Nestor Mina fotografije, od 1914-1935

Autor -
0 1197
Oficiri Jugoslovenskog kraljevskog vazduhoplovstva - oko 1930

Bezmalo jedan vek pojedine fotografske ploče čuvaju sećanje na davna vremena, posmatrani objektivom i sačuvani na srebrnoj emulziji staklenih ploča Nestora Mine, jednog od najznačajnijih fotoamatera svoga vremena, ne samo u rodnoj Beloj Crkvi, već i u Vojvodini.

Južnobanatski pejsaž – nagrađena na izložbi Foto kluba

Izložba koju je priredio Kulturni centar Novog Sada  od 2-13.  marta 2012.  svakako ne bi bila moguća da nije bilo porodične brige o fotografskoj zaostavštini Nestora Mine od strane kćeri Edit Mina-Vlatković i stručne pomoći prof. dr Dejana Kosanovića. A fotografska zaostavština nije mala i sastoji se od nekoliko hiljada negativa raznih formata i blizu hiljadu fotografskih ploča formata 9x12cm. Na izložbi je prikazan deo zaostavštine nastao od 1914 do 1935. godine.

Nestor Mina – autoportret u ogledalu 1915.

Nestor Mina (Bela Crkva 1897 – Novi Sad 1976) studirao je matematiku i fiziku u Budimpešti.  Svoje druženje sa fotoaparatom počinje 1914  . Bio je sa ljubavlju posvećen fotografiji i pored profesionalnih obaveza. Radio je  kao profesor gimnazije u Beloj Crkvi, Velikom Bečkereku (Zrenjanin),  Kikindi i  najzad u Novom Sadu gde je završio svoj radni vek kao profesor gimnazije «Moša Pijade». Mina  je jedan od osnivača belocrkvanskog Foto kluba 1920.  godine, njegov predsednik (1925), a po rečima savremenika, bio je  «vrlo agilni sekretar kluba, odličan poznavalac fotografije i izvrstan organizator, a svojom neumornošću, uspeo je da Klub podigne na visok nivo i da u Klubu skupi sve najbolje amatere Bele Crkve» . Za članove kluba održao je zapažena predavanja: „O  senzitometriji ortohromatskih ploča“, „Uvod u foto optiku“, „Tehnika fotografskog snimanja“, „Fotografija je umetnost, ali nije svaki fotograf umetnik“  i mnoga druga, a puno teorijskih i popularnih radova iz foto tehnike objavio je u časopisu «Jugoslovenska fotografija»

Na česmi, banja Pišćan – jul 1918.

Svojim fotoaparatom Nestor Mina je snimio svakodnevni život koji ga okružuje: prizore iz rodnog grada, značajna zbivanja, rodbinu i kolege sa studija, mesta na kojima je boravio, slikovite pejsaže i aranžirane umetničke fotografije svoga vremena. Zabeležio je neke događaje iz vremena Prvog svetskog rata (od kraja 1914) , zatim kasnija politička zbivanja, karnevale, svakodnevni život u gradu, izlete po okolini, kupanja u Dunavu i belocrkvanskim jezerima , likove prijatelja i članova porodice.

Austrougarska vojska prolazi kroz Belu Crkvu 1914.

«Nestor Mina je bio fotoamater koji je svoju delatnost uzdigao na profesionalni nivo. Bavio se, eksperimentisao i u potpunosti kontrolisao ceo tehnološki postupak od senzibilizacije i razvijanja negativa do izrade kopija. Negative nikada nije retuširao, već se uzdao u prethodne pripreme, izbor motiva, postavljanje kamere i dobro korišćenje svetlosti, bilo prirodne, bilo veštačke. Njegove fotografije se odlikuju ne samo tehničkim vrednostima, već odličnim izborom motiva, kompozicijom slike i vezivanjem  posmatrača za osnovni motiv. To se posebno odnosi na umetničke slike, za koje je dobio više nagrada na klubskim i drugim izložbama.  U belocrkvanskoj štampi je navođeno « ..da je Mina duša celog foto kluba» i da je svoje iskustvo i znanje prenosio na ostale članove kluba»  ističe u katalogu izložbe prof. dr Dejan Kosanović

Oficiri Jugoslovenskog kraljevskog vazduhoplovstva oko 1930.

Posmatrajući ovu izložbu bio sam oduševljen fotografskom tehnikom kojom  je vladao u ono vreme Nestor Mina, živeći u jednom malom gradiću, daleko od metropola gde se razvijala tadašnja fotografska moderna Evropa. Vidljivo je da je Mina u kompoziciji slike bio dobro upoznat sa svim likovnim rešenjima koja poznaje i savremena fotografija. Naročito je to vidljivo u pejsažima (npr.vodenica, savršeno primenjeno pravilo trećina )

Vodenica

i portretu (sestre od ujaka, karakterističan stešnjen izrez da naglasi bliskost )  koji me podsetio na portrete Diane Arbus za čije radove svakako nije mogao znati, jer su njegove fotografije nastale mnogo pre Dianinih.

Sestre od ujaka na studijama u Budimpešti 1916.

Čak su i studijski portreti bili manje «usiljeni» u poziranju za ondašnje vreme (Portret verenice Marije -Manci Haba, i kćerke na fotografiji – Edit i papagaj „Puki“).

Portret verenice Marije-Manci Haba 1922.

U dokumentarnoj fotografiji davao je značaj događaju, a manje ličnostima u njemu (fotografije Karneval – nagrađena 1931, Austrougarski vojnici pred napad na Srbiju, Ruske zarobljenike sprovode na rad) i koncetrisao se na suštinu kao kod socijalne fotografije, a redukovao nebitno,  (fotografija  Na česmi). U akt fotografiji je učinio tek  jedan pokušaj, pomeranja granica od onoga šta se smelo fotografisati u takvoj sredini toga vremena (fotografija Ženski torzo, model Gizela Hepke oko 1930).

Klupa u snegu 1920

Svakako, da bi mnogi, koji drže do svoje fotografske edukacije i poznavanja istorije fotografije svoje sredine, trebali  videti ovu izložbu,  a ako nisu, ostaje im da sačekaju  priređivanje izložbe drugog perioda stvaralaštva Nestora Mine  od 1935 – 1976, gde bi možda bilo korisno prikazati ponovo i ovaj period rada Nestora Mine, zajedno sa narednim.

Tekst o izložbi:

Milovan Ulićević

Podelite sa prijateljima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •