerama i vlastitom senzibilitetu. Doroteja Lange je svojevremeno konstatovala da „fotograf mora uliti dušu svom fotografskom aparatu“. Taj alhemijski „postupak“ je Kojiću odista uspeo te su njegove slike ispunjene njegovom vlastitom stvaralačkom filozofijom, njegovim karakterističnim diskretnim estetizmom, njegovim tihim emocijama i metafičkom poetikom. Radi se o jednom kompleksnom ali prepoznatljivom, i sasvim personalnom izrazu. Uostalom, u zaključku jedne komisije, pored ostalog je zabeleženo: „Kolekcija radova Ljubomira Kojića bezrezervno pokazuje da je on jedan od najkompletnijih foto stvaralaca na tlu Vojvodine. Već na prvi pogled vidi se da je izuzetan poznavalac fotografske veštine. I kada je u pitanju snimateljski rad, i kada se posmatra angažovanje u laboratoriji. U njegovom opusu su zastupljeni skoro svi vidovi fotografskog angažmana, od portreta u ateljeu i u slobodnom prostoru, preko snažnih pejzaža i lajf fotografija, pa sve do atraktivnih akt fotografija ostvarenih u karakterističnom vojvođanskom ambijentu. Veoma je značajno da je Kojić svojom kamerom visokog senzibiliteta ovekovečio, u savremenom maniru, ljude iz Banata, iz svog neposrednog okruženja. Spojivši dokumentarne i likovne vrednosti autor je ostvario dela koju nagoveštavaju njegovo značajno prisustvu u eliti jugoslovenskog fotografskog stvaralaštva.“[6]
[1] Kojićev „Atelje za fotografiju“ je u Novom Miloševu delovao od 1967 pa sve do 1987. godine.
[2] Kojić je 1978. godine učestvovao u osnivanju novog Foto kino kluba „Stevan Maksim“ u Beogradu, a izvesno vreme je bio i član Foto kluba OZ u Zrenjaninu.
[3] Miodrag B.Protić, Teme i funkcije medija fotografije, Muzej savremene umetnosti, Beograd, juli-avgust 1979. Tekst u uvodniku kataloga izložbe.
[4] Jerko Denegri, isto
[5] Svi radovi iz ovog ciklusa imaju jedinstven naziv Grafika a nastali su tokom 2008 i 2009. godine.
[6] Obrazloženje o dodeli zvanja Umetničkog saveta Foto kino i video saveza Vojvodine, iz __________ godine, kojim je Ljubomiru Kojiću dodeljeno zvanje autora prvog ranga. Članovi Umetničkog saveta su bili Stevan Lazukić, Jovan Vajdl i Borivoj Mirosavljević.
Kopirajt:
fotografije Ljubomir Bata Kojić , tekst Sava Stepanov
Pozivamo vas da prisustvujete svečanom otvaranju druge klupske izložbe Fotografskog kluba Vojvodina. Izložbu će 15. februara 2013. godine u 19 h u Galeriji FUJI (Narodnog fronta 55, Novi Sad) otvoriti Tomislav Peternek, jedan od najznačajnijih fotografa na prostoru bivše Jugoslavije. Cilj ove izložbe jeste promocija fotografije kao umetnosti, naših autora i samog kluba, i animacija što više ljubitelja fotografije.
Izložba je otvorena do 22. februara 2013. Prate je dva kataloga, sa dva potpuno različita dizajna koji su osmislile dve dizajnerke, jedan na ćirilici a drugi na latinici, što je posebna osobenost i originalnost druge klupske izložbe fotografija Fotografskog kluba Vojvodina (FKV)
Naslovna strana latiničniog kataloga druge klupske izložbe FKV
Za protekle tri godine koliko klub postoji, više od 50 autora je učlanjeno u klub. Neki su od samog početka verni klubu, dosta ih je došlo kasnije, a pojedinci su ga privremeno napustili, da bi fotografisali na prekookenskim brodovima, ali i dalje, šireći ime kluba po svetskim meridijanima.
Postavka ove izložbe se bitno razlikuje od prethodne , na kojoj su se autori predstavljali raznovrsnim fotografijama , u zavisnosti od toga šta je ko dotad fotografisao. Druga klupska izložba je zamišljena kao koncept autorske obrade teme i motiva. Dakle, svaki autor se na panou predstavio sa tri do četri fotografije koje su motivski i likovno povezane. To je najčešće jedna oblast fotografije i unutar toga su obrađeni različiti motivi. To je teži način predstavljanja autora, i rizičniji, jer se ponekad neće sagledati autor u celini, ali zato izložba dobija svojim konceptom na prepoznatljivosti.
Naslovna strana ćiriličnog kataloga druge klupske izložbe FKV
Sledeći korak kojem bi autori trebalo da teže na sledećim izložbama jeste da se predstave svojim prepoznatljivim stilom. Na kraju je ono čemu treba klub da stremi je da se u klubu vremenom stvori jedan osoben pogled na fotografiju i odškoluje među članovima jedan zajednički stil, koji bi Fotografski klub Vojvodina činio prepoznatljivim, kroz radove njegovih članova. Bauhaus je zvezda vodilja koja nam govori kako se to radi
Foto klubovi postoje da bi se u njima razvijala kultura fotografisanja i promovisala fotografija kao medijum kreativnog izražavanja. Zato je najbolje prezentovati klub kroz učestvovanje njegovih članova na izložbama fotografija. Pogodan momenat za promociju kluba, bila je izložba „Novi Sad i Novosađani“ u organizaciji FKVSV, organizovana povodom Dana Novog Sada 1. februara 2013. Zato sam i pozvao članove FKV da se u što većem broju odazovu na konkurs, i učestvuju na izložbi.
Rezultat toga je vrlo uspešan nastup Fotografskog kluba Vojvodina (FKV) na izložbi. Pregršt svih nagrada, osim prvog mesta, a po broju primljenih fotografija (39 od 137 izloženih) i nagrađenih autora (5 autora) najbolji smo klub na izložbi.
Nagrađeni autori FKV: Nebojša Živić, Snežana Lukić, Vuk Adžić i Štefan Kovač
Nagrađeni iz FKV: drugu nagradu za kolekciju osvojio je Štefan Kovač, treća nagradu za kolekciju pripala je Vuku Adžiću, a pohvala za kolekciju, Ivanu Aleksiću. Za pojedinačnu fotografiju, treća nagrada je pripala Nebojši Živiću, a pohvala je dodeljena Snežani Lukić.
Ivan Aleksić član FKV prima pohvalu za kolekciju
Izložba je otvorena 1 februara, i može se pogledati narednih 15-tak dana u galeriji u Pašićevoj 34. Prati je i katalog sa svim nagrađenim autorima i spiskom primljenih radova, što je već prepoznatljiv sadržaj za koji se pobrinuo organizator izložbe.
Snežana Lukić "Visinski perači" - pohvala za pojedinačnu fotografiju
Kvalitetom fotografija izložba je mnogo napredovala u odnosu na prošlogodišnju. Posebno bih istakao prvonagrađenu fotografiju u pojedinačnoj konkurenciji Tijane Morače, za koju mislim da žiri nije imao dilemu oko nagrade. Autorki čestitam i upućujem poziv od nekih članova FKV, koje je oduševila nastupom i prikazanom fotografijom, da nam se pridruži u klubu. Takođe po originalnosti zavređuje pažnju i drugonagrađena kolekcija Štefana Kovača. Autor svojim pristupom LIFE fotografiji , koji vodi u depersonalizaciju, ima začetke stila koji želi da izgradi. To je sigurno prepoznato i od strane žirija.
Štefan Kovač "Bez naziva" - fotografija iz drugonagrađene kolekcije
Na redu je sada druga klubska izložba FKV, gde će se članovi kluba pokazati u još potpunijem svetlu kvalitetom svojih fotografija. Ne ograničena temom, kreativnost autora će dobiti punu slobodu.
Pozivamo vas na svečano otvaranje memorijalne izložbe fotografija „Bušački trio“
Otvaranje 26. marta sa početkom u 19.00h Fuji gallery, Narodnog fronta 55, Novi Sad
I ove godine, kao i ranijih godina, Foto grupa „DUNAVAC“ Ivanovo i Dom kulture „Žarko Zrenjanin“ Ivanovo pozivaju sve fotografe, kako amatere tako i profesionalce, na sad već tradicionalni foto safari.
Ove godine Foto safari će se održati 1.aprila sa sledećim planom aktivnosti:
09:00 Okupljanje i prijavljivanje u Domu kulture Ivanovo Prijavljivanje i podela bonova za ručak 09:30 Počinje nedeljna misa gde je dozvoljeno fotografisanje. Zbog nedeljne mise je okupljanje pomereno ranije tako da ko nije zainteresovan da fotografiše u crkvi može se prijaviti do deset sati. 10:00 Polaze ture čamcima ili katamaranom(manji brodić). U zavisnosti od vodostaja zavisi će i putanja čamaca. 14:30 Otvaranje izožbe Akt fotografija, autor Đorđe Vukičević. 15:00 Ručak 16: Druženje
Kotizacija za učestvovanje je 300,00 din. i plaća se pri prijavljivanju i podeli bonova za ručak.
Rok za prijavljivanje učesnika je 30.03.2012.god. na sledeće brojeve telefona: Marko Guran 062/806-10-57 Zoltan Bisak 063/86-93-965
ili na e-mail bisakzoltan@gmail.com (poželjna metoda)
Pri prijavljivanju poslati ime, prezime i kontakt telefon ili e-mail
Molimo vas da se prijavite na vreme da bismo znali broj učesrnika zbog ručka. Sva dodatna obaveštenja možete dobiti na gore navedenim brojevima telefona.
Fotografski klub Vojvodina će kao i prethodne godine organizovati prevoz Novi Sad – Ivanovo – Novi Sad
Prijavljivanje će trajati do 29. marta a polazak iz Novog Sada je planiran 1. aprila u 07.00h
Za više informacija možete nas kontaktirati na office@fkv.rs ili na broj telefona 060/394 7 926
Naš sponzor BM-Focus je za prvo mesto obezbedio – Poklon bon vaučer u vrednosti od 2000 din. FotoStar je za drugo mesto obezbedio – print fotografije dimenzija 30×45
Prijem fotografija do 25.12.2011. 23:00h, glasanje 30.12.2011. do 23:00h.
Фотографски клуб Војводина из Новог Сада организује
Прву клупску изложбу фотографија
од 4. до 11. новембра 2011. године – Галерија Fuji, Народног фронта 55, Нови Сад
Отварање изложбе је заказано за петак 4. новембар 2011. у 19.00 сати. Поставка фотографија ће за посетиоце бити отворена до 11. новембра 2011, и то сваког радног дана у времену од 16.00 до 21.00. Изложбу ће отворити проф. Жељко Шкрбић, редовни професор на Академији уметности у Новом Саду.
Циљ изложбе јесте представљање клуба јавности и афирмација његових чланова. Биће изложени радови 29 чланова фотографског клуба. Кроз ову ретроспективу радова посетиоци ће моћи видети пресек стваралаштва чланова ФКВ, који су пре свега заљубљеници у фотографију. Од оснивања клуба 9. јула 2010. клубу се прикључило 40-ак чланова, како професионалаца тако и аматера. Сви они окупили су се око заједничких циљева: унапређење фотографије као уметности, едукација грађана у области фотографије, документовање живота и времена око нас, представљање радова преко изложби попут ове итд.
За годину дана постојања клуба чланови ФКВ активно и веома успешно учествују на међународним и домаћим изложбама; досад су остварили завидне резултате освајајући многе награде и похвале.
Отварању изложбе и малој свечаности клуба присуствоваће и велики број осведочених стваралаца у пољу фотографске културе, који су на свој начин допринели развоју овог младог клуба.
Поред промоције културе фотографије, овом изложбом се промовише један нови и савремени галеријски простор у Новом Саду.
Tema uključuje sve verske i religiozne objekte bez obzira na veru, verske običaje, službe i ljude u njima. Upozorenje: fotografije koje vređaju verska osećanja drugih neće biti objavljene na takmičenju.
Svaki član koji učestvuje na ovom takmičenju, može poslati do dve fotografije.
Naš sponzor BM-Focusje za prvo mesto obezbedio – Poklon bon vaučer u vrednosti od 2000 din. FotoStar je za drugo mesto obezbedio – print fotografije dimenzija 30×45
Prijem fotografija do 30.09.2011. 23:00h, glasanje 01-05 Oktobra
Fotofiniš – jedinstveno fotogrаfsko tаkmičenje nа ovim prostorimа, а i šire. U Nišu je od 12. do 14. аvgustа održаno treće po redu tаkmičenje Fotofiniš 2011 sа veomа zаnimljivom koncepcijom. Sаkupilo se 24 fotogrаfа koji su prošli kvаlifikаcije. Trebаlo je dа u toku od 24 sаtа fotogrаfišu nа 24 zаdаte teme, nаkon čegа su predаvаli te fotogrаfije žiriju koji se sаstoji tаkođe od 24 osobe.
Učesnici fotofiniš takmičenja 2011
Jednа od glаvnih idejа Fotofinšа, а zbog koje sаm u stvаri i došаo ponovo u Niš, iаko nisаm bio učesnik, jeste druženje i rаzmenjivаnje fotogrаfskih iskustаvа. Kompletnа аtmosferа nа Fotofinišu, u kombinаciji sа muzičkim džez festivаlom „Nišvil”, koji se održаvа u istom periodu, bilа je fаntаstičnа. Toliko pozitivne energije nа jednom mestu u krаtkom vremenskom periodu izаzivа vаs dа ništа ne propustite i zаto se spremite dа veomа mаlo spаvаte, аli nećete biti umorni. Dа bi sve to funkcionisаlo, neko morа i dа ne spаvа, а to su oni koji su bukvаlno dostupni 24 čаsа – Ivаn Tošić i Miljаn Petrović, orgаnizаtori Fotofinišа i glаvni „krivci” što se osećаte kаo kod svoje kuće. Hvаlа im još jednom što su nаprаvili Fotofiniš i podelili gа sа nаmа. U ovim teškim finаnsijskim vremenimа veomа je teško orgаnizovаti jednodnevnа fotogrаfskа druženjа zа toliki broj ljudi (ne mislim sаmo nа učesnike), а pogotovo trodnevnu mаnifestаciju kаo što je ovа.
Dogovor pred takmičenje i podsećanje na pravila Fotofiniša
Svi učesnici i gosti bili su smešteni u studentskom domu. Ishrаnа je bilа omogućenа što u studentskoj menzi, što u ekspres-restorаnu u centru Nišа. Posle okupljаnjа u studentskom domu svi učesnici odlаze nа prijem u grаdsku kuću, gde je bilа obezbeđenа i prigodnа zаkuskа. Ovde se dodeljuju 24 teme i osnovne propozicije tаkmičenjа. Tаkmičenje je trаjаlo od petkа u 17 sаti do subote u 17 sаti. Nаvešću zаdаte teme: Istorijа, Generаcije, Grаdskа gužvа, LJubаv, Šetnjа, Sаobrаćаj, Niš noću, Nišlije noću, Nišаvа, Grаdske bаšte, Stаri Niš, Fаsаdа, Leto u grаdu, Jutro, Vodа, Krovovi Nišа, Čovek u poslu, Pаnorаmа grаdа, Porodicа, Simetrijа, Broj, Trougаo, Dijаgonаlа, Nišvil – koncertnа аtmosferа. U sklopu tаkmičenjа orgаnizаtor je zа sve učesnike obezbedio i ulаznice nа džez festivаl „Nišvil”.
Druženje uz kaficu i razmena iskustava
Nаkon zаvršetkа tаkmičenjа imаte 3 sаtа dа dorаdite fotogrаfije, аli sаmo sа osnovnom obrаdom i izаberete odgovаrаjući izrez. Prаvilаn formаt nije obаvezаn. Smаnjene fotogrаfije se postаvljаju sаmostаlno nа sаjt, а originаlni fаjlovi predаju orgаnizаtoru rаdi provere аutentičnosti i poštovаnjа prаvilа.
Praćenje rezultata takmičenja
Posle togа usledilа je zаvršnа večerа u kаfаni „Nišlijskа mehаnа”, а uz zvuke tаmburаšа veselilo se do kаsno u noć, prepričаvаle rаzne fotogrаfske priče i dogodovštine sа fotogrаfisаnjа.
Ovo može biti i pozivnicа zа Fotofiniš 2012 zа sve koji nisu hteli ili se zbog oprаvdаnih rаzlogа nisu prijаvili zа Fotofiniš 2011. Zаborаvite nа pozicije ili nepozicije koje trenutno zаuzimаte u fotogrаfskom svetu, zаborаvite nа sve poznаte ili nepoznаte vаše fotogrаfije koje ste do tog momentа snimili. Ovo se nаročito odnosi nа one koji su odustаli od prijаve, zbog strаhа od neuspehа, ili zbog stаvа dа nisu dorаsli ovom tаkmičenju, ili moždа smаtrаju dа imаju loš foto-аpаrаt, а tаkođe i nа one koji moždа doživljаvаju dа je ovo tаkmičenje ispod njihovog nivoа. Zаborаvite nа sve to. Ovo tаkmičenje shvаtite kаo lični izаzov dа u roku od 24 čаsа odgovorite nа 24 teme. Shvаtite to više kаo prаktičnu fotogrаfsku vežbu. Nemojte misliti dа morаte nаprаviti 24 odlične fotogrаfije. Mislite sаmo o tome kаko vi fotogrаfski vidite tu temu. Mnogi od nаs koji su učestvovаli nikаd nisu ni fotogrаfisаli više od polovine temа nа tаkmičenju. Verovаtno neće fotogrаfisаti ni posle zаvršetkа tаkmičenjа, аli posle njegа ostаje jedno veliko iskustvo, jer ste proširili vidike u fotogrаfskom smislu i videli kаko ostаli rаzmišljаju nа zаdаtu temu. Skoro svi krećemo sа iste pozicije nа stаrtu.
Fotografija pred rastanak. Učesnici, organizatori i gosti zajedno.
Da ne zaboravimo da pomenemo i pobednika, Borisa Bajčetića iz Beograda, sa osvojenih vrlo visokih 3336 poena, zasluženo je osvojio prvu nagradu laptop računar. Ovom prilikom mu još jednom čestitam na tome i očekujem ga da mi se sledeće godine pridruži u žiriju, jer prema propozicijama takmičenja svaki pobednik sledeće godine postaje jedan od članova žirija.
Mnogo toga lepog nije pomenuto u ovom blogu, što se i vi možete uveriti ako budete u Nišu na Fotofinišu. Vаše je sаmo dа dođete, ostаlo prepustite orgаnizаtoru. Vidimo se nа Fotofinišu 2012.
Takmičarska tema za mesec jul/avgust je „Dva greha“
Naš sponzor BM-Focusje za prvo mesto obezbedio – Poklon bon vaučer u vrednosti od 2000 din. FotoStar je za drugo mesto obezbedio – print fotografije dimenzija 30×45
Prijem fotografija do 31.08.2011. 23:00h, glasanje 01-05 septembra
Svaki član koji učestvuje na ovom takmičenju, moze poslati do dve fotografije sa istom ili razlicitom temom. Izaberite do dva „omiljena“ greha i pokazite nam kako vi to vidite.
Spisak je sledeći: gordost, pohlepa, požuda, gnev, proždrljivost, zavist i lenjost.
– imenica ženskog roda, u značenju uobraženost, oholost, taština, sujeta, nadmenost, ponos…
Suprotnost gordosti je poniznost.
U skoro svakom spisu ovo je jedan od najtežih smrtnih grehova i primarni izvor iz kojeg potiču i svi ostali. Predstavlja želju da se bude važniji ili privlačniji od drugih, izbegavanje davanja komplimenata drugima iako ih oni možda i zaslužuju i prekomerna ljubav prema sebi. To je bila ona strast koja je izazvala pobunu anđela i Luciferov pad.
Gordost nije veličina, nego nadutost. Ono što je naduveno izgleda veliko, ali u suštini predstavlja bolest.
Simboli gordosti su konj i ljubičasta boja. Njen demon je Lucifer. Kazna za ovaj greh u paklu – bićeš slomljen na točku!
Autor: Miško Kordić
Pohlepa
–imenica ženskog roda, u značenju preterana sklonost prema novcu, srebroljublje, škrtost, tvrdičluk, težnja ili neumerena želja za posedovanjem… Suprotnost pohlepi je milosrđe.
Ovo je greh preterivanja. Odnosi se na želju za preteranim bogaćenjem. Zbog njega se čine i mnoge nemoralne radnje kao što je podmićivanje, izdaja, prevara radi sticanja materijalnih dobara, krađa i pljačkanje, manipulacija i slično. Pohlepa je želja za materijalnim i ignorisanje onog duhovnog. Prema filozofu Seneki: siromasi uvek žele nešto, bogataši žele mnogo, a tvrdice žele sve.
Simboli pohlepe su žaba i žuta boja. Njen demon je Mamon. Kazna za ovaj greh u paklu – kuvaće te u kazanu ključalog ulja!
Autor: Dejan Miloradov
Požuda
– imenica ženskog roda, u značenju razvrat, putenost, pohota, blud…
Suprotnost požudi je čistota.Požuda je preterana želja za sopstvenim seksualnim zadovoljstvom..
Simboli požude su krava i plava boja. Njeni demoni su Asmodeus i Lilith. Kazna za ovaj greh u paklu – gorećeš u vatri i sumporu!
Gnev
– imenica muškog roda u značenju bes, ljutnja, srdžba, želja za osvetom…
Suprotnost gnevu je strpljenje.
Gnev može da se opiše kao nekontrolisano osećanje mržnje i neprijateljstva. Manifestuje se vatrenim poricanjem istine i samoodstupanjem, kao i željom da se naškodi drugim ljudima. Gnevna osoba ne poštuje zakon i ima želju da sama potraži osvetu izvan pravnog sistema. To dovodi do nasilja i povređivanja drugih. Iz ovog greha nastaju napadi, ubistva, pa čak i genocid u ekstremnim slučajevima. Jedino gnev nije neophodno vezan sa sebičnošću (iako naravno može da bude, usled ljubomore, koja je opet usko vezana sa zavišću).
Simboli gneva su medved i crvena boja. Njegov demon je Amon (Satana). Kazna za ovaj greh u paklu – živog ćete rastrgnuti!
Autor: Dejan Miloradov
Proždrljivost
– imenica ženskog roda u značenju lakomost, neumerenost u jelu i piću
Suprotnost proždrljivosti je umerenost.
Izvedena od latinskog gluttire, što znači gutati, proždrljivost je preterano uzimanje hrane i pića, čak iako je to bespotrebno. U zavisnosti od kulture, može da bude smatrana porokom a i statusnim simbolom. Tamo gde je hrana deficitarna, dobro jesti može biti stvar ponosa, da bi se ‘dokazao’ pred onima koji su manje srećni. U kulturama gde je hrana dostupna, može se smatrati znakom samokontrole uspeti odupreti se iskušenju prejedanja. Kao proždrljivost se smatra i opsesivna potreba za hranom koja se smatra delikatesima i koja je ekstremno skupa. Ne smemo precenjivati hranu koja je štetna po zdravlje. Ne smemo poklanjati više pažnje životnim namirnicama nego našim ostalim životnim saputnicima. Neopravdano trovanje predstavlja potpuni gubitak razuma i smrtni greh. Proždrljivost je poremećaj; znači da nas nešto proždire iznutra.
Simboli proždrljivosti su svinja i narandžasta boja. Njen demon je Belzebub. Kazna za ovaj greh u paklu – moraćeš da jedeš žabe, zmije i pacove!
Autor: Vuk Adzić
Zavist
– imenica ženskog roda u značenju želja za nečim tuđim, mešavina patnje i besa; osećanje nezadovoljstva zbog tuđeg uspeha ili radosti; želja za posedovanjem onoga što drugi imaju
Suprotnost zavisti je blagost.
Kao i pohlepa, zavist može biti okarakterisana kao želja za nečim nepotrebnim. Međutim, one se razlikuju u dve osobine. Prva je što je pohlepa uglavnom vezana za materijalna dobra, a zavist se shvata uopšteno. Druga je to što oni koji su skloni ovom grehu sebe smatraju uskraćenima za ono što neka druga osoba poseduje i žele da je uskrate za to nešto. Oni, dakle, žele nešto tuđe, bilo to neko materijalno dobro, nečiji status, sposobnost ili položaj. Druge ljude smatraju pametnijima, privlačnijima, srećnijima i boljima od sebe. Pojmovi povezani sa zavišću jesu razjedanje, destrukcija.
Simboli zavisti su pas i zelena boja. Njen demon je Leviatan. Kazna za ovaj greh u paklu – bićeš bačen u ledenu vodu!
Autor: Ranko Djurović
Lenjost
– imenica ženskog roda u značenju nemarljivost, učmalost, odsustvo fizičkog ili duhovnog napora, odbojnost prema radu.
Suprotnost lenjosti je marljivost.
Kroz vekove ovaj greh je prošao kroz dosta transformacija. Prvo je bio poznat kao greh očaja. Opisivan je kao što se u današnje vreme opisuje melanholija – apatija, depresija, odsustvo radosti. Posmatran je kao odbijanje da se uživa u dobrima ovog sveta. Lenjost po tradiciji predstavlja jednu od osnovnih prepreka buđenju duše. Ona se ispoljava na tri načina: lenjost udobnosti, koja nas prisiljava da uvek ostanemo na istom mestu. Lenjost srca, kad se osećamo obeshrabreni i bezvoljni. I napokon, lenjost ogorčenja, kad nam više ništa nije važno i kad više nismo deo ovog sveta. Moderno viđenje ovog greha jeste da on predstavlja neostvarenje sopstvenih talenata. Dakle, lenjost kao greh nije jednostavno nedelovanje, već i neraspoloženje i nebriga. Jedini je od svih grehova u čijoj osnovi je izostanak, a ne preterivanje.
Simboli lenjosti su jarac i svetlo-plava boja. Njen demon je Belfegor. Kazna za ovaj greh u paklu – bacićete u jamu punu zmija!
Nekada se puna stvaralačka zrelost kod umetnika postiže odmah na početku karijere, a nekada se to desi u kasnijim godinama. Ovaj put se ta zrelost ispoljila na prvoj samostalnoj izložbi fotografija Snežane Knežević, „Portret jednog detinjstva“ koja je otvorena na Svetski dan Roma 8. aprila 2011. u galeriji KIC „Lukijan Mušicki“ u Temerinu. Autorka je članica Fotografskog kluba Vojvodina i do sada iza nje stoji tek nekoliko godina ozbiljnog fotografskog rada.
Otvaranju izložbe prisustvovao je veliki broj poklonika fotografije
Ona je već zrelo ušla u problematiku portreta, kroz studije likova dece iz jednog dela populacije, koja je često na margini socijalnog miljea. Ulaskom u krupni kadar, izdvajanjem lika „plitkim fokusom“ i uvek stilski prepoznatljivim izrezom kadra na većini portreta, autor želi da nas, dok posmatramo njene fotografije, usmeri na najvažnije, lice deteta. Na tim licima se prelama sva surovost detinjstva i odrastanja.
Šeherezada Autor:Snežana Knežević
U više od 60 fotografija, crno-belih i u boji, autorka priča o deci romskog naselja sa periferije Novog Sada, koje je snimila u pet celodnevnih druženja. Lako je sa tom decom i njihovim roditeljima, blaga narav Snežanina, uspostavljala komunikaciju od poverenja, neophodnu za realizaciju ovih fotografija.
A-ROMA-11111 Autor: Snežana Knežević
O radu Snežane Knežević, na otvaranju izložbe, govorio je umetnički fotograf Nenad Karađinović.
O radu Snežane Knežević govori Nenad Karađinović
„…..Snežana Knežević na jedan tipično ženski, ali pre svega umetnički način doživljava čudo. Surova ruka fotografije, ovaj put na jedan nežan i brižan način miluje svakog od portretisane dece. Ovakvo umetničko umeće je svojstveno samo malom broju umetnika fotografije. Iz tog razloga posetilac ulazi u svaku fotografiju bez barijere koja je često prisutna u fotografiji“, istakao je Karađinović osvrćući se na autorkine fotografije.
Snežana Knežević (levo) sa Marijom Agošton i Nenadom Karađinovićem na otvaranju
Izložbu je otvorila Marija Agošton, direktorka KIC „Lukijan Mušicki“, koja je istakla povezanost izložbe i Svetskog dan Roma, a citirajući stihove Mike Antića, rečju velikog pesnika, upotpunila je sliku o životu Roma, koju autorka predstavlja kroz fotografije ove izložbe.
Portret jednog detinjstva1111 Autor: Snežana Knežević
Izložba će krasiti zidove galerije u Temerinu do 15. arila 2011. godine. Požurite da je vidite, ako već to niste do sada učinili, i upotpunićete sliku o kojoj mislite da je do sada sve rečeno. Snežana fotografijama dokazuje da nije.
Cveće za uspeh i kreativnost od kolega iz Fotografskog kluba Vojvodina
Ovo je prva samostalna izložba nekog člana Fotografskog kluba Vojvodina iz Novog Sada, od kada je on osnovan polovinom 2010. godine. To što je Snežana Knežević naš član, dovoljno govori i o samom klubu, koji će se uvek truditi da podrži kreativnost svojih članova, međutim, Snežana neće biti usamljena u tome, postoji najava da će se uskoro još neki članovi FKV svojim radovima predstaviti kroz samostalne izložbe.
Nekada je dečak, sa salaša u okolini Mokrina, učeći uz svetlost petrolejske lampe, maštao da otkrije svetlosti velegrada. Sudbina je odlučila, i on je tu svetlost uhvatio emulzijom svog prvog filma, koja mu je donela nagradu na pionirskoj izložbi fotografije. Bio je to trenutak, kada je budući fotograf Imre Sabo, uplovio iz mraka u svetlost, i zauvek vezao svoj život za uhvaćene trenutke vremena.
Imre Szabo komentariše svoje fotografije u FKV
Quo vadis Imre?
Možda pretenciozno rečeno, misleći na istorijski kontekst u kome je izrečeno ovo pitanje. Ali, slušajući ga bez daha, skoro tri sata, u prepunoj sali Fotografskog kluba Vojvodina, nije za neverovati da je većina članova kluba postavila sebi isto ovo pitanje. Sigurno ga je i on sam sebi postavljao više puta u životu. Dovoljno je pogledati njegovu, možda najsnažniju, fotografiju istog naziva, pa da moje reči ne zvuče više tako preterano.
Quo vadis... Autor: Imre Sabo
Fotografisanje je odvelo Saboa do svetlosti velegrada, gde i sada živi i radi, i gde je urednik fotografije u časopisu „Status“. Dugo godina je trajalo to dokazivanje i potvrđivanje, i na nas je najviše ostavilo utisak njegovo angažovanje i počeci u novinskoj fotogrfiji u časopisu „Ilustrovana politika“. Od reportaže, o letnjim beogradskim kafanskim baštama, do naslovnih strana, i to četiri za redom, u jednom periodu tog ilustrovanog časopisa. Kaljenje kroz dramatične situacije poslednjih ratova i «oštrenje oka» na najnovijim političkim događajima, i reagovanje brzinom zavesice fotoaparata, je ono kroz šta je morao proći, u svojoj ni malo lakoj profesiji.
Predstavio nam je sve lepote, ali i mane, novinske fotografije i toplim, pohvalnim tonom govorio o svojim kolegama, i njihovim odličnim fotografijama punim priča o životu i stradanjima ljudi, koje stižu na „Statusovˮ konkurs za novinsku fotografiju. Ukazivao nam je na mlade i nove nade, govoreći kako smatra da će neki od njih biti svetski značajna imena u foto-reportaži.
Velika panorama predavanja o novinskoj fotografiji Imrea Saboa u Fotografskom klubu Vojvodina ==>
Naglasio je veliku potrebu negovanja morala u toj oblasti fotografije, naročito danas, u eri digitalne fotografije, gde je svaka manipulacija digitalnom slikom nedozvoljena, osim one koja je moguća i kod filma. Zato i urednici traže sve više u poslednje vreme isključivo RAW fajlove u novinskoj fotografiji.
Odakle je krenuo Imre?
Rođen je u Mokrinu 1956. godine. Gimnaziju je završio u Kikindi, a potom studirao nemački jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Fotografije izlaže od 1974. godine i od tada je učestvovao na preko 200 izložbi u zemlji i inostranstvu na kojima je dobio više nagrada i priznanja. Samostalne izložbe je imao u Kikindi (1974. i 1988), Mokrinu (1977 i 1982), Skoplju (1983) i Beogradu (1987).
Pogled u pažljive slušaoce-članove FKV na predavnju
Od 1980. godine se profesionalno bavi fotografijom kao novinski fotograf, prvo u redakciji časopisa „Ilustrovana Politika“ (do 1989.), potom veoma kratko, u dnevnom listu „Politika“, pa u redakcijama nedeljnika „Intervju“ (do jeseni 1991. godine) i „NIN“, do 1995. godine, kada je odlučio da se samostalno bavi primenjenom fotografijom. U međuvremenu je radio kao urednik fotografije u dnevnom listu „Danas“, pa u nedeljniku „Blic News“, i u agenciji Fonet, a potom, poslednjih godina, kao urednik fotografije u magazinu “ Status“. Fotografije su mu objavljivane u mnogim značajnijim svetskim magazinima (Stern, Focus, Spiegel, Mond, Lexpress, Time, Newsweek, Herald Tribune, Le Nouvell Observateur…) i većini jugoslovenskih novina, kao i u više monografija, kataloga i publikacija. Član je ULUPUDS-a od 1985. godine. Danas radi kao samostalni umetnik u Beogradu.
Kuda danas ide Imre Sabo?
Ostaje u profesionalnim vodama, učestvuje u pokretanju novih časopisa, ali ne zaboravlja ni amatere. Ne samo kroz ovakva predavanja, već i kroz druženja u klubu CFFKS čiji je član, pa posećivanjem amaterskih foto-izleta, i organizovanjem sopstvenih foto-radionica o novinskoj fotografiji.
Do svetlosti kroz senku na fotografiji Imrea Saboa. Autor: Imre Sabo
Sada istražuje nove aspekte svetlosti, uhvaćene emulzijom i senzorom, ali ovaj put kroz senku koja dominira kadrom, vraćajući ga u detinjstvo, u kome su se senke petrolejske lampe iz njegove sobe, trajno urezale u sećanje dečaka sa salaša, a danas značajnog novinskog fotografa, Imrea Saboa.
Nema potrebe ići na Kubu ili u Indiju da bismo pronašli ljude koji žive drugačije od ostatka sveta. Oni su tu na nekoliko kilometara od nas u Donjem Majuru, pored Karađorđeva. Neki će reći čudak a neki da je ispred svog vremena. Krstan Pejić, sportista, takmičeći se u disciplinama snage polovinom sedamdesetih godina, posle povrede kičme, posvetio se inovatorskom radu.
Fotografija: Đordje Gavrilović
Prvi put učestvuje 1990. godine na Sajmu inovacija u Novom Sadu i osvaja bronzanu medalju za traktorsku prikolicu sa samootvaraujćim i samozatvarajućim bočnim stranicama. Međutim, ova ideja iako je nuđena nekim firmama, ostala je u kutiji za medalje. Jedan od najvećih pronalazaka – đačka torba sa prednjim kaiševima oko pojasa nije bila primećena te iste godine u Novom Sadu, ali u Briselu na Međunarodnom sajmu pronalazaka dobija zlatnu medalju.
Fotografija: Đorđe Gavrilović
Fotografija: Miško Kordić
Dobitnik je velikog broja kako domaćih tako i međunarodnih priznanja. U svojoj kolekciji poseduje preko 100 diploma i veći broj medalja i nagrada.
Fotografija: Miško Kordić
Mnogi stariji se sećaju one reklаme „sedi pravo, bravo bravo“ za bodi-gard majicu, takođe njegov pronalazak, a za koju je u Briselu 1992. godine takođe osvojio zlatnu medalju. Pored ovih, tu su i usisvač za krompirovu zlaticu, pojas za harmoniku, sprava za uništavanje komaraca bez upotrebe otrova i mnoge druge.
Fotografija: Miško Kordić
Sudbina svih ovih izuma je bila raznolika, s obzirom na vreme kada su nastajale, nije bilo puno razumevanja za ove pronalske, niti finansijskih sredstava. Mnogi pronalasci su mu ukradeni, iako je vodio nekoliko sporova na Privrednom sudu u Novom Sadu, ali sve nadoknade koje je dobio tom prilikom inflacija je brzo „pojela“.
Fotografija: Đorđe Gavrilović
Pored svega, ne prestaje da smišlja nove ideje i pronalaske, a poslednje ideja je da napravi mašinu koja sama sebe pokreće bez priliva energije ili opštepoznati naziv – perpetuum mobile.
Fotografija: Đorđe Gavrilović
Zvuči nemoguće? Pozivam sve zainteresovane članove FKV-a da ga posetimo na leto i vidimo kako napreduje.
Poslednje nedelje su aktivnosti u Fotografskom klubu Vojvodina sustizale jedna drugu. To je dobar znak da volje i elana u klubu ne nedostaje. Nove se ideje rađaju, a stare tek što su do kraja realizovane ili su u toku sa realizacijom. Izleti, druženja, predavanja, izmene i redizajn sajta samo su neke od većih aktivnosti proteklih dana. Da se setimo nekih od njih.
FOTO IZLET
U nedelju 30. januara 2011. u najnezgodnije vreme, kada je Đoković osvajao titulu u Australijan Openu, članovi FKV su imali svojevrsnu foto-radionicu koja se dešavala po centru opustelog, zbog tenisa, Novog Sada i fotografisali su na zadate teme. To je bila svojevrsna likovna vežba u kojoj su dominirale tri teme: refleksija, linija, i žablja perspektiva. I svi su pokušali da na zadate teme naprave što bolje fotografije. Podelili smo se u više grupa po četvoro, i to tako da u svakoj grupi budu i iskusniji i manje iskusni fotografi i krenuli u akciju.
Zajedničko druženje članova FKV u pogledu kroz "riblje oko"
Na pola akcije velika hladoća od -10 C nas je oterala u kafić gde smo nastavili druženje uz fotografisanje, topli čaj i kafu. Ovom druženju je dodatnu draž dala i sponzorska firma našeg nagradnog takmičenja – BM Focus, koja je za foto-izlet donela više vrlo kvalitetnih Nikon objektiva, tako da su vlasnici tih foto-aparata mogli da isprobaju objektive, od «ribljeg oka» i širokougaonih pa do snažnih teleobjektiva. Napravljen je i svojevrstan test kvaliteta tih objektiva u kafiću, pa se nadam da će uskoro i rezultati toga testa biti na sajtu.
Fotografije sa tog druženja će biti prezentovane u klubu u utorak 8. Februara 2011. Ideja je da se ovakvi izleti-radionice na zadate teme organizuju jednom mesečno.
Na kraju da napomenem da je od jednog fotografa, našeg člana, sa Australijan opena stigla vest da je Đoković pobedu posvetio Srbiji, a članovima FKV doneo novi polet.
PREDAVANJE U KLUBU
Posle dva dana od izleta, 1. Februara 2011. u klubu je održano jedno edukativno predavanje. Redovni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Željko Škrbić , održao je predavanje na temu «SNIMANJE PORTRETA U STUDIJU»
Pažlivo slušanje predavanja prof. Željka Škrbića od članova FKV
Ovo izuzetno posećeno predavanje i zanimljivo izlaganje prof. Škrbića, pažljivo su pratili članovi Fotografskog kluba Vojvodina i nekoliko gostiju van kluba. Predavanje je ilustrovano fotografijama autora, snimanim u sopstvenom studiju, u objašnjenju nastanka kojih, su nesebično otkrivane tajne zanata i simboli umetnosti.
Prezentacija propraćena fotografijama autora na predavanju
Predavanje je trajalo dva sata, a onda je prof Škrbić i pored obaveza nastavio druženje sa nama u klubu sve do ispred ponoći narednog dana. Prezentovana je i kompletna samostalna izložba prof. Željka Škrbića, čija je postavka krasila zidove Ljubljanske galerije. Praktični deo će biti organizovan narednih meseci u studiju prof. Škrbića.
I mi smo dobili jedno priznanje od predavača koji nam je zahvalio na dobroj organizaciji i napomenuo da su FKV iz Novog Sada i CFFKS iz Beograda, jedini klubovi u Srbiji koji imaju ovako žive aktivnosti i predavanja. Naravno da ćemo nastaviti sa ovakvim predavanjima i to kako je planirano za ovu godinu, svakog prvog utorka u mesecu.
IZLOŽBE
Još jedna izložba u našem gradu pokazala je izlagačku snagu našeg kluba. Na izložbi «Novi Sad i novosađani» koja je otvorena povodom Dana grada Novog Sada 1. Februara u galeriji FKVSV, veliki broj naših članova je imao primljene radove, dok je dvoje i nagrađeno. Nebojša Živićdobio je prvu nagradu za pojedinačnu fotografiju.
Pobednik Nebojša Živić prima nagradu od sponzora BM fokus-a
Mirjana Dobrosavljev je dobila pohvalu za pojedinačnu fotografiju.
Nagrađena Mirjana Dobrosavljev u razgovoru sa koleginicama fotografima
Čestitam svima, a spisak primljenih radova pogledajte na forumu.
REDIZAJN FORUMA I FOTO-GALERIJE
Velike promene su se desile poslednjih dana na sajtu Fotografskog kluba Vojvodina. Naša dva administratora Milan Tomin i Miško Kordić su promenili kompletan grafički dizajn Foruma i kompletnu promenu foto-galerije. Foto-galerija je sada tematska i dopunjavaće se još novim temama, a na forumu su otklonjene mnoge greške i uvažene mnoge primedbe i sugestije članova FKV iznesene na sastancima, kao i u klubskoj anketi sprovedenoj među članovima kao i sugestije članova samog foruma. Data su i grafička objašnjenja za lakšu navigaciju po Forumu.
Toliko za ovu nedelju, a kao predsednik kluba mislim da ovoliko aktivnosti nije malo i zahvalan sam svim članovima koji se trude i hoće da pomognu aktivnostima da Fotografski klub Vojvodina ima ovakve mnogobrojne aktivnosti u kojima je ipak fotografija pobednik!
U subotu 25. septembra 2010. je održan tadicionalni drugi po redu foto-safari u Perlezu. Safari je odisao odličnom atmosferom uz prisustvo sedamdesetak fotografa iz cele Srbije i Rusije. Susret je počeo u ranim časovima a završio se kasno u noć.Dobar ugođaj priredili su domaćini fotograf Lajoš Mesaroš- Lajči i fotograf Steva Sekerić iz kluba CFFKS.
Druženje nakon foto safarija u Perlezu.
Ovom događaju su prisustvovali i članovi Fotografskog kluba Vojvodina iz Novog Sada, kojima je ovo bio prvi foto-safari jer je klub mlad. Članovi njih dvanaestak što stalnih, što budućih fotografisalo je motive po pašnjacima perleskog atara, crkvama Perleza, okolini lovačkog doma i begejskim obalama. Pokušavalo se, da se na sve moguće načine, savladaju nepovoljni svetlosni uslovi sumorno oblačnog dana. Nekima je to uspelo više nekima manje, ali su na kraju bili svi zadovoljni uhvaćenim kadrovima.
Pred sam početak ručka priređena je izložba radova sa prošlogodišnjeg foto-safarija. Prvo nagrađenom Jaroslavu Karliku nagradu je uručio delegat FSS Božidar Vitas. Palo je i jedno iskreno priznanje glavnog člana žirija, majstora fotografije Sabo-a, da je prva nagrada i obavezujuća, te da je prvonagrađeni u obavezi da donese pečeno prase. Sada se treba truditi da te nagrade ne mimoiđu , a posle loviti prase po ataru. :)
Na ručku priređenom fotografima u čast (Perleskom «antiholesterolnom» ljutom gulašu)
Jelo se masno i «lovio» se Lav pivare iz Čelareva. Otkud Lav u Perlezu ne pitajte. Jelene su lale davno izlovili.
Druženje kluba nastavilo se u prijatnoj atmosferi kafića u Perlezu, što se vidi i na fotografiji. Moram reći i da je našem klubu na ovom druženju prišlo nekoliko fotografa sa dugogodišnjim iskustvom, više o tome kada se budemo videli na sastanku kluba.
