Nestor Mina fotografije, od 1914-1935
Bezmalo jedan vek pojedine fotografske ploče čuvaju sećanje na davna vremena, posmatrani objektivom i sačuvani na srebrnoj emulziji staklenih ploča Nestora Mine, jednog od najznačajnijih fotoamatera svoga vremena, ne samo u rodnoj Beloj Crkvi, već i u Vojvodini.
Izložba koju je priredio Kulturni centar Novog Sada od 2-13. marta 2012. svakako ne bi bila moguća da nije bilo porodične brige o fotografskoj zaostavštini Nestora Mine od strane kćeri Edit Mina-Vlatković i stručne pomoći prof. dr Dejana Kosanovića. A fotografska zaostavština nije mala i sastoji se od nekoliko hiljada negativa raznih formata i blizu hiljadu fotografskih ploča formata 9x12cm. Na izložbi je prikazan deo zaostavštine nastao od 1914 do 1935. godine.
Nestor Mina (Bela Crkva 1897 – Novi Sad 1976) studirao je matematiku i fiziku u Budimpešti. Svoje druženje sa fotoaparatom počinje 1914 . Bio je sa ljubavlju posvećen fotografiji i pored profesionalnih obaveza. Radio je kao profesor gimnazije u Beloj Crkvi, Velikom Bečkereku (Zrenjanin), Kikindi i najzad u Novom Sadu gde je završio svoj radni vek kao profesor gimnazije «Moša Pijade». Mina je jedan od osnivača belocrkvanskog Foto kluba 1920. godine, njegov predsednik (1925), a po rečima savremenika, bio je «vrlo agilni sekretar kluba, odličan poznavalac fotografije i izvrstan organizator, a svojom neumornošću, uspeo je da Klub podigne na visok nivo i da u Klubu skupi sve najbolje amatere Bele Crkve» . Za članove kluba održao je zapažena predavanja: „O senzitometriji ortohromatskih ploča“, „Uvod u foto optiku“, „Tehnika fotografskog snimanja“, „Fotografija je umetnost, ali nije svaki fotograf umetnik“ i mnoga druga, a puno teorijskih i popularnih radova iz foto tehnike objavio je u časopisu «Jugoslovenska fotografija»
Svojim fotoaparatom Nestor Mina je snimio svakodnevni život koji ga okružuje: prizore iz rodnog grada, značajna zbivanja, rodbinu i kolege sa studija, mesta na kojima je boravio, slikovite pejsaže i aranžirane umetničke fotografije svoga vremena. Zabeležio je neke događaje iz vremena Prvog svetskog rata (od kraja 1914) , zatim kasnija politička zbivanja, karnevale, svakodnevni život u gradu, izlete po okolini, kupanja u Dunavu i belocrkvanskim jezerima , likove prijatelja i članova porodice.
«Nestor Mina je bio fotoamater koji je svoju delatnost uzdigao na profesionalni nivo. Bavio se, eksperimentisao i u potpunosti kontrolisao ceo tehnološki postupak od senzibilizacije i razvijanja negativa do izrade kopija. Negative nikada nije retuširao, već se uzdao u prethodne pripreme, izbor motiva, postavljanje kamere i dobro korišćenje svetlosti, bilo prirodne, bilo veštačke. Njegove fotografije se odlikuju ne samo tehničkim vrednostima, već odličnim izborom motiva, kompozicijom slike i vezivanjem posmatrača za osnovni motiv. To se posebno odnosi na umetničke slike, za koje je dobio više nagrada na klubskim i drugim izložbama. U belocrkvanskoj štampi je navođeno « ..da je Mina duša celog foto kluba» i da je svoje iskustvo i znanje prenosio na ostale članove kluba» ističe u katalogu izložbe prof. dr Dejan Kosanović
Posmatrajući ovu izložbu bio sam oduševljen fotografskom tehnikom kojom je vladao u ono vreme Nestor Mina, živeći u jednom malom gradiću, daleko od metropola gde se razvijala tadašnja fotografska moderna Evropa. Vidljivo je da je Mina u kompoziciji slike bio dobro upoznat sa svim likovnim rešenjima koja poznaje i savremena fotografija. Naročito je to vidljivo u pejsažima (npr.vodenica, savršeno primenjeno pravilo trećina )
i portretu (sestre od ujaka, karakterističan stešnjen izrez da naglasi bliskost ) koji me podsetio na portrete Diane Arbus za čije radove svakako nije mogao znati, jer su njegove fotografije nastale mnogo pre Dianinih.
Čak su i studijski portreti bili manje «usiljeni» u poziranju za ondašnje vreme (Portret verenice Marije -Manci Haba, i kćerke na fotografiji – Edit i papagaj „Puki“).
U dokumentarnoj fotografiji davao je značaj događaju, a manje ličnostima u njemu (fotografije Karneval – nagrađena 1931, Austrougarski vojnici pred napad na Srbiju, Ruske zarobljenike sprovode na rad) i koncetrisao se na suštinu kao kod socijalne fotografije, a redukovao nebitno, (fotografija Na česmi). U akt fotografiji je učinio tek jedan pokušaj, pomeranja granica od onoga šta se smelo fotografisati u takvoj sredini toga vremena (fotografija Ženski torzo, model Gizela Hepke oko 1930).
Svakako, da bi mnogi, koji drže do svoje fotografske edukacije i poznavanja istorije fotografije svoje sredine, trebali videti ovu izložbu, a ako nisu, ostaje im da sačekaju priređivanje izložbe drugog perioda stvaralaštva Nestora Mine od 1935 – 1976, gde bi možda bilo korisno prikazati ponovo i ovaj period rada Nestora Mine, zajedno sa narednim.
Tekst o izložbi:
Milovan Ulićević
