U Novom Sadu se 3. novembra 2017. u 19h otvara izložba „JOŽEF“ u galeriji dvorca „Eđšeg“, Antona Čehova 4.Ova izložba osmišljena je, da na adekvatan način obeleži 95 godina od smrti istaknutog vrbaškog slikara, fotografa, vajara, grafičara i primenjenog umetnika, Jožefa Pehana (1875-1922) s posebnim akcentom na njegov malo poznat, ali izuzetno vredan fotografski rad. Naime, već više decenija postoji izražena potreba revalorizacije, ponovnog vrednovanja i novog sagledavanja umetničkih vrednosti ovog sjajnog slikara i fotografa. Izložba je sastavljena od fotografija i slika iz kolekcije kolekcionara Jovana Mandića i artefaktima iz svoje bogate kolekcije fotoaparata, studijskih kamera, foto opreme iz perioda s početka XX veka iz Manual muzeja zaboravljenih umetnosti – M.F.A.M..
Umetnik Jožef Pehan (1875-1922) autoportret
Izložba ima prvenstveni cilj, da skrene pažnju javnosti na pionirski poduhvat umetničkih foto-istraživanja i traganja Jožefa Pehana: na prve vojvođanske akt-fotografije, koje je snimio još pre Prvog svetskog rata; na foto-metamorfoze s kraja 19. i početkom 20. veka, po čemu je on dostigao evropske domete u tadašnjoj fotografskoj umetnosti Vojvodine, ali i na umetničke iskorake u domenu njegovih ratnih, dokumentarnih fotografija, kao i na njegovu produkciju slikarskih „predstudija”. Sve su to bila traganja za novim umetničkim izražajnim mogućnostima u domenu fotografije, po čemu je on, u tom periodu, bio jedinstven u Vojvodini. Tek, više od pola veka nakon njegovih pionirskih foto-radova, fotografi su počeli ozbiljnije da eksperimentišu po uzoru na njega. U tekstu iz kataloga izložbe prof. Ferenc Nemet se istorijski osvrnuo na dosadašnja pisanja o Jožefu Pehanu, i ponovo analitički i studiozno analizirao njegove domete u umetnosti, pogotovo u fotografiji. Zato dajući podršku ovakvoj izložbi sa novim pogledu na istoriju fotografije ovog prostora u kome deluje, Fotografski klub Vojvodina prenosi deo teksta iz kataloga izložbe, kao i originalne fotografije uz dozvolu organizatora izložbe.
„Jožef Pehan je, na početku karijere, uz podršku Ferenca Ajzenhuta i stipendijom građana Bačke Palanke slikarstvo učio najpre u Minhenu, gde je slikao u žanru minhenskog realizma, a potom se uputio u Budimpeštu, jedno vreme radio i u Beču, redovno posećivao umetničku koloniju u Nađbanji, bio đak minhenske privatne slikarske škole Šimona Hološija, te je umetnička iskustva sticao i boraveći u Parizu. U domenu slikarstva, karakterisalo ga je neprestano eksperimentisanje i traženje sopstvenog likovnog izraza u raznim žanrovima, što nepobitno potvrđuje njegova slikarska zaostavština. Bio je svestran umetnik, nemirnog duha i nepresušne umetničke snage i istrajnosti, čiji je umetnički uspon naglo prekinut njegovom, relativno ranom smrću. Mađarska istorija umetnosti ga beleži i po tome, da je, s početka 20. veka bio jedan od osnivača „Doma umetnika”, član najužeg kruga peštanskih modernista, a sa aspekta regije, njegova izložba 1913. godine, smatra se prvom modernom i, dakako, provokativnom slikarskom izložbom u Vojvodini.
Umetnik Jožef Pehan kao vajar
Sve do 1980-ih godina njegova fotografska aktivnost, takoreći nije ni spominjana u stručnoj literaturi, a kamoli vrednovana. Postojalo je više razloga za to, a najvažniji je, možda, bio taj, što je njegova (umetnička) fotografska aktivnost, takoreći bila nepoznata za javnost, budući da su njegovi radovi bili u posedu porodice. Samo oni odabrani, koji su imali tu sreću da u porodičnoj kući Pehanovih razgledaju Jožefovu umetničku zaostavštinu, mogli su se uveriti, da osim slika i crteža, tamo ima i odličnih fotografija. Jedan od prvih, kome je to zapelo za oko, bio je svakako čuveni pisac, pesnik i likovni kritičar, Oto Tolnai, koji je 1977, u svom prigodnom članku o Jožefu Pehanu, objavljenom u časopisu Híd, skrenuo pažnju umetničke javnosti na okolnost, da je vrbaški slikar, u svom radu koristio fotografije kao slikarske predloške. Tolnai navodi primer portreta bečejskog pivara i zemljoposednika Gerbera, kojeg je naslikao Jožef Pehan, a kod čije izrade je fotografiju koristio kao predložak. Štaviše, Bela Pehan mu je pokazao čak i tzv. svileni papir, uz pomoć koga je njegov otac, Gerberove crte lica verno preneo na platno, a potom oslikao. Za Tolnaija je u slikarevoj zaostavštini svakako predstavljalo otkriće i serija fotografija o Vilhelmu, omiljenom Pehanovom modelu, koja se takođe sačuvala zajedno sa njegovim portretom u ulju. Kako nam Tolnai kazuje, „Iako teško, Vilhelm je za koju cigaretu bio voljan da mu pozira…”.
Umetnik Jožef Pehan kao Rembrant (1910) iz ciklusa foto-metamorfoze, Fotoatelje – Jožef Pehan – Novi Vrbas
Kada su 1982. godine, Bela Duranci i Đeze Bordaš po prvi put načinili pokušaj da u jednoj knjizi zaokruže njegov umetnički rad, iz tog sagledavanja njegove svestrane umetnosti, jednostavno je izostalo vrednovanje njegovog bavljenja fotografijom. Ali, već četiri godine kasnije, 1986, Zoltan Kalapiš, koji je kroz lično poznanstvo sa njegovim sinom, Belom Pehanom, stekao uvid u njegov, do tada nepoznat iskorak u fotografsku umetnost, toliko je bio opčinjen i oduševljen dragocenom, sačuvanom foto-građom, da je napisao prvi esej (1986) o ulozi i značaju fotografije u Pehanovoj umetnosti. Njegov esej značajan je iz više razloga, a ponajviše po tome što je skrenuo pažnju umetničke javnosti, da je Jožef Pehan – koji je do tada bio poznat samo kao slikar – bio i fotograf, te da ovu potonju izražajnu formu treba adekvatno vrednovati u njegovom umetničkom opusu, potkrepljujući svoju tvrdnju i konkretnim argumentima. Analizirajući deo foto-zaostavštine slikara, Kalapiš se isključivo zadržao na njegovim snimcima, koji su služili kao slikarski predložak, dajući važne opaske o vezi i ulozi fotografije u Pehanovom slikarskom radu.On je, između ostalog skrenuo pažnju na to, da o Pehanu kao slikaru znamo relativno puno, dok o Pehanu kao fotografu ne znamo skoro ništa. Uprkos tome, što mu je bavljenje fotografijom predstavljalo izvor egzistencije, potpuno razumevanje njegovog slikarstva je skoro nemoguće bez poznavanja njegove fotografske delatnosti. Kalapiš je ukazao na jednu veoma važnu okolnost: na isprepletenost slikarstva i fotografije u Pehanovom opusu, koja je trajala od samog početka njegovog bavljenja slikarstvom pa sve do smrti. Suštinski zaključak bio je taj, da je „umetnik najpre uzeo u ruke foto aparat, pa tek potom kist, te je najpre nastala fotografija, a tek posle slika.” Ova konstatacija usmerila je, dakako, sagledavanje Pehanovog slikarstva iz jednog novog, „fotografskog” ugla, što je zapravo značilo potrebu uporednog vrednovanja fotografije i slike. A to bi, po našem shvatanju značilo i potrebu sagledavanja umetničkih vrednosti njegovih foto-predložaka.
M.F.A.M. kolekcija, studio kamera COMPUR, Friedrich Deckel AG, Minhen, 1911.
Nadalje, bilo je potrebno još nekih dvadesetak godina, do prve detaljnije analize njegove foto-umetnosti, tačnije prvog detaljnijeg sagledavanja žanrovske raznovrsnosti u kojima je tragao za novim, vizuelnim izražajnim mogućnostima, a koji se vezuje za ime pisca ovih redova. Sretna okolnost, koja je omogućila (makar i delimično) sagledavanje fotografske umetnosti Jožefa Pehana, bila je ta, da je još devedesetih godina, cenjeni novosadski kolekcionar i novinar Šandor Kokai, došao u posed dela Pehanove bogate foto-zaostavštine, koju je kasnije ustupio piscu ovih redova, i time omogućio uvid i analizu ove njegove nepoznate umetničke aktivnosti. Ta frapantna, izuzetno interesantna foto-građa poslužila je kao osnov za prvo, ozbiljnije sagledavanje njegovih traganja za novim izražajnim formama. Iako je ova građa bila fragmentarna, omogućila je uvid u njegova fotografska istraživanja u čemu je bio ispred svoga vremena – zbog čega je i nailazio na nerazumevanje svoje okoline.
Umetnik Jožef Pehan kao baka (1910) iz ciklusa foto-metamorfoze
Detaljnom analizom sačuvane foto-građe,pisac ovih redova došao je do zaključka da je Pehanovu fotografsku umetnost i domete potrebno sagledati u barem pet žanrova: u običnoj, „zanatskoj” fotografiji; u umetničkoj akt-fotografiji (čiji je bio začetnik u Vojvodini); u dokumentarnoj ratnoj fotografiji, u kojoj je dosegao umetničke domete; u umetničkim foto-istraživanjima, foto-metamorfozama, bolje reći foto-performansima (u čemu je takođe bio prvi u Vojvodini); i o foto-studijama (predlošcima) koje je koristio za svoje slike.
Ova izložba upravo dokumentuje da su njegovi radovi, istraživanja kao i eksperimentisanja u domenu fotografije bili isto toliko značajni, (ako ne i značajniji) od njegovog slikarskog opusa, o čemu se, do sada, veoma malo znalo. I potvrdiće, dakako, njegov primat u fotografskoj umetnosti Vojvodine, na prelazu iz 19. u 20. vek.
Potreba za novim, širim, evropskim sagledavanjem umetnosti Jožefa Pehana, evidentna je činjenica, kao i potreba novog pristupa njegovom umetničkom stvaralaštvu. Ova izložba upravo pretenduje da pruži to novo, savremeno viđenje njegovog foto-umetničkog opusa. Nije neskromno reći, da je ovo pravi iskorak u tom vizuelnom domenu, budući da se tu mogu naći njegovi, nikad viđeni foto-radovi iz bogate zbirke novosadskog kolekcionara Jovana Mandića.“
A da je svakako bio umetnik od formata, procenjujemo i na osnovu njegove umetničke ars poetike: „Sve što sam do sada činio i budem činio ubuduće, ne radim zbog para i zbog izdržavanja, već jedino zbog umetnosti, iako me moja materijalna situacija prisiljava da od toga živim, pre ću umreti od gladi, nego da i za korak skrenem s onog puta, koji je za mene sveti, i da umetnost podredim volji i želji jedne nerazumne publike.”
Kako bismo dobili sveobuhvatniji prikaz dela i rada ovog umetnika i kako bi približili epohu u kojoj je umetnik stvarao, potrudio se M.F.A.M. koji je sa svojim kreativnim timom MAD – Manual Art Department osmislio, dizajnirao i grafički opremio izložbu.
Izložbu priređuju Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, privatni kolekcionar Jovan Mandić i M.F.A.M. Manual muzej zaboravljenih umetnosti. Izložba je podržana i od strane Kulturnog Centra Novog Sada
Počela je prijava za „Drugu međunarodnu akt radionicu“ Fotografskog kluba Vojvodina iz Novog Sada koja se organizuje u okviru „Dana akt fotografije“ od 28-30. jula 2017. godine. Akt radionicu vode Dejan Dizdar iz Aškelona Izrael i Stijepo Brbora iz Dubrovnika Hrvatska. Za radionicu se mogu prijaviti svi zainteresovani fotografi, koji žele da se posvete ovoj oblasti fotografije, ili da prošire svoje znanje uz savete i instrukcije dvoje poznatih fotografa, sa više decenijskim iskustvom u akt fotografiji.
Za rad radionice su obezbeđena su tri modela za akt, a fotografisaće se na tri različite lokacije u tri grupe.
POGRAM RADIONICE:
petak 28. 07. 2017. godine
– Pedavanje Dejana Dizdara o akt fotografiji i ličnom pristupu fotografiji, uz neposredan razgovor sa autorom o njegovom radu ( vreme od 20-23h ) subota 29. 07. 2017. godine
– Sekcija radionice akt fotografije nazvana „Telo i ambijent“ koju vodi Dejan Dizdar na prvom lokalitetu za fotografisanje (vreme od 8 – 11 časova)
-Predavanje Stijepa Brbore „Seksualnost i erotika u akt fotografiji“ (11-12:30)
– Sekcija radionice akt fotografije nazvana „Telo i erotika“ koju vodi Stijepo Brbora na drugom lokalitetu za fotografisanje (vreme od 15-18 časova) nedelja 30. 07. 2017. godine
– Sekcija radionice akt fotografije nazvan „Akt kompozicije sa više modela“ koju vode zajedno Stijepo Brbora i Dejan Dizdar na trećem lokalitetu za fotografisanje (vreme od 7-10 časova)
– Analiza fotografija učesnika radionice od strane mentora radionice Dejana Dizdara i Stjepa Brbore ( vreme od 12-14 časova)
– Izbor najboljih radova polaznika radionice i dodela nagrade najboljem
– Podela sertifikata polaznicima radionice
-Završetak radionice i zajedničko fotografisanje svih polaznika sa mentorima za uspomenu
PRIJAVA I KOTIZACIJA:
Prijave za Međunarodnu akt radionicu su do utorka 25. jula 2017. u 23 časova do kada svi moraju platiti kotizaciju (može se poslati na email slika uplatnice). Prijave se primaju isključivo na mail office@fkv.rs, a informacije na telefon 063-580-610. Pri prijavi navesti puno ime i prezime i kontakt telefon i datum rođenja i kratak opis svojih dosadašnjih fotografskih iskustava. Prijaviti se mogu samo punoletne osobe. Takođe u e-mailu obavezno navesti da li posedujete sopstveni auto za prevoz do lokacije za fotografisanje. Posle prijave email-om kotizacija se uplaćuje u naredna dva dana na račun kluba, koji imate na dnu emaila kojom je potvrđena vaša prijava. Kotizacija za polaznike iznosi 6000din a za članove Fotografskog kluba Vojvodina i članove Mense Srbije 5000 din U slučaju da se ne uplati i ne ostvari kontakt sa organizatorom smatraće se da se odustalo od radionice, pa će se primiti sledeći prijavljeni. Maksimalan broj učesnika je 18 i oni koji se prvi prijave imaju prednost za prijem na radionicu.
Polaznici radionice će moći da objavljuju svoje fotografije bez naknade, posle dogovora sa organizatorom oko vremena početka objavljivanja i načina objavljivanja. Potpisuje se ugovor o objavljivanju za polaznike i ugovor za modele.
Polaznici radionice mogu kupiti monografiju akt fotografija Stijepa Brbore po promotivnoj ceni koja je samo za učesnike radionice.
Stijepo Brbora rođen je 1953.godine, živi i radi u Dubrovniku i Beogradu.
Samostalno izlaže u zemlji i inostranstvu.
Svoj rad prezentuje na http://brbora.net/
Samostalne izložbe:
• 2006 – „REFLECTIONS“, Beograd,Galerija SKC
• 2007 – „RAW FILES“, Dubrovnik,Galerija Orlando
• 2009 – „CONFLICTS“,Dubrovnik,Galerija Flora
• 2011 – „DEAD DREAMS“,Dubrovnik Galerija Sponza
• 2014 – „NUDE CITIES“, Dubrovnik Galerija Sponza
• 2015 – „RUDE FEELINGS“, Beograd, Galerija Bartselona
Međunarodne nagrade:
• Robert Farber Award – Photographic excellence
• Xaviera Hollander Award – Artistic excellence
• Sony Award – Best photo in 2013
Publikacija:
Monografija „Death, Fuck, Gang, Love“, 2014.
A sad svi marš na ples 2012 - Fotografija Zoran Jovanović Mačak
Fotoreporter je lovac oduvek i ono što ulovi zauvek živi kao dokument. Ali postoje scene kojima ne možete lako prići, ako se ne šunjte kao mačak koji se šunja da uhvati svoj plen, za koje imate delić sekunde, ne bi li motiv učinili narativnim i večnim trenutkom koji se ne zaboravlja, trenutkom kojem se često vraćamo kada opisujemo pojedine događaje iz prošlosti.
Život treba studirati očima, a fotograf mora dovoljno blizu prići objektu, biti brz i oprezan, i uporan u svojoj želji da uhvati „lovinu“ iz života. Fotograf je lovac koji jednim „hicem“ hvata karakter osobe, njen stvaralački kredo, stav i razočarenja.
Kuda otići 1996 – Fotografija Zoran Jovanović MačakZa Đurđevdan mora da ima 1996 – Fotografija Zoran Jovanović Mačak
Upravo takav je fotograf Zoran Jovanović Mačak iz Pančeva. Zato nije slučajno da je nadimak dobio zbog načina obavljanja svog posla fotografa reportera koji radi više od dve decenije u redakciji „Večernjih novosti“.
Zato smo ponosni što će Zoran Jovanović gostovati u Fotografskom klubu Vojvodina u utorak 30. maja 2017. godine od 20h, kada će predstaviti svoj fotografski rad. I to ne samo kao reporter dnevnih događaja, već i kao fotograf na filmskim projektima u kojima je učestvovao.
Iskušenje general i omladinka 2005 – Fotografija Zoran Jovanović Mačak/Večernje novostiKosac 1999 – Foto Zoran Jovanović Mačak
Veoma rano, sa 19 godina, je postao saradnik dnevnih listova „Vjesnik“ i „Večernji list“, a preko 36 godina sarađuje i sa „Pančevcom“, dok najveći uspeh postiže kao stalni fotoreporter „Večernjih novosti“ gde su naslovne strane mnogo puta bile Mačkove fotografije . Njegove fotografije su objavljivane i na naslovnim stranama „Vašington posta“ i saradnik je više novinskih agencija. Od 1985. godine je radio i kao fotograf i asistent kamere na velikim televizijskim serijama poput „Vuk Karadžić“ na RTS-u. Zoran je na Institutu za novinarstvo u Beogradu pohađao novinarsku školu kod Tomislava Peterneka.
Izlagao je fotografije na dve samostalne ali veoma značajne izložbe. Uvek sam smatrao da hiperprodukcija samostalnih izložbi pojedinim autorima samo smeta u njihovom kreativnom radu, jer se uljuljkuju samodovoljnjošću i gube na izrazu. Za Zorana Jovanovića Mačka se to ne može reći. Njegove fotografije, kaže Ivan Ivačković na otvaranju njegove samostalne izložbe „Pogled“ iz 2001 godine, „govore o vremenu u kome je na sve strane bilo prljavih ruku, u kojem se ljudi nisu pitali kako će izgledati sutrašnjica, nego da li će je uopšte biti, u kojem je svako jutro garantovalo nova poniženja i u kojem nismo stizali da se načudimo svemu što nam se događa“
Jovanović je svoje dnevno reportersko iskustvo u dnevnom novinarstvu razvio kroz prepoznavanje onih trenutaka koji nadživljuju vreme, i sa fotografijama ostaje i iznad tog vremena i sudbine koja nas je sve zadesila. Trudi se da ostane neutralan, odgovoran i objektivan u sudu koji poseduje svaka dokumentarna fotografija, misleći i o vremenu koje će doći posle toga. Postaje reporter koji je sam sebe ovekovečio fotografijama, a za to treba i mnogo hrabrosti, jer je sud fotografije mnogo jači od izgovorene i pisane reči.
Maca i slanina 1996 – Fotografija Zoran Jovanovic Macak/Vecernje Novosti
Njegove fotografije „nisu samo jedan mogući pogled na Srbiju kakva ona uistinu po tim „beleškama“ i jeste, već je to i svojevrsni autoportret suptilnog ali i oštrookog posmatrača, nepristrasnog ali i emotivnog aktera stvarnog života, obrazovanog i intuitivnog tumača“ kaže o fotografu Savo Popović.
Predavanje je otvoreno za sve zainteresovane i besplatno je. Zbog ograničenog broja mesta i bolje organizacije toka predavanja, molimo Vas da prijavite dolazak putem emaila office@fkv.rs . Predavanje se održava 30.05.2017. od 20h u Bulevaru oslobođenja 22, Novi Sad (VIDI MAPU u kontaktima na sajtu)
BIOGRAFIJA:
Zoran Jovanovic Mačak -portret Predrag Mitić
Zoran Jovanović Mačak rođen je 1962. godine u Pančevu, a profesionalno se bavi fotografijom od 1981.
Status slobodnog fotografa mu je omogućio da raširi saradnju sa mnogim dnevnim i ilustrovanim listovima širom Jugoslavije, u kojima objavljuje atraktivne reportažne fotografije. Šest godina je proveo radeći na filmu gde stiče raskošno iskustvo kao filmski fotograf.
Upravo ovaj deo karijere i fantastični snimci koje je „uhvatio“ i ovekovečio otvorili su mu vrata svetskih novinskih agencija “Reuters”, “AP” i “Sigma”. Stalni je saradnik dečje fondacije UNICEF. 0D 1994. godine je stalno zaposlen u najtiražnijem dnevnom listu “Večernje novosti” u kojem i danas radi kao fotograf-reporter.
Član je profesionalnih udruženja UNS (Udruženje novinara Srbije), NUNS (Nezavisno udruženje novinara Srbije) i UFOS (Udruzenje fotografa Srbije), kao i umetničkog udruženja ULUPUDS (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti I dizajnera Srbije).
Dobitnik je više domaćih i svetskih priznanja.
NAGRADE (izbor): 1999 Godisnja nagrada za fotografiju „Kosac“ lista Vecernje Novosti.
1999 Godisnja nagrada agencije tanjug za reportazu ,:kolekcija “Dim”
1999 Nagrada za istu kolekciju u Njujorku u organizaciji ULUPUDS /TIME
2000 UNEP/Njujork/Tokio nagrada za seriju o ekologiji .
2012 UNS Godisnja nagrada za fotografiju “Zauvek zaboravljeni”
IZLOZBE IZBOR: 2001 Samostalna izlozba :Pogled ,Muzej istorije Jugoslavije .
2000- 2013 Redovne, Majska, Ulupuds izlozbe na zadate teme.
Sinoć je u Fotografskom klubu Vojvodina bio mali praznik kreativne fotografije koji ćemo još dugo pominjati i koji će nam biti novi marker koji smo dostigli u organizaciji, i reper za nivo predavanja ka kojem treba težiti. Kada vam u goste dođe veliki fotograf, i još tako dobar predavač kao što je Janoš Ejfert, onda vam srce još jače lupa za fotografiju. U dva sata neizmerno zanimljivog predavanja, Ejfert je demonstrirao svoju svestranost, višestruka fotografska interesovanju, inovatorstvo i istraživački duh u fotografiji, izuzetne edukatorske sposobnosti, tehničku perfekciju.
On je višestruko nagrađivan autor na svim meridijanima, koji oduševljva svojim fotografijama plesa, triptisima kolorne foto-montaže, aktovima, a ponajviše multimedijalnim slajd projekcijama (diaporama i digiramama), gde dostigao sam vrh u svetu fotografije. Mogu samo reći da je neizmerno zadovoljstvo biti od onih koji su imali prilike da čuju Ejfertovu živu reč, i da dožive da im se bez zadrške otkrivaju malo poznate fotografske tajne i iskustvene cake, koje, kao i svaki veliki fotograf, Janoš Ejfert želi da prenese na druge, i u to ulaže puno svoje energije.
Uživali smo i u arhivi fotografija sa njegovih izložbi po svetu, od Kine i Indije preko Evrope do Amerike, gde smo mogli da vidimo kako se na fantastičan način osvaja izložbeni prostor i gradi originalna postavka foto-izložbe. Moram reći da je na ovim srpskim prostorima malo takvih izložbi, i da u tome zaostajemo. A postavka izložbe je važan činilac koji utiče kako će se fotografija doživeti od strane posmatrača.
Ne mogu da ne pomenem i izuzetan simultani prevod Samuela Almašija fotografa iz Novog Sada, koji je tako neupadljivo i stručno prevodio da smo na momente imali utisak da nam je u goste došao predavač na maternjem jeziku.
Svi oni koji su se prijavili za predavanje, uživali su u fotografijama. Ovakvi fotografski događaji, koji vam se dešavaju pred vratima, sigurno nisu, i ne mogu biti svakodnevnica, a kada im ne prisustvujete stvaraju rupe u vašem fotografskom znanju i iskustvu.
Hvala svima koji su bili na predavanju i koji su mnogo puta aplauzima ispraćali projekcije i fotografije našeg gosta. Hvala i našem gostu Janošu Ejfertu što je došao u Fotografski klub Vojvodina, posle prijema nagrade na Trijenalu pozorišne fotografije, i što je imao volje i želje da i posle predavanja ostanemo zajedno do dugo u noć i razgovaramo o fotografiji.
Poštovani ljubitelji fotografije pozivamo vas da se učlanite u Fotografski klub Vojvodina, jedan od najaktivnijih fotografskih klubova u Srbiji. Da bi vaše početno upoznavanje sa kreativnom stranom fotografije bilo što brže, klub organizuje KRATKI POČETNI KURS FOTOGRAFIJE u trajanju od od 8 časova.
Svi oni koji vole fotografiju, i koji se prvi put učlane u FKV do 31. marta 2017. godine, moći će da pohađaju ovaj kurs koji startuje početkom aprila meseca. Kratki početni kurs je namenjen početnicima, a za pohađanje je potrebno da imaju bilo kakav digitani fotoaparat.
Članarina za prvo učlanjenje u FKV je ista kao i za sve sadašnje članove i iznosi 2500 dinara za godinu dana, a uplaćuje se na tekući račun kluba. Učlanjenjem stičete mogućnost da učestvujete u aktivnostima, predavanjima, radionicama, školi fotografije i mnogim drugim sadržajima kluba. Kroz klub je do sada prošlo više od 100 foto-amatera i profesionalaca, koji su sticali i obogaćivali svoje znanje dok su bili članovi kluba, što je vidljivo i na njihovim fotografijama.
Ovaj kurs je uvod u mnogo sadržajniji kurs fotografije koji organizuje FKV, a na kome se obrađuju napredne fotografske tehnike namenjene onima koji žele da se ozbiljnije bave fotografijom. Više informacija o učlanjenju i programu kursa, možete dobiti, ako se obratite na e-mail: office@fkv.rs.
“Као редатељ, ја сам приповедач. Али као фотограф, ја сам искључиво слушалац. Слушам приче мени испричане не od људи, већ od пејзажа и места, од кућa и улицa. Они су прошли кроз puno toga и imaju много тога да се кажu о нама и нашој цивилизацији.” – Wim Wenders
Vim Venders se od strane mnogih filmskih kritičara smatra za jednog od najvećih živih reditelja, s obzirom na njegovu osobenu filmsku estetiku izgrađenu još tokom sedamdesetih godina prošlog veka i ostvareni uticaj na razvoj autorskog filma. Međutim, manje se zna da se Venders, uporedo sa radom na filmu, aktivno bavi i fotografijom. Svoj rad na polju fotografije kultivisao je kroz dugoživeći projekat „Pictures from the Surface of the Earth“, koji je započeo početkom osamdesetih godina ciklusom „Written in the West“. Ideju za ovaj projekat dobio je tokom priprema za snimanje filma “Paris, Texas” fotografišući lokacije na američkom zapadu. Ovaj film iz 1984. godine, kao i mnoge druge Vendersove filmove, odlikuje izuzetna filmska fotografija za koju je zaslužan dugogodišnji Vendersov saradnik kamerman Robi Miler (Robby Müller). Potpuna posvećenost vizuelnim aspektima filma vidljiva je i na deset godina starijem ostvarenju ove dvojice umetnika “Alice in the Cities” (1974), koje predstavlja deo trilogije o putovanjima zajedno sa filmovima “Wrong Move” (1975) i “Kings Of The Road” (1976). Ono što karakteriše Vendersove fotografije, a to su melanholični prizori pustih predela, zapuštenih ili napuštenih ruralnih ili urbanih prostora, koji nameću teme kao što su vreme, sećanje, nostalgija, gubitak i pokret, karakteristično je i za filmsku fotografiju filma “Alisa u gradovima”, odnosno fotografije u filmu koje svojim polaroid fotoaparatom stvara glavni lik Filip.
Tridesetjednogodišnji Filip Vinter, novinar-fotograf, dobio je zadatak od svog izdavača iz Minhena da napiše reportažu o putovanju po Americi. Nakon četiri nedelje usamljeničke vožnje kroz prostranstva Amerike stigao je u njujorško predstavništvo minhenskog izdavača, ali bez napisane reportaže, samo sa hrpom fotografija. Službenik iz predstavništva, nezadovoljan Filipovim objašnjenjem da je sve na fotografijama i da će one vrlo brzo da iznedre traženi tekst, ostavlja ga bez avansa i upućuje na svoje pretpostavljene u Minhenu. Filip odlazi na aerodrom i kupuje kartu do Amsterdama za sutradan uveče, jer je let do Minhena otkazan zbog štrajka pilota. Tu na šalteru upoznaje svoje sunarodnike Lizu i Alisu, majku i ćerku, koje putuju za Amsterdam i provodi sa njima noć i naredni dan čekajući let. Na dan leta, ostavljajući Alisu Filipu, Liza odlučuje da još jednom ode do svog muža želeći da izgladi narušene odnose između njih dvoje. Kasnije tokom dana Filip dobija poruku od Lize, u kojoj mu predlaže da on sa njenom ćerkom odleti za Amsterdam i da je tamo sačeka do pristajanja narednog leta iz Njujorka. Međutim, Liza nije došla narednim letom i Filip shvata da Alisa, devetogodišnja devojčica, postaje jedino njegova briga.
Kroz razgovor sa Alisom saznaje da njena baka živi u Vupertalu u Nemačkoj i odlučuje da je odveze do nje. Ostatak filma prolazu u potrazi za Alisinom bakom, što se svelo na, maltene, besciljno lutanje, jer se ispostavilo da je Alisa slagala za Vupertal i da je jedini trag bio u vidu fotografije bakine kuće i nagoveštaja da se ona nalazi negde u Rurskoj oblasti. Tokom ovog lutanja zapadnom Nemačkom, u početku mrzovoljni Filip u potrazi za inspiracijom za pisanje i nesrećna Alisa u potrazi za svojom rodbinom, postepeno postaju bliski i nalaze zadovoljstvo u samom putovanju, u gradskim i ruralnim pejzažima, muzici koju slušaju, restoranima koje posećuju, tako da policijsko uplitanje i razrešenje Alisinog slučaja na kraju dolazi kao naglo buđenje iz jednog prijatnog sna.
Iako se prema izloženom sižeu može zaključiti da je Venders stavio akcenat na naraciju, ona je ipak u drugom planu, ali fragmentarna kakva jeste zbog niza izdvojenih epizoda tokom putovanja i zajedno sa fotografijom pejzaža, laganom muzikom i ritmom u celini, u funkciji je stvaranja jednog melanholičnog ili možda pre sentimentalnog osećanja, što je navelo neke kritičare da Vendersove filmove iz ove faze stvaralaštva podvedu pod termin egzistencijani sentimentalizam. Ovim osećanjem su obojeni i likovi u filmu i ono je posledica njihove otuđenosti, nemogućnosti da se uklope u društvo i usled toga besciljnog lutanja, težnje da se skrase i u isto vreme straha da će naći svoj dom. Odnos između Filipa i Alise je kičma filma i kroz njihovo vezivanje Venders pokušava da nađe izlaz iz ove rastrzanosti u samom putovanju. Kao da želi da kaže: Putovanje je život. Život čine predeli i gradovi kroz koje putujemo. Ljudi koje pritom srećemo. Život je u kretanju, bilo to autom, avionom, vozom ili metroom. U pogledu omeđenom prozorskim okvirom prevoznih sredstava. Prozorom kao okvirom za život uhvaćen u kretanju. Život ukadriran kamerom ili fotoaparatom tokom putovanja.
Crno-bela fotografija korišćena u filmu doprinosi građenju sumorne atmosfere. Pusti monohromatski pejzaži, povremeno u dugim kadrovima, samo su odraz duševnog stanja glavnih likova. Ona je više konotativna nego realistična; više osetljiva na duševni trepet, nego na telesni pokret; u većoj meri je odraz preovlađujućeg duha filma, nego što bi to bila kolor fotografija. I fotografije koje Filip izrađuje svojim Polaroid SX-70 fotoaparatom (mi ih vidimo kao crno-bele, iako su one možda u koloru) prema svom karakteru odgovaraju filmskoj fotografiji i funkciji koju ona ima u filmu. On u jednom trenutku upoređuje dobijenu fotografiju morskog pejzaža i sam morski pejzaž, pri čemu zaključuje da između njih nema nikakve sličnosti. Možda nam sugeriše da fotografija, jednostavno, prikazuje stvarnost u određenom prošlom trenutku, različitu od onoga što je sada. Međutim, možda hoće da kaže da ona predstavlja i njegovu intimnu stvarnost, stvarnost onakvu kakvom je on doživljava, ogledalo njegove duše.
Venders se tokom svoje karijere osim osećanjima usamljenosti, otuđenosti i mladalačkog “angsta” bavio konstantno i temom amerikanizacije Nemačke. U ovom filmu Filip često izražava netrpeljivost prema komercijalizaciji medija (razbija televizor ili šutira radio kada program prekidaju reklamama), ali sa druge strane konzumira američke filmove i muziku preko istih tih medija. I u Nemačkoj kao i u Americi bombardovan je rokenrolom, koji je u to vreme već postao globalni fenomen. Koristi džuboks da zavrti neki od američkih rok hitova ili posećuje koncerte tadašnjih rokenrol zvezda, ali ipak ima averziju prema komercijalizaciji koju kreira potrošačko društvo. U krajnjoj liniji može se reći da je njegov odnos prema američkoj kulturi ambivalentan. U tom smislu upečatljiv je kadar u kojem je prikazan mali Nemac sa sladoledom naslonjen na džuboks u trenutku dok pevuši pesmu “On the Road Again” ili krupni plan oznojanog lica Čaka Berija tokom nastupa na jednom od koncerata, a zatim i izraz lica hipnotisane nemačke publike.
Venders, koji je pisao i scenario za ovaj film, kroz dijalog između Filipa i jedne njegove njujorške prijateljice, pored kritike komercijalizacije i uopšte potrošačkog društva kao takvog, izražava možda i svoje shvatanje fotografije, odnosno navodi razlog koji ga tera da fotografiše. Razgovor između Filipa i Anđele doslovno prenet izgleda ovako:
Filip: “Od trenutka kada se izađe iz Njujorka ništa se više ne menja. Sve izgleda isto. Čovek više ništa ne može da zamisli. Pre svega ne može da zamisli nikakvu promenu. Postao sam sebi tuđ. Mogao sam jedino da zamislim da će se to tako nastaviti. Uveče bih bio siguran da ću se ujutru vratiti. A onda sam ipak vozio dalje i slušao taj hvalisavi radio. Uveče u motelu, koji je izgledao isto kao i onaj prethodne večeri, gledao sam tu okrutnu televiziju. Izgubio sam i sluh i vid.”
Anđela: “Ti si to odavno izgubio. Za to se ne mora putovati po Americi. Čovek izgubi sluh i vid kad izgubi osećaj za sebe. A ti si to odavno već izgubio. Zato su ti stalno potrebni dokazi da stvarno još postojiš. Sa tim pričama i doživljajima postupaš kao da su živa jaja. Kao da si ti jedini koji nešto doživljava. Zato stalno praviš te fotografije. Tako imaš nešto u ruci. Dokaz da si ti bio taj koji je nešto video. Zato si i došao ovde. Da bi te neko slušao. Tebe i tvoje priče koje zapravo pričaš samom sebi. Ali, to nije dovoljno…”
Filip: “Fotografisanje zaista ima neke veze sa dokazivanjem. Dok sam čekao da se slika razvije često me je obuzimao čudan nemir. Jedva sam čekao da gotovu sliku uporedim sa stvarnošću. Ni to poređenje nikada nije moglo da ublaži moj nemir. Stvarnost je te statične slike stalno sustizala i preticala. Samo sam još opsednutije fotografisao. Druge fotografije, osim tih polaroida, tek ne mogu da zamislim…”
„Alisa u gradovima“ je možda najbolji Vendersov film i s toga topla preporuka ne samo zaljubljenicima u fotografiju, već pre svega probitačnim filmofilima. Ovim prvima, međutim, rado preporučujem i Vendersov dokumentarac iz 2014. godine „The Salt of the Earth“, biografski film posvećenom brazilskom fotografu Sebastijaou Salgadu. No, to je već neka sasvim druga priča…
Na kraju predavanja fotografija za uspomenu sa Dragišom Radulovićem
Veoma nadahnuto, preciznog sećanja, koje su začujuće sveže delovalo, kao da je autor juče doživeo neke događaje, sa izuzetnom memorijom koja je pamtila i do najsitnije detalje, uz more anegdota sa fotografisanja, i preciznim opisima načina portretisanja pojedinih poznatih umetnika su glavna obeležja gostovanja Dragiše Radulovića MF FSJ u Fotografskom klubu Vojvodina u utorak 13. septembra 2016. godine. Krenulo se pričom o fotografskim počecima, i radu foto kluba „Elektromašinac“ iz Beograda, u kome je pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka započeo izlagačku aktivnost i edukatorski rad Dragiša Radulović. Zatim je sledila galerija portreta poznatih umetnika akademika, profesora i dekana fakulteta likovnih umetnosti, slikara, vajara , pesnika, romanopisaca i dr koji su prikazani na predavanju su glavna tema predavanja. Sve vreme svaku fotografiju je pratila sadržajna priča. Skoro svakog detalja u nastanku fotografije i imena je Dragiša precizno zapamtio, iako je prošlo i više od pedeset godina od pojedinih fotografija
Dragiša Radulović – foto Svetozar-Zare ĐipanovSa velikom pažnjom je pračeno predavanje Dragiše Radulovića MF FSJ
Sadržajan dobar i odmeren edukator, koji sve vreme drži pažnju, Dragiša Radulović je skoro tri sata privlačio pričom o portretu pažnju prisutnih, kao kakav magnet. Izvlačenje karakternih osobenosti u običnim situacijama su sami umetnici znali da cene, i često se dešavalo da Radulović dobije priznanje u korišćenju tih portreta u knjigama i katalozima i drugim publikacijama portretisanih. Prikazano je preko 160 portreta, a da se ni jednom nije osetilo zasićenje likovima, jer su fotografije, kao i sami umetnici, obilovale velikim različitostima kako u karakteru, tako i u izabranom momentu snimanja, pozi ili upotrebi ambijenta i prirodnog svetla, koje autor isključivo koristio u portretisanju. Dragiša je često koristio veoma skromnu fotografsku opremu, ali je iz nje izvlačio maksimum u datim vremenskim okolnostima. Na kraju je prikazano tridesetak dokumentarnih fotografija sa otvaranja izložbi tih istih umetnika i njihovih kolega, koje portretisao.
DRAGIŠA RADULOVIĆ U FKV
1 of 12
Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Igor Gudalović
Prva nagrada za fotografiju "By the river" - autor Zoltan Bisak
Završeno je nagradno takmičenje Fotografskog kluba Vojvodina za mesec jun 2016. godine. na temu LJUBAV. Iako laka i univerzalna, tema nije obilovala tolikom raznovrsnošću pristupa koliko se očekivalo. Naravno bilo je i izvrsnih odgovora na temu. Takve fotografije su ušle u najuži izbor u 10 najboljih fotografija, a najbolje su i nagrađene. Stiče se utisak da kada je tema laka i kada mislite da svi imaju odgovor na nju, to baš i nije tako, jer iako imaju dobru ideju, kod realizacije zaškripi, naročito kod kompozicije, i izbora svetla. Zbog toga prikaz radnje na fotografiji deluje nedorečeno, i nema dovoljno likovnosti. I autori mogu druge ocenjivati kao i ostali registrovani članovi sajta koji pregledaju fotografije. Ali kao da su se malo ustezali da ocene fotografije, nekim srednjim i nižim ocenama kada im se fotografija ne dopada, pa su takvu fotografiju ostavljali neocenjenu. Tako da je manji zbir ocena nego što je bio prethodnih meseci. Svima je u interesu da se preko ocene oseti mišljenje auditorijuma, zato je najbolje da se ocene pri prvom pregledanju fotografije.
Prvu nagradu je osvojio Zoltan Bisak iz Ivanova za fotografiju „By the river„ koja je dobila 69 bodova i on je osvojio nagradu TORBA ZA FOTAOAPARAT VANGUARD PEKING 10 koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru). BM-FOKUS se specijalizovala za prodaju fotoaparata i fotografskog pribora i opreme.
Prva nagrada za fotografiju „By the river“ – autor Zoltan Bisak
Drugu nagradu je osvojio Jan Valo iz Novog Sada za fotografiju „Vernost„ koja je dobila 55 bodova i njemu pripada knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE
Druga nagrada za fotografiju „Vernost“ – autor Jan Valo
Specijalnu nagradu za najbolji komentar fotografije osvojio je Dragan Lapčević iz Beograda sa osvojenih 460 bodova (dobija se kao broj lajkova na komentar x broj pregleda fotografije) On je osvojio umetničku sliku „Tajnovito skrovište“ dimenzije 29×40 cm rađenu kombinovanom tehnikom modne dizajnerke i slikarke Ivane Đukičin iz Novog Sada. Komentar je postavljen na prvonagrađenu fotografiju, mnogo pre nego što se znalo za nagradu.
Ostale autori sa liste 10 najbolje ocenjenih u nagradnoje temi „LJUBAV“ su:
3. Dragan Lapčević iz Beograda autor fotografije „Staza ljubavi“ koja je osvojila 46 bodova
4. Snežana Lukić iz Novog Sada autorka fotografije „Love“ koja je osvojila 26 bodova
5. Andrea Novak iz Kucure autorka fotografije „Zauvek moja“ koja je osvojila 24 boda
6. Andrea Novak iz Kucure autorka fotografije „Nedostaješ mi“ sa osvojenih 17 bodova
7. Dušanka Ljubojević autor fotografije „Sestre “ sa osvojenih 15 bodova (254 pregleda)
8. Dragan Lapčević autor fotografije „Različite ljubavi “ sa osvojenih 15 bodova (58 pregleda)
9. Đani Bardoti iz Rume autor fotografije „Porodica“ sa osvojenih 15 bodova (22 pregleda)
10. Đani Bardoti iz Rume autor fotografije „Zagrljaj“ sa osvojenih 11 bodova
Redosled je određen na osnovu broja osvojenih bodova po pravilima i na bazi pregleda fotografija u momentu zaključenja takmičenja, ako je isti broj bodova. Sve fotografije možete videti na linkovima na koje kliknete u nazivima gore. Za veću fotografiju kliknite posle toga na tu fotografiju desnim klikom miša i izaberite veliku za pregled. Tako dobijate bolji prikaz i vernije boje i tonove.
Čestitamo nagrađenima i zahvaljujemo se svim učesnicima ovog takmičenja.
Sve primedbe na redosled možete poslati na mail office@fkv.rs u roku od 48 sati.
Posle prebrojanih glasova nagradnog takmičenja za mesec mart 2016. godine na zadatu temu „VODA“ dobili smo pobednika. To je takmičar Zoltan Bisak iz Ivanova za fotografiju „Čovek u čamcu“, sa osvojena 73 boda. On za prvo mesto dobija nagradu UNIVERZALNI DRŽAČ BLICA I STUDIJSKOG KIŠOBRANA. Nagradu dodeljuje naš sponzor BM-FOCUS iz Novog Sada (klikni na baner pored za više informacija)
NAGRAĐENA FOTOGRAFIJA ZA MESEC MART 2016:
Pobednička fotografija „Čovek u čamcu“ autor Zoltan Bisak
Prvih deset autora fotografija za ovaj mesec su:
1. Zoltan Bisak fotografija „Čovek u čamcu“ osvojila je 73 boda
2. Dejan Čavić fotografija „Petar Pan – putovanje kroz oblake“ osvojila je 48 bodova
3. Dušanka Ljubojević fotografija „Into the wood“ osvojila je 42 boda
4. Slađana Pantelić fotografija „Tri kapi“ osvojila je 35 bodova
5. Aleksa Stojković fotografija „Jutro u Jasenovcu“ osvojila je 35 bodova
6. Jan Valo fotografija „Blue“ osvojila je 33 boda
7. Zoltan Bisak fotografija „Jutarnji let“ osvojila je 33 boda
8. Aleksa Stojković fotografija „Novosadska jesen“ osvojila je 33 boda
9. Olja Simović fotografija „Reka“ osvojila je 32 boda
10. Sandra Jakovljević fotografija „Potiskivanje“ osvojila je 31 bod
Redosled je određen na osnovu broja osvojenih bodova po pravilima i na bazi pregleda fotografija u momentu zaključenja takmičenja ako je isti broj bodova.
Sve primedbe na redosled možete poslati na mail office@fkv.rs u roku od 48 sati.
Za januar mesec 2016. godine nagradna tema je „IZDVOJENO I NAGLAŠENO“
Tema je zasnovana na dva fotografska postupka (izdvajanje, naglašavanje) kojima često dajemo važnost glavnom motivu, i pomoću kojih ga postavljamo u centar interesovanja na fotografiji (centar interesovanja ne mora biti i centar kadra op.a.). Odgovorom na ovu temu autori trebaju da vidljivo na fotografiji upotrebe postupke, tako što će postupak izdvajanja i (ili) naglašavanja na fotografiji biti dominantan, i to mnogo više od drugih postupaka kreativne fotografije. Ovde može biti upotrebljen samo jedan postupak, ali mogu i oba navedena. Intervencije (obrada) na fotografiji trebaju biti takve da su vidljivo i praktično izvodljive i pri fotografisanju ( isecanje, kontrast, balans boje, oštrina, šum i sl. ) Pri tome je nedozvoljeno korišćenje alata za obradu fotografije kojim se postupkom obrade simuliraju navedeni postupci u zadatoj temi. Naprimer, izdvajanje kolornog detalja na crno-beloj fotografiji, kloniranje jednog dela fotografije na drugi, ili drugu fotografiju, da bi ga naglasili i slično…
Pozivamo vas da učestvujete, a pobediće onaj koji vam se najviše dopadne, i koji najbolje odgovori na zadatu temu. Neka bude ovo fotografsko takmičenje na radost cele fotografske zajednice, kao i do sada.
Rok za postavljanje fotografija je od 17. januara 2016. godine do 5. februara 2016. u 23:00 časa. Maksimalno tri fotografije može postaviti jedan registrovani korisnik po nagradnoj temi za taj mesec.
Glasanje počinje sa objavom teme, a završava se 10. februara 2016. u 23:00 časa.
Proglašenje pobednika je 12.februara 2016. godine i biće objavljeno na sajtu www.fkv.rs
Tema za sledeći mesec biće objavljena od 15. do 20. u mesecu
NAGRADA: Pobednik nagradnog takmičenja za mesec decembar dobija kao nagradu BRZA MEMORIJSKA SD KARTICA ZA FOTOAPARAT OD 16 GB, PROIZVOĐAČA SAN DISK, MODEL: SDHC ULTRA 16GB Class 10. Nagradu dodeljuje naš sponzor BM-FOCUS iz Novog Sada (klikni na baner pored za više informacija)
PROPOZICIJE:
Ostaju iste kao i predhodnog meseca, a formula za izračunavanje bodova je sledeća:
Broj bodova = (prosečna ocena zaokružena na ceo broj -zvezdice) x (broj datih ocena – vidljiv pored zvezdica) + (broj lajkova na sve komentare ispod fotografije – vidljivi pored komentara)
Izašao je novi Nikon D500. Pisati objektivno o novom Nikonu nekome ko voli Olympus i nije tako teško, za razliku od nikondžija čija objektivnost ponekad prelazi u idolopoklonstvo :). Jedno od očiglednih pitаnjа koje mnogi postаvljаju je „Štа se dogodilo sа D400?“ Pošto je ovaj fotoaparat sličnih tehnoloških karakteristika kao novi Nikon D5, imalo je više smislа usklаdi imenа ova dva fotoaparata. Slično kao nekada sa D3 i D300 . U ovom članku ću pisati samo onim novinama koje smatram dobrim i korisnim za ciljnu grupu kome je namenjena, a to su strasni ljubitelji fotografije.
Nikon D500 se pored mnogih istih karakteristika sa D5, mora razlikovati od njega u senzoru jer je to APS-C fotoaparat, a D5 je punog 35mm formata (FF). Njegov senzor ima iskoristivih 20,9 Mpx, što nije previše, ali tako je šum mnogo manji od onih fotoaparata sa više megapiksela, kakvih na tržištu ima, a to je ono što napredni korisnici i profesionalci više cene, od gomile megapiksela. Biće to tako, sve dok jednog dana i to ne izgubi smisao u raspravama, kao što su izgubile smisao priče o automatskim i programskim modovima i različitim sistemima merenja svetla, a koje su u doba analogne fotografije bile presudne za kupovinu ovog ili onog modela. To je zato jer danas svi imaju sve modove i sisteme merenja svetla. Istina one za praktičan rad više znače od toga da li šuma ima, ili nema na fotografiji. Šum je ionako smanjen toliko danas, da su povećanja do 30x45cm moguća i zadovoljavajuća i sa kompaktnih modela u 90% svetlosnih situacija.
Stabilizacija snimka na Nikonu D500 se ostvaruje preko VR objektiva sa stabilizacijom u 3 stepena slobode kretanja (horizontаlna osa , vertikаlna osa , rotаcija oko ose snimanja) što je napedak, ali još uvek zaostaje za Olympusovom i Sony-evom stabilizacijom. Pogotovo za najnovijom stabilizavijom slike koja postiže do čak 6 EV u odnosu na snimanje bez stabilizacije, a koju je ostvario Olympus udružujući stabilizaciju u telu sa 5 stepeni slobode kretanja i stabilizaciju u objektivu. To je postigao sa najnovijim objektivom od F4/300mm prestavljenim na istom CES 2016 sajmu u Las Vegasu gde je predstavljen i Nikon D500. Neko moje predviđanje je da će se u budućnosti DSLR na ovom polju prikloniti sistemu stabilizacije u bezogledalskim fotoaparatima, ali još uvek zbog sujete to ne žele, jer bi tako priznali poraz svog koncepta.
Svetlo optičko trаžilo obezbeđuje polje gledanja u 100%-oj pokrivenosti snimljenog, sa uvećаnjem 1.0x (30,8° ugao gledanja). To je svakako nešto što je u ovoj klasi obavezan standard, jer ne sme da u gledanju kroz optičko tražilo polje slike bude manje od onog kod elektronskih tražila, koje uvek vidi 100% snimljene fotografije.
Ono što je najveća novost, i za svaku pohvalu je dobаr izbor novog AF sistema sa 153 AF tačke, od kojih su 99 krstastog tipa. U stvаri, to je isti AF sistem koji ćete nаći kod Nikona D5. Pošto je AF sistem rаzvijen zа pun 35mm format (FF), primenjen na ovom fotoаpаrаtu on obezbeđuje pokrivenost AF poljem gotovo do ivice okvirа DX kadra. A kako testovi sa neta pokazuju, to dobro radi do slabog svetla od -4EV (ekspozicione vrednosti) što je otprilike ekspozicija (60s pri blendi F2) Skoro potpuni mrak, toliki da samo još oko malo razaznaje krupne detalje lica pri takvim svetlosnim uslovima. Proizvođač tvrdi da je fazna AF detekcija brža od Nikona D4s i ista kao kod D5. Sve čestitke i pitanje ko će onda kupiti D4s za mnogo veću cenu.?
Model D500 vаm pružа mnogo kada je u pitanju brzina snimanja, mаdа D5 postiže i više. Nа primer D500, može dа snima 10 kadrova/s i ima internu privremenu memoriju (buffer) za 200 RAW snimaka, i koristi isti procesor za obradu slike kao D5. Impresivno nema šta samo je pitanje kada to ima smisla upotrebiti, ako niste profesionalac koji snima borbe u Siriji ili trku na 100m Jusejna Bolta.
Jedna mnogo korisnija funkcija je posebno ISO dugme iza okidača, što je za brzu promenu svakako dobra stvar. Promena ISO je najznačajnija i najkorisnija karakteristika koja u radu odvaja analognu od digitalne fotografije. A brza promena tog parametra kod digitalne fotografije mnogo ubrzava rad kada se svetlosni uslovi mnogo razlikuju, kao naprimer kod koncerta kada snimamo malo izvođače, a malo uzavrelu publiku.
Modelа D500 uključuje dvа otvorа zа kаrtice, ali to i nije neka novost i ranije je toga bilo, uključujući jedan slot za XQD karticu i jedаn slot zа SD kаrticu. Ako želite dа dobijete mаksimаlne performаnse možete dа koristite XQD kаrtice, koje imаju veće brzine pisаnjа (ali i višu cenu). XQD slot poseduju još samo Nikon D4 i D5.
Još jedna korisna opcija koju D500 tаkođe uključuje Nikonovu novu „Snаp Bridge“ tehnologiju, koja koristi Bluetooth vezu između fotoаpаrаtа i pаmetnih uređаjа, kаo što je mobilni telefon. Jednom upаreni, „Snаp Bridge“ obezbeđuje stаlnu vezu sа fotoaparatom i podržаvа funkcije kаo što su аutomаtsko prebаcivаnje slikа, i sposobnost dа se ugrаde GPS podаci sа telefonа u EXIF podаtke fotoaparata. Tаkođe, zаhvаljujući NFC vezi, moguće je dodirivanjem obаvljаti upаrivanje fotoaparata i mobilnog telefona. Ovo je slično sistemu koji je Sаmsung implementirаo nа NX seriji fotoaparata.
Ono što je po mom sudu svakako najkorisnije, i što će oduševiti sve, je ugradnja džojstika (ručice za upravljanje) preko koga se pozicionirа AF tačka. Pozicija džojstika na zgodnom i prirodnom mestu, pod palac desne ruke, je mnogo bolja opcija za rukovanje od većeg D-pаd, pogotovo kаdа se D-pаd nаlаzi nisko, kаo što je nа D500 / D750 fotoaparatima. Izbor AF Point je brz, i tu nadnmašuje sve dosadašnje bezogledalske fotoaparate, pa će se u dogledno vreme džojstik verovatno odomaćiti i na ovim fotoaparatima, a i na svim ostalim. Fotograf sada mnogo efikasnije namešta tačku za AF uoštravanje kod brzih promena scena, kod kojih nije ranije definisao objekt za praćenje AF tačkom (opciji koja je sada standardna kod mnogih poluprofesionalnih i profesionalnih modela). Sve čestitke Nikonu za ovo.
Ekrаn osetljiv nа dodir od 3,2 inčа sa 2,4 milionа piksela osetljiv nа dodir, tako da broj piksela garantuje oštru i svetlu sliku i kod zumiranja, kao i kod mobilnog sa velikim brojem piksela na ekranu. Taj zаdnji ekrаn se odvaja kao ruka dizalice od telа fotoaparata i okreće gore i dole za 90 stepeni, što je još jedno pohvalno i dobro rešenje, i odličnа mogućnost zа dobijаnje fotografije iz rakursa niskog do poda, ili iz rakursa iznаd glаve fotografa. To je rešenje bolje od onog kod Olympusa i Sony-ja, a nije sa neozbiljnim okretanjem oko jednog zgloba pogodnog za selfije, kao kod nekih slabijih modela iz serije 5000, kod kojih se lako može i oštetiti u otvorenom položaju.
Video snimatelji će svakako biti uzbuđeni što mogu da imaju fotoаpаrаt koji snimа 4K / UHD (3840×2160) video sa 30p snimaka u sekundi. Pored togа, ima izlаz nekomprimovаni video preko HDMI. Takođe je već postao i standard super brzi USB 3.0 port (micro B) za prebacivanje fotografija.
Nikon D500 uključuje ugrаđenu „Time-Lаpse“ funkciju, funkciju snimanja u definisanim vremenskim intervalima. Kаmerа može dа stvori 4K sekvence u fotoаpаrаtu snimane u intervalima, а mogu dа koriste аuto-ISO zа stvаrаnje glаtkih prelаzа u slučaju zatamnjivanja kadra. Oduševiće se filmadžije i stock fotografi ovom funkcijom.
Nа D500 bаterijа može dа nаpаjа kаmeru preko 1240 snimаkа premа CIPA stаndаrdimа. Pored interne bаterije, Nikon je tаkođe proizveo dodatak za bateriju (grip) MB-D17. On poseduje dodаtnu bаteriju i duplirаne kontrole zа vertikаlno snimаnje.
Zа rаzliku od većine DX fotoaparata, Nikon D500 ne poseduju ugrаđeni blic, a i šta će ugrađeni blic u toj klasi sa osetljivošću senzora koji ide od ISO 50-51000 sa proširenjem do ISO 1.640.000 (Hik! nije greška, milion i šesto četrdeset hiljada) naravno neupotrebljivih u praksi, jer je zrno pri toj osetljivosti kao mladi krompirići s početka leta. Nаrаvno, D500 je kompаtibilаn sа Nikon Speedlight blicevimа, uključujući i nаjnoviji rаdio talasima kontrolisаnim blicem, SB-5000.
Sve u svemu, veomа sam impresionirаn sa D500 karakteristikama koje su objavljene do sada, a praksa će potvrditi da li sam u pravu. Nadam se da Nikon D500 nije sa nekom skrivenom manom kao nekada Nikon D600. Svakako je fotoaparat za preporuku, i za dugo korišćenje, gde ćete retko poželeti, ili gde će vam retko trebati, još nešto što ovaj fotoaparat ne poseduje. Cilj ovog članka je da ipak samo informiše o tome, a ne i da ulazi u tehničke detalje previše.
Sir Oliver mi reče da je cena za naše uslove „prava sitnica“, i biće dostupan zа isporuku u mаrtu zа 1999.95 $ za telo fotoaparata sаmo, ili 3069,95 $ sа Nikon 16-80 mm F2.8E ED VR objektivom.
Možda me sedmica na lotou obraduje pa postanem vatreni nikondžija :D što ne bi bilo ni tako loše. Kad može čovek da voli dva različita proizvođača auta, možda može i dva različita proizvođača fotoaparata. Znam neke koji će me optužiti za jeres, a te optužbe primam u komentarima ispod. Do tada volim svoj Oly, a voli i on vas, naročito ispred objektiva. :)
Za novembar mesec 2015. godine nagradna tema je „ZIDOVI i OGRADE“
Tema je aktuelna u današnjoj Evropi, a oduvek je bila aktuelna u našem okruženju, bilo u gradskom ili seoskom , ali i u komšijskom i ličnom. Svi smo mi nailazili na zidove, prepreke i ograde, a oni su na svoj način spajali i razdvajali ljude. Zidovi su nas štitili čuvali našu intimu i integritet, a imaju i religijsko značenje.
Rok za postavljanje fotografija je od 20. novembra 2015. godine do 5. decembra 2015. u 23:00
Glasanje počinje sa objavom teme, a završava se 10. decembra 2015. u 23:00
Proglašenje pobednika je 12. decembra 2015. godine i biće objavljeno na sajtu www.fkv.rs
Tema za sledeći mesec biće objavljena od 15. do 20. u mesecu
NAGRADA:
Pobednik nagradnog takmičenja za mesec oktobar dobija nagradu foto torbu LOWEPRO FORMAT 140. Ona je predviđena za DSLR aparat i jedan manji dodatni objektiv ili standardni blic.
Nagradu obezbeđuje naš sponzor preduzeće BM-FOCUS iz Novog Sada, čija je delatnost prodaja fotografske opreme i pribora, a nagrada je proizvod iz njihovog asortimana prodaje.
PROPOZICIJE IZMENA:
Pošto su lajkovi na fotografijama zbunjivali one koji su ocenjivali, jer postoje i ocene za fotografije, oni su uklonjeni iz sistema ocenjivanja. Tako da će se u članu 12. ranije datih propozicija (link) brisati u formuli sabirak (broj lajkova ispod fotografije) i formula za izračunavanje bodova će biti sledeća:
12. Formula je sledeća: Broj bodova = (prosečna ocena zaokružena na ceo broj -zvezdice) x (broj datih ocena – vidljiv pored zvezdica) + (broj lajkova na sve komentare ispod fotografije – vidljivi pored komentara)
Fotografski klub Vojvodina organizuje Prvu izložbu fotografija „ČOVEK i ENERGIJA 2015“
Ovom izložbom Fotografski klub Vojvodina želi da nastavi tradiciju izložbe „Čovek i nafta“ koja je organizovana u Novom Sadu sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka i koja je bila povod za divno druženje i susrete fotografa iz cele bivše Jugoslavije. Izložba fotografija „Čovek i energija“ je svojim nazivom proširila temu i zamišljena je kao kreativni odgovor fotografa na narastajuće potrebe čovečanstva za energijom, na odnos čoveka prema energiji, kao i njegov doprinos, uticaj i delovanje u stvaranju i eksploataciji energije u svim vidovima, pa i njegove vlastite.
Pozivamo sve fotografe sveta da učestvuju na ovoj izložbi. Rok za slanje fotografija je 15. novembar 2015. godine.
PROPOZICIJE IZLOŽBE:
Prva izložba „ČOVEK I ENERGIJA 2015“
1. ORGANIZATOR:
Fotografski klub „Vojvodina“ – Berislava Berića 7A, Novi Sad, Srbija
2. UČEŠĆE:
Pravo učešća imaju fotografi iz celog sveta.
3. TEME:
Tema A – ČOVEK I ENERGIJA
Tema B – SLOBODNA
A. Život čoveka u energetskom okruženju i njegova zavisnost od energije, izvori energije, uticaj energetskih izvora na čoveka, dobijanje energije, obnavljanje energetskih izvora, uništavanje energetskih izvora, eksploataciju energije, primena energije u svakodnevnom životu, neiskorišćena energija prirode, energija u čoveku i druge teme vezane za energiju i čoveka.
B. Slobodna tema uključuje crno-bele ili fotografije u boji
4. BROJ RADOVA:
Za učešće na prvoj izložbi fotografije „ČOVEK I ENERGIJA 2015“ autori konkurišu sa crno-belim ili kolor fotografijama u digitalnom formatu. Maksimalan broj radova je četiri (4) fotografije po temi, maksimalne dimenzije 3600 piksela (po dužoj strani fotografije) u 300 dpi, JPG format, kompresije 7-10. Maksimalna veličina jedne fotografije do 2 megabajta.
Fotografije trebaju biti označene na sledeći način:
Tema i redni broj-Ime-Prezime autora-Naziv rada-Međunarodni ISO kod države od 2 karaktera.
( Međunarodni ISO kod države – Country Code ISO2: www.fiap.net/pdf/ISO2-en.pdf , Primjer: GB – Velika Britanija). Za autore iz Srbije ne treba unositi međunarodni kod.
Naziv rada može da ima maksimalno 35 karaktera.
Molimo vas da prilikom označavanja ne koristite specijalne znakove kao što su:. , # (*, itd. Koristiti isključivo engleski alfabet.
Primjer za temu A: A1-Petar-Petrovic-Igra, itd.
Primjer za temu B: B1-John-Smit-Lines-GB , itd
5. KATALOG – KOTIZACIJA :
Svi autori koji su učestvovali na konkursu i platili kotizaciju dobijaju štampani katalog odštaman na kvalitetnom papiru
Kotizacija je obavezna za sve autore-učesnike izložbe.
Kotizacija je jedinstvena i iznosi 800 dinara (800 RSD) za sve teme za autore iz Srbije.
Kotizacija za autore izvan Srbije je 8 EUR ili 9 $.
Za članove Foto saveza Srbije koji su uplatili članarinu za 2015. godinu kotizacija iznosi 500 dinara (500 RSD).
Radovi autora koji ne uplati kotizaciju neće biti žirirani
6. ŽIRI:
– Borivoj Mirosavljević MF FSS, EFIAP
– Ana Lazukić KMF FSS, AFIAP
– prof. dr Željko Škrbić, redovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu
Delegat izložbe: Đorđe Vukićević FA1 FSS, EFIAP
7. KALENDAR IZLOŽBE:
Prijem radova do……………………………………………………………………….15. 11. 2015.
Žiriranje radova ………………………………………………………………………22. 11. 2015.
Objava rezultata žiriranja (www.fkv.rs)…………………………………………………. 28. 11. 2015.
Otvaranje izložbe u Novom Sadu………………………………………………………….11. 12. 2015.
Dostava kataloga i nagrada ……………………………………………………………..22. 01. 2016.
8. PRIMEDBE:
Organizator može koristiti izložene radove za reprodukciju u katalogu i za promovisanje izložbe bez plaćanja naknade. Organizator će sa odabranim i otštampanim fotografijama za salon, pažljivo postupati i njih će, zajedno sa prispelim CD-ovima uredno arhivirati i čuvati u arhivi, ali ne može preuzeti odgovornost za štetu na CD-u nastalu u transportu prilikom dolaska do organizatora.
9. NAGRADE:
Tema A: FSS zlatna, srebrna i bronzana medalja i tri pohvale
Tema B: FSS zlatna, srebrna i bronzana medalja i tri pohvale
10. DOSTAVLJANJE RADOVA:
Slati PRIJAVU (ovde preuzmi) i fotografije na e-mail: office@fkv.rs
ili slati CD sa prijavom i fotografijama na adresu:
Fotografski klub Vojvodina,
Berislava Berića 7A ,
Novi Sad.
Autori iz Srbije kotizaciju u dinarima plaćaju uplatom na:
Fotografski klub Vojvodina,
Berislava Berića 7A; Novi Sad
Račun broj 200-2660770101934-51 kod Poštanske štedionice.
Svrha uplate: kotizacija za izložbu
Fotografi van Srbije kotizaciju plaćaju putem PayPal-a (vidi instrukcije na sajtu www.fkv.rs)
EXHIBITION PROPOSITIONS:
First international „Humans and Energy 2015“ photographic exhibition
1. ORGANIZATOR:
Photographic Club „Vojvodina“ – Berislava Berica 7A, Novi Sad, Serbia
2. PARTICIPATION:
The right to participate have photographers from all around the world.
3. THEMES:
Theme A -HUMANS AND ENERGY (color or black and white )
Theme B – OPEN (color or black and white)
A. Human life in an energetic environment and his dependence on energy, energy resources, impacts that energy resources have on human life, producing energy, regeneration and destruction of energy resources, exploitation of energy and not (enough) exploited natural resources of energy, utilization of energy in everyday life, and any other possible aspects that concern man and energy.
B. Open theme
4. AMOUNT OF PHOTOGRAPHS:
Authors participate in The First International „Humans and Energy 2015“ Exhibition with color or black and white photographs only in digital format. Maximum number of photographs is four (4) per theme, with the maximum of 3600 pixels along the longer side in 300dpi, JPG format, 7-10 jpg compression. Maximum size is 2 mb per one photograph.
Photographs have to be named as listed below:
Theme and serial number-Name of the author-Surname of the author-Name of the photograph-International 2 characters ISO country code.
(International ISO country code – Country Code ISO2: www.fiap.net/pdf/ISO2-en.pdf , Example: GB – Great Britain). Authors from Serbia do not need to list the international code.
Maximum amount of characters to be used in naming the photograph is 35.
Please do not use any special characters: . , # (*, … Use English alphabet only.
Example: a) A1-Petar-Petrovic-Igra
b) A1-John-Smit-Lines-GB
5. CATALOG – PARTICIPATION FEE :
All participating authors who pay the participation fee will receive high quality printed catalog.
All authors who want to participate must pay the participation fee.
Participation fee for authors from Serbia is 800 RSD for both themes.
Participation fee for authors outside Serbia is 8 EUR or 9 $ for both themes.
Participation fee for members of Photo Association of Serbia that payed the 2015 membership fee is 500 RSD for both themes.
The works of the authors who did not pay the fee would not be taken into consideration.
6. JURY:
– Borivoj Mirosavljevic MF FSS, EFIAP
– Ana Lazukic KMF FSS, AFIAP
– prof. dr Zeljko Skrbic, full professor at The Academy of Arts in Novi Sad.
7. EXHIBITION CALENDAR:
Acceptance until…………………………………………………………………………….15. 11. 2015.
Judging until….. ……………………………………………………………………………..22. 11. 2015.
Publishing the results (www.fkv.rs)…………………………………………………. 28. 11. 2015.
Opening of the Exhibition in Novi Sad………………………………………………11. 12. 2015.
Delivery of catalogs and rewards………………………………………………………22. 01. 2016.
8. NOTE:
The organizator of the Exhibition holds the right to use the accepted photographs for making the catalog and for promoting the Exhibition without paying any fees to the autor(s). The organizator of the Exhibition will handle carefully all selected and printed photographs and will archive them along with the arrived CDs. The organizator of the Exhibition will not be held responsible for any damages of the CDs that occured during the transport.
9. REWARDS:
Theme A: FSS gold, silver and bronze medal and three praises
Theme B: FSS gold, silver and bronze medal and three praises
10. SENDING YOUR PHOTOGRAPHS:
Send your application form and photographs via e-mail: office@fkv.rs
Or send a CD with the application form and photographs to a following address:
Fotografski klub Vojvodina,
Berislava Berica 7A ,
Novi Sad.
12. INSTRUCTIONS FOR PAYING THE PARTICIPATION FEE:
Authors from Serbia pay the participation fee in RSD using following information:
Fotografski klub Vojvodina,
Berislava Berica 7A; Novi Sad
Account number 200-2660770101934-51 in Postanska stedionica.
Purpose of payment: kotizacija za izložbu (participation fee for an exhibition)
Authors outside Serbia pay participation fee by PayPal using information from www.fkv.rs
Sretan vam fotografi Svetski dan fotografije! Na današnji dan, 19. avgusta, se širom sveta slavi pronalazak fotografije. U januaru 1839. Louis-Jacques-Mandé Daguerre (Luj Dager), francuski umetnik i hemičar, je pred francuskom Akademijom nauka predstavio svoj izum – dagerotipiju. Nekoliko meseci kasnije, 19 avgusta 1839, francuska vlada je proglasila patent ‘Libérez au monde’ (fr. Slobodan za svijet).
U 17. veku profesor Johann Heinrich Schulze (Johan Hajnrih Šulce) je mešanjem azotne kiseline, srebra i krede dobio prvu fotoosetljivu smešu. Davno pronađena „camera obscura“ u to vreme postaje prenosna kutija i osnova budućeg fotoaparata. Međutim sve do 19. veka, fotosetljive smeše nisu mogle trajno sačuvati zabeleženu sliku.
Joseph Nicéphore Niépce
Francuski naučnik Joseph Nicéphore Niépce (Žozef Nisifor Nieps) je kombinovao fotoosetljivu ploču i cameru obscuru tako da je 1826. godine napravio prvu fotografiju.
Prva fotografija – Pogled kroz prozor u La Grasu
Za nastajanje prve fotografije bila je potrebna ekspozicija u trajanju od 8 sati zbog vrlo slabe fotoosjetljivosti ploče. Sam proces nastanka prve fotografije Niépce je nazvao postupak izrade „heliografijom“ što bi u slobodnom prevodu značilo “crtanje suncem”. (Prva istorijski priznata kovanica Fotografija , zapisana je u beležnici Džona Heršela (John Herschel), sa datumom 4. februar 1839. godine.) Niépce je krenuo u partnerstvo sa slikarom Jacquesom Daguerreom. Zajedno su nastavili istraživanje sve do Niépceove smrti 1833.godine.
Louis-Jacques-Mandé Daguerre
Daguerre je nastavio rad na izumu, i usavršio postupak, toliko da je napravio trajnu fotografiju. Postupak je nazvan dagerotipija. Francuska ga je vlada otkupila i nagradila Daguerrea doživotnom penzijom. Daguerre je poznat i po tome što je snimio prvu fotografiju na kojoj se vidi osoba. Fotografija se zove „Boulevard du Temple“, a snimljena je krajem 1838 ili početkom 1839. godine.
Boulevar du Temple – prva fotografija koja prikazuje čoveka (u donjem levom uglu)
Istovremeno s izumom dagerotipije, Englez William Henry Fox Talbot (Vilijem Henri Foks Talbot) je izumio postupak nazvan kalotipija (kasnije promenjen naziv u talbotipija). Zajedno, izum dagerotipije i kalotipije označavaju 1839. kao godinu u kojoj se slavi fotografija.
Specifičnost kalotipije je bila u tome što je pri snimanju nastajao negativ iz kojeg se moglo izraditi više fotografija. Negativ je imao osetljivi sloj srebro-hlorida. Zbog sličnosti tehnologije s današnjim fotografskim filmom, Talbotov izum možemo smatrati pretečom filma. Nažalost, on je svoj izum patentirao što je ograničilo razvoj i popularnost fotogarfskog postupka. Posle toga je život proveo vodeći sudske parnice u kojima je pokušavao zaštititi svoj patent i zabraniti ostalima da ga koriste, da bi na kraju razočaran, potpuno odustao od fotografije.
Originalna kalotipija Henry Foks Talbota iz 1856 u vlasništvu Alekse Trbovića MF FSS, potvrda su da i u Srbiji ima značajnih svetskih kolekcionarski vrednih fotografija (snimljeno preko zaštitne folije)
Kalotipiju je usavršio George Eastman (Džordž Istman), osnivač Kodaka, koji je napravio fotoosetljivi sloj u obliku suvog gela, omogućivši da se fotoosetljivi sloj nanese na papir ili na film. Posle njegovog izuma – prvog fotografskog filma – više nije bilo potrebe za fotografskim pločama pa foto oprema postaje znatno kompaktnija i lakša. Time je postavio čvrste temelje današnje tehnologije analognih fotoaparata koji koriste film. Godine 1888. je izašla kamera Eastmanove tvrtke Kodak, pod sloganom „Vi pritisnite dugme, mi radimo ostalo“. Nazvao ga je Kodak Brownie.
Vi pritisnite dugme, mi radimo ostalo
Zato danas svima fotografima želimo sretan Svetski dan fotografije i dobro svetlo, i da na današnji dan sa fotoaparatima izađete na ulice, i napravite svoju životnu fotografiju po kojoj će vaš fotografski rad prepoznati.
Fotografski klub Vojvodina prima novu grupu na početni kurs fotografije u trajanju od dva meseca. Kurs je zamišljen kao uvodni kurs fotografije, za sve one koji kasnije žele da pohađaju mnogo obimniji viši kurs fotografije FKV. Kurs je zamišljen kao tehničko-likovna celina, posle koje će polaznik uočavati motiv na fotografski način, i posle koje će biti u stanju da iznađe najbolje tehničko rešenje, kako bi dati motiv fotografisao, i kasnije to primenio u svom kreativnom radu. Na ovom kursu se uvod u likovnost i osnovna tehnika fotografije zajednički izučavaju u opštem delu, a specifičnosti se kasnije kroz praktične vežbe savladavaju.
Kurs napravljen prevashodno za učenje fotografije, a programi za obradu fotografije se proučavaju samo u neophodnom obimu, da bi se dobila tehnički korektna fotografija. Zato je slogan kursa “NAUČITE DA VIDITE SVET DRUGAČIJIM OČIMA”
Specifičnost kursa koja ga odvaja od drugih sličnih kurseva, je da ga podržava interaktivni sajt FKV, gde sami polaznici mogu postavljati fotografije i dobiti online komentare koji su vidljivi na sajtu. Takođe se konsultacije i komentari na fotografije polaznika mogu dobiti mailom u toku i nakon završetka kursa, od oba predavača na kursu.
Vežbe se odvijaju paralelno sa teorijom i pratiće gradivom predavanja iz teorije. U toku kursa će biti organizovano gostovanje poznatih MF fotografije u Fotografskom klubu Vojvodina (FKV), kojima će polaznici moći da prisustvuju dok su na kursu kao da su članovi FKV.
Potrebno je da polaznici za ovaj kurs poseduju digitalni fotoaparat koji ima manuelni mod, (najčešće označeno sa M na fotoaparatu), zbog uspešnijeg i potpunijeg praćenja kursa i mogućnosti da se odradi ceo ciklus vežbi. Analogna fotografija se ne izučava jer je ona deo višeg kursa fotografije FKV.
Prijave na kurs su do 10. juna 2015. i formiraće se grupa od najviše 12 polaznika. Cena kursa je 8000 din, i može se platiti u dve rate, prva na početnu kursa i druga posle prve polovine kursa.
Članovi MENSA Srbije imaju poseban popust od 25% koji važi uz njihovu člansku kartu. Takođe isti popust imaju i oni koji su članovi FKV.
Polaznici koji završe početni kurs fotografije FKV, imaju prednost pri upisu višeg kursa fotografije FKV (vidi na sajtu o tome)
Prijave se primaju na mejla office@fkv.rs do navedenog roka. Sve dodatne informacije koje vas interesuju možete dobiti putem mejla ili na telefon 063-580610.
Velika vest stiže iz sveta gde je članica Fotografskog kluba Vojvodina, Snežana Knežević iz Temerina prodala pravo na korišćenje svoje fotografije „Portret dečaka“ za 5000 EURA. To je sigurno najskuplje prodana pojedinačna fotografija jednog autora iz Srbije, za koju mi znamo. Snežana je članica FKV već četri godine, i imala je jednu samostalnu izložbu, o kojoj smo pisali na internet stranama kluba. Dobijala je i nagrade na izložbama fotografija van Srbije. Ona redovno postavlja fotografije na forumu FKV, tako da se tamo možete upoznati sa njenim fotografijama. Na istom forumu FKV je prvo objavljena i ova fotografija (veća rezolucija).
Portret Snežane Knežević – Foto: Goran Tešanović
Povodom ovog značajnog uspeha u plasiranju svoga rada u svetu, i nagrade za njenu višegodišnju posvećenost i odanost fotografiji, napravili smo kratki intervju sa Snežanom Knežević :
Kako je nastala ova fotografija?
– Fotografija je uradjena za porodični album, posle šišanja koje mojoj deci i nije baš omiljeni ritual ( smeh) . Na njoj je moj sin.Nisam imala neke ozbiljne namere sa njom ali čim sam je pogledala na komjuteru, znala sam da je posebna.
Kako je došlo do prodaje fotografije?
– Veoma mi se dopala fotografija pa sam je objavila na stranici FKV kluba čiji sam član, na svom fejsbuk profilu, i na sajtu 1x, koji objavljuje samo odabrane fotografije. Par dana posle objavljivanja dobila sam i-mejl sa ponudom da ustupim pravo na korišćenje ove fotografije u periodu od 2 godine za 5000 EUR.
Kako je internet pun raznih prevara, bila sam zaista skeptična oko cele priče, iako je naš kontakt bio zaista profesionalan, sve dok me nisu pozvali iz banke, posle date dozvole za korišćenje, da me obaveste o prilivu novca.
Ko su kupci fotografije?
-Kupac je Havas Worldwide, jedna od najvećih svetskih reklamnih agencija, a klijent je Deutsche Bank Group.
Da li si zadovoljna postignutim dogovorom?
-Naravno, ne toliko zbog novca koliko zbog satisfakcije da ono što radim zaista vredi. Dugogodišnji rad stoji iza ove fotografije. Fotografija je moja velika ljubav oduvek bila, ovo će svakako doprineti mom daljem profesionalnom razvoju u fotografiji.
Da li je tvoje dugogodišnje članstvo u FKV uticalo na tvoj fotografski razvoj?
– U početku da, jer kada sam došla u klub nisam bila sigurna da je ono što radim dovoljno dobro, a onda sam tamo naišla na potvrdu od iskusnijih i starijih članova kluba, da to što radim ima umetnički kvalitet. I to mi je dalo krila da još više i posvećenije radim. Kasnije su me porodične obaveze i rađanje dece malo odovojile od druženja u klubu svakog utorka, ali ću za to imati više vremena kada deca malo porastu.
Kakav je tvoj sadašnji odnos prema fotografiji?
– Za ove četri godine koliko sam u FKV prešla sam fazu od fotoamatera koji se bavi kreativnom fotografijom i izlaže je na izložbama, a koji nije živeo od fotografije, do fotografa koji ide profesionalnim stazama i kome je sada fotografija glavni izvor prihoda. Nadam se da ću uskoro i 100% vremena da posvetim fotografiji kao profesionalac u svom poslu.
Savet za ljude koje se bave fotografijom i voleli bi da postignu ovakav uspeh?
– Fotografišite ono što volite i na vaš način, i dopustite da to svet vidi. Danas je bar to jednostavno.
Svi u klubu smo ponosni na ovaj Snežanin uspeh. Ovo je sigurno potvrda da se i fotografija iz Srbije može prodati u svetu i da će tamo kreativnost naših autora biti cenjena. Naše je da se izborimo pojedinačno ili još bolje udruženi kroz foto klubove, foto asocijacije, Foto savez Srbije i druga udruženja fotografa za bolji status fotografije u Srbiji. Nezavisno od toga da li živimo od fotografije, ili ne, tj. da li smo profesionalci ili fotoamateri, kreativnost je stvar upornosti i rada i uz obrazovanje do potrebnog nivoa daće kvalitet koji će biti prepoznat i od strane drugih. Kao što vidimo isplati se uložiti u fotografiju, i treba poštovati svoj kreativni rad. a onda možemo očekivati da se vrati uloženo, kroz materijalnu dobit. Zadovoljstvo postignutim je uvek nagrada koja nas očekuje.
Ponekad se zapitamo kuda idu fotoaparti? Da li su oni postali ispunjena želja razmaženih fotografa? Zašto se sve to pronalazi, inovira da bi se podesili SAMO pet parametara od kojih zavisi svaka fotografija (blenda, vreme ekspozicije, daljina, žižna daljina, ISO osetljivost), a koji su se mogli podešavati ručno još od XIX veka, pa do današnjeg dana?.
Još pre dve godine kada sam kupio fotoaparat sa elektronskim tražilom, zaključio sam da je optičkom tražilu „odzvonilo“, i da će DSLR zameniti fotoaparati bez ogledala. Smatrao sam da se dešava još jedna velika evolucija (promena) u razvoju fotoaparata, ali mnogi mi nisu verovali. Danas verovatno i oni misle tako.
velikoformatni fotoaparat
Slična evolucija se desila krajem XIX i početkom XX veka kada su veliko-formatne fotoaparate sa mutnim staklom, na kom se uoštravalo, a koje je bile glomazne i nepraktične (jedan snimak, jedan plan-film ili foto-ploča), zamenili manji fotoaparati sa sa rol filmom (8-12 snimaka), a zatim i fotoaparati sa mutnim staklom, i ogledalom na posebnom vizirnom objektivu nazvani dvooki reflksni fotoaparati (TLR). Pokazalo se takođe sa rol filmom da se ne mora laboratorija nositi na snimanje. Fotografova oprema je postalo sve lakše za nošenje, što je bila velika dobit, na uštrb ne tako velikog gubitka u tehničkom kvalitetu snimka. Oni koji su imali konzervativniji pristup, ostali su da rade velikoformatnim fotoaparatom, iako je to imao smisla koristiti samo u specifičnim oblastima fotografije.
Dvooki refleksni fotoaparat sa rol filmom i kadrom 6×6 cm
Zatim se pojavila dvadesetih godina prošlog veka LEICA, i izbacila vizirni objektiv, ali i ogledalo, a ostavila samo objektiv za snimanje i napravila ga izmenjivim, i još jednom smanjila težinu fotoaparatu koristeći manji 35mm kino film (36 snimaka).
Klasični 35mm filmski fotoaparat bez ogledala
Ogledalo, ali sada pokretno, je ponovo vaskrslo u punom sjaju 60 i 70-tih godina u vrhunskim SLR aparatima, a drugi vizirni objektiv dvookih refleksnih kamera, više nije niko pominjao. Dobili smo vrhunske mehaničke fotoaparate, koje su pratile desetine različitih fiksnih objektiva od 6-2000 mm, sa puno prateće opreme vezane u jedan celovit sistem. Sa pokretnim ogledalom porasla je i veličina SLR fotoaparata u odnosu na Leica aparate. Dostupnost vrhunske opreme, posebno objektiva, koji su se pravili različitih maksimalnih blendi, za svačiji ukus i džep, omogućilo je ispunjenje fotogfrafovih želja da imaju sistem za svaku potrebu, što je imalo za posledicu da ponovo fotografi postaju manje okretni i pokretni, sa svom tom nagomilanom opremom.
SLR fotoaparat na filmu iz 70tih godina XX veka
Istorija se ponavlja, kažu mudri. Inovatori ne miruju, i spajaju više objektiva u jedan zoom objektiv, kao prvi korak u povećanju fleksibilnosti fotografa, i ispunjenju njegovih želja koje su često tehnički suprostavljene.
Prva želja: Što više foto-opreme da imam, a težinu da ne menjam, je bila želja koju je najteže bilo ispuniti. Druga želja: što manje podešavanja onih pet parametara koji utiču tehnički na sliku, i još ako može da ne razmišljam o njima, ali da budem krativan i dalje.
Ova druga želja je počela da se ispunjava sedamdesetih godina, pa su tada nastale automatike prioriteta blende (A), a zatim prioriteta vremena ekspozicije (S), pa su onda definisane pogramski (P), a kasnije sa digitalnom fotografijom je i to bilo previše za razmišljanje, pa su proizvođači automatizovali određivanje daljine (AF), napravili SCENA programe, gde samo zadaješ fotoaparatu šta želiš da snimiš, a on sve parametre prilagodi toj želji, i na kraju potpuna automatika sa prioritetom nerazmišljanja (AUTO). Najnoviji ART filteri, idu još korak dalje i pokušavaju nas osloboditi „laboratorijske obrade“ posle snimanja.
Moderno dugme za selekciju automatika fotoaparata
Čuvena Kodakova reklama: „Vaše je da pritisnete dugme, mi ćemo uraditi ostalo“, s kraja XIX veka, je danas maksimalizovana do krajnjih granica ne mešanja fotografa u fotografski zanat, pri tome predpostavljajući da se kreativnost neće izgubiti. Da li su u pravu?
„Vi pritisnite dugme, mi ćemo uraditi ostalo“ – Kodak
A onda, devedesetih godina XX veka, ulazimo u svet digitalne fotografije, i filmu se polako vidi kraj. Zamenjuje ga senzor i elektronika za memorisanje svetlopisa, broj zabeleženih snimaka od 100 -1000 a i više, prevazilazi film višestruko. Obrnuto proporcionalno tome je cena snimljenog kadra . Konačno su prvih godina novog milenijuma morali digitalnu fotografiju da prihvate svi, kada je senzor od 12 Mpx dostigao kvalitet filma, kod povećanja fotografije do izložbenog A3 formata.
Međutim digitalizacija nije uništila duh filma kod pojedinaca, već je samo ubrzala rad i povećala fleksibilnost na greške većini fotografa. Velika količina potrebnih filmova za obavljanje fotografskog posla je jednom memorijskom karticom eliminisana. Omogućava nam se da imamo više filmova različite osetljivosti uvek sa sobom, jednostavnom promenom ISO osetljivosti senzora. Još jedna davnašnja želja fotografska je ostvarena.
Memorijska kartica menja desetine filmova a nije osetljiva na X-zrake
Vratilo se i pomalo duha od velikoformatnih kamera u digitalnu fotografiju. Pravljena su pokretljivija i veća „mutna stakla“ za kadriranje u elektronskom obliku (LCD). Što veći senzor i LCD to kvalitetniji snimak i lakše za kadriranje, ali skuplji i teži za rad fotoaparat i uočljiviji fotograf. Zar to nije fotografska priča od pre sto godina : „Što veći film u inčima, to više detalja na snimku i kvalitetnije povećanje. A veće mutno staklo, omogućava lakše kadriranje“.
Čini se da su danas konačno dostignute sve želje fotografske o kojima se decenijama maštalo, i koje su svi želeli da ostvare pri radu. Navedimo ih ovde:
Lako kadriranje u velikom, svetlom tražilu (viziru) ili na svetlom mutnom staklu
Veliko povećanje negativa, sa što manje zrnatosti, a više sitnih detalja i oštrine na fotografiji
Kvalitetan film koji prikazuje mnogo detalja pri slabom svetlu i puno tonova sivog, a jeftin i dostupan
Puno različitih filmova po osetljivošću uvek pri ruci
Tačna i prirodna reprodukcija boja pri svim svetlosnim uslovima
Mnogo različitih objektiva, koji neće biti teški za nošenje, a velikog otvora objektiva
Fleksibilnost u promeni, i prilagođenje u okviru jednog kompaktnog sistema
Laka nadogradnju i kompatibilnost tog istog sistema
Uvek pri ruci sve (objektive, filmove, filtere …), ali da nije teško za nošenje
Da imam svog laboranta, pa da sam ne razvijam filmove i fotografije
I sve to da malo košta, i da mogu da sve sebi priuštim na početku bavljenja fotografijom
Želja za lepim izgledom i dizajnom nije uvek relevantna i objektivna želja, podložna je ukusu ličnom, modi vremena i markentinškom uticaju na pojedinca zato je ne navodim ovde.
Moderna digitalni fotoaparat sa elektronskim tražilom
Danas se te želje ispunjavaju i ostvaruju redom kako su navedene, na sledeći način:
Veliki svetlo elektronsko tražilo sa puno detalja i neprimetnim kašnjenjem, dobro vidljivo u svim uslovima snimanja čak i u mraku
Dostizanje velike rezolucije snimka od 16 do 36 Mpx na DSLR, a još i više u budućnosti omogućava velika povećanja sa puno detalja. Ugrađenim stabilizacijama u telu ili objektivu povećava se lakoća dobijanja oštre slike i u niskim svetlosnim uslovima ( i do 5EV nižim od ranijih) kad se fotografiše iz ruke, pa se i takve fotografije mogu mnogo puta povećati.
Mali šum senzora, neprimetniji od nivoa zrnatosti filma, i sa većom moći razlaganja, uz dinamički opseg od 14 EV koji beleži skoro sve najekstremnije svetlosne situacije
Vrednosti ISO osetljivosti od ISO 50 do čak ISO 416000 koje su odavno na granici besmisla njihove upotrebe
Stalno poboljšanje RGB filtera Bajerove (2×2) i Fuji EXMOR (6×6) matrice senzora i uvođenje balansa belog (WB), nekadašnja noćna mora fotografa koji rade u boji je otišla u zaborav.
Zadovoljenje 95% fotografskih POTREBA je danas ostvarljivo sa dva zoom objektiva koji pokrivaju raspon žižnih daljina od 14-400mm a zadovoljavajuće su svetlosne jačine. Objektivi sa ugradjenim asferičnim sočivima, sočivima malog indeksa prelamanja i najnovijim difrakcionim sočivima imaju poboljšanu moć razlaganja po celom kadru (naročito u uglovima) i smanjenu hromatsku aberaciju u odnosu na klasične objektive sfernih sočiva.
Kompaktan sistem malih dimenzija, koji sa poboljšanjem kvaliteta i smanjenjem šuma senzora, postaje još manji, kako se senzor smanjuje. Tu će uvek biti kompromisa na relaciji: potreban kvalitet – težina – veličina senzora -cena koštanja sistema
Proizvođači uvek naprave da vam izazovu potrebu da nadogradite sistem čak i kada vam to realno ne treba, jer vi razmišljate da od viška foto-opreme glava ne boli.
A fotoaparat, dva zoom objektiva jedan filter i jedan manji blic je sve što vam treba, a ako ste ekstremist onda još jedan fiksni objektiv ( riblje oko ili bar jedan sa blendom F:0,95 :)) U igru ulazi ozbiljno staklo-plastika da bi se smanjila težina kako tela tako i objektiva.
Hardware i softwer u fotoaparatu uspešno zamenjuju vašeg laboranta, koji se sada zove BIONZ III , Tru PIC IV i slično, a možda uskoro bude i R2D2, pa će te i vi kao fotograf biti nepotrebni. Da li to kuca budućnost na vrata, gde vi zamislite fotografiju, a R2D2 fotografiše umesto vas kada pritisne okidač. Kako će se tada odrediti autorstvo fotografije, ostaje da se vidi?Možda u nekom budućem EXIF fajlu ubace polje, u kom je zapisan i onaj koji je idejno zamislio fotografiju, jer će ostalo uraditi vaš robot-fotograf- laborant (RFL) fotoaparat, koji će zameniti vaš SLR fotoaparat.
Naravno cena svega će biti kao u srtipu „Alan Ford“ kod sir Olivera : „prava sitnica“ :), pa će početnik u fotografiji kupovati sve što mu treba i ne treba, da bi postao „veliki iskusni“ fotograf. Koga on zavarava?
Dodatni objektiv za mobilni telefon
E sad, gde se nazire nova budućnost? Možda se smeši u rukama svakog od nas koji držimo „pametni“ mobilni telefon ili tablet. Iz dana u dan, po svakoj od navedenih deset želja fotografovih, oni napreduju džinovskim koracima. Dostigli su rezoluciju filma, i danas su opremljeni redom fotoaparatima od 8 do 20 Mpx, a čak i 41Mpx. Senzor je mali, a sa tim i težina fotoaparata. Displej je skoro duplo veći od displeja DSLR-a (skoro 6″), a kašnjenje slike (procesuiranje) sve manje. Displej već sad liči po dimenzijama na mutno staklo velikoformatnih kamera, i dovoljno je lak i svetao, da nema potrebe za dodatnim tražilom u većini svetlosnih uslova. „Laborant-procesori“ (kako ih ja zovem) u njima su vrlo slični po funkciji onima u fotoaparatima, i polako ih dostižu u brzini. Ostaje samo pitanje izmene objektiva i šuma koji utiče na kvalitet fotografije. Šum će se vremenom smanjivati, kao i svih ovih 20 poslednjih godina, a neke od rešenja izmene objektiva na mobilnim telefonima se vide na fotografijama.
Veliki displej mobilnog telefona
Neko je pomeno dubinsku oštrinu? Pa ta ista priča traje od kada su počele da se zamenjuju velikoformatne kamere sa rol filmom, a ovaj sa manjim od 35mm, pa sve do danjašnjih dana. Aktuelizovana je sa digitalnom fotografijom na malim senzorima. Ali tu možda postoji opet digitalno softversko rešenje, koje će vremenom sve manje razlikovati od onog fizičkog koje definiše objektiv. Onog trenutka kad softver bude uračunavao parametre žižne daljine, daljine i blende na neoštrinu svih delića na fotografiji, tog trenutka će dubinska neoštrina kao kreativni element u fotografiji biti „oslobođena“ od objektiva, od koga sada zavisi. Objektivu će ostati samo ugao gledanja kao bitni element u kreativnoj fotografiji. Možda u budućnosti dobijemo dugme, kojim ćemo birati dubinsku oštrinu pri snimanju, kao što danas biramo blendu ili vreme ekspozicije. Nadam se da sam dobar prorok, iako nisam zapamtio Tarabiće.
Izmenjiva optika sistema mobilnog telefona pretvara ga u sistem-fotoaparat
Slično će se dogoditi u budućnosti i sa ekspozicijom. Onog trenutka kada je dinamički opseg senzora dostigao film, nije postojala razlika u korišćenju ekspozicije kao tehničkog i kreativnog elementa u digitalnoj fotografiji od one na filmu. Čak su je proširili na novo polje HDR-a, dobijenog uz pomoć softvera i više snimaka. Možda će jednog dana da bude senzor dinamičkog opsega iznad 20 EV, ( gde je +1 EV = +1 blenda ), pa će se izgubiti smisao merenja svetla i tačnog određivanja ekspozicije. Tada ćete softverski uzimati sa ekspozicione krive (curve u PS) onaj svetlosni opseg koji vam za vašu kreativnu fotografiju treba, slično kao što danas izrezom (crop) uzimate deo kadra koji odgovara vašoj zamisli. A snimat će se samo jedan snimak. Naravno i tada će postojati, i biti cenjeni fotografi koji će znati da pravilno eksponiraju, kao što i danas postoje oni koji znaju da kadriraju pri snimanju, bez kasnijeg izreza.
Mobilni telefon sa teleobjektivom na stativu
Da dodam na samom kraju, da će uvek biti onih koji neće preći na novu tehnologiju i tehniku sve dok ne budu gubili tlo pod nogama u kreativnom smislu. Ako starom foto-opremom budu iskazivali kreativno svoju ličnost, i budu imali dovoljno široko polje za eksperimentisanje, koje odgovara njihovom senzibilitetu, onda nema potrebe da bilo šta menjaju sa tehnološkim napredkom. I danas postoje ljudi koji fotografišu veliko-formatnim fotoaparatom ili kamera obskurom ( pinhole camera) ili koriste plemenite postupke XIX veka, poput cijanotipije i sl., i kreativno se izražavaju na taj način.
Kreativna fotografija ne zavisi od fotoaparata – davno je zaključeno.
Sa pokretnim slikama priča je slična, jer su one ionako nastale od starije dame fotografije, 70 godina kasnije.
.
Autor teksta:
Milovan Ulićević
Fotografije:
slobodni izvori sa interneta
Copyright:
Sva prava zadržava autor. Kopiranje teksta u celini ili delovima samo uz autorovu saglasnost.
Viši kurs fotografije Fotografskog kluba Vojvodina namenjen je naprednim fotoamaterima, umetnicima, novinarima i drugima koji žele da prodube svoje znanje u fotografiji i na školsko-metodički način se osposobe tehnički i likovno za izlagački i profesionalni rad. Posebna pažnja je usmerena na razvijanje individualnih potencijala polaznika i specifičnosti njihovog različitog senzibiliteta.
Predavači su najpoznatiji Majstori fotografije Foto saveza Srbije, renomirani umetnici sa velikim izlagačkim i profesionalnim iskustvom, dugogodišnji urednici fotografije renomiranih časopisa, i obrazovani fotografi sa dugogodišnjim pedagoškim iskustvom u vođenju škola za fotografiju i foto-kurseva, a pojedini su autori originalnih naučno-stručnih radova iz teorije umetnosti fotografije i fotografske tehnike.
U toku kursa polaznici će usvajati fotografski rečnik kojim će vizuelno artikulisati svoje ideje, emocije i namere. Izgradiće vlastite vrednosne poglede i kriterijume na likovnu organizaciju umetničkog dela. Razvijaće se ka istraživačkoj i kreativnoj fotografiji, bez šablonskih rešenja i ponavljanja često viđenih formi.
VIŠI KURS FOTOGRAFIJE FKV – plakat
PROGRAM VIŠEG KURSA FOTOGRAFIJE:
Ovo su oblasti Višeg kursa fotografije FKV. U svakoj ima po više tema koje se obrađuju. U zavisnosti od oblasti, one se obrađuju od 3-6 časova.
Moderna fotografija – kratak istorijski pregled
Film i tehnike analogne fotografije
Eksponometrija i densitometrija, Adamsov zonski sistem – napredne metode
Laboratorijska obrada filma i foto-papira.
Digitalna fotografska tehnika
Likovni elementi fotografije (linija, oblik, boja, tekstura, valer itd.)
Kompozicija u fotografiji
Analiza fotografske slike
Studijska fotografska tehnika
Portretna fotografija
Modna fotografija
Akt fotogrfaija
Ostale studijske tehnike (makro, stock, reklamna itd)
Dokumentarna i ulična fotografija
Prezentacija fotografije
Položaj uloga i pravci delovanja fotografije u XXI veku
Fotografske organizacije i izlagačka fotografija
Postoji mogućnost dopune tema sa:
18. Pozorišna i koncertna fotografija (znaće se do početka kursa)
PRIJAVA NA VIŠI KURS FOTOGRAFIJE:
Kurs je pod patronatom Foto saveza Srbije i na kraju uspešno završenog kursa dobija se certifikat Foto saveza Srbije o pohađanju Višeg kursa fotografije.
Kurs traje 4 meseca i časovi se sastoje od teorijskog i praktičnog rada na terenu, u studiju i laboratoriji i domaćih zadataka koji su obavezni.
Minimalalan broj polaznika za grupu je 8 a maksimalan 12.
Prijave se vrše isključivo na e-mail kluba: office@fkv.rs sa kratkim podacima o sebi i opisom koji ste prethodni kurs završili. Sva pitanja na ovaj mail sa naznakom “ Viši kurs FKV“
Za kurs je neophodno da polaznik ima vlastiti digitalni fotoaparat sa izmenjivom optikom, a koji ima manuelni mod. Poželjno je da polaznik ima i odgovarajući blic i analogni (sa filmom) fotoaparat, mada to nije neophodno, jer to može i pozajmiti kada ustreba, a biće par komada i na kursu.
Polaznici koji se prijave na kurs polažu kratki test provere osnovnih znanja iz fotografije, a koja su trebali naučiti pre sami ili na početnom kursu FKV, ili nekom drugom kursu. Neće biti primljeni u grupu oni koji ne poseduju osnovna znanja potrebna za viši kurs fotografije.
Potrebno je, da oni koji se prijavljuju za kurs, pri prijavi pošalju na mail: office@fkv.rs svojih 6-8 fotografija u jpg formatu u max rezoluciji 1200×800 pixela (3:2) ili 1200×900 (4:3 odnos strana)
Cena kursa se može uplatiti na tri rate da se plati na početku kursa, posle prvog i posle drugog meseca kursa. U cenu su uračunati filmovi, foto papir i foto hemija za deo kursa gde se radi analogna fotografija.
Članovi Mense Srbija i članovi FKV plaćaju 15% nižu cenu kursa od ostalih. Dokaz članska karta i plaćena članarina Mensi Srbija.
Prijave za kurs su do 10. novembra 2014. a test se polaže 11. novembra 2014. u 18h.
Zbog državnog praznika prijave su produžene do 12.novembra 2014. a test se polaže u petak 14.novembra 2014. u 18h. Svima koji su se prijavili obaveštenje za testiranje će stići na e-mail.
U slučaju prijave većeg broja kandidata od 12 položeni test i fotografije odlučuju o prijemu.
Na danas otvorenom najvećem sajmu foto-opreme u Evropi, Fotokini u Kelnu, jedna originalna inovacija je zapala za oko, i u razmišljanjima sluti novi put kuda će ići fotoaparati u budućnosti. Na svom štandu Olympus pokazuje prototip kamera modula „fotoapatara otvorene platforme“, koji je dizajniran u suradnji s MIT Media Lab. Rečeno je da je uređaj još uvijek u prototip fazi, tako da nema detaljnih specifikacija na raspolaganju, ali pretpostavljamo da modul dolazi sa 4/3 senzorom i da se upravlja kamerom preko Wi-Fi veze sa Android ili iOS mobilnog uređaja.
Modul fotoaparata
Na prednjoj strani, MFT bajonet objektiva vam omogućava da priključite širok izbor objektiva od Olympusa, Panasonica. Na vrhu ćete naći okidač i kontakt za blic, ali nema ekrana. Koncept se temelji na otvorenoj platformi i Olympus razvija SDK da omogući programerima da izgrade aplikacije za kontrolu modula preko „pametnih“ telefona. Tu je uvijek neka neizvjesnost oko potencijalnih načina upotrebe, pa kompanija ispituje javnost kroz projekat, da bi saznala koje su karakteristike koje bi potencijalni korisnici želeli.
Olympus modul kamera – poster konceepta
Dodatne informacije o projektu su na posteru iznad, a možete ići na internet stranicu zajednice „otvorene kamera platforme“ da naučite više o projektu i možete učestvovati u studiji ovog projekta.
(Osvrt na projekat jednog takmičara, kroz objektiv oka sa 24 blendina listića)
Ima li fotografije bez teksta koji je prati? To je pitanje koje sam sebi postavio. Već čujem odgovor milijardu i trista miliona Kineza kako daje odgovor na to pitanje svojom poslovicom „jedna slika govori hiljadu reči“. Mogao bih se sa ovim složiti kada je u pitanju kreativna fotografija da govori hiljadu reči, ali i onda to govori samo onom ko pokazuje i razume rečnik fotografske estetike. Inače, potrebno je upotrebiti manje ili više reči ne bi li se otkrila estetika nekom ko je početnik.
A šta je sa fotografijama koje opisuju neki događaj, naprimer Međunerodno takmičenje fotografa „24.kadar“. Tu je već druga priča i tu se moramo poslužiti rečima da damo informacije o tome šta? gde? kada? kako? zašto? i na početku svih KO?
To pitanje- ko je učestvovao? – je moguće jednostavno napisati rečima. I naš uvaženi hroničar fotografskih zbivanja u poslednjih nekoliko godina Dragan Babović, je to mogao uraditi. Ali kao fotograf i čovek željan saznanja, a saznanje se dobija kroz sumnju o postojanju istine, njemu reči nisu bile dovoljne, već je na pitanje – ko? – odgovorio sa hiljadu reči više.
Zato je Dragan Babović iz Beograda, pored odgovora na takmičarske teme, dao sebi u zadatak da odgovori fotografijom na pitanje ko su takmičari i pojedini članovi žirija koji su prisustvovali takmičenju. Odlučio se za portretnu seriju, kao moguću formu odgovora na zadatak postavljen sebi. Portreti takmičara bi oslikavali njihove karaktere i stanja u kojima ih je zatekao u toku takmičenja.
Njegova je zamisao da ih sve postavi pored iste lisnate pozadine, pa da onda, propuštajući njihov svetlosni lik kroz blendine listiće svog fotoaparata, ostvari dvostruku ulogu. Prvo odvojiće njihove likove od dešavanja na takmičenju i drugo pojačaće pažnju posmatrača na lik i karakter portretisanog. On ih brzim delovanjem, i molbom da upriliči njihov portret, dovodi u stanje gde bivaju zatečeni , ogoljeni od dešavanja, a zaokupljeni temama i dilemama takmičarskim, misleći i na to kako će žiri oceniti njihove fotografije.
Takvom serijom Babović vrlo jasno odgovara, ko su takmičari koji se bave kreativnom fotografijom , čineći ih ujedno važnim i poznatim, kao nekakve glumce ili političare, a ne kao fotografske takmičare, koji se „kriju“ iza svog fotoaparata, u ulozi „lovca“ na motive i nagrade koje dodeljuje organizator. Portreti nisu grupni (par ili više njih) jer bi ih onda doveo u međusobne veze, a to Dragan Babović ne želi jer ih posmatra kao kreativne individualce.
Njegov rad je za pohvalu iz još jednog razloga. On nije profesionalni portretista koji je došao na takmičenje da napravi portrete za neku daleku budućnost kada će oni biti poznati, a neki od njih citirati ovo takmičenje kao referencu u svojoj foto-biografiji. Već je on takmičar kao i svi drugi, kome nije žao da odvoji dobar deo svog ograničenog vremena na 24h za takmičenje, i posveti ga njima, doživljavajući ih kao kolege, drugove, dobre fotografe, a ne kao suparnike u takmičenju.
Dragan Babović je i Fotografskom klubu Vojvodina učinio značajnu stvar, napravivši im arhivu na koju se pre organizovanja takmičenja nije mislilo.
Milovan Ulićević
avgust 2014
PORTRETI KROZ BLENDINE LISTIĆE – SERIJA PORTRETA TAKMIČARA I NEKIH ČLANOVA ŽIRIJA TAKMIČENJA „24.KADAR“
Међународно такмичења фотографа „24. KADAR“ održano u Новом Саду od 15 – 17. avgusta 2014.
Победник је Игор Шљиванчанин, фотограф из Подгорице (Црна Гора)
Уметност није спорт, али се у многим уметничким дисциплинама, у које рачунам и фотографију, периодично организују такмичења која имају за циљ да код учесника побуде и пробуде њихове стваралачке потенцијале. Ти мечеви се обично одржавају у неком месту и то село или град би требало и те како да подржи идеју сакупљања десетина фотографа из земље и света који му могу оставити фотографска сведочанства непроцењиве вредности. Ко није чуо за Гучу, Ниш, Крагујевац, Нови Сад, Суботицу, Омољицу, по њиховим фестивалима музике, позоришта, филма или фотографије? Поред филмских сусрета и Нишвила, Ниш је захваљујући Ивану Тошићу и Миљану Петровићу пет година за редом био у средишту пажње фотографа због манифестације Фотофиниш, али је због недостатка уистину симболичне суме средстава, штафета предата ентузијастима у Новом Саду, који су ове године по угледу на нишки сценарио организовали сусрет фотографа под називом 24. кадар. Захваљујући новом тандему – Ранку Ђуровићу и Миловану Улићевићу, који је и председник Фотографског клуба Војводина, Нови Сад је у периоду од 15. до 18. августа био средиште фотографске уметности. Овом новим културним догађајем Нови Сад се после Стеријиног позорја, Егзита, поново нашао у средишту пажње културне јавности.
Идеју преузету од Нишлија, а у колегијалном договору са њима, Новосађани су разрадили на свој начин, те су преузимајући велики ризик, успели да организују такмичење фотографа из земље и целе регије, а све у славу самог Новог Сада. Међу њима сам се нашао и ја. Такмичари су изабрани путем посебне селекције која је извршена раније кроз сајберско жирирање. Сада су се фотографи окупили у Новом Саду да уживо прикажу своје способности да реализују 24 задате теме. Остављен им је рок од 24 сата, пола дана и пола ноћи, да жирију изложе по једну најбољу фотографију из сваке теме. Онда је уметнички суд од 24 члана требало да преко интернета, без знања ко су фотографи и које су њихове фотографије, гласа за најбоље фотографије оценама од нула до 15. Тако су добијени резултати који су изнедрили победнике у појединим темама, па су организатори на крају доделили награде свима који су освојили прво, друго и треће место у темама, односно освојили прва три места у укупном пласману. Они који су заслужено имали највише првих награда у појединачним темама су због укупног скора могли изгубити прво место у укупном пласману, што се и десило. Тако је у укупном збиру прву награду освојио млади фотограф из Подгорице, Игор Шљиванчанин. Иза њега је још млађа Мина Делић из Сенте, а треће место освојио је увелико познати фотограф из Новог Сада Јан Вало. Велико откриће је и млади македонски фотограф Ристо Арнаудов који је био први у многим темама, а освојио је четврто место у укупном пласману.
Будући да сам и сам био учесник ове одлично замишљене манифестације, имао сам прилику да гледам радове млађих колега фотографа одмах по њиховом снимању. Био сам изненађен и одушевљен свежим идејама, оригиналношћу, њиховом креативним помацима, који заслужују сваку пажњу и велико поштовање. Како сам у поход највише ишао са Игором Шљиванчанином, коме сам пре неколико година отварао прву самосталну изложбу фотографија у Милочеру, био сам сведок његовог истинског мајсторства. Рекао сам му да су Американци за многе смислили технологију (дигиталне фотографске апарате) која ће у судару са људима као што је он, који у себи крију урођен дар за фотографију, довести до сјајних резултата. У мојој шали са којом сам свима досадио да су младе генерације за нас старије практично нека врста ванземаљаца, има толико истине. Замислимо сцену која ће се дешавати кроз двадесет година, када ће неко дете које смо сликали у колицима које гура његова мама у центру Новог Сада заједно са нама као одрасла особа ићи истим тим градом у потрази за сценама и на крају направити боље фотографије од нас. Посебан угао гледања на стварност успела је да нам дочара Мина Делић, чије фотографије одишу оригиналношћу и креативним приступом.
ANALIZA „IN VITRO“
У првој теми „Новосадске разгледнице“ ја сам освојио трећу награду. Нисам желео да прикажем Нови Сад на класичан начин – лепа архитектура, репрезентативне зграде, сређен урбани пејзаж, већ сам искористио балоне од пене који је правио један улични продавац да кроз њих прикажем атмосферу која влада на главном градском тргу. У њу сам сместио фотографа који се ту нашао, пуно родитеља са малом децом и, наравно, обавезну Градску кућу у позадини која је посебан бисер и симбол новосадске архитектуре. Другу награду је освојила фотографија даровите Маше Цвијановић која је путем вертикалне црнобеле фотографије приказала историјску и културну слојевитост овог града. Прву награду освојио је Арнаудов са ноћним пејзажем града у којем доминирају Петроварадински мост, и рефлексија карактеристичне градске архитектуре у мирној води плавог Дунава. Наш поглед до тог пејзажа пуног љубичасте боје, у првом плану води широк кривудави пут осветљен комплементарним ноћним жутим светлом.
Risto Arnaudov – Novosadske razglednice
Друга тема „Младост је радост“, била је велики изазов за многе. Трећу награду освојио је Шљиво – Игор Шљиванчанин са усправном фотографијом у боји на којој дете у наручју оца успева да распрши балон од сапунице. Другу награду освојила је моја фотографија са такозваним клустером од балона од сапунице за коју се бори једна девојчица на градском тргу. Прву награду је добила Мина Делић са невиним осмехом девојчице коју је сместила на жуту столицу тако да заузима сам центар слике.
Mina Delić – Mladost je radost
За многе је тема „Архитектуре“ изгледала веома лако, па се нису много трудили. Али су прве три награде заслужено освојили Ристо Арнаудов који је из жабље перспективе снимио врх катедрале у центру у мору облака, па изгледа као да се она успиње ка небеском рају. Сличну али модернију фотографију, као и савременију архитектуру снимила је Ивана Тодоровић која је освојила другу награду. Прва је припала Јану Валу за фотографију са одличном композицијом у којој је комбиновао хоризонтални (ниски) и вертикални (високи) део зграде, у чијим се правилним прозорима огледа небо са облацима.
Jan Valo – Arhitektura
„Историја“ као тема није била толико занимљива многима, али су победници бриљирали. Трећи по реду Дејан Катасић је успешно повезао главу скулптуре посвећене железничару и таблице Југословенске железнице у позадини. Другу награду је освојила опет Мина Делић, која је користећи дугу ескпозицију младих који шетају испред заставе са ликом Че Геваре успешно приказала енергију и динамику његове борбе. Јан Вало је историју обрадио минималистичким приказом две лобање смештене између камених плоча које симболизују епохе.
Jan Valo – Istorija
Зебре за прелазак пешака преко широких новосадских булевара заузимају главно место на све три награђене фотографије на тему „Градска гужва“. На све три фотографије су зебре и ноге пешака, с тим што је трећенаграђени Ристо Арнаудов бројне пешаке снимио из доње перспективе, другонаграђени Шљиво из полуптичје у благом slow motion-у, а првонаграђена Мина Делић на посебан начин. У првом плану четири петине хоризонтале широких штрафти беле зебре, а на врху кратке вертикале ногу пешака који чекају зелено светло.
Mina Delić – Gradska gužva
Игор Шљиванчанин се опет послужио дугом експозицијом снимајући са врха зграде (стајао је поред мене) једну градску раскрсницу, те је за ту фотографију добио трећу награду на тему „Саобраћај“. Питао сам га како је по сунчаном дану успео да добије споре покрете и развучене слике аутомобила у покрету, а он ми је открио да се служио посебно тамним филтером. Друго место је освојио Бојан Џодан са фотографијом бициклисте који се рефлектујеогледа у води, а прво место Ристо Арнаудов са ноћном фотографијом црвеног аутомобила снимљеног заиста мајсторски у комбинованој техници панинга и дуге експозиције, постигавши ефекат покрета у пуном значењу те речи.
Risto Arnaudov – Saobracaj
Тема „Графити“ је данас у свету једна од најексплоатанисанијих мотива. Наизглед лака, седнеш негде и чекаш да поред неког графита да прође човек, и то је то. Али, не, увек има фотографа који и у таквој теми кажу реч више. Таква је Ивана Тодоровић која је, по мени, дала највише фотографијом графита великог црног ока јарко црвене дужице, а лево од њега простире се панорама Новог Сада у чујем се срцу провлачи једна јарко црвена вертикална линија. Ивана је за ову сјајну фотографију добила друго место. Трећу награду је освојио Јан Вало са графитом у коме приказује маленкост и усамљеност човека, а прву Ристо Арнаудов са графитом великог портрета пса поред степеница којима промичу патике на ногама случајног пролазника.
Risto Arnaudov – Grafiti
Ивана Тодоровић је дала још једну перфектну фотографију у теми „Портрет“, освојивши треће место. У излогу је снимила старијег човека који сетно гледа у даљину док се у стаклу рефлектује покретна фигура његове вршњакиње. Друго место припало је младом али веома перспективном фотографу из Македоније Зорану Шекерову за фотографију старог Рома који живи у огромној водоводној цеви. Његов тужни поглед скрштених руку просто изазива сузе. Ова фотографија била је виђена од многих фотиографа као прва. Прву награду је добио, међутим, сасвим заслужено, наравно, Игор Шљиванчанин за портрет сликара у његовом атељеу. Док он држи у руци нечију фотографију, чији лик због провидности такође видимо, њега са штафелаја и полица гледају уљани портрети које је он сликао. Четири у један је био прави погодак који је Игору осигурао убедљиву победу.
Igor Sljivančanin – Portret
„Све боје воде“ је тема која је изгледала прво тешко, а потом лако, али су победници показали снагу свог асоцијативног система. Треће место освојио је Јарослав Кралик са пластичним флашама разних боја које плутају око једног речног брода. Друго место Ивана Тодоровић са сјајном фотографијом ноћног пецароша на жутој обали Дунава изнад кога се у две и по трећине слике у води пресијавају љубичасте и дугине боје светала са моста и Петроварадина. Прво место заслужено опет осваја даровити Игор Шљиванчанин са ногама које трче кроз бару у којој се огледа градски трг и Градска кућа Новог Сада, фотографија пуна покрета, текстура и сјајне композиције снимљене из жабље перспективе.
Igor Šljivančanin – Sve boje vode
„Супротности“ су инспирисале Ристу Арнаудова да сачини хаику фотографију светлости и таме, представљајући их кратко и јасно кроз угао врха једне зграде, добивши за то трећу награду. Другу је добила Мина Делић супростављајући ред који влада у горњем делу зграде где се нижу три бела прозора пуна цвећа, нереду у доњем делу где једна стара жена живи у хаосу. Прво место освојио је перспективни Милош Чубрило, млади фотограф из Новог Сада, супростављајући велике дубоке кожне ципеле једног пролазника (то сам случајно био ја) маленим голим ножицама још мањег Рома.
Milos Čubrilo – Suprotnosti
Тема „Градске баште“ није била баш најјаснија, боље да је у загради садржала одређење да се ради о баштама угоститељских објеката а не о баштама у двориштима или парковима. Но, у сваком случају, једна од тежих тема, управо због те дилеме. Треће место је освојиола Соња Ђапић, млади фотограф, са фотографијом јарко обојених столица и карираних столњака, који просто позивају да седнете у ту башту. Друго место освојио је Игор Шљиванчанин који је у сличан амбијент увео и лепу конобарицу која простире један столњак на позадини осликане фасаде кафане. Прву награду сам освојио ја са фотографијом снимљеном из птичје перспкетиве. Док девојка седи сама за столом у празној летњој башти у којој се нижу столови читајући отворени „мени“, поред ње пролази један момак. Сцену сам режирао тако што сам замолио конобарицу да седне доле, прекрсти ноге и чита, те да чека док ми не наиђе неки човек, што се веома брзо и десило. Жао ми је што нисам имао бољи положај да се види више столова, али шта је ту је. Фотографија је пуна текстура где графичку вредност даје игра округлих столова и правоугаоних плоча улице.
Dragan Babović – Gradske bašte
Млади фотограф Милош Станојевић је освојио трећу награду за заиста верло занимљиву тему која је гласила „Модни путоказ“. Он је снимио ћелаву лутку у излогу чије су трепавице спале за степен ниже носећи тако неку велику тугу, док се у стаклу огледа град у ноћи. Друго место припало је Јану Валу који је дочекао да испред сјајне рекламе за женски парфем Булгари са којим у руци позира млада манекенка вреле шпанске крви, пролази једна старија и веома културна новосадска госпођа. И док је млада Шпањолка још обасјана сунцем у јарко црвеној хаљини, госпођа се налази у делу живота где је сунце већ на заласку у плавој хаљини. Тако нам је фотограф само једним јединим притиском на окидач свог фотоапарата испричао много дубљу причу него што изгледа а кроз јако изражене ликовне елементе у којима и топле и хладне боје саме за себе приповедају. Прво место припало је успешно режираној фотографији Мине Делић, која је у једна отворена врата поставла згодног младића, голог до појаса, ставила му у руке букет цвећа и рекла му да гледа у недоглед, док са великог белог зида зграде гађа једна стрелица право у њега. Латински изглед младића са шареном марамом око врата је аргумент више, који је талентованој Мини Делић донео ову вредну награду.
Mina Delić – Modni putokaz
Зоран Шекеров је добио трећу награду на тему „Кровови“, приказавши борбу површина и линија познатих Петроварадинских кровова. Друго место освојио је Јан Вало заиста предивном композицијом трогуластог прочеља зграде са округлим прозором у првом плану. Иза су велике стрме падине крова прекривеног црвеним бибер црепом, дајући илузију неког прекоокеанског брода који се пробија према нама који стојимо у градској луци. Прву место припало је опет Мини Делић која је на кров сместила девојку која изгледа као да седи на прамцу чамца који плови узбурканим морем од старих новосадских кровова.
Mina Delić – Krovovi grada
Тема „Светла Новог Сада“ исто тако може бити схваћена на више начина, па су људи тако и одговарали на њу. Најуспешнији су били Милош Станојвеић са ноћном панорамом Новог Сада и моста, гледаног са Петроварадина. Друго место сам освојио ја са фотографијом у гегенлихту, тј. са дугачком сенком бициклисте на плочнику великог градског трга, а прву место освојила је Мина Делић са момком који стоји испод старог новосадаског канделабра, призивајућу у мени стихове старе баладе „Стоји на углу петролејска лампа и лије светлост црвенкастожуту“, иако је овде светлост зеленкастожута.
Mina Delić – Svetla Novog Sada
Тема „Забава“ није било нимало лака. Треће место освојио је Ристо Арнаудов са паром који игра у ноћи, друго место Мина Делић са дугом експозицијом играча снимљених одозго, а прву Игор Шљиванчанин са фотографијом два дечака која се играју радосно скачући у вис на позадини фасаде неке самопослуге на којој су насликане силуете људи и деце.
Igor Šljivančanin – Zabava
„Лето у граду“ донело је познатом новосадском аутору Снежани Лукић заслужено прво место. Она је из висине снимила ретке купаче на Дунаву, који стоје у одличном распореду, а црни пас који чека да полети лоптица којом се два дечака добацују даје слици посебно леп нагласак. Друго место је освојио Игор Шљиванчанин са црно белом фотографијом дечака који рукама разбија балон од сапунице, а треће Соња Ђапић са купачима који леже на бетонским клупама поред Дунава.
Snežana Lukić – Leto u gradu
Бојан Џодан је добио прву награду на тему „Емоција“ коју би лепше било рећи на српском „Осећање“, са фотографијом веселе девојчице која у рукама носи једно лепо дете широког и искреног осмеха. Друго место припало је Зорану Шекерову за уличног пијанца који је дочекао јутро у загрљају своје гитаре са празном конзервом пива. Треће место је освојила Жељка Алексић са црно белом фотографијом уличних портрета замишљене жене и младог мушкарца за које би се због изузетне сличности могло наслутити да су мајка и син.
Bojan Džodan – Emocije
Бела штрафта која по дијагонали сече асфалт донела је Игору Шљиванчанину прву наградуи на тему „Линија“. Другу награду сам освојио ја са рекламном линијом на некој самопослузи која води потенцијалног купца према улазу. Треће место припало је Мини Делић за белу линију ивичњака коју у даљини прескачу две ноге пешака.
Igor Šljivančanin – Linija
Прву награду за тему „Јутро“ заслужено је добила Ивана Тодоровић која је снимила једну даму која на првом јуатрњем сунцу на својој тераси чита књигу. Ова уметница зналачки води наш поглед бројним дијагоналама са доњег левог ка горњем десном углу, користећи фуге између фасадних плоча лепе текстуре, на новој модерној згради. Оне се настављају бројним паралелним линијама металне ограде терасе на којој седи дама која чита. Друго место сам освојио ја са фотографијом пролазнице која хита празним тротоаром. Снимио сам је са прозора Хостела 021 у коме смо спавали. Намерно сам снимио шири план тако да се у горњем делу види велика пругаста тенда са облим таласастим завршецима, испод ње ритам од прозора на суседној згради. Направио сам неколико снимака чекајући да ми пролазница у белој кошуљи прође преко тамне позадине врата на суседној згради. Треће место освојила је усправна фотографија Ристе Арнаудова која приказује силуету старије жене у раскораку, која некуд жури, док у позадини свиће зора на Петроварадину и Дунаву.
Ivana Todorović – Jutro
Милош Чубрило је за фотографију пара који држи други пар паса, заслужено освојио треће местона тему „Пар“. Другу награду је понео Бојан Џодан са фотографијом девојке и младића који свако за себе телефонира на сред улице. Прва награда је отишла у руке Ристе Арнаудова. Он је направио фотографију за памћење. У даљини се двоје грле, а изнад њих велико небо. У првом плану је велико поље траве и зидина тврђаве које води поглед до љубавног пара који на хоризонту испреда своје приче.
Risto Arnaudov – Par
Прво место на тему „Ритам“ добио је Никола Бранковић, фотограф из Бољевца, за фотографију низа рукава мушких одела у радњи чији ритам наглашавају добро уочена и наглашена дугмета. Другу награду је осовјио Јан Вало са каскадама које воде поглед ка крсту, док је треће место освојио Игор Шљиванчанин који је ритам пронашао у тамним силуетама елегантних стубова за осветљење који се правилно нижу на Петроварадинском мосту преко кога пролази и по која људска фигура.
Nikola Branković – Ritam
„Да сам жаба видела бих“ је сигурно најмаштовитија тема коју су смислили организатори. Нису је назвали једноставно жабљом прспективом него су додали и мало духа и врцавости, па су се многи фотиографи потрудили да на њу боље одговоре. Био сам уверен да ће победити Игор Шљиванчанин. Мислио сам да од његових ногу које прескачу бару и торањ Градске куће, што се огледа и у мирној води, не може дати бољи одговор на задату тему. Али жири је сматрао друкчије, па је Шљиво освојио другу награду, а Јан Вало заиста заслужио прву са фотографијом обруча са мрежом ка коме путује лопта са намером да прође кроз кош. Јан је ову фотографију снимио заиста из посебног угла, изузетно је графички нагласио, али обезебдио и богат садржај пун симболике. Треће место освојио је Арнаудов са фотографијом ногу пешака који чекају у реду снимљених из доњег угла.
Jan Valo – da sam žaba video bih
Са темом која се звала „Број“, ја сам освојио треће место, приказавши електронски број на лифту који је уместо обичног белог зида смештен у чудне вертикалне стубиће тамних боја са пуно текстура. Друго место припало је Игору Шљиванчанину који је снимио голуба на једној уличној канти за ђубре на којој је крупним бројевима исписана година далеке будућности 3001, наговештавајући шта нас онда чека. Прва награда је више него заслужено припала сјајном новосадском фотографу Јану Валу, који је свој стилски исписан број пронашао на белој усправној шлајфни зида која пресеца леву половину жутог зида на коме је вентилациони круг, и десну на којој се нижу углови смеђег дрвета једне богато опремљене градске капије.
Jan Valo – Broj
Најтежа тема која је за многе такмичаре била чак и проблем је она под називом „Лакше је радити у групи“. Најинтелигентније решење, које нам је просто било ту пред носом, а нисмо га се сетили, је пронашао новосадски фотограф Милош Чубрило, сликајући управо своје колеге фотографе у огледлау лифта, где нам је свима дао лекцију да је заиста лакше радити у групи. Друго место освојила је Мина Делић са фотографијом дрвосеча што тестеришу дрво, док их из позадине посматра бака која у наручју држи унука. Прво место освојила је Новосађанка Маша Цвијановић са црно белом фотографијом старих боћара који уживају у овој традиционалној далматинској игри.
Maša Cvijanović – Lakše je raditi u grupi
Ако се мало вратите на овај текст, видећете да сам у многим приказима фотографија поменуо именицу град. Тај град се у овом сусрету фотографа из земље и бивших република зове Нови Сад. Он је био неизбежан декор а често и главни јунак сваке фотографије и то је оно што би организатори требало да имају на уму када буду припремали ново дружење наредне године, јер се са таквим аргументима лакше могу намакнути средства да се људима обезбеди још бољи услови за рад.
Ја сам освојио укупно пето место, погледао и како је жири гласао за моје фотографије, и установио да су ме, не знајући да су то моје фотографије, оцењивали крајње објективно и да су се моје фотографије цениле у просеку уједначено. Има и изузетака које ћу овде са разлогом навести. Наиме, чланови жирија су људи који, као и сами фотографи имају свој посебан укус, те су једну исту фотографију неки оцењивали највишом оценом 15 а неки само нулом. Иако ово изгледа потпуно лудо и неправилно, ако би заузели став да је добра фотографија увек добра фотографија, испоставиће се да то није баш тако, тј. није довољно добра за све. Процењивање и оцењивање фотографија није спорт чији је циљ победа, где број датих голова означава апсолутну вредност. Уметност је нешто више од тога, мање материјално а више духовно. Но то је за другу дискусију. Ипак, користим ову прилику да упоредим ово оцењивање са оним које се примењује при давању звања у Фото Савезу Србије, где се дешава да кандидат добије пролаз код четири а од једног не, или је однос гласања три према два. Мени ту нешто није у реду. Бацам светлост рефлектора на ову појаву, јер би то могао бити изванредан повод за разраду културних дешавања као што је 24. кадар у Новом Саду. Било би занимљиво после такмичења организовати и трибину на којој би аутори могли од чланова жирија добити сувисло објашњење како је једна фотографија од неких оцењена највишом а од других најнижом оценом. Крајњи циљ би био наук за следећи пут. Нису криви чланови жирија, и они су, осим што су остварени аутори, само људи. Говоримо о истим критеријумима, али нико нема исти критеријум. Уколико би било скупо организовати присуство свих чланова жирија, мислим да би сами фотографи такмичари могли да међусобно проанализирају оцене жирија и да размене своја искуства.
Зашто то говорим, зато што су и сами фотографи када су стајали пред сопственим фотографијама које су обрађивале исту тему, били у дилеми коју да изаберу и прикажу као најбољу. Они су били сами себи свој сопствени жири. Многи су питали колеге око себе, па су у томе имали велику помоћ. Ипак је свако ко себе држи за аутора изабрао оно што је сматрао да му је најбоље, али је тиме, како ће се показати, и сам себи унапред пресудио. Оно што за мене остаје као отворено питање, на које ми нико не може дати чврст одговор, је то да се подршка чланова жирија, који су то што јесу управо због онога што су као аутори остварили, често веома разликује, па такмичар нема за убудуће сигуран оријентир. Но, ма како ово изгледало као вечно отворено питање, на које нико не може да пружи коначан одговор, ту заправо и лежи чар оваквих догађања. Ја ћу то дефинисати као непредвидљивост, као дозу среће, или што би се спортским речником рекло „лопта је округла“.
Укупан утисак је да је племенита идеја организатора доживела потпуни успех, без обзира на ситне бољке које су унапред урачунате у ризик. Наиме, један од учесника Вијетнамац Нгујен, који је приликом квалификација био први по рангу, од српских власти није могао да на време добије визу, те се оправдано није могао појавити. Није се појавила ни једна Чехиња Јана Лили Клајснер. Тиме је Србија изгубила једно, сигуран сам, ретко виђење града и људи Новог Сада, а и прилику да то виде пријатељи тих фотографа у њиховим земљама. Потом, због годишњих одмора, уместо 24 било је 20 чланова жирија. На жалост одличан фотограф Сања Крњајић није због спорог подизања фотографија успела да у року пошаље своје радове, па је сав њен труд, на жалост пао у воду, бар што се тиче такмичења.
Ранко и Милован су учеснике на време обавестили да се фотографије могу слати одмах по снимању тако да је било доста времена за upload, али су сви то чинили у последња два сата, између 18 и 20 часова, с обзиром да је такмичње трајало до 16 часова, после чега је велики материјал требало унети у рачунар, потом разврстати по темама и изабрати најбоље. Ово је наук и за учеснике и за организаторе да се следеће године те ствари посебно пажљиво назначе сваком поједином аутору, јер, признајем, и ја сам очаран лепотама Новог Сада, просто лебдео између неба и земље, па сам пропустио не само да чујем већ и да вечерам у заказано време. Због тога са припремама за следећи сусрет фотографа треба отпочети одмах и радити на томе систематски и лагано пуних годину дана. Пријему и међусобном упознавању фотографа такмичара, од којих се већина први пут сусреће, те давању важних упутстава треба посветити већу пажњу.
Када је реч о темама, мислим да су оне биле разноврсне и лако схватљиве за фотографе. Оне које у себи садрже већу општост, као што су архитектура, историја, лето у граду, градска гужва итд. чиниле су се многима лакшим па су многи фотографи водећи се правилом „лако ћемо“ пропустили да и у њима покажу већу креативност. За њих су оне теме које су имале конкретан задатак представљале већи изазов, као што је нпр. тема „Да сам жаба видео бих…“ у којој је победио Јан Вало испред Игора Шљиванчанина.
Желео бих да похвалим љубазну домаћицу и домаћина Хостела 021 у Новом Саду, који су нам пружили леп смештај, а који су решили да га за следећу годину и побољшају. Похвалио бих посебно главног спонзора Туристичку агенцију АВЕНИЈА ПУТОВАЊА и Јасну Бјанко, која је имала довољно слуха да обезбеди главну победничку награду – бесплатно летовање у Грчкој за две особе у трајању од 10 дана. Другу награду – седмоинчни таблет уређај је обезбедио Институт за заштиту на раду. Студио Бечкерек је доделио 15 вредних и изузетно луксузно одштампаних монографија, а вредне поклоне у виду монографија обезбедили су и Туристичке организације Града Новог Сада и Војводине. Ресторан Централ Паб је обезбедио доручак и вечеру (мада је могао да да и известан попуст фотографима за веома много испијених пића), Магазин Рефото из Београда неколико годишњих претплата, Биг принт из Београда штампу фотографија у великом формату. Хвала и осталим спонзорима као што су Менса Србије, БМ фокус Нови Сад, Canon Foto Lab Нови Сад и.
Крај ове приче је наставак са почетка. Фотографијом се данас сигурно бави највећи број људи у свету. Највише њих су туристи који трагају за новим визуелним доживљајима. Није далеко од суштине да се у оваквим добро смишљеним догађајима у позадини може подвући јак туристички садржај. Да су градске власти мудре, као што су способне да освоје своја државничка места, искористиле би прилику да од 24 одлична фотографа из земље и света за свој град и своју земљу обезбеде вредна фотографска дела. И све то за заиста симболична средства, која се иначе троше на тривијалне ствари. Штета је да се на крају од свих победничких фотографија не изда монографија која ће сведочити о месту и времену свога настанка.
Будући да су се сада фотографи окупили у Новом Саду, а не у Нишу или Београду, то је била прилика да они својим делима оставе вредан траг у времену баш овог града. Овде не мислим само на тему разгледнице, већ на све фотографије које Нови Сад имају као своју неизбежну позадину (његове тргове, архитектуру, фасаде, споменике, излоге, паркове, људе који нешто раде, саобраћај, моду тог времена, и сл.). Све те фотографије су вредна сведочанства о једном времену које је, док ово пишем, већ одавно прошло, али је захваљујући фотографима остало записано за будућност.
Драган Бабовић
Београд, август, 2014.
ZAHVALJUJEMO SE AUTORU DRRAGANU BABOVIĆU NA OVOM DIVNOM PRIKAZU TAKMIČENJA I ANALIZI FOTOGRAFIJA.
Pobednici međunarodnog takmičenja 24.KADAR - Foto: Darko Dozet
Međunarodno takmičenje 24.KADAR završeno je dodelom nagrada u galeriji „Rajko Mamuzić“ u Novom Sadu. Tri dana druženja od 15-17. 08.2014. od kojih je 24 časa između petka u 16h i subote u 16h trajao fotografski „lov“ na motive kroz grad Novi Sad. Finalisti takmičenja, njih dvadeset četri, trudilo se da nadmaši sebe i napravi što bolju fotografiju na 24 teme, koji kako kažu takmičari nisu bile preteške, ali su baš zato zahtevale da fotografi pronađu što originalniji pristup, ne bi li se izdvojili od drugih, i tako bili zapaženi od dvadeset četri člana međunarodnog žirija.
Pobednici međunarodnog takmičenja 24.KADAR – Foto: Darko Dozet
Naravno nije samo takmičarski duh i želja za pobedom i nagradom bila jedina misao koja je zaokupljala takmičare, jer ipak je to umetnost koja se ne može do kraja kvantiitativno opisati ocenom. Zato je druženje, razmena iskustva i znanja o fotografiji, upoznavanje grada i ljudi svakako bio primarni razlog zašto su učestvovali na takmičenju i zašto su došli u Novi Sad. Mnogo je zanimljivih priča koje su nastale na takmičenju i koje će se prepričavati godinu dana do sledećeg takmičenja. Jedna od najinteresantnijih je ta, kako je fotografkinja Mina Delić imala peh da joj se fotoaparat pokvari pred finale i ostane u servisu, a onda je ona sa pozajmljenim fotoaparatom od fotoreportera „Večernjih novosti“ Darka Dozeta, koji je pratio sve vreme takmičenje, odradila sve teme, i na kraju osvojila drugu nagradu u sveukupnom plasmanu. I da parafraziram velikog pesnika – u rukama dobrog fotografa „svaka puška biće ubojita“ i ne igra ona najveću ulogu već oko.
U kvalifikacijama su učestvovali takmičari iz šest zemalja Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Češke, Vijetnama i Srbije. Nažalost i pored velike želje da dođe takmičar iz Vijetnama Ngujen nije uspeo da dođe zbog problema sa dobijanjem vize, kao ni takmičarka iz Češke Jana Lili Klajsner, koja nije naišla na razumevanje njenog poslodavca za hobi kojim se bavi, pa nije dobila obećani godišnji odmor na vreme. Tako da su u finalu takmičenja su učestvovali sledeći takmičari:
1
Bojan Dzodan
Beograd – Srbija
2
Damir Omerović
Novi Sad – Srbija
3
Dejan Katasić
Novi Sad – Srbija
4
Dragan Babović
Beograd – Srbija
5
Igor Sljivancanin
Podgorica – Crna Gora
6
Ivana Todorović
Beograd – Srbija
7
Jan Valo
Novi Sad – Srbija
8
Jaroslav Kralik
Kovačica – Srbija
9
Marija Pavkov
Beograd – Srbija
10
Masa Cvijanović
Novi Sad – Srbija
11
Milos Stanojević
Ćuprija – Srbija
12
Mina Delić
Senta – Srbija
13
Nikola Branković
Boljevac – Srbija
14
Predrag Ignjatović
Beograd – Srbija
15
Risto Arnaudov
Đevđelija-Makedonija
16
Sanja Krnjajić
Travnik – Bosna i Herceg.
17
Sinisa Vendlener
Petrovaradin – Srbija
18
Snežana Lukić
Novi Sad – Srbija
19
Sonja Djapic
Novi Sad – Srbija
20
Vladica Adamov
Zrenjanin – Srbija
21
Željka Aleksižć
Knjaževac – Srbija
22
Željka Gavrilović
Valjevo – Srbija
23
Zoran Stoiljković
Bor – Srbija
24
Zoran Šekerov
Skoplje – Makedonija
Međunarodni žiri sastavljen od eminentnih majstora i kandidat majstora fotografije, profesora fotografije, akademskih slikara, grafičara i dizajnera iz Grčke, Bosne i Srbije je odgovorno ocenio fotografije, a glasalo je svih dvadeset četri člana. Žiri je neznatno promenjen u odnosu na kvalifikacije, jer nekoliko članova nije bilo u mogućnosti da glasa 16. avgusta od 20h do sledećeg dana u 9h, kada je bio krajnji rok za predaju fotografija.
REZULTATI TAKMIČENJA
U prisustvu velikog broja gostiju, sponzora, novinara i televizijski ekipa, takmičara, jednog broja članova žirija i novosadskih ljubitelja fotografije dodeljene su u nedelju 17. avgusta 2014. u 12 časova sledeće nagrade:
Sveukupni pobednik takmičenja je Igor Šljivančanin profesionalni fotograf iz Podgorice (zaposlen kao fotograf Skupštine CG) – Crna Gora sa osvojenih 2856 bodova. On je osvojio prvu nagradu desetodnevno letovanje za dve osobe u Grčkoj koje dodeljuje turistička organizacija iz Novog Sada „Avenija putovanja“
Pobednik Igop Šljivančanin iz Podgorice dobija vaučer „Avenije putovanja“
Drugo mesto u ukupnom plasmanu osvojila je Mina Delić fotografkinja iz Sente – Srbija sa osvojenih 2634 bodova. Ona je osvojila 7 inčni tablet sa Android OS koju dodeljuje „Institut za zaštitu na radu“ iz Novog Sada. Mina je osvojila i nagradu za fotografiju sa najviše bodova od strane žirija. Za fotografiju „Krovovi“ dobila je 205 bodova.
Drugo mesto za Minu Delić iz Sente – Srbija
Treće mesto u ukupnom plasmanu osvoio je Jan Valo iz Novog Sada – Srbija sa osvojenih 2548 bodova. On je osvojio godišnju pretplatu na REFOTO časopis za fotografiju i 10 povećanja izložbenog formata 30x40cm koje dodeljuje „Canon foto lab“ iz Novog Sada
Treću nagradu dobio je Jan Valo iz Novog Sada
.
Na takmičenju su obrađivane 24 teme i to:
Novosadske razglednice
Mladost je radost
Arhitektura
Istorija
Gradska gužva
Saobraćaj
Grafiti
Portret
Sve boje vode
Suprotnosti
Gradske bašte
Modni putokaz
Krovovi grada
Svetla Novog Sada
Zabava
Leto u gradu
Emocije
Linija
Jutro
Par
Ritam
Da sam žaba video bih
Broj
Lakše je raditi u grupi
Tri prvoplasirana autora po temama dajemo u prezentaciji koju možete pogledati zajedno sa fotografijama:
IMPORTANT !!!! EXTENSION OF APPLICATION FOR A FEW DAYS 24.KADAR. Due to request of photographers from abroad, that the deadline for submission of photos for qualifications was short, also due to the delayed instruction for foreign exchange payment by our bank, organizing committee has extended the deadline for submission of photos for qualifications for international competitions 24.KADAR 4th of July in 2014.
VAŽNO !!!! PRODUŽETAK PRIJAVE ZA 24.KADAR NEKOLIKO DANA. Zbog zahteva fotografa iz inostranstva da je rok za prijem fotografija za kvalifikacije bio kratak, kao i zbog kašnjenja instrukcija za devizno plaćanje od naše banke, organizacioni odbor produžava rok za prijem fotografija za kvalifikacije Međunarodnog takmičenja 24.KADAR do 4. jula 2014.
.
Poštovani,
Međunarodno takmičenje fotografa „Fotofiniš“ do sada se održalo pet puta u Nišu, sa veoma velikim uspehom. Veliki entuzijasti fotografske umetnosti i kulture iz Niša više nisu u mogućnosti da organizuju ovo takmičenje, jer nisu naišli na minimalnu podršku ljudi koji rukovode gradom.
Fotografski klub Vojvodina (FKV) iz Novog Sada je odlučio da produži postojanje ovakve kulturne manifestacije, kojom bi se svaki grad ponosio, ali pod novim imenom : ’’24. kadar’’ (dvadeset četvrti kadar)
24članažirija ocenjuje pristigle radove i tako se dobijaju ocene svih učesnika. Rezultati žiriranja će biti obavljeni do 05. jula 2014.
2. Najboljih 24autora stiče pravo da učestvuju u takmičenju koje će se održati u Novom Sadu. Takmičarima će biti obezbeđen smeštaj na bazi polupansiona u periodu od 15-16.avgusta 2014.
3. Svečano otvaranje takmičenja je 15. avgusta 2014. u 15 časova.
4. Svaki učesnik dobija listu od 24teme na koje treba da odgovori i da preda po jednu svoju najbolji fotografiju na svaku zadatu temu. Učesnici imaju na raspolaganju 24 sata da odgovore na sve teme tj. da urade sve fotografije. Minimalno obrađene fotografije se predaju najkasnije do 20 časova u subotu 16. avgusta 2014.
5. Žiri ponovo ocenjuje sve radove po temama.
6. Obezbeđena je svečana večera za sve učesnike16. avgusta 2014. posle 21 čas.
7. Proglašenje pobednika po temama, i u generalnom plasmanu, će biti obavljeno 17.08.2014. u 12 časova, uz dodelu nagrada za pobednike po temama, kao i za tri prvoplasirana fotografa.
Pozivamo Vas da učestvujete na ovom takmičenju, koje ima za cilj razvoj fotografske umetnosti i kulture, kao i druženje starih prijatelja i sklapanje novih poznanstava.
Svi oni koji nisu iz Novog Sada će upoznati naš prelepi grad, a oni koji ne žive u Srbiji i našu prekrasnu zemlju.
Takmičenje je međunarodnog karaktera.
S poštovanjem,
Milovan Ulićević
Predsednik FKV
PROPOZICIJE ZA KVALIFIKACIJE „24.kadar“
Šalje se po jedna fotografija na svaku temu
TEME :
A. Boja
B. Život ulice
C. Kontrast
D. Minimalizam
VELIČINA FAJLA : 72 dpi , maximum 800 pixela po dužoj strani
NAZIV FAJLA: ime_prezime_tema (npr: petar_petrovic_kontrast)
PARTICIPACIJA: 10 evra u dinarskoj protivvrednosti na račun Fotografskog kluba Vojvodina, Berislava Berića 7A, Novi Sad 200-2660770101934-51 svrha plaćanja: kotizacija, ili drugim načinima plaćanja za strance.
REZULTATI ŽIRIRANJA:Najkasnije 05.jula 2014. bićeobjavljeninasajtuwww.fkv.rsiposlatina e–mailadresusvakogučesnika.
INTERNATIONAL PHOTOGRAPHY CONTEST – „24.KADAR“, NOVI SAD 15-17.08.2014.
To whom it may concern,
Photographic and cultural enthusiasts from the city of Niš (Nish) are no longer able to organize the photographic competition called ‘Fotofiniš’ (Photo Finish) – international competition that they have organized for five consecutive years. The lack of support from the city officials is stated to be the most important of many reasons for such decision.
Photo Club Vojvodina (FKV) from Novi Sad has come to a decision not to let these circumstances pauperize our photographic society and leave number of proven and talented photographers without one of their favorite photographic adventures that they had become used to in the years past. We give you a successor, the very same competition yet with a different name – 24. Kadar (24th Frame). The competition which is to be organized this summer in Novi Sad.
The 24 member jury rates all received photographs and evaluates each individual qualifier. The results deadline is the 5th of June, 2014.
2. Best 24 authors gain right to take part in the competition which is to be held in Novi Sad. They are provided with accommodation on a half board basis in the period between the 15th and 16th of August, 2014.
3. The competition opening ceremony is on August 15th, 2014.
4. We set 24 themes (given printed lists) and every competitor has a 24 hour deadline to answer all the themes – one photograph per theme. Minimal photo-editing is allowed.
5. The jury evaluates all photographs in/on themes.
6. Ending dinner party is organized on the 16th of August(after 21h) for all participants.
7. Winners per every theme and the Overall winner announcements will be held on the 17th of August, 2014. Awards will be given to the first three overall winners (best overall result from 24 themes), and to the winners of each theme (one award per winner per theme).
This way we tend to popularize photography as art and culture. Doing that, we never miss to have a good time and to meet new and re-meet the old friends. Those from another cities and countries have a great opportunity to explore Novi Sad just the way every photographer should – in so many aspects(themes). Everyone is openly invited to take part.
The competition is of international character.
Best wishes,
Milovan Ulicevic
FKV Chairman.
QUALIFICATION PROPOSITIONS FOR ’24. KADAR’ (24TH FRAME)
One photograph per theme.
THEMES:
A. Color
B. Street Life
C. Contrast
D. Minimalism
FILE SIZE:72 dpi, maximum 800 pixels on the longer side
RESULTS:the results will be published on FKV’s web address www.fkv.rs by the 5th of July, 2014. Also, every qualifier will be notified of the results by e-mail.
МЕЖДУНАРОДНЫЙ КОНКУРС ФОТОГРАФОВ – “ 24.КАДР “ НОВИ САД 15-17.08.2014.
Уважаемые коллеги!
Международный конкурс Фотографов „Фотофиниш“ до настоящего времени проводился 5 раз в Городе Нише, с большим успехом. Большие энтузиасты фотоискусства и культуры г. Ниша больше не в состоянии организовать данный конкурс, т.к. власти города не желают или не имеют возможности оказывать даже минимальную финансовую поддержку.
По этой причине Клуб любителей фотоискусства “Войводина“ из Нового Сада решил продлить существование такого удивительного культурного мероприятия города, но под имени 24. Кадр.
24 членов жюри будет оценивать фотоработы. Результаты оценки всех участников будут опубликованы до 05.07.2014г.
24 лучших автора, получают право принять участие в конкурсе, который будет проходить в Новом Саде. Участникам будет обеспечено проживание в период с 15-16.08.2014г.
Торжественное открытие соревнований состоится 15.08.2014г. в 15 – 00.
Каждый участник получит список из 24 тем, на которые должен предоставить по одному из своих лучших фото на заданную тему. Участникам дается 24 часа для того, чтобы справиться со всеми заданиями. Минимально обработанные фотографии необходимо сдать не позднее, чем до 20 -00 в субботу 16.08.2014г.
Жюри вновь оценивает все работы по темам.
В 21-00 состоится гала-ужин для всех участников конкурса.
Объявления победителей по темам и общей классификации будет опубликовано 17.08.2014г. в 12 -00 на церемонии награждения победителей по темам и трех самых лучших фотографов в общем счете.
Приглашаем Вас принять участие в конкурсе, который направлен на развитие фотоискусства и культуры, а также общения старых друзей и формирования новых знакомств.
Данный конкурс является международным, благодаря чему участники из других городов и стран смогут познакомиться с нашим прекрасным городом и страной, окунуться в богатую культуру, ценности и традиции нашего гостеприимного народа.
С Уважением,
Милован Улићевић
Президент Клуба любителей фотоискусства „Войводина“ Нови Сад
УСЛОВИЯ КОНКУРСА
24. КАДР
Отправка по одной фотографии на каждую тему
1. ТЕМЫ : А. Цвет
Б. Жизнь улицы
B. Контраст
Г. Минимализм
2. РАЗМЕР ФАЙЛА 72 dpi/ЈPG максимального качества (800 пикселей по длинной стороне).
Poštovani ljubitelji fotografije zbog velikog interesovanja za foto kurseve Fotografskog kluba Vojvodina, klub oganizuje II kratki početni kurs fotografije u trajanju od 8 časova, koji je besplatan za sve one koji se učlane u Fotografski klub Vojvodina do 10. juna 2014. godine. Kurs je, sa manjim izmenama, uglavnom identičan prethodnom kursu, organizovanom pre dva meseca u FKV.
Kurs je namenjen početnicima, a za pohađanje je potrebno da imaju bilo kakav digitani fotoaparat. Kurs je besplatan za one koji se prvi put učlane u FKV, za sadašnje članove FKV, i za članove Foto SIG-a MENSE. Ostali plaćaju kurs po ceni od 3000 din.
Više informacija o učlanjenju, programu kursa možete dobiti na klupski mail office@fkv.rs . Na isti mail se možete i prijaviti za kurs. Prvo predavanje počinje u utorak 10. juna 2014. u 18 časova, Bulevar oslobođenja 22, Novi Sad (vidi mapu na facebook strani FKV ) .
Ovaj kurs je uvod u jedan mnogo sadržajniji kurs fotografije, koji organizuje FKV, u trajanju od 4 meseca, i na kome se obrađuju napredne fotografske tehnike namenjene onima koji žele kreativnije da se bave fotografijom. Ovaj kurs počinje početkom septembra 2014.
Jedinstveno mesto za razmenu i kupovinu polovne i nove foto -opreme je novosadska foto berza. Opipajte, pogledajte, razmenite iskustva, poslušajte savete iskusnijih fotografa i kupite fotoaparate, objektive, bliceve, studijsku rasvetu i mnoštvo drugog dodatnog foto-pribora koji ćete koristiti u vašim fotografske aktivnostima. Zato budite 13. aprila 2014 na pravom mestu, u galeriji FUJI u Novom Sadu, Narodnog fronta 55, gde se od 10-17h održava treća po redu novosadska foto berza u organizaciji firme FOTO STAR, firme prijatelja foto-kursa FKV, i sponzora zajedničkih foto-radionica sa Fotografskim klubom Vojvodina (FKV)
Poštovani ljubitelji fotografije Fotografski klub Vojvodina oganizuje kratki početni kurs fotografije u trajanju od 8 časova za sve one koji se učlane u Fotografski klub Vojvodina do 12. marta 2014. godine
Kurs je namenjen početnicima, a za pohađanje je potrebno da imaju bilo kakav digitani fotoaparat. Kurs je besplatan za one koji se prvi put učlanjuju u FKV. Više informacija o učlanjenju, programu kursa, kao i pristupnicu FKV možete dobiti, ako dođete na sastanak kluba koji se održava u četvrtak 6. marta 2014. u 19:30 časova u galeriju FUJI Narodnog fronta 55, Novi Sad.
Ovaj kurs je uvod u jedan mnogo sadržajniji kurs fotografije koji organizuje FKV u trajanju od 4 meseca i na kome se obrađuju napredne fotografske tehnike namenjene onima koji žele kreativnije da se bave fotografijom.
Fotografski klub Vojvodina će ugostiti predsednika FSS Branislava Brkića, prvog i za sada jedinog nosioca fotografskog zvanja MFIAP u FSS, najviše fotografske titule u ovoj internacionalnoj fotografskoj organizaciji. Izložba fotografija pod nazivom „Seoski muzikantiˮ će biti otvorena 29. januara 2014 u 19:30 h u FUJI galeriji u Novom Sadu, a odmah posle otvaranja autor će digitalnom projekciom fotografija predstaviti svoj dosadašnji opus, i u razgovoru sa posetiocima izložbe otvoriti fotografske “Aladinove lampe”, osvetljavajući svoj način kreativnog fotografskog stvaralaštva. Izložba će biti otvorena do 9. februara 2014. svakog dana od 16-21h
Branislav Brkić jr rođen je 1960. godine u Valjevu.
Danas živi u Beogradu, po zanimanju je diplomirani elektroinženjer.
Kreativnom fotografijom bavi se od 1980. godine i do sada je učestvovao na vise od 400 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Nagrađivan je više od 140 puta.
Do sada je imao 26 samostalnih izložbi u Srbiji i inostranstvu (Slovenija, Bosna i Hercegovina, Mađarska, Rumunija, Ukrajina, Kina).
Predsednik je Foto saveza Srbije od 2003. godine.
Poseduje DIGIGRAPHIE sertifikat za najviši kvalitet izrade fotografija u savremenoj EPSON tehnologiji.
Plakat najave izložbe Branislava Brkića u Novom Sadu Dizajn: I. Mašanović
Serija Seoski muzikanti:
Fotografije iz ove serije snimane su poslednje tri godine u selu Nanomir kod Valjeva.
Ovo selo, smešteno između Bogovađe i Mionice, naseljava dosta porodica koji pripadaju Romskoj nacionalnoj zajednici. Preci današnjih stanovnika naselili su se u ovom kraju kako bi radili kao najamni sezonski radnici kod seljaka iz okolnih, bogatijih sela. I dan danas njihovi potomci žive na sličan način, većinom su slabo obrazovani, ne poseduju sopstvena imanja i osnovne prihode im obezbeđuje nadničarenje na okolnim imanjima.
Otprilike, tu bi se sva priča o ovom nevelikom selu mogla završiti, da naši sugrađani Romi nisu prirodno muzički obdareni, pa pokušavaju, uz pomoć muzike, da obezbede sebi bar malo bolji život nego što postižu teškim radovima u polju.
Muzikanti predstavljaju izvesnu elitu u selu iako nemaju formalno muzičko obrazovanje. Kao veoma mladi počinju da vežbaju i uče od starih, dokazanih majstora svirača. Ukoliko pokažu dovoljno talenta i upornosti u učenju, biće im omogućeno da se uključe u neki orkestar i da se opredele za život muzikanata.
Dobri violinisti su najviše poštovani. Samo najdarovitiji i najuporniji muzikanti uspevaju da savladaju do perfekcije ovaj atraktivni instrument. Po pravilu, violinisti su šefovi orkestara i oko njih se okupljaju svi ostali svirači.
Ne bira se prilika za svirku i zaradu. U vreme pravoslavnih slava svi orkestri su na putu, obilaze domaćine po bližim i daljim selima i stižu da zasviraju u svakoj kući. Svadbe i druga veća slavlja donose i bolje prihode, pa nije redak slučaj da se nalaze „tezge“ ne samo u okolini nego i stotinak kilometara daleko.
Nije lako, kažu muzikanti, ali je ipak sve drugo teže nego svirka.
Izvod iz kataloga:
„Fotografije Branislava Brkića, predstavljene na ovoj izložbi, odvajaju od zaborava jednu autentičnu sredinu. Predstavljajući romske muzičare i njihove porodice, fotograf nije skriven kao lovac na kadar, već otvoren saučesnik i beležnik onoga što je pred njim, dozvoljavajući muzičarima da se predstave na prirodan način samom fotografu. Fotograf tada bira „odlučujući trenutakˮ kada je ta prirodnost maksimalna, i kada je ušla duboko u suštinu ličnosti na fotografijama, u bit karaktera ekspresivno ocrtanog na njihovim licima. Posvećenost muzici ide toliko do krajnjosti, da su ostali aspekti života prikazani na fotografijama samo mizanscen istrumentima, u koje je usmerena sva ljubav seoskih muzikanata. Fotografije su mogle biti samo crno-bele, jer se u valerima sive odvija i njihov život.“ (Milovan Ulićević)
Fotografije na ovoj izložbi rađene su tehnikom DIGIGRAPHIE na fajn art papiru Somerset Velvet for Epson, 505 g/m2, format 76cm x 61cm. Ukupno je izloženo 16 radova.
Ako ste mislili da je objektiv najveće svetlosne moći Zeiss-ov f/0.7 objektiv, kojim jeStanley Kubrick snimio scene sa svećama u filmu „Barry Lindon“, i kojim smo do juče bili impresionirani, pogledajte ovaj «ludi» komad stakla. To je Carl Zeiss Super-P-Gigantar 40mm f/0.33. Neki ga zovu najbrži (najveće svetlosne moći) objektiv fotoaparata koji je ikada neko napravio.
Da li je li to tvrđenje istinito? Pa, i da i ne … ali uglavnom ne.
Carl Zeiss Super-P-Gigantar 40mm f/0.33
Objektiv je bio ponovo na aukciji 2011. u poznatoj aukcijskoj kući „West Licht Photographica“, gdje su se dogodile neke od najvećih transakcija u svetu fotoaparata. Objektiv je najavljen kao „najbrži objektiv ikada napravljen,“ i imao je početnu cenu od 6000 €, a procenjena cena do 16.000 €. Licitacija se završila prodajom za 60.000 € više, ili blizu 80.000 $.
Tažeći po netu, međutim, nećete naći nikakve primere fotografija snimljenih s ovim objektivom. Zašto? Kako objektiv nikada nije bio namenjen za realno korištenje, nikada nije bio funkcionalan.
Carl Zeiss Super-P-Gigantar 40mm f/0.33
Objektiv je napravljen 60-tih u vrijeme kada su proizvođači težili za što većim i većim otvorom objektiva (blenda), baš kao što proizvođači danas teže za više i više megapiksela.
Osoba Zeiss Ikona za odnose s javnošću, guru Wolf Wehran, želeo je da skrene pažnju na njegov fenomen zaključkom, da je stvaranje objektiva velike svetlosne jačine hir.
Carl Zeiss Super-P-Gigantar 40mm f/0.33
Pre sajma Photokina 1966, Wehran-a je posjetio njegov prijatelj koji radi u sektoru za dizajn Zeiss objektiva. Iskoristili su stari objektiv kondenzatora povećavajućeg aparata koji im je bio pri ruci, za stvaranje Contarex-bajonet objektiva koristeći razna sočiva koja su našli. Usput, su proizvoljno odlučili da će njihov objektiv imati žižnu daljinu od 40mm i maksimalni otvor blende od f/0.33
Carl Zeiss Super-P-Gigantar 40mm f/0.33
Objektiv je dobio naziv „Super-Q-Gigantar.“ „Q“ je skraćenica za „Quatsch“, koja se prevodi kao „glupost“ na njemačkom jeziku. A to je, kao „najbrži objektiv ikad napravljen“ , mogao da bude.
POČETNI KURS FOTOGRAFIJE POČINJE 1. MARTA. 2013. PRIJAVE SU DO KRAJA FEBRUARA. SVE DODATNE INFORMACIJE MOŽETE PRONAĆI NA SAJTU FOTOGRAFSKOG KLUBA VOJVODINA.
TOKYO – Nikon Korporacija je predstavila novi standardni AF-S DX Micro NIKKOR 40mm f/2.8G, objektiv za Nikon DX-format digitalne -SLR fotoaparate sa žižnom daljinom od 40mm i maksimalnim otvorom blende od f/2.8.
AF-S DX Micro NIKKOR 40mm f/2.8G je novi model u kolekciji DX objektiva. Kao Micro objektiv omogućuje lako fotografisanje na distanci već od 0.163m, i odnos reprodukcije 1:1. Takođe poseduje funkciju da se svaki element sočiva kreće samostalno kako bi se pripomoglo da se „postigne kritični fokus“ prilikom makro fotografisanja. Pored ugrađenog Silent Wave Motor-a (SWM) koji omogućava tih rad za fokusiranje pri fotografisanju insekata i životinja, ovaj objektiv takođe nudi niz drugih praktičnih funkcija uključujući i dva režima fokusiranja -M/A (prioritet ručnog autofokusa) i M (Manualno podešavanje). Objektiv je kompaktan i veoma lagan i dostupan je po veoma pristupačnoj ceni. U prodaji bi trebao da se nađe već u Avgustu po ceni od 280$.
Primer 1Primer 2
AF-S DX Micro NIKKOR 40mm f/2.8G Osnovne karakteristike
Svetao i brz, Micro objektiv za DX fotoaparate, sa 40mm fiksne žižne daljine i maksimalnim otvorom blende od f/2.8
Omogućava reprodukciju u prirodnoj veličini kao i lepo i prirodno zamućenje (bokeh)
Omogućava fotografisanje izbliza sa minimalnom fokusnom razdaljinom od 0.163m
Opremljen sa Silent Wave Motor (SWM) za ekstremno tihi rad (autofokus)
Opremljen sa dva režima fokusiranja: M/A (prioritet ručnog autofokusa) i M (manualno podešavanje)
Veličina i težina samog objektiva ga čine veoma prenosivim
AF-S DX Micro NIKKOR 40mm f/2.8G specifikacije
Žižna daljina
40mm
Max. otvor blende
f/2.8
Min. otvor blende
f/22
Konstrukcija objektiva
9 elemenata u 7 groupa
Ugao prikaza
38°50′
Najbliža žižna daljina
0.163 m*(1:1)
Maksimalni odnos reprodukcije
1x
Br. lopatica dijafragme
7(zaobljeno)
Veličina filtera
52 mm
Dimenzije
Približno 68.5 mm prečnik x 64.5 mm
Težina
Približno 235 g
Pribor koji se isporučuje uz aparat
prednji poklopac objektiva od 52 mm LC-52, zadnji poklopac objektiva LF-4, senilo objektiva HB-61, fleksibilna torbica za objektiv CL-0915
