Izložba Foto saveza Srbije „Na tragu svetlosti #11“ nastavila je da putuje po Srbiji. Juče je postavljena u Kulturnom centru Zrenjanina, a po rečima organizatorke likovnih događaja u Kulturnom centru Sandre Banjanin ovo je drugi put da se ova izložba održava u gradu na Begeju. Na izložbi su nagrađene fotografije sa raznih foitografskih konkursa i salona pod patronatom FIAP-a i FSS. Ukupno je postavljeno 176 fotografija od 56 autora.
Sandra Banjanin i Milovan Ulićević na otvaranju
Izložbu je otvorio član Upravnog odbora Foto Saveza Srbije Milovan Ulićević. Podsetio je na to da ovakva izložba iako ima revijalni karakter, ona ima neprocenjiv arhivski značaj za srpsku fotografiju. Postavivši sebi tri retorička pitanja o stanju fotografije u Srbiji, o autorskom kontinuitetu koji se oslikava kroz ovu izložbu, i o uticaju virtuelne stvarnosti i društvenih mreža na autorske domete on je napravio mali presek fotografske scene u Srbiji. Mali je broj posetilaca spram veličine grada. Ali i pored velike vrućine oni koji su najveći zaljubljenici u kreativnu dobro prezentovanu fotografiju na papiru nisu izostali. Zrenjeninci izložbu mogu pogledati do 20. jula 2017. godine.
Detalj sa otvaranja izložbe „Na tragu svetlosti “ u Zrenjaninu
Veoma je teško doči do brzog rezultata u ovim tehnički zahtevnim oblastima fotografije, pogotovo manje iskusnim polaznicima koji žele pre svega da steknu znanje, a kasnije na osnovu interesovanja i znanja koje su stekli na radionici, kupe sebi bolju fotografsku opremu i omoguće sebi bolji i lakši rad. Zato su u zavisnosti od znanja i raspoloživih objektiva rezulteti tehnički različiti u jednoj ovakvoj galeriji. Vremenom će se doći do tehničke perfekcije i počeće se razmišljati o kompoziciji fotografije i drugim likovnim elementima slike. Tako treba i posmatrati ovu galeriju, kao prvi, ali veliki korak, a možda nekima presudan korak u istraživanju u makrofotografiji ili foto-lovu na egzotične vrste ptica.
MAKROFOATOGRAFIJA:
Fotografija : Jaroslav Kralik
Fotografija : Jaroslav KralikFotografija: Bojan BožićFotografija: David LazićFotografija: Marija Holodkov
Fotografija: Lazar LazićFotografija: Jelena ĐomparinFotografija: Jaroslav KralikFotografija: Sinisa PetrovićFotografija: David LazićFotografija: Igor GudalovićFotografija: Sofija KandićFotografija: Marija HolodkovFotografija: Jelena Đomparin
Jedna izuzetna postavka, neuobičajena po konceptu, a još više po prezentaciji unutar galerijskog prostora, je izložba „Lekcije iz 91“ koju je osmislila kustoskinja Sandra Vitaljić. Izložba je otvorena 28. februara 2017. u Muzeju istorije Jugoslavije i predstavlja izbor ratnih fotografija, koje su snimili mnogobrojni fotoreporteri slovenačkih, hrvatskih i srpskih medijskih kuća, i koje u datim istorijskim okolnostima predstavljaju pogled na ratna dešavanja u toku i posle 1991. godine na prostoru bivše Jugoslavije. Pored fotografija izložene su i naslovne strane novina i novinski članci, medija zaraćenih strana iz tog doba.
1 of 17
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Izložba podstiče na duboko razmišljanje i prati je muk posetilaca dok je posmatraju, a kao aura nad izložbom se nameće pitanje: Zašto je svim narodima Jugoslavije, tako gorka spoznaja o sebe samima, trebala da se desi?
Izložba u Beogradu je bila u organizaciji Foto saveza Srbije i njoj su prethodile izložbe u Zagrebu u okviru festivala „Organ vida“ i izložba u Mariboru, dok je sledeća destinacija Berlin. Sigurno je u tome i simbolika zbog uticaja koji je Berlin imao na balkanska dešavanja. Izložbi su prisustvovali kao gosti Foto saveza Srbije organizatori izložbi iz Maribora i Zagreba. Možete je pogledati do 26. marta 2017. godine, a ako delite moje mišljenje, da je fotografija najbolji i najobjektivniji dokument vremena, ovu izložbu ne smete propustiti. A istina o ratu je uvek negde između.
Nekako je u biti svakog čoveka da kada neku radost želi da podeli, obavezno u goste pozove i najbliže komšije. Tako je Fotografski klub Vojvodina, na poziv prijateljskog Foto kino i video kluba „Rada Krstić“ iz Sombora, podelio radost fotografskog stvaranja sa klupskim komšijama. i odazvao se na njihov se poziv da se predstavimo klupskom izložbom u Somboru. Izabrane fotografije najaktivnijih članova Fotografskog kluba Vojvodina, nastalih poslednjih nekoliko godina, su izložene u velikom holu Merkator centra, u centru Sombora.
Branko Milešević otvara izložbu FKV u Somboru
Izložba je otvorena u subotu 12. marta 2016. godine, i krasiće nekoliko nedelja taj moderni prostor tržnog centra, gde po procenama domaćina više od dve hiljadu ljudi pogledaju izložene radove. Prisutne je pozdravio Branko Milešević predsednik FKVK „Rada Krstić“ istakavši da ovakvi pozivi učvršćuju saradnju između klubova, a ovo je samo prvi korak, koji neće ostati usamljen, već će se takva druženja proširiti. Foto kino i video klub „Rada Krstić“ ima iskustva u organizovanju ovakvih međuklupskih aktivnosti i na međunarodnom planu, pa imaju nameru da i FKV, kao trenutno najaktivniji klub u Srbiji, uključi u to. Zato je nama kao mladom fotografskom klubu vrlo značajno iskustvo starijeg foto-kluba koji postoji i deluje u kontinuitetu od 1950. godine. Zajedničko predstavljanje radova, druženje članova, i organizovanje izleta doprineće da se sazrevanje u kreativnom izražavanju kroz fotografiju ubrza kod svih članova oba kluba.
Zajednička fotografija oba fotografska kluba za uspomenu na druženje
Zajedničko druženje bude uvek opuštenije uz jelo i piće, a dobri domaćini su se potrudili da udovolje našim željama, i da nam kišni dan ne pokvari raspoloženje. Riblja čarda na rukavcima Dunava je najbolje mesto za to, jer pored ribe lako i objektivi zaplivaju po pejsažima i refleksima Bačkih vodotokova. Dogovoreno je da se ovakvo druženje ponovi kada proleće bude u najlepšim bojama. Tada ćemo obogatiti sadržaj mini prezentacijama fotografija članova oba kluba, pa će se svaki član njihovog i našeg kluba tako najbolje predstaviti. Sigurno je da će analize fotografija sa obe strane dodatno doprineti proširenju fotografskih vidika.
DRUŽENJE KLUBOVA U SOMBORU
1 of 19
@B
·
·
Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Slađana Pantelić, Jan Valo i Milovan Ulićević
Često se u ekspanziji nekog medija, kakav je fotografija danas, zaboravi na njegovu demokratizaciju i širenje njegove misije u malim sredinama. Tri fotografa su danas na novi i drugačiji način osetili potrebu za takvom fotografskom misijom. Krajem XIX i početkom XX veka u doba štampe, demokratizacija fotografije je vršena u horizintalnoj ravni, da bi se raširila priča o postojanju medija, i njegovim mogućnostima svim ljudima. Danas u doba interneta takva se misija ne vodi, jer sve je svima u svakom trenutku dostupno, ali na nivou informacija. A ono što je nedostupno je prilaz ka umetnosti i umetničkoj eliti nastaloj oko nekog medija, jer je ona skoncetrisana u gradovima. U njima se susrećemo sa predstavljanjem umetničkih radova na izložbama (koje nažalost sada mali broj ljudi posećuje), edukacijom na nivou klubova i esnafskih udruženja, organizovanjem tribina i diskusija, gde vrhunski poznavaoci medija iskazuju svoje umetničko promišljanje. Ali to sve ostaje zatvoreno u jedan uski okvir. Umetnost se stvara u eliti posvećenih i obrazovanih (a ne samoproklamovanih intelektualaca), ali ona može ostati samo u delu elite, ako se nešto ne uradi da stigne do manjih sredina, „gladnih“ kulturnih dešavanja. Vertikalna demokratizacija od umetničke elite ka najširim slojevima društva je misija kojom se sada umetnička vizija prenosi sve dublje i dublje, u dubine duša običnog zainteresovanog građanina. Umetnička elita ne ostaje dovoljna samoj sebi, što vodi zatvorenosti do samouništenja, već staje na čelo i postaje predvodnik. Dolazak u najmanje sredine kulture, a ne populističkog šunda, je težak zadatak.
Jednog takvog zadatka su se prihvatila tri fotografa, iz umetničke elite velikih gradova, da „govor“ svoja tri objektiva prikažu u malim seoskim sredinama, gde je galerija već zaboravljeno mesto dešavanja, ili je samo sećanje na nekada slavne dane. Ne uzdižući sebe iznad svog zadatka, već mu služeći, oni će oplemeniti i neke negalerijske prostore, naprimer Domove kulture koje je svako selo nekada imalo. Prirediće i razgovore o fotografiji, da bi obični ljudi fotografskoj umetnosti mogli sagledati vrhove, iz podnožja visoke planine gde se nalaze. Iako je za očekivati da mladi preuzmu tu ulogu, to se nije desilo, jer su oni zauzeti lajkovanjem po fejsbuku u svojim stanovima. Predvodničku ulogu idejno i realizatorski su pokrenuli najstariji, i oni do njih. Zato Tomislavu Peterneku, Igoru Mandiću, i Goranu Kukiću treba odati priznanje za izuzetnu energiju i entuzijazam i podržati ovakvu misiju, nadovezati se na nju kao lepljivi sneg na grudvu koja je krenula sa vrha, ne bi li zajedno napravili lavinu koja nam je u srcu, a to je fotografija. Odavno nije bilo nesebičnije fotografske misije na ovim prostorima. Prva stanica ovog voza sa tri lokomotive, jednom koja predvodi i dve koje potpomažu je OBRAZOVNO KULTURNI CENTAR SEČANJ a vreme dolaska u stanicu: utorak 24. novembar 2015. u 12h i 30 min. Pošto su naše Lale domaćini, požurite jer „voz za Keeekindu je već ošoo !“ :)
Kad god bih gledao crtani film “Kalimero” i čuo kako on govori “To je nepravda”, tako isto je nepravda što su naše izložbe viđene samo po velikim galerijama velikih gradova. Uvek sam mislio da treba da odu i u zabita i u manja mesta, da tamo ljudi imaju isto pravo da im stigne kultura na vrata. Tomislav Peternek
Ideja za projekat PUTOVANJA 3 OBJEKTIVA nastala je spontano. Iako se družimo više godina, čak i decenija, Tomislav Peternek, Goran Kukić i ja zapravo prvi put izlažemo zajedno. Inicijator i organizator projekta Zoran Šešlija (udruženje UMEĆE OPSTANKA), planira da se izložba fotografija prikaže u više mesta u Srbiji. Da li će to biti 5 ili 50, videćemo na kraju. Uglavnom, putujuća izložba, putovanje nas 3 fotografa… Bilo nam je jasno – i tema će biti putovanje. Svako od nas troje je pripremio oko 20 fotografija. Formati su isti, 50×70 cm, stilovi različiti. Moje fotografije su trenuci iz različitih delova sveta, sa tri kontinenta. Igor Mandić
Prezadovoljan sam. Ideja stara skoro godinu dana, startuje.
Prvi put izlažem sa prijateljima. Odličan je osećaj kada mogu da biram i kada se dobre energije poklope. Namera je da podsetimo sve stanovnike u manjim sredinama da su njihovi Domovi kulture bili centar sveta. Ti domovi su bili hramovi pozorišta, poezije, filmova, izložbi. Ovo je naš podsetnik da, uz malo entuzijazma, to mogu ponovo postati. Goran Kukić
….
Više o projektu i najave novih izložbi možete pronaći na sajtu http://3objektiva.com/
Tekst: Milovan Ulićević (uspeo da sačuva tajnu projekta šest meseci)
Posle prebrojanih glasova nagradnog takmičenja za mesec oktobar 2015. na zadatu temu „JESENJI RITAM“ dobili smo i pobednika. To je takmičar čiji je nadimak DJOLENOMAD za fotografiju „Jesen je stanje duše“ sa osvojenih 58 bodova. On je osvojio nagradu četri eneloop baterije i punjač za te baterije koju dodeljuje naš sponzor BM-FOCUS iz Novog Sada
NAGRAĐENA FOTOGRAFIJA ZA MESEC OKTOBAR:
Jesen je stanje duse – DjoleNomad
Prvih pet fotografija po osvojenim bodovima su:
1. Jesen je stanje duše -autor DjoleNomad ukupno 58 bodova
2. Jesenje skale – autor Gogili ukupno 54 boda
3. Zlatni putnik – autor Darko Dozet ukupno 53 boda
4. Ritam ritam date pitam – autor Jan ukupno 51 bod
5. Troje takmičara sa jednakim brojem od 48 bodova dele peto mesto i to: Down– autor Bocky Između dva jablana – autor Djaniru Magla u šumi – autor Lapče
Molimo autora da pošalje svoje pravo ime i prezime i adresu kao i broj telefona za kontakt na e-mail: office@fkv.rs kako bi ga mogli kontaktirati i dogovoriti se oko uručenja nagrade
U ime FKV tima koji je brojao i verifikovao glasanje, rezultate objavljujemo 11.11.2015. Sve primedbe na glasanje u roku od 48 sati uputiti na office@fkv.rs
Plakat najave predavanaja - Dizajn: Ivan Mašanović
Fotografski klub Vojvodina u seriji svojih predavanja nastavlja u utorak2. 12. 2014. u 20 časova sa predstavljanjem mlade i talentovane fotografkinje Lune Jovanović, koja ne samo da je dobar fotograf, već i vrstan poznavalac istorije i teorije fotografije, i aktivno piše o fotografiji na raznim sajtovima, promišljajući kritički i istorijski o fotografiji, a u cilju iznalaženja novih originalnih ideja u svom radu. Zato FKV ovim njenim predavanjem „Identitet ženske fotografije“ podržava njene aktivnosti na polju fotografije.
Plakat najave predavanaja – Dizajn: Ivan Mašanović
Predavanje je koncipirano kao kratak uvod u promenljivi identitet ženske fotografske prakse, počev od 1900. godine, preko avangardnih pokreta, sve do postmodernizma. Posebna pažnja biće usmerena na nekoliko relevantnih autorki i društveno – politički okvir unutar kojeg su živele i radile.
Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka pokrenuto je niz pitanja o odsustvu ženskog rukopisa tokom istorije umetnosti. Jedan od najvažnijih doprinosa ovog perioda jeste promena u kontekstu novog pogleda na žensku umetničku praksu. Istoričari umetnosti počeli su da otkrivaju, analiziraju i izdvajaju značajne umetnice i razloge zbog kojih su one bile marginalizovane i ignorisane, neprisutne u umetničkim galerijama i zvaničnom umetničkom establišmentu. Fotografija je još uvek mlada disciplina i izučavanje njenog razvoja pruža dobar uvid u način na koji su žene doživljavale i kreirale svoju stvaralačku ulogu upotrebom ovog medija.
Predavanje se održava u klubu, Bulevar oslobođenja 22 (sedište Mensa Srbije) i besplatno je za članove FKV i članove MENSE, a zbog teme i za ženske članove Foto saveza Srbije. Ostali plaćaju kotizaciju za predavanje od 100 RSD
O PREDAVAČU:
Luna Jovanovic rođena je 1990. godine u Novom Sadu. Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na katedri za fotografiju, 2013. godine. Trenutno je na master studijama Teorija umetnosti i medija, interdisciplinarne studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.
Luna Jovanović
Njeni interesi uključuju fotografiju, nove medije, kao i teoriju umetnosti. Dobitnica je nekoliko relevantnih nagrada i pohvala ( Memorijal Dragoljub Tošić, nagrada Re Foto magazina za kulturu fotografije u Srbiji, 2009; Dositeja, stipendija fonda za mlade talente Republike Srbije, 2012 i 2013; American Aperture Awards, specijalno priznanje internacionalnog konkursa u polju studentske eksperimentalne fotografije, 2013), učesnica je mnogih zajedničkih izložbi i festivala u Srbiji i na Balkanu.
Fotografija Luna Jovanović
Održala je tri samostalne izložbe: Autoporteti, galerija New Moment, Beograd, 2011; Utisci, SKC Zrenjanin, 2013; Hortus Femini, galerija Likovni salon, Novi Sad, 2014. Njeni radovi prisutni su u sklopu nekoliko značajnih publikacija, zbornika umetnosti i savremenih štampanih i online časopisa.
Selektor izložbe Tomislav Peternek govori na otvaranju
Izložba „Grupe 32ˮ, jedne od najangažovanijih fotografskih grupa, van fotografskih klubova Foto saveza Srbije, otvorena je 14. oktobra 2013. u 19h po treći put u galeriji „Studio Fine Art Dexˮ u Skadarskoj 36a u srcu Beograda. Izložba pod temom „Moja pričaˮ, je i ove godine vođena selektorskom rukom našeg uvaženog majstora fotografije Tomislava Peterneka. Znajući za selektorov oštri i nepristrasni sud u ocenjivanju fotografija, autori su se trudili, da za selekciju izaberu što boljih pet fotografija, od kojih je Peternek izabrao dve najkvalitetnije.
Zahvaljujući se selektoru izložbe, pred punom galerijom o radu Grupe 32 govorila je Tijana Lubura, fotograf koji predstavlja grupu 32 u javnosti, i koja je uz ostale ponela veliki teret organizacionog posla, kako bi se izložba što bolje prezentovala publici.
Selektor izložbe Tomislav Peternek govori na otvaranju
„Vidan je napredak koji pokazuje Grupa 32 i njeni autori u odnosu na prošlu izložbuˮ – istakao je Tomislav Peternek, i založio se za neophodnost selektovanja sličnih izložbi u budućnosti, ali je i stavio primedbu što su autori samoinicijativno, podstaknuti malim prostorom galerije, predali za selekciju sve fotografije u vertikalnom formatu, ograničavajući tako sami sebe. Proglašavajući izložbu otvorenom Tomislav Peternek je rekao: „Nadam se da se poseta ovakvim izložbama neće završiti samo danom otvaranja, već će se posećivati u celom periodu trajanja izložbeˮ. Odmah je stiglo uveravanje vlasnika galerijskog prostora, da će uložiti trud da tako i bude, iskazujući podršku ideji stvaranja foto-grupa na srpskoj fotografskoj sceni u ovom trenutku.
Čuvari trenutaka – Grupa 32 pozira u trenutaku za večnost
„Čuvari trenutaka su čvrsto organizovana grupa, pokret, skoro partija. Pripadnici grupe međutim nemaju potrebe da se često sastaju i dogovaraju o budućem radu, jer njihova konzistentnost nije bazirana na rečima već na deluˮ ističe svoj pogled Zoran Vasić, i sam član grupe, u uvodu kataloga izložbe.
Posmatrajući izložbu stekao sam utisak da je ova izložba homogenija od prošle, da su fotografije autora likovnije i da ih karakteriše u većini jednostavna kompoziciona ideja i uređenost unutar kadra. Možda je donekle uslovilo nametnuto ograničenje (vertikalan format) da na izložbi nemamo LIFE fotografija sa izrazitom socijalno-dokumentarnom pričom, i složenijim kompozicionim rešenjima, gde je horizontalni format mnogo češće primenjen, iako sam siguran da ih autori poseduju. Zato je tema izložbe „Moja pričaˮ više odrađena u intimističkom maniru svakog autora ponaosob. Portrete i detalje iz svakodnevnice, vezane za jedan urbani deo grada, osvetljene tek na momente zracima jakog sunca, koje se probija do motiva da bi nam otkrio intimu trenutka, prenosi kroz objektiv svaki autor posmatraču. Fotografija je u tom duhu je bilo mnogo na ovoj izložbi. Radovi Lapčevića, Bajčetića, Pajkića, Vasića, Živanovića, Todorovićke, Kasumovićke, Lubure, Stojiljkovića i Dragana Babovića iz kataloga izložbe to potvrđuju, a selektor Tomislav Peternek je to sigurno uočio, i selekcijom „provukaoˮ kao jednu zajedničku crtu ove treće izložbe Grupe 32.
Veliki broj prisutnih zaljubljenika u fotografiju na otvaranju
I na kraju je uvek dobro pozvati i one zaljubljenike u fotografiju, da na nekoliko sati prestanu da se „lajkuju na fejsbukuˮ, i odu do 28. oktobra do Skadarlije, posete izložbu, i uživo, na pravom izložbenom formatu fotografije 30x45cm (opremljenu ramovima dragog nam Tošketa iz Niša), a ne preko monitora, uživaju u fotografijama „čuvara trenutakaˮ iz Grupe 32.
„Bio sam u ovom klubu (FKV) nekoliko puta i smatram da je velika sreća što imate tako lepo prostor za predivne izložbe. Foto klub Beograd takvo nešto nema. Ujedno, ova izložba je i rezultat toga što klub ima članove entuzijaste, jer može da se radi na pravi način i što drugi mogu da diskutuju o tom radu. Kod mene je fotografija od hobija prerasla u životnu ljubav, koju već primećujem kod nekih članova. Došli ste na samu oštricu žileta, jer ste do sada izlagali šta vam se dopalo i uz međusobne konsultacije, ali od sada fotografije moraju biti žirirane u određena fotografska pravila“ – istakao je Tomislav Peternek otvarajući drugu klupsku izložbu Fotografskog kluba Vojvodina.
Otvaranje druge klupske izlozbe-foto Milan Smederevac
Možda je ovim rečima priznatog fotografskog maga i majstora fotografije, izgovorene na otvaranju druge klupske izložbe Fotografskog kluba Vojvodina, najbolje početi priču o uspesima kluba i njegovih članova. Tu pre svega spada dobro organizovana kulpska izložba, koja je bila propraćenma sa dva potpuno dizajnerski različita kataloga, urađena po zamisli dve dizajnerke Monike Sabo i Sonje Slijepčević, od kojih je jedan na ćiirlici, a drugi na latinici, što je prvi put u Srbiji urađeno.
Zainteresovani posetioci na izložbi - foto M. Smederevac
Samom otvaranju u galeriji FUJI je prisustvovalo više od sto pedeset posetilaca, koji su time ukazali poštovanje za napore koje klub ulaže u podizanju umetničkog nivoa fotografije i edukacije svojih članova. Druga klupska izložba je zamišljena kao koncept autorske obrade određene teme i motiva. Dakle, svaki od 24 autora se predstavio sa tri do četiri fotografije, koje su motivski i likovno povezane. Ona nije bila žirirana, tako da ćemo već na prvom međunarodnom nastupu kluba, izložbi u okviru Euroart festivala u Rumuniji, poslušati savete Tomislava Peterneka, i žirirati kolekciju Fotografskog kluba Vojvodina, sa kojom ćemo se predstaviti rumunskoj publici.
Predsednik Fotografskog kluba Vojvodina je uručio zahvalnice za doprinose uspehu i radu kluba majstorima fotografije Tomislavu Peterneku i Gezi Lenertu i pomenuo je nekoliko najznačajnijih, a novčano i materijalno najvrednijih nagrada, koje su osvojili članovi Fotografskog kluba Vojvodina.
Pre svih najvrednija nagrada koju je do sada osvojio neko od članova Fotografskog kluba Vojvodina je drugo mesto Vuka Adžića iz Temerina na konkursu 100NAJ, koji je organizovao časopis REFOTO.
Vuk Adžić fotografija - druga nagrada REFOTO konkursa 100NAJ
Ova nagrada je dobijena u verovatno najjačoj konkurenciji, izlagački najaktivnijih fotografa u Srbiji, koji u ovom trenutku deluju po klubovima i samostalno. Velikim delom na konkursu su uzeli učešće i autori sa prostora susednih država gde se časopis čita, i od kojih je bilo dosta pristiglih radova. Za nagradu je omiljeni Vule dobio vaučer u vrednosti od 2000 evra.
Vaučer od 2000 evra za drugu nagradu konkursa 100naj
Ova nagrada ima zlatan sjaj za Vuka Adžića i za Fotografski klub Vojvodina. Klub je na ovom konkursu predstavljen sa šest autora, i to ga čini najbrojnijim klubom zastupljenim na izložbi. Kada tome dodamo i drugu nagradu, onda sigurno i najboljim klubom u Srbiji, ma kao to neskromno zvučalo na ovim internet stranama.
U Fotografskom klubu Vojvodina imamo pobednika na konkursu za erotsku fotografiju časopisa PLAYBOY. Lovorov venac pobednika je poneo Ranko Đurović iz Novog Sada i uz njega nagradu NIKON D7000. O tom uspehu smo već pisali na ovom sajtu. (link)
Vrednu nagradu i fotoaparat je osvojila Anica Župunski za prvo mesto na foto-konkursu u organizaciji udruženja EKOTOPIJA. Interesantno je pomenuti kolika je posvećenost fotografiji kod Anice, koja je pobedničku fotografiju snimila u pauzi između seminarskih predavanja. Neko pauzu koristi za kafu, a Aniiica za kreaciju i foto- komentar o našoj ekološkoj svesti.
Anica Župunski pobednička fotografija "Jos samo malo"
(Da se našalim malo. Gornja fotografija može delovati kao pokušaj FKV u traženju fiinansija za svoje aktivnosti)
Nizali su se u prošloj godini uspesi na raznnim konkursima za fotografiju od pohvala do prvih mesta. Zapaženo od svih je bilo prvo mesto Dejana Miloradova na međunarodnom konkursu za ekološku fotografiju, koji je organizovao Riječki foto-klub. Na istom konkursu Snežana Lukić je dobila pohvalu.
Posebno su se pojedinci iz kluba istakli na godišnjim konkursima časopisa REFOTO. Krajem prošle godine je Goran Tešanović osvojio prvu nagradu na temu „Monohromatski svet“ , a ove godine Đorđe Gavrilović treću nagradu na temu godišneg konkursa „Moje mesto-moji ljudi“ . Za nagradu su dobili najnovije Epson štampače.
Pomenućemo i najorganizovaniji nastup kluba koji smo imali na nekom konkursu. Na izložbi „Novi Sad i Novosađani“ u organizaciji FKVSV, od ukupno 139 izloženih imali smo 37 primljenih fotografija, i članovi su osvojili pet nagrada od osam, kako za pojedinačnu fotografiju tako i za kolekcije. Nebojša Živić osvojio je treću nagradu za pojedinačnu fotografiju, a Snežana Lukić pohvalu, drugu nagradu za kolekciju pripala je Štefanu Kovaču, a treća Vuku Adžiću, dok je pohvala pripala Ivanu Aleksiću. Ne mogu se ovde pomenuti sve nagrade. A bilo je toga još. Neka se ne osete manje vrednim oni nagrađeni članovi Fotografskog kluba Vojvodina koje nisam pomenuo.
Fotografija je umetnost i ne postoji najbolja i najvrednija fotografija, već samo ona koja je kao takva ocenjena po trenutnom sudu članova žirija i sudu fotografa i kritike koji je ocenjuju kao dobru i vrednu. Ali najbolji sud će dati vreme. Uticaj koji pojedine fotografije ostvare tokom tog vremena, kako na autora, tako i na nas koji fotografije posmatramo, odrediće joj najbolje kvalitet. One fotografije koje to prođu, i budu zaslužile da se pamte, postaće večne i obeležiće autora, ali i klub iz koga je autor potekao, i u kome je svoje fotografsko znanje razvijao. Nagrade i klupske izložbe su dobra preporuka koja ih stavlja u uži izbor, a to je, što bi rekli matematičari, potreban ali ne i dovoljan uslov. Dovoljan uslov će odredti vreme. Istrajnost u ljubavi prema fotografiji i fotografskoj umetnosti je na tom putu sigurno neophodna.
Pozivamo vas da prisustvujete svečanom otvaranju druge klupske izložbe Fotografskog kluba Vojvodina. Izložbu će 15. februara 2013. godine u 19 h u Galeriji FUJI (Narodnog fronta 55, Novi Sad) otvoriti Tomislav Peternek, jedan od najznačajnijih fotografa na prostoru bivše Jugoslavije. Cilj ove izložbe jeste promocija fotografije kao umetnosti, naših autora i samog kluba, i animacija što više ljubitelja fotografije.
Izložba je otvorena do 22. februara 2013. Prate je dva kataloga, sa dva potpuno različita dizajna koji su osmislile dve dizajnerke, jedan na ćirilici a drugi na latinici, što je posebna osobenost i originalnost druge klupske izložbe fotografija Fotografskog kluba Vojvodina (FKV)
Naslovna strana latiničniog kataloga druge klupske izložbe FKV
Za protekle tri godine koliko klub postoji, više od 50 autora je učlanjeno u klub. Neki su od samog početka verni klubu, dosta ih je došlo kasnije, a pojedinci su ga privremeno napustili, da bi fotografisali na prekookenskim brodovima, ali i dalje, šireći ime kluba po svetskim meridijanima.
Postavka ove izložbe se bitno razlikuje od prethodne , na kojoj su se autori predstavljali raznovrsnim fotografijama , u zavisnosti od toga šta je ko dotad fotografisao. Druga klupska izložba je zamišljena kao koncept autorske obrade teme i motiva. Dakle, svaki autor se na panou predstavio sa tri do četri fotografije koje su motivski i likovno povezane. To je najčešće jedna oblast fotografije i unutar toga su obrađeni različiti motivi. To je teži način predstavljanja autora, i rizičniji, jer se ponekad neće sagledati autor u celini, ali zato izložba dobija svojim konceptom na prepoznatljivosti.
Naslovna strana ćiriličnog kataloga druge klupske izložbe FKV
Sledeći korak kojem bi autori trebalo da teže na sledećim izložbama jeste da se predstave svojim prepoznatljivim stilom. Na kraju je ono čemu treba klub da stremi je da se u klubu vremenom stvori jedan osoben pogled na fotografiju i odškoluje među članovima jedan zajednički stil, koji bi Fotografski klub Vojvodina činio prepoznatljivim, kroz radove njegovih članova. Bauhaus je zvezda vodilja koja nam govori kako se to radi
Ne znam kako da se otmem utisku koji me još uvek ispunjava, i srcu koje zaigralo, kada sam otvorio klubski i-mejl i u prilogu pismu ugledao fotografiju na naslovnoj strani najnovijeg britanskog časopisa DIGITAL PHOTO. Fotografija koja krasi naslovnu stranu je autorstvo Nevene Uzurov, članice Fotografskog kluba Vojvodina skoro od samog osnivanja kluba. Iznenađenje kakvo se retko priređuje, da naslovna strana uglednog časopisa, bude rad amatera iz jednog malog fotografskog kluba za svetske okvire, mada sam mišljenja ne tako malog i beznačajnog za srpske fotografske krugove. I sve čestitke Neveni na tome!
Naslovna strana DIGITAL PHOTO-a za oktobar 2011.
Mnogi fotografi, ni posle više decenija rada i aktivnog bavljenja fotografijom, ne uspevaju da objave fotografiju na naslovnoj strani tako eminentnog časopisa za digitlnu fotografiju, časopisa koji je doživeo izdanja na mnogim svetskim jezicima, a jedno vreme je objavljivan i na srpskom jeziku. Uspeh je tim veći što je fotografija obavljena u britanskom izdanju, u jednoj od zemalja sa najdužom fotografskom tradicijom, koja spada u nekoliko zemalja sa najvećim ulaganjima u ovu umetnost, u edukaciju fotografa i tehniku fotografije.
Abstract - autor Nevena Uzurov
Sećam se trenutka kada sam prvi put ugledao fotografije Nevene Uzurov. Bilo je to sasvim slučajno na internetu . Njena fotografija me je oduševila svojom perfekcijom, i promišljenošću do kraja, u svakom detalju tog malog sveta vodenih kapljica, koji fotografiše. Posebno sam bio fasciniran njenim osećajem za boju, i značaju koji je boji dala na fotografijama, tako da boja potpuno ispunjava sve ćelije oka i mozga. Pamte se dugo svi prelazi, sklad, nijanse i valeri bojenih predmeta, koji su se odslikavali u kapljicama na njenim fotografijama. Ona je fotografijom nadilazila optičku zavrzlamu koja je nastajala na kapljicama, i nadograđivala je na jednom više magičnom nivou, gde sama tehnika nastanka nije više bila bitna posmatraču, već fotografija sama po sebi, ili bolje reći, slika sa svom svojom apstrakcijom i punoćom.
Margarete & Clematis - autor Nevena Uzurov
Odmah sam pomislio da ovako kreativnog i talentovanog autora, moram kontaktirati i pozvati da nam se pridruži, u tada tek osnovani Fotografski klub Vojvodina, da postane član. U tom prvom razgovoru Nevena me oduševila još jednom: delovala je skromno i odmereno, i nije uzdizala sebe kao autora. Govorila je kako je u fotografiji početnik, i kako tek od pre nekoliko godina fotografiše, da joj to što radi pričinjava zadovoljstvo, a da sumnja da će se to dopasti mnogima. Morao sam da je razuverim svojim oduševljenjem za njen rad, i molbom da postavlja fotografije na sajt FKV. Ona, kao osetljiva osoba, tu možda i nije naišla uvek na topao prijem za svoje fotografije, od nekih drugih članova kluba. Ali i takve stvari kreativni stvaraoci moraju stojički podneti. U jednom dugom razgovoru posle toga, pokušao sam da je razuverim, i da joj ukažem da tu nije bilo loših namera pojedinaca, i zamolim je da sve to prevaziđe.
Nevena Uzurov - autoportret
Nevena Uzurov rođena je aprila1980 u Šapcu. Živi i radi u Sremskoj Mitrovici. Ljubav prema fotografiji započela je 2006 godine, kada je otkrila makro svet, eksperimentisanjem sa svojom prvom kamerom. Po profesiji je inžinjer geodezije, a po vokaciji fotograf, i to odličan, originalan, uporan u svom stilu i talentovan, koji evo predstavlja sebe i svoj rad, kao i Fotografski klub Vojvodina iz Novog Sada, na najbolji način na stranicama specijalizovanog britanskog foto časopisa.
Fotografije Nevene Uzurov možete pogledati na sajtu FKV i na www.venkane.com
Nekada je dečak, sa salaša u okolini Mokrina, učeći uz svetlost petrolejske lampe, maštao da otkrije svetlosti velegrada. Sudbina je odlučila, i on je tu svetlost uhvatio emulzijom svog prvog filma, koja mu je donela nagradu na pionirskoj izložbi fotografije. Bio je to trenutak, kada je budući fotograf Imre Sabo, uplovio iz mraka u svetlost, i zauvek vezao svoj život za uhvaćene trenutke vremena.
Imre Szabo komentariše svoje fotografije u FKV
Quo vadis Imre?
Možda pretenciozno rečeno, misleći na istorijski kontekst u kome je izrečeno ovo pitanje. Ali, slušajući ga bez daha, skoro tri sata, u prepunoj sali Fotografskog kluba Vojvodina, nije za neverovati da je većina članova kluba postavila sebi isto ovo pitanje. Sigurno ga je i on sam sebi postavljao više puta u životu. Dovoljno je pogledati njegovu, možda najsnažniju, fotografiju istog naziva, pa da moje reči ne zvuče više tako preterano.
Quo vadis... Autor: Imre Sabo
Fotografisanje je odvelo Saboa do svetlosti velegrada, gde i sada živi i radi, i gde je urednik fotografije u časopisu „Status“. Dugo godina je trajalo to dokazivanje i potvrđivanje, i na nas je najviše ostavilo utisak njegovo angažovanje i počeci u novinskoj fotogrfiji u časopisu „Ilustrovana politika“. Od reportaže, o letnjim beogradskim kafanskim baštama, do naslovnih strana, i to četiri za redom, u jednom periodu tog ilustrovanog časopisa. Kaljenje kroz dramatične situacije poslednjih ratova i «oštrenje oka» na najnovijim političkim događajima, i reagovanje brzinom zavesice fotoaparata, je ono kroz šta je morao proći, u svojoj ni malo lakoj profesiji.
Predstavio nam je sve lepote, ali i mane, novinske fotografije i toplim, pohvalnim tonom govorio o svojim kolegama, i njihovim odličnim fotografijama punim priča o životu i stradanjima ljudi, koje stižu na „Statusovˮ konkurs za novinsku fotografiju. Ukazivao nam je na mlade i nove nade, govoreći kako smatra da će neki od njih biti svetski značajna imena u foto-reportaži.
Velika panorama predavanja o novinskoj fotografiji Imrea Saboa u Fotografskom klubu Vojvodina ==>
Naglasio je veliku potrebu negovanja morala u toj oblasti fotografije, naročito danas, u eri digitalne fotografije, gde je svaka manipulacija digitalnom slikom nedozvoljena, osim one koja je moguća i kod filma. Zato i urednici traže sve više u poslednje vreme isključivo RAW fajlove u novinskoj fotografiji.
Odakle je krenuo Imre?
Rođen je u Mokrinu 1956. godine. Gimnaziju je završio u Kikindi, a potom studirao nemački jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Fotografije izlaže od 1974. godine i od tada je učestvovao na preko 200 izložbi u zemlji i inostranstvu na kojima je dobio više nagrada i priznanja. Samostalne izložbe je imao u Kikindi (1974. i 1988), Mokrinu (1977 i 1982), Skoplju (1983) i Beogradu (1987).
Pogled u pažljive slušaoce-članove FKV na predavnju
Od 1980. godine se profesionalno bavi fotografijom kao novinski fotograf, prvo u redakciji časopisa „Ilustrovana Politika“ (do 1989.), potom veoma kratko, u dnevnom listu „Politika“, pa u redakcijama nedeljnika „Intervju“ (do jeseni 1991. godine) i „NIN“, do 1995. godine, kada je odlučio da se samostalno bavi primenjenom fotografijom. U međuvremenu je radio kao urednik fotografije u dnevnom listu „Danas“, pa u nedeljniku „Blic News“, i u agenciji Fonet, a potom, poslednjih godina, kao urednik fotografije u magazinu “ Status“. Fotografije su mu objavljivane u mnogim značajnijim svetskim magazinima (Stern, Focus, Spiegel, Mond, Lexpress, Time, Newsweek, Herald Tribune, Le Nouvell Observateur…) i većini jugoslovenskih novina, kao i u više monografija, kataloga i publikacija. Član je ULUPUDS-a od 1985. godine. Danas radi kao samostalni umetnik u Beogradu.
Kuda danas ide Imre Sabo?
Ostaje u profesionalnim vodama, učestvuje u pokretanju novih časopisa, ali ne zaboravlja ni amatere. Ne samo kroz ovakva predavanja, već i kroz druženja u klubu CFFKS čiji je član, pa posećivanjem amaterskih foto-izleta, i organizovanjem sopstvenih foto-radionica o novinskoj fotografiji.
Do svetlosti kroz senku na fotografiji Imrea Saboa. Autor: Imre Sabo
Sada istražuje nove aspekte svetlosti, uhvaćene emulzijom i senzorom, ali ovaj put kroz senku koja dominira kadrom, vraćajući ga u detinjstvo, u kome su se senke petrolejske lampe iz njegove sobe, trajno urezale u sećanje dečaka sa salaša, a danas značajnog novinskog fotografa, Imrea Saboa.
Još jedna lepa vest za sve, u sklopu Forum-a od sada je dostupna svim registrovanim članovima i foto galerija.
Da se ne bi sve završilo na priči i diskusijama, sada članovi mogu da postavljaju svoje fotografije.
Fotografije se mogu postavljati u okviru postojećih kategorija ili sami članovi mogu da kreiraju svoj privatan album i u okviru njega do 10 kategorija u kojima će postaviti svoje fotografije i podeliti ih sa svima nama.
Foto galerija je dosta dobro koncipirana, naime, u procesu upload-a slika, ukoliko je slika original, upload-uje se i EXIF što je vrlo bitno za fotografe početnike.
EXIF file sadrži sve informacije vezane za datu fotografiju, blenda, ekspozicija, ISO itd.
Ove informacije su veoma važne za početnike koji će moći pregledom slike da pogledaju i podešavanje koje je namešteno od strane fotografa da bi se dobila takva fotografija i samim tim će moći tehnički da napreduju.
Svaka fotografija u foto galeriji se može komentaristi, što je opet vrlo dobro i nadamo se da će se koristiti u edukativne svrhe jer će zainteresovani moći da diskutuju o toj konkretnoj fotografiji između sebe i sa samim autorom.
