IN MEMORIAM TOMISLAV PETERNEK (1933-2024)

Novosti

24. марта 2024

0 502

Umro je u devedest prvoj godini života Tomislav Peternek, najveći i najzačajniji fotograf Srbije, ali i sa prostora bivše Jugoslevije. Izvršio je veliki uticaj na sve fotogafe, pomerivši granice fotografije u Srbiji na nove kote, koje neće biti lako dostignute u budućnosti. Dosezao je fotografijama visine Magnumovih fotografa, pa je često i sa pravom govoreno da je on „srpski Henri Cartier Bresson“, zbog uticaja koji je izvršio na srpsku i jugoslovensku fotografiju.

Svoje fotografsko stvaralaštvo započinje u novinskoj fotografiji, 1954. godine, došavši u Kragujevac, u redakciju lokalnog lista „Svetlost“, a profesionalno završava kao dugogodišnji urednik fotografije u NIN-u, gde je uradio preko 700 naslovnih strana. Njegovim odlaskom, danas se, posle sedamdeset godina, zatvara stvaralački kružni ciklus, koji je ovenčan mnogim nagradama i priznanjima profesionalnih udruženja i države Srbije.

Toma je uvek sa ponosom govorio da je fotograf amater, i pored bogatog profesionalnog rada, amater u izvornom smislu ljubitelja fotografije, koga ta ljubav svih ovih godina nije napuštala, i koju je uspešno prenosio na mlade fotografe.

Možda bi taj život s fotografijom najbolje opisale reči da je on stvaralac sa najviše „ikoničkih“ fotografija u jugoslovenskoj i srpskoj fotografiji. Ikoničkih u smislu prepoznatljivosti, vremenskoj nepromenjivosti, dometima i uticaju na dokumentarnu fotografiju.

Osobene po zabeleženom trenutku nekog događaja, fotografije Tomislava Peterneka počinju da žive, nezavisno od autora, i samog događaja. One postaju metafizički pokazatelj samog događaja, kroz likovno oformljenu priču, sveobuhvatnu i esencijalnu. Posle više decenija, naše kolektivno sećanje na događaj postoje onakvo kakvim ga je video i zabeležio objektivom Tomislav Peternek.

Takvi su primeri zemljotresa u Skoplju i Crnoj Gori, poplave u Metkoviću, studentskih demonstracija šezdeset osme u Beogradu, ratova na prostorima bivše Jugoslavije devedesetih, NATO bombardovanja 1999. i dr. Zato su njegove izložbe, ponovo postavljene posle pedeset godina, postale izložbe kolektivnog sećanja, a takve su na primer ona iz 2013. godine o zemljotresu u Skoplju, održana u tom gradu, i ona u Domu omladine u Beogradu, iz 2018. o studentskim protestima šezdeset osme godine.

Ali nije Toma imao sluha samo za velike ljudske nesreće i društvene promene. Ponajpre je video običnog, malog čoveka, njegovu životnu priču, socijalnu patnju, veselje i radost i potrebu da ga učini vanvremenskim.

Nije zaslužio Peternek divljenje samo za domete koje dostigao svojim fotografijama. Zaslužio je i za edukativni rad kakav je bio u Institutu za novinarstvo, posle koga su mnogi foto-amateri postali profesionalci, a neretko kasnije i nosioci najviših umetničkih zvanja. Danas skoro da nema redakcije gde ne radi kao foto-reporter neki od njegovih bivših đaka. To je bila svojevrsna škola novinske fotografije, u doba kada se to nije izučavalo na fakultetima bivše Jugoslavije.

Sećaće se Tomislava Peterneka u svim fotografskim udruženjima, foto-klubovima, foto-grupama, u kojima je uvek bio spreman da pomogne, održavši predavanje, učestvujući na foto-kursevima, otvarajući i selektujući izložbe, ili pak nalazeći reč koja podstiče, savetuje, inspiriše za dalji fotografski rad.

Posebno danas tuguju članovi Fotografskog kluba Vojvodina, čije je sve klupske izložbe otvarao, i rado gostovao u klubu. Pojedini kadrovi televizijskog serijala o Tomislavu Peterneku snimljeni su na njegovom predavanju našim članovima. Učinio nam je čast što je 2013. godine prihvatio da bude Počasni član Fotografskog kluba Vojvodina. Bio je gostujući predavač na višem kursu koji je naš klub organizovao.

Fotografski klub Vojvodina je predložio da se prva nagrada za životno delo Foto saveza Srbije dodeli Tomislavu Peterneku 2019. godine, na skupštini FSS u Kragujevcu, što je i usvojeno.

Mnogo puta sam bio u prilici da sa Tomom razgovaram o fotografiji, da upijam njegova razmišljanja i životno iskustvo, anegdote, lepe strane fotografskog rada, da pišem o njegovim izložbama, da čujem savet ili se raspitam preko telefona za njegovo zdravlje. Neizbežno je bilo pitanje: „Šta ima u Novom Sadu, Vojvođani, kako radi klub?“

Tužan zbog tvoje smrti, a ponosan na prijateljstvo sa tobom, večna ti slava i hvala!

Milovan Ulićević

HARMONIJA FOTOGRAFIJE, MUZIKE I GOVORA

Razno

10. августа 2023

0 864

Počasni član FKV Tomislav Peternek je otvorio ovu kao i predhodne klupske izložbe FKV — Počasni član FKV Tomislav Peternek je bira najbolju fotografiju, na klupskoj izložbi FKV

Izuzetna posećenost, i svojevrstan performans fotografije, muzike i govora, uz dodelu povelje i diplome, u utorak 8.avgusta na otvaranju izložbe Fotografskog kluba Vojvodina, u galeriji „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Izloženo je ukupno četrdeset fotografija sa slobodnom temom, od trideset jednog autora. Veče je bilo za pamćenje, ne samo prisutnim članovima kluba, koji su izlagali svoje radove i angažovali se oko izložbe, već i mnogobrojnim gostima, fotografima i ljubiteljima fotografije, kao i novinarima koji su došli.

Izuzetna poseta, prepuna galerija Tribina mladih KCNS

Pozdrav Peternekov novosadskim ljubiteljima fotografije

Otvaranje je započeo Pop Hor Radio pod vođstvom dirigentkinje Dušice Stojković, napravivši opuštenu atmosferu izuzetnim aranžmanima pop kompozicija. Na tom talasu emocija, koji je donela muzika, nastavio se razgovor o izložbi, klubu, i dodela povelje za zaslužnog člana Fotografskog kluba Vojvodina grčkom fotografu Aleksandrosu Vretakosu.

Nastupio je Pop Hor Radio pod vodstvom dirigentkinje Dušice Stojković

Posebno emotivno bilo je njegovo obraćanje i prisećanje na Novi Sad, iz vremena dok je tu studirao, i prve fotografske korake koje je napravio u FKK „Branko Bajić“. Povelju mu je uručio počasni član kluba Tomislav Peternek, doajen srpske i jugoslovenske fotografije, koji se kratko osvrnuo na kvalitet izložbe, prikazane radove i organizaciju.

Aleksandros Vretakos govoriposle primanja povelje zašlužnog člana FKV

Diplomu je dodelio za najbolju fotografiju na ovoj klupskoj izložbi, po njegovom izboru, našem članu Srđanu Aleksiću iz Novog Sada, za fotografiju „Krila anđela“.

O istorijatu kluba govorio je Milovan Ulićević, predsednik FKV, osvrnuvši se na neke od najznačajnijih događaja u prethodnih trinaest godina, od nastanka kluba.

Milovan Ulićević, predsednik FKV govori o nastankau kluba pre 13 godina

Pop Hor Radio je otpevao i drugi set popularnih pesama, pripremljenih za Nišvil džez festival, pred prepunom galerijom Kulturnog centra Novog Sada.

FOTOGRAFIJE SA OTVARANJA KLUPSKE IZLOŽBE 2023.

1 of 74

Fotografije:Srđan Aleksić i Darko Babić

Izložba je otvorena do 14.8.2023. od 9 do17 časova.
Izložbu su podržali Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Kulturni centar Novog Sada.

FKV 2023 – klupska izložba fotografija

Predstavljamo

30. јула 2023

0 876

Sa velikim zadovoljstvom Vas pozivamo da prisustvujete svečanom otvaranju izložbe Fotografskog kluba Vojvodina 8. avgusta 2023. godine u 19.00 u Galeriji „Tribina mladih“ u Kulturnom centru Novog Sada.

Na ovogodišnjoj izložbi fotografija imaćete priliku da pogledate 40 fotografija članova Fotografskog kluba Vojvodina (FKV), koje je birao Mario Bralić, umetnik fotografije i član Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS).

Izložbu će otvoriti Tomislav Peternek, MF FSJ, renomirani umetnički fotograf, foto-reporter i počasni član Fotografskog kluba Vojvodina, koji će po njegovom izboru, autoru najbolje izložene fotografije uručiti diplomu.

Grčki fotograf Aleksandros Vretakos će primiti povelju zaslužnog člana Fotografskog kluba Vojvodina za doprinos radu kluba.

Izložbu će uveličati nastupom Pop hor Radio iz Novog Sada koji vodi dirigent Dušica Stojković.

Izložba će biti otvorena do 14. 8. 2023. godine.

Izložbu su podržali Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Kulturni centar Novog Sada.

Fotografski klub Vojvodina osnovan je 9. jula 2010. godine i jedan je od najbrojnijih fotografskih klubova Foto-saveza Srbije. Okuplja fotografe svih nivoa iskustava, od amatera do profesionalaca, kao i sve ljubitelje fotografije. Bio je organizator preko sto predavanja eminentnih domaćih i inostranih fotografa, kurseva fotografije, foto-radionica i foto-izleta, seminara i tribina. Fotografski klub Vojvodina je bio domaćin „Međunarodnih dana akt fotografije“, a nekoliko godina je organizovao humanitarnu akciju „Help Portrait kao deo međunarodnog fotografskog pokreta. Fotografski klub Vojvodina promoviše savremene trendove u fotografiji, uključujući uticaj veštačke inteligencije na fotografiju, ali ne zaboravlja ni značaj analogne fotografije u digitalnoj eri.

Stojimo na raspolaganju za sva pitanja. Slobodno nam se obratite putem adrese e-pošte fotografski.klub.vojvodina@gmail.com ili na telefon 063 580 610 (Milovan Ulićević, predsednik Fotografskog kluba Vojvodina).

Senke kad im vreme nije

Predstavljamo

6. октобра 2018

0 1943

U Fotogafskom klubu Vojvodina predstavljamo Željka Đurića sveštenika iz Smedereva, Majstora fotografije FSS i pesnika, u utorak 9. oktobra 2018. godine od 20 časova. Tim povodom u prvom delu ovog fotografskog druženja, promovisaćemo njegovu nedavno izdatu knjigu pesama i fotografija „Senke kad im vreme nije“, a u drugom delu autor će održati i predavanje „Ontološke razlike u fotografiji i ikoni“

Senke kad im vreme nije - naslovna korica knjige — Senke kad im vreme nije – naslovna korica knjige

Knjigu pesama „Senka kad im vreme nije“ u kojoj je fotografija ravnopravno zastupljena sa poezijom, kao kao ravnopravni stvaralački deo jedne knjige, od jednog autora, Željka Đurića. Čitajući knjigu postavljamo sebi pitanje da li je pesma opevala fotografiju na sledećoj strani, ili je pak fotografija ilustorovala pesmu na predhodnoj strani, i ne možemo naći jednoznača odgovor, jer koncept nadilazi primarnost jednog nad drugim. Zato prolazimo kroz oba stvaralačka dela na razne načine, kroz metafore stiha, i kroz igre senki koje grade i pobuđuju emocije i razmišljanja, ali sa istim ciljem da oplemene čoveka koji drži knjigu, i dok od strane do strane menja ulogu od gledaoca ka čitaocu, i obrnuto.

FOTOGRAFIJE IZ KNJIGE

1 of 6

Episkop kruševački David Perović ističe u pogovoru: „Svima nam je potreban pesnik – čovek i sačovek – iste krvne grupe sa našom, istoga DNK i istih krvnih delikata sa našim. Tek takvome pesniku mi ćemo priznati da govori u naše ime, da zastupa naše interese, interese nesavršenih ljudi i grešnika sa potrebom za popravkom, pokajanjem i ispovedanjem. Upravo takvi pesnici valjaju svoj um kroz trnjak ličnih i naših pogrešaka i grehova, i grizu svoj jezik zbog svih muka što nas snalaze u podnebesju. Oni kao takvi traže i nalaze oddiha i za sebe i za nas, oni drže očesa i ušesa duše širom otvorenim, te mi ostali bolje vidimo i čujemo. Božiji svet kao pregolemo čudo baš je pesnicima i molitvenicima dat u ruke; oni da ga opevaju, molitveno brane i božanskom Piitisu i Pantokratoru prinose.

Nesvakidašnjost knjige poezije Svet koji nestaje svet koji nastaje (kao i prethodne knjige poezije Talasi) sveštenika Željka Đurića, bogoslova, pesnika i majstora umetničke fotografije ogleda se i u njenom binarnom i paralelnom sloju tema i tematskih ciklusa. Taj njen sloj jesu fotografije, pomoću kojih se ove pesme mnogo više tumače negoli ilustruju. Na taj način je postignuto da knjiga, prepuna logografija i piktografija, postane vreme-prostor jedne sonorografije neustrašivog i iskrenog pesničkog bića i ispovednog žića pesnika Željka Đurića. U tim svojim prilikama, kao i tokom svojih raznovrsnih neprilika i iskušenja on stvara polje pesničko-fotografske energije visoke frekvencije i krupnoga zrnevlja. Plodovi toga ulaganja su vidljivi, i sada se oni pred nama eto umnožavaju.“

IZABRANE FOTOGRAFIJE ŽELJKA ĐURIĆA

1 of 11

Slikar i vajar Milan Tucović piše u pogovoru o ovoj knjizi: „U vremenu kad svi gledamo u strahu od pogubljenog identiteta da se sklonimo u nekakva odlikovanja, u nekakve odore, u nekakve uniforme, zaslužena priznanja i time ozidamo nekakav zid oko sebe, da se naša golotinja ne vidi, Željko uporno svoju mantiju odlaže. Odlaže sve ono što bi u početku ulivalo neko strahopoštovanje, nekakav respekt, i tako ogoljen dolazi među nas. Donosi nam svoje fotografije, svoje pesme, svoje padove, svoje strahove izlaže pred nama. Govori o snu, o putovanju, postavlja pitanja da li je putovanje uopšte moguće. Jednostavno ne dozvoljava da mi u njemu vidimo mudraca, da pomislimo da on zna sve odgovore. Dolazi među nas iznova nešto počinjući. Počinjući poeziju, počinjući fotografiju, počinjući asamblaže… Što se tiče njegovih fotografija mene je uvek impresionirala ta dvosmislenost, pomalo crnotalasna sumnja. Često je kao sveštenik u prilici da ljude prati na nekakva putovanja. Kad snima oronule, stare kuće, bicikle, kao da postavlja tu sumnju da je put uopšte moguć. Kad neko ko ima iskustvo sveštenika postavi tako radikalno pitanje takvu sumnju, onda vi u stvari doživite svu težinu tog pitanja. Ne nudu jeftine i lake odgovore, odgovore koji bi nas držali u lepršavom stanju.“

Pozivamo sve ljubitelje fotografije da prisustvuju ovoj promociji knjige i predavanju o fotografiji koje će se održati u Bulevaru oslobođenja 22. Posle predavanja možete kupiti knjigu po ceni od 500din. Članovi Fotografskog kluba Vojvodina imaju specijalni popust od autora Željka Đurića od 20% na knjigu „Senke kad im vreme nije“ koju promovišemo u klubu.
Zbog ograničenog broja mesta obavezna je prijava na email: office@fkv.rs

Biografija:

ŽELJKO ĐURIĆ

Član ULUPUDS-a od 2014.
Od 1996. je počeo da se bavi fotografijom a od 2006. godine da aktivno izlaže svoje radove.
Zvanje Majstora fotografije u Foto Savezu Srbije stiče 2013. godine.
Do sada je učestvovao na preko 180. kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu i dobio preko 60. nagrada i 100. priznanja, diploma i zahvalnica.
Sačinio i organizovao 12. samostalnih izložbi.
Štampano mu je pet samostalnih knjiga foto-poezije:
„Talasi“, izd. Narodna Biblioteka Smederevo 2007. “ Svet koji nestaje i svet koji nastaje“, izd. Akademija SPC za živopis i konservaciju Beograd 2008. „Slepi vo i druge pesme“, izd. Akademija SPC za živopis i konservaciju Beograd 2010.
„Krug“, izd. Meridijani Smederevo 2013. „Senke kad im vreme nije“, izd. Crkva Uspenja Smederevo 2018. i nekoliko fotomonografija:
• Vreme teatra, izd. Helicon Publishing Banatski Brestovac 2011.
• Indija dva pogleda, (koautor sa Zoltan Bisak) izd. Helicon Publishing Pančevo 2015.
• Za život sela izd. Crkva Uspenja Smederevo 2017.

Pripremio: Milovan Ulićević

DANI AKT FOTOGRAFIJE – NOVI SAD 2018

12. јула 2018

0 1876

Dani akt fotografije 2018 : plakat Marina Deli

Dani akt fotografije – Novi Sad 2018. je međunarodna fotografska manifestacija koja se drugi put održava u Novom Sadu i Srbiji i koju organizuje Fotografski klub Vojvodina iz Novog Sada. Ona u svom programu objedinjuje ove godine izložbe akt fotografije, treću po redu međunarodna radionicu akt fotografije, predavanja na temu akt fotografije, predstavljanje foto-monografija na temu kreativne akt fotografije, druženja fotografa, foto-izlete. Dani akt fotografije se održavaju od 27. jula do 7. avgusta 2017. godine u Novom Sadu.

Misija foto-festivala „Dani akt fotografije“ (DAF) je da sačuva umetnost i kreaciju u prikazivanju lepote, čulnosti ljudskog tela i edukuje mlade fotografe kako da se oslobode vulgarnosti i šunda u svojim idejama i vizijama pri stvaranju akt i erotske fotografije, kao i da ispolje svoju ličnost na kreativan način. U doba sveprisutne internet komunikacije prikazivanje nagog tela pripada najosetljivijoj oblasti po ličnost. Zato Fotografski klub Vojvodina moć fotografskog medija usmerava ka pravim vrednostima i umetnost podiže na pijadestal koji treba da ima i zaslužuje u savremenom svetu, boreći se protiv sveopšte komercijalizacije fotografije ljudskog tela.

PROGRAM FOTO-FESTIVALA „DANI AKT FOTOGRAFIJE“ :

Petak 27. jul 2018. godine

19:00 Otvaranje foto-festivala „Dani akt fotografije“ – Novi Sad 2017
19:30 Otvaranje samostalne izložbe akt fotografija „Nakon ljubavi“ Stijepa Brbore, iz Dubrovnika Hrvatska – Galerija „Dvorac Eđšeg“ Antona Čehova 4 Novi Sad
20:30 Predavanje za polaznike akt radionice – Janoš Eifert iz Budimpešte Mađarska, FKV Bulevar oslobođenja 22 Novi Sad

Subota 28. jul 2018. godine

8:00 Prvi deo praktičnog rada na fotografskoj akt radionici pod nazivom „Telo i pokret“
11:00 Predavanje za polaznike mentor akt radionice „Dekonstrukcija akt fotografije“ -prof. Vladimira Tatarevića, iz Beograda Srbija, FKV Bulevar oslobođenja 22 Novi Sad
15:00 Drugi deo praktičnog rada na fotografskoj akt radionici pod nazivom „Telo i tekstura u prirodnom okruženju“
19:30 Otvaranje samostalne izložbe akt fotografija „Razotkrivena“ Dejana Dizdara, (Aškelon, Izrael) u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37 Novi Sad

Nedelja 29 jul 2018. godine

8:00 Treći deo praktičnog rada na fotografskoj akt radionici pod nazivom „Akt u enterijeru“
13:00 Analiza fotografija učesnika radionice i proglašenje najboljeg rada
15:00 Podela sertifikata svim polaznicima i nagrada najboljim polaznicima radionice
17:00 Predstavljanje foto-monografije Janoša Eiferta
19:30 Otvaranje samostalne izložbe akt fotografija, Gorana Kukića iz Sarajeva, Bosna i Hercegovina, Galerija za mlade „Macut“ , Sutjeska 2 Novi Sad (prvi sprat SPC Vojvodina, ulaz od suda)

3. MEĐUNARODNA AKT RADIONICA – PRIJAVLJIVANJE

U okviru Dana akt fotografije -Novi Sad 2018 (DAF 2018)održava se treća međunarodna akt radionica. Mentori ovogodišnje radionice su Janoš Eifert iz Budimpešte i prof.Vladimir Tatarević iz Beograda

Janoš Eifert: Rođen je u Vašaršelju u Mađarskoj a živi u Budimpešti. Jedan od poznatijih predstavnika i uticajnijih osoba svoje profesije i umetnosti kod kuće i u inostranstvu. Njegov rad ne može biti podveden pod određeni stil, jer on isprobava različite pristupe. On je svestran, osvežava svoju umetnost neprestano i pronalazi eksperimentalne forme. Njegova slava je bazirana na fotografijama različitih tema kao što je ples, akt, priroda i promenjena fotografija. On radi kao predavač, izvođač, specijalozovan pisac i ekspert. Imao je 160 samostalnih izložbi, osvojio je 168 nagrada, priznanja i diploma. Ima ogromnu kolekciju fotografija izloženih u 33 države. Njegove fotografije, fotoreportaže i članci se redovno objavljuju u specijalizovanoj štampi i magazinima kod kuće i u inostranstvu, u knjigama i publikacijama, u elektronskim medijima. Njegove fotografije si korišćene kao scene i scenografije u pozorištu kao i u filmovima i nekoliko televizijskih programa i serija. Napisao je uvode, predgovore nekolicini fotoalbuma i kataloga izložbi, otvarao je izložbe i održavao performanse, objavljujući njihove napisane verzije.

Vladimir Tatarević: Rođen je u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti, Univerziteta umetnosti u Beogradu, odsek-grafika, atelje-fotografija. Nakon završetka studija dve godine je radio za ’’Trans Ocean Photos’’ i obišao oko trideset zemalja. Od 2000. do 2002. godine živeo je u Atlanti i radio kao fotograf za različite kompanije. U Atlanti je 2002. godine osvojio i prvu nagradu na nacionalnom takmičenju ’’Life Touch’’. Iste godine vratio se u Beograd gde je nastavio karijeru kao slobodni umetnik. Pet godina kasnije je magistirirao na Fakultetu primenjeih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, gde danas u zvanju vanrednog profesora predaje fotografiju. Do sada je imao petnaest samostalnih izložbi i učestvovao je na nekoliko internacionalnih izložbi. Njegovi radovi objavljivani su u prestižnim časopisima kao što su, , National Geographic,Men’s Healt,Cosmopolitan. Zajedno sa dr. Dubravkom Lazić, autor je udžbenika za nastavu fotografije.

Prijavljivanje za radionicu:

Za radionicu se mogu prijaviti svi zainteresovani fotografi koje zanima akt fotografija bilo da su početnici ili fotografi sa iskustvom. Prima se 16 polaznika koji će raditi u dve grupe. U okviru radionice su i teoretska predavanja o akt fotografiji koja drže naši mentori. Pošto je jedan mentor iz Mađarske nije potrebno poznavanje mađarskog ili engleskog jezika jer se sve simultano prevodi na srpski jezik.

Prijavljivanje je do 25 jula 2018. godine i možete se prijaviti na email: fotografski.klub.vojvodina@gmail.com

Za radionice se plaća kotizacija koja iznosi 6000 dinara i uplaćuje se na račun kluba koji ima na sajtu a dobićete ga i u emailu za potvrdu vašeg prijema. Članovi Fotografskog kluba Vojvodina i Mensa Srbije imaju popust od 10% na kotizaciju.

Polaznici iz inostranstva trebaju da se dogovore sa organizatorom oko smeštaja.

Zbog ograničenog broja mesta prioritet imaju oni koji se prvi prijave za radionicu.

Sva pitanja vezana za Dane akt fotografije i radionice akt fotografije u okviru ove manifestacije možete dobiti na email: fotografski.klub.vojvodina@gmail.com ili office@fkv.rs ili na telefon: +381-63-580610 (isti broj je i za viber)

Valeri planine i života

Predstavljamo

24. јуна 2018

0 2046

U Fotografskom klubu Vojvodina u utorak 26.06. 2018. u 20h gostuje Milan Marković MF FSS iz Valjeva. Pozivamo sve ljubitelje fotografije na ovo izuzetnu fotografsku prezentaciju višedecenijskog umetničkog i izlagačkog delovanja Milana Markovića. Jedan od najaktivnijih majstora fotografije je u Foto savezu Srbije, koji je na FIAP-ovim i domaćim salonima fotografije čak devet puta bio na čelu liste najuspešnijih i najaktivnijih autora, na takmičarskim izložbama u Foto savezu Srbije.

Zimski pejzaž 34 - Milan Marković — Zimski pejzaž 34 – Milan Marković

Prvi uspesi su vezani za fotografije iz života običnog čoveka gde je Milan Marković jednostavnim kroki skicama prikazivao srpskog seljaka i njegovu svakodnevnicu praveći izlete i u folklorne teme.

Zimski pejzaž 40 - Milan Marković — Zimski pejzaž 40 – Milan Marković

„Markovićevi rakursi su prizemniji i ljudskiji. On nije voajer skrivenog pogleda odozgo, sa strane, već je mnogo bliže seljaku kojeg njiva i satire i hrani, licem u lice, onda kada nije na njivi, kada zaigra i zapeva, kada pije i jede, svađa se i kocka, trguje i tuguje, kada je „svoj“ čovek“ kaže u prikazu Markovićeve izložbe „Slike sa vašara“ iz 1989 godine, poznati fotografski edukator, majstor fotografije Đorđe Bukilica, EFIAP

Zimski pejzaž 30 - Milan Marković — Zimski pejzaž 30 – Milan Marković

Ljuboviđa - Milan Marković — Ljuboviđa – Milan Marković

Osvojio je i prve nagrade na nekada prestižnim fotografskim izložbama „Paunovo pero“ u Gospođincima, „Žisel“ u Omoljici, „Čovek i nafta“ u Novom Sadu, sa fotografijom na kojoj je crkva u Sefkerinu na izložbi „Čovek protagonista 20 veka“ u Španiji je prikazana sa najboljim fotografijama XX veka, prethodno osvojivši FIAP-ovu medalju. Tada su su se takve medalje mnogo teže dobijale nego danas, jer je broj izložbi bio manji nego danas, kao i broj dodeljenih nagrada, a autentičnost fotografskog viđenja veća, jer nije bilo uticaja interneta i društvenih mreža, koji skraćuju „vek trajanja“ i pamtljivosti današnjih fotografija.

Šumarak - Milan Marković — Šumarak – Milan Marković

Milan je i veoma uspešan fotografski organizator i promoter bez čijeg angažovanja se mnogi fotografski značajni događaji ne bi ni održali ili ne bi dobili pravi značaj kao onda kada Milan pomogne svojim umećem i znanjem. Tako se i izložba planinske fotografije u Bačkoj Topoli dugo godina održala zahvaljujući njegovoj organizatorskoj pomoći. Član je Foto-kluba „Valjevo“ čije aktivnosti dugo godina osmišljavao.

Ptice Ivanova - Milan Marković — Ptice Ivanova – Milan Marković

Bela kuća - Milan Marković — Bela kuća – Milan Marković

Pošto je i strastni planinar, ljubav prema prirodi je sve više okretao i u fotografiji prema pejzažu. Tu on fotografiše najviše svoju najbližu okolinu Maljena, Divčibara, Valjevskih planina ali i drugih „planinskih lepotica“ Srbije.

Mir - Milan Marković — Mir – Milan Marković

Markovićeve pejzaže možete lako prepoznati na izložbama. Odlikuje ih besprekorno izgrađen osećaj za crno-beli ton bilo da je analogna ili digitalna fotografija. Pripada „staroj školi“ pejzaža, u kojoj su dobro definisani tonovi, voluminozni oblici, perfektan crno-beli ton snega, kakav se retko viđa na domaćim izložbama, čak i danas u doba „svemoćnog“ fotošopa. Ali ono što je najveća osobenost, je čvrsta, jednostavna i pitka kompozicija običnog planinskog motiva u kojoj postiže savršenstvo. Motiv svojom likovnošću pleni sa fotografija često više nego kada se nađemo pred tim motivom u stvarnosti. Stroga mu je geometrija na fotografiji, uzdržano potenciranje ekspresije širokougaonog objektiva, ili pak „prisilno lepljenje“ jakim teleobjektivom. Ta doza nenametljivosti i prirodnosti i maloj vidljivosti anomalija fotografske opreme na njegovim fotografijama su posebna crta, koju pronalazim da potiče iz samog karaktera ličnosti. Tih, nenametljiv, fin i prijatan je Milan kao i njegovi pejzaži sa Maljena i valjevskih planina.

Igra na proplanku - Milan Marković — Igra na proplanku – Milan Marković

Tragovi u snegu - Milan Marković — Tragovi u snegu – Milan Marković

Na kraju pozivam sve pre svega članove kluba i sve ostale koji vole fotografsku umetnost da prisustvuju ovom predstavljanju autora u FKV. Obavezno je prijaljivanje dolaska na email office@fkv.rs zbog ograničenog broja mesta za posetioce. Predavanje je na adresi Bulevar oslobođenja 22 (Mensa Srbije)

BIOGRAFIJA:

Rođen je u Valjevu 1960. godine. Zaposlen je kao profesionalni fotograf u Zavodu za zaštitu spomenika kulture „Valjevo“. Od 1979. godine uspešno je izlagao na 973 kolektivnih fotografskih i likovnih izložbi kod nas i u svetu i pri tom osvojio 316 nagrada i priznanja. Nekoliko puta, fotografije su mu bile u nacionalnim kolekcijama FSJ i FSS na FIAP bijenalima. Imao je 28 samostalnih izložbi. Devet puta bio na prvom mestu rang liste najuspešnijih fotografskih stvaralaca Srbije. Član žirija i selektor na više domaćih i međunarodnih izložbi. Fotografije su mu objavljivane u mnogim stručnim knjigama, časopisima, katalozima i brošurama kako fotografskim tako i iz oblasti zaštite spomenika kulture u Srbiji i inostranstvu. Fotografije mu se nalaze u arhivima mnogih institucija kod nas i u svetu i u mnogim privatnim zbirkama. Od 1999. godine, četiri godine je uređivao i izdavao bilten prvo FSJ a zatim FR „Art-Natura-Art“ iz Beograda. U Foto savezu Srbije ima zvanje MF FSS (dobijeno 2005. godine) a od međunarodne organizacije FIAP dobio je zvanja AFIAP (2004. godine) i EFIAP (2007. godine). Zastupljen u „Almanahu srpske fotografije“ i „Antologiji fotografije u Vojvodini“. Član FK „Valjevo“, FR „Art-Natura-Art“, VULS-a (Valjevskog udruženja likovnih stvaralaca), član sekcije fotografa DKS (Društva konzervatora Srbije). Počasni član ŽPSD „Bačka“ Bačka Topola.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Milan Marković

Mandićeve virtuelne fotografije

Foto reportaža

10. маја 2018

0 1747

Jezgrovito, stručno, originalno, koncizno, edukativno sa velikom širinom pogleda na fotografiju i još mnogo drugih kvaliteta bilo je prisutno na predavanju Igora Mandića u Fotografskom klubu Vojvodina u utorak 8. maja 2018. godine. Novi vidovi fotografije, kakva je virtuelna fotografija, bili su jedan od segmenata koji su se mogli čuti na predavanju. U koj vrsti fotografije se Mandić dokazao i na svetskom nivou, kroz saradnju sa britanskim rediteljem Piterom Grinvejom. Prolaženje kroz realizovane autorske radove, projekte i izložbe, kroz analizu ideja koje su prisutne, pominjanje uticaja i uzora na koje se Igor ugledao, su snažno upijani od zainteresovanih ljubitelja fotografije. Bilo da su došli iz amaterskih ili profesionalnih voda, prisutni su čuli mnogo toga što nisu znali. Ako su iskreni to moraju priznati.

MANDIĆEVE VIRTUELNE FOTOGRAFIJE U FKV

1 of 12

Klub se zahvaljuje svima koji su se uredno prijavili i zatim došli na predavanje i tako pokazali koliko poštuju klub i fotografiju. Za takve ljubitelje ćemo priređivati ovakve večeri i u budućnosti.

Tekst: Milovan Ulićević

Revolucija u fotografiji

Predstavljamo

7. маја 2018

0 1540

Fotografski klub Vojvodina organizuje predavanje Igora Mandiće u utorak 8. maja 2018. sa početkom u 20 h u Novom Sadu Bulevar oslobođenja 22. Svi koji žele da prisustvuju predavanju, i edukuju se na polju virtuelne fotografije, a nisu sadašnji članovi FKV, treba da se prijave na email: office@fkv.rs

ŠTA JE TEMA PREDAVANJA?

U poslednjih dvadesetak godina više se toga promenilo u fotografiji nego u prethodnih skoro 180 godina njenog postojanja i ne samo u tehničkom pogledu koji je očigledan.

Fotografija počinje da razbija svoje okvire dvodimenzionalnosti i presipa se u treću, pa i četvrtu dimenziju. Mnoga pravila i okvirikoji su bili opšte prihvaćeni u fotografiji su prevaziđeni.

MEHANIZMUS

1 of 6

Koja je to količina intervencije na fotografiji sa kojom možemo da smatramo da je fotografija i dalje autentična?

Da li je fotografija obavezno jedan zaustavljeni trenutak?

Predavanje je ilustrovano fotografijama koje objašnjavaju temu.

Biografija:

IGOR MANDIĆ
Samostalni likovni umetnik fotografije.

Rodjen 1973. u Sarajevu. Od 1989. godine živi i radi u Beogradu. Član Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS).

Fotografijom se bavi od 1996. godine. Imao je 8 samostalnih izložbi i više grupnih.

Do 2002. godine bio je foto-reporter za dnevne novine i magazine, a nakon toga je otvorio svoj studio.

Njegove fotografije objavljene su u brojnim domaćim i stranim magazinima i novinama (Status, Elle-Hrvatska, Mark magazine – Holandija, Toyota British magazine, Daily telegraph, Sunday Telegraph…), u brošurama, plakatima, knjigama, bilbordima, reklamama, modnim agencijama, kao i na brojnim web sajtovima.

Dobitnik je dve nagrade za inovacije u fotografiji, 2006.i 2007. godine,kada je prvi put u Srbiji izlagao virtualne fotografije.
(Grupna izložba Foto kluba Beograd “Poplave” i Festival novih medija BLINK 2007.)

Od 2010. do 2013. godine predavao je digitalnu fotografiju na workshop-u Tomislava Peterneka.
Od 2011. – predavač za digitalnu fotografiju u školi fotografije „Foton“, a od 2012. do 2016. godine predaje na Fakultetu za medije i komunikacije, predmet – “Sintetička fotografija”.
2016/17. – Saradnja sa Beogradskim pozorištem “Atelje 212”

Izdvojene izložbe i aktivnosti:

• Saradnja na multimedijalnoj instalaciji “H is for horse H is for hope” u Spoletu (Italija), autora Peter-a Greenaway-a i Saskia-e Boddeke, 2017.
• Saradnja na projektu multimedijalne opere “GiovanaD’Arco” u Parmi (Italija), autora Peter-a Greenaway-a i Saskia-e Boddeke, 2016.
• Samostalna izložba fotografija “Tranquilo”u španskom Kulturnom centru “Servantes” u Beogradu, 2016.
• Samostalna izložba fotografija u zemunskoj kuli Gardoš – “MEHANIZMUS”, u okviru Prvog beogradskog meseca fotografije, 2015..
• Jevrejski muzej u Berlinu,u okviru projekta “Obedience”, Peter-a Greenaway-a i Saskia-e Boddeke, na poziv autora izloženo je 10 fotografija Igora Mandića iz serijala “Portretiruku”, 2015.
• Samostalna izložba fotografija u zemunskoj kuli Gardoš “MECHANISMUS”, 2016. U okviru prvog Belgrade Photo Month-a
• Samostalna izložba fotografija u zemunskoj kuli Gardoš “Roršah test”, 2015.
• Samostalna izložba fotografija“Portretiruku” u galeriji “Bartselona” u Beogradu, 2015.
• 2015godine pokrenuo sa Tomislavom Peternekom i Goranom Kukićem putujući fotografski projekat “Putovanja 3 objektiva” – putujuća izložba fotografija i tribine – radionice o fotografiji u 18 gradova u Srbiji.

Rezultati konkursa Muzej i komunikacija

Foto takmičenje

28. априла 2018

0 1526

Na konkurs je pristiglo 188 fotografija od 35 autora a za izlaganje u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Vrbas je primljeno 35 fotografija od 20 autora. Otvaranje izložbe je u petak 11. maja 2018. u 19h u okviru Dana muzeja. Nagrađenim i pohvaljenim autorima pripadaju sledeće nagrade:
Prva nagrada -12000 din
Druga nagrada – 8000 din
Treća nagrada – 5000 din
Pohvale dobijaju monografiju o Vrbasu i knjige o umetnosti
Svim fotografima, učesnicima nagradnog konkursa, se zahvaljujemo na učešću, a nagrađenim autorima čestitamo u ime organizatora Gradskog muzeja Vrbas, Foto-kluba Zenit i Fotografskog kluba Vojvodina

REZULTATI ZIRIRANJA KONKURSA MUZEJ I KOMUNIKACIJA

Žiri je radio u sastavu: prof. dr Željko Škrbić, Milovan Ulićević i Milenko Radovanov

Jedan glumac, jedan fotograf i Naši dani

Predstavljamo

6. априла 2018

0 1997

Predstavljanje foto-monografije Marije Erdelji o predstavi Radoslava Milenkovića „Naši dani“ je u Fotografskom klubu Vojvodina u utorak 10. aprila 2018. godie u 20 časova. Pozivamo sve ljubitelje pozorišta i fotografije na promociju knjige u FKV na adresi Bulevar oslobođenja 22 (sedište Mensa Srbije). Ulaz slobodan.

O FOTO-MONOGRAFIJI

Iako mnogo starije od fotografije, pozorište živi u savremenom trenutku, a sećanje na predstavu traje u mislima onih koji su predstavu gledali. Reči posle opisuju glumu, scenu i rediteljski postupak, a kritika sve to analizira ostavljajući trag o nekoj izvedenoj predstavi za budućnost. Ali sećanja vremenom blede.

Otkrićem fotografije u prvoj polovini XIX veka, ona od samih početaka ulazi u pozorište. Najpre preko zapisa o izgledu glumaca i njihovih kostima, a kasnije kada je film tehnički dostigao zadovoljavajući nivo osetljivosti na svetlo, fotografija je počela da dokumentuje i dešavanja na sceni, beležeći najpre glumu, a kasnije i dešavanja van scene, otavljajući trag za neka buduća vremena. Veličina glumice Sare Bernar možda ne bi došla u tom sjaju do današnjih dana, da nije njenog maestralnog portreta viđenog kroz Nadarov objektiv. Zato postoji simbioza fotografije i glume u sačuvanom trenutku događaja na sceni. Taj svetlopis premešta današnje domete glumišta iz sadašnjosti u budućnost, ugrađuje u kolektivno sećanje i ostavlja trag za buduće generacije koje će proučavati pozorište.

Jedna takva simbioza ostvarena je u foto-monografiji „Naši dani“, u kojoj je ovekovečena monodrama istog naziva u izvođenju glumca Radoslava Milenkovića, a viđena okom i zabeležena fotoaparatom Marije Erdelji, mlade novosadske akademske fotografkinje, sadašnje članice Fotografskog kluba Vojvodina. Predstaviti fotografijama jednu monumentalnu predstavu koja je igrana preko 1600 puta u poslednje trideset četri godine (od 1984.), i koja je pečat bogate karijere Radoslava Milenkovića u kojoj jasno i nedvosmisleno iskazuje svoj stav prema svetu, nije nimalo lak zadatak.

„Cilj glume je bio i jeste da bude ogledalo prirode. Da vrlini pokaže njeno sopstveno lice, a poroku njegovu pravu sliku…“ (Hamlet)

Upravo na tom postulatu je Marija Erdelji gradila i svoj fotografski stav prema glumcu i prema predstavi. Ekspresija lica i ruku, mimike i pokreta uhvaćena u trenucima najveće dramatike je njen fotografski postupak. On je mogao naći uporište u ovoj predstavi bez opasnosti od ponavljanja i monotonije, zato što u predstavi Milenković glumi više od trideset različitih likova i isto toliko karaktera. Ti su likovi udahnuli duh vremena iz satiričnih pripovedaka Radoja Domanovića i satiričnih pesama Vladislava Petkovića Disa. Knjiga je sastavljena od mnoštva fotografija nastalih na predstavama, pa su fotografije ispunjene dramatikom scenskog svetla i jednostavnom crnom pozadinom u kojoj lice dominira. Lice je u izražajnom krupnom planu, ali je često prikazano i u sadejstvu sa pokretima ruku i tela, kojima je Marija ostavila dovojan prostor u kadru za dinamiku. Redukovana crno-bela niskog tonskog ključa je dobro izabrana paralela monodrami prepunoj likova niskog moralnog stava.

U foto-monografiji nisu samo pojedinačne fotografije koje funkcionišu same za sebe. Često ih na stranama zamenjuju kratke foto-sekvence od nekoliko kadrova u nizu, sugerišući na filmsku sekvencu i vremenski kontinuum, dok to posmatraču naglašava radnju koja se odvijala na sceni, više od samog izraza karaktera lika koji glumac prikazuje. Fotografije vode dijalog sa posmatračem, a pogotovo sa onima koji su gledali predstavu, iznoseći pred njih dokument o snazi utiska o glumi i odgljumljenom karakteru koji je zamrznula u vremenu.

Smeh, ironija, stradija, posrnuće, ljutnja, mržnja, prevrtljivost i mnogo drugih stanja su uhvaćeni na fotografijama Marije Erdelji, a zahvaljujući prirodnosti glume ona su postala jasna i vidljiva. Varijacija istog lica je ujedno i analiza trenutka u kome karakter lika izbija iz glumca i predaje se publici. Udaljenost tačke snimanja nije udaljila fotografa od radnje, već je ona praćenjem i studioznim radom, kroz više sesija, uspela da nađe iskrice koje žare u svakoj radnji na sceni. Radnja satire u predstavi a i na fotografijama nije bila primarno komična i zabavna, već gorka, oštra, strašna, preteća i podstiče misli preko osećanja koja izbijaju sa fotografija zahvaljujući maestralnoj glumi svakako, koja donekle olakšava fotografski postupak. Sva ta lica monstruoznih i moralnih nakaza nisu ni malo prijatna i kada su smešna, već postaju ogledalo svih nas kao ljudi, pa i nas kao društva.

Foto-monografija pomera sećanje na predstavu sa sadašnjosti i gledaoca savremenika na budućnost i nove generacije, na vreme kada se predstava više neće igrati. Neko drugo vreme će analizirati sadašnji pozorišni trenutak potpunije kroz ovakve knjige. Možda će neka srećnija vremena doneti materijalne mogućnosti, pa da onda većina dobrih i dugo igranih predstava ima svoju foto-monografiju, svetlopisanu od fotografa posvećenih pozorištu.

Koautori foto-monografije Marija Erdelji i Radoslav Milenković

Biografija MARIJA ERDELJI

Rođena 17. aprila 1989. godine u Novom Sadu. Završila srednju školu za dizajn “ Bogdan Šuput“ u Novom Sadu, smer: tehničar dizajna grafike u generaciji 2004/2008. Upisala Akademiju umetnosti u Novom Sadu 2008. godine, smer: fotografija, diplomirala 2012. godine. u klasi prof. Ivane Tomanović. Upisala i završila master studije iz oblasti fotografije, mentor: Ivana Tomanović 2014. godine.
Sa svojim fotografijama učestvovala na više od 50 grupnih i 8 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, ali kao najbitnije izložbe izdvaja:
-Samostalna izložba fotografija Kulturni centar Novoga Sada – tribina mladih 2017.
-Fotorama Art photography festival – izložba i fotokonkurs 2016. (I nagrada za temu “Zagrljaj”).
-Photo festival and contest “Frame 24” 2016. ( I nagrada za temu “Tradicija” ).
-“Love for difference” salon fotografije, Kamnik, Slovenija 2015.
-Učesnica NOOR-Nikon Masterclass in Documentary Photography, Beograd 2015. Srbija.
-Samostalna master izložba fotografija „Živimo zajedno“, galerija DKV 2014. Novi Sad.
-The International exhibition of art photography – BRIDGE 2014. Istambul
-Izložba fotografija “PremFoto” International Salon photography, „Euro Foto Art“ Gallery, 2013. Oradea Rumunija.
-Izložba “RE: LOCATION 2013”, Preston England, CRAZYGOAT ART PROMOTIONS .
-Izložba fotografija „International meetings of photography Plovdiv, academic scene“, 2012. Bugarska.
-Izložba fotografija godišnjeg konkursa časopisa ReFoto „Moje mesto, moji ljudi“, galerija Arget, Beograd. ( II nagrada za fotografiju „Živimo zajedno“ )
-Izložba diplomkih radova studenata Departmana likovnih umetnosti, AUNS, galerija „Matice Srpske“. (Godišnja nagrada departmana likovnih umetnosti za najuspešniji umetnički rad iz umetničke discipline fotografija u školskoj 2011/2012. godini. )
-Izložba fotografija “Svet oko nas”, radionice društveno angažovane fotografije “Fokusiranje demokratije”, skcns Fabrika Novi Sad.
Prisustvovala na raznim fotografskim radionicama ( World press Photo, WORKSHOP, 2012. Dom omladine, Beograd, Srbija; Startfest – Mokri Kolodijum, AUNS, Novi Sad, Srbija 2011. godina; Camera Obscura “ BALATON ALMADI “, Balaton Almadi, Mađarska, 2009.godina …). Više puta je nagrađivana za svoj rad iz oblasti fotografije, kao i dizajna.

Biografija RADOSLAV MILENKOVIĆ

Radoslav Milenković (Novi Sad, 1958) je glumac i reditelj iz Beograda. Diplomirao je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Branka Pleše i pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dejana Mijača. Od 1977. odigrao 50 uloga u najznačajnijim pozorištima Beograda, Novog Sada i Zagreba i na Dubrovačkim ljetnim igrama. Takođe je igrao u TV dramama i filmovima. Bio je prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu od 1987. do 2005. godine. Bavio se pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Visokoj umetničkoj školi Univerziteta u Kapošvaru u Mađarskoj. Kao reditelj radio je u pozorištima Srbije, Mađarske, Švedske i Makedonije. Dobitnik je najznačajnijih nagrada za glumu i režiju na brojnim festivalima Srbije i ex-Jugoslavije. Objavio je dve knjige poezije. Predaje na predmetima iz oblasti dramskih i audiovizuelnih umetnosti u scenskom dizajnu.

Kompletan je autor monodrame NAŠI DANI koja je od premijere 17. maja 1984. godine na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu (ZLATNA KOLAJNA PUBLIKE) do danas izvedena više od 1.600 puta, kako na scenama bivše Jugoslavije tako i u inostranstvu (Rusija, Mađarska, Švajcarska, Švedska, Češka, Norveška, Južnoafrička Republika, Sjedinjene Američke Države…). Tekst predstave nastao je dramatizacijom satiričnih pesama V. P. Disa (Naši dani i Himna) i najznačajnijih pripovedaka najvećeg srpskog satiričara Radoja Domanovića (Stradija, Danga, Mrtvo more) koji je oštro, kritički bespoštedno i duhovito slikao vlast svoga vremena ogrezlu u korupciji i nasilju, kao i servilno i poslušničko građansko društvo.

Radoslav Milenković u ovoj predstavi igra više od trideset likova. Kombinacijom bravuroznog verbalnog plana i snažne fizičke ekspresije, potpomognute pantomimom, žanrovski oslonjene na raznovrsna sredstva pučkog pozorišta, farse, groteske, komedije dell’arte i kabarea, ostvarena je predstava koja je ovenčana brojnim nagradama u prethodnih trideset godina, i koja je svojom savremenošću i angažovanošću u potpunosti korespondirala sa svojim savremenicama.
Nagrade:
-Zlatna kolajna publike na međunarodnom Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, 1984.
-Srebrna kolajna žirija na međunarodnom Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, 1984.
-Najbolja predstava na međunarodnom Festivalu malih pozorišnih formi u Sarajevu, 2013.
-Najbolja predstava na Teatar-festu u Tuzli, 2014.
-Najbolje glumačko ostvarenje na Art-trema festu u Rumi, 2015.

Tekst o fotomonografiji: Milovan Ulićević
Fotografije iz knjige: Marija Erdelji

Foto konkurs MUZEJ I KOMUNIKACIJA

Foto takmičenje

27. марта 2018

0 1798

U okviru Manifestacije „Muzeji za 10“ održava se izložba fotografija u organizaciji Gradskog muzeja iz Vrbasa na kojoj mogu da učestvuju autori koji se profesionalno bave fotografijom, kao i oni koji to čine amaterski.
Tema izložbe: Centralna tema ovogodišnje Manifestacije je „Hiperpovezani muzeji: novi pristupi, nova publika“. Hiperpovezanost se odnosi na današnja mnogobrojna sredstva komunikacije: direktan kontakt, elektronska pošta, telefon, internet, instant poruke… Ova komunikaciona mreža svaki dan postaje sve složenija i raznovrsnija. Zahvaljujući inovacijama, novim tehnologijama, muzeji danas postaju pristupačniji i približavaju se publici na novi način, digitalizacijom građe, direktnim prenosima na društvenim mrežama, upotrebom multimedijalnih sadržaja na izložbama, haštaga i slično. Da ne zaboravimo, i sama izložba osnovni je oblik komunikacije u muzejima, svaki izloženi predmet komunicira sa posetiocem, poruka koju nosimo i prenosimo kao utisak ili doživljaj iz muzeja oblik je komunikacije…

Plakat konkursa "Muzej i komunikacija" — Plakat konkursa „Muzej i komunikacija“

U skladu sa temom Manifestacije odredili smo i temu za foto-konkurs: Muzej i komunikacija.
Tema je otvorena za različite stvaralačke ideje i primerene sadržaje, nije dozvoljeno eksperimentisati, manipulisati ili montirati sadržinu kadra. Fotografije mogu biti monohromatske ili u boji.

Vreme i način izlaganja: Radovi koji budu izabrani biće izrađeni na foto papiru, i izloženi u prostorijama Galerije Kulturnog centra Vrbasa za vreme trajanja Manifestacije, od 14 do 20 maja. Izabrani radovi ostaju u arhivu Gradskog muzeja Vrbasa.

Slanje fotografija:
• Tema: „Muzej i komunikacija“
• Broj fotografija po autoru: 6
• Kvalitet i veličina fotografija: 300 dpi, 3600 x 2400 piksela i izvedeni formati iz toga, kao i da veličina jedne fotografije ne prelazi 2MB.
• Rok za dostavljanje radova: 26. april 2018. godine.
• Žiriranje radova: 28. april 2018. godine
• Sastav žirija za izbor fotografija: prof dr Željko Škrbić, Milovan Ulićević, Milenko Radovanov
• Nadoknada za učestvovanje na konkursu: ne plaća se.
• Radove slati elektronskim putem na adresu: muzej.vrbas.konkurs @gmail.com
Fotografije sa vodenim žigom, potpisom na fotografiji, kao i fotografije bez prijave, neće biti žirirane.

Prijavljivanje: Uz radove poslati i prijavu sa sledećim podacima: ime i prezime autora, adresa (ulica i broj, mesto stanovanja), kontakt telefon, e-mail i spisak poslatih radova sa nazivom (maksimalno 6) . Ne moraju biti poslate sve 6 fotografija

Svaki fajl označiti na sledeći način: brojem fotografije pod kojim se vodi u prijavi, prezimenom i imenom autora, nazivom fotografije i godinom nastanka– sve razdvojeno donjom crtom. Primer: Autor Petar Perić, šesta fotografija navedena u prijavi – fajl se označava sa 6_Perić_Petar_Konekcija_2017.

Uslovi učešća: Sve fotografije moraju biti autentično delo potpisanog autora u svim delovima fotografije. Autor slanjem prijave daje saglasanost da organizator izložbe ima pravo korišćenja fotografija bez nadoknade autorima, a u cilju promocije Manifestacije, izlaganja odštampanih radova i izdavanjem kataloga te izložbe. U druge se svrhe fotografija neće koristiti.

Nagrade: Žiri će od izabranih fotografija doneti odluku koja će fotografija poneti I, II i III nagradu. Nagrada za I mesto iznosi 12.000 dinara, za II mesto 8.000 dinara, a nagrada za III mesto iznosi 5.000 dinara. Biće dodeljene i tri pohvale
Odluka žirija je konačna i ne može se na nju ulagati prigovor.
Zainteresovani autori sve dodatne informacije mogu dobiti na:muzej.vrbas.konkurs@gmail.com

Organizator Gradski muzej Kulturnog centra Vrbas, u saradnji sa Foto-kino klubom „Zenit“ iz Vrbasa i Fotografskim klubom Vojvodina iz Novog Sada, učesnicima želi da sa zadovoljstvom i uspehom učestvuju na konkursu.

Luna svetlost i šibica

Blog

26. марта 2018

0 1838

Kada se spoje interesantan prostor i izložba fotografija koja odgovara svojom temom i pristupom tom prostoru, onda je doživljaj posete takvoj izložbi pravo zadovoljstvo. Jedna takva izložba je otvorena 22. marta 2018.godine u Sremskim Karlovcima u Muzeju šibica. Autorka izložbe „Stvar“ je Luna Jovanović mlada akademska fotografkinja iz Novog Sada. Na dvadesetak izloženih fotografija u minimalističkom maniru motivi su: činije, ptice, zavese, prozori, ruke, telo, svakodnevni predmeti iz sobe, cvet i dr. Naizgled motivi nepovezani temom izložbe, ali samo na prvi pogled.

Otvaranje izložbe- Luna Jovanović krajnje desno

Luna prefinjenim i nežnim osećajem za boju i valer, stvorenim jednostavnim svetlom, na većini fotografija prikazuje lični intimni odnos prema tim stvarima (i ne samo njima), i on je dominantan na većini fotografija. Nisu njene fotografije napravljene sa sirovom banalnom pričom o stvarima, ili pak sa faktografijom, koju daje predmet sam po sebi. Kod svakog motiva ona nas izraženom lepotom teksture, plastično uvodi u strukturu motiva, da posmatrač oseća bliskost sa njim, pa kao da je taj predmet, tu ruku, to telo opipao koji trenutak pre. Njenim motivima ona udahnjuje dušu, pa gledajući ih na fotografijama, mi o njima razmišljamo kao o trenutku nekog sećanja, bez obzira što to mogu biti i sasvim obične neupadljive svakodnevne stvari, ili biljke, pa čak i ljudsko telo koje depersonalizovano jakim izrezom kada se uklanja lice, ili kada se zamotava u zavesu pa ga ne razaznajemo. Fotografije nose znake sećanja na trenutke u kojima se traži sloboda za ličnost, za dušu umetnika.

Na pojedinim fotografijama, ostavljen je prostor pored otvorenog prozora u kome leprša na vazduhu zavesa, modifikujući svetlo, koje na zidu i stvarima unutar prostora (slike na zidu) pravi dugački svetlosni sfumato. Na drugoj fotografiji prozor osvetljava stepenice za negde gore, pa u prizoru lako zamišljamo ženu koja je preko njih išla u svoje odaje. Na takvim fotografijama prozor simbolično predstavlja izlaz u slobodu misli i želja umetnice. Na fotografijama motivi „dišu“ u tamnom prostoru kadra, sami noseći neku patinu prošlih vremena.

Cela izložba je koncept-zamisao koju je umetnica sledila i kojoj je svaka fotografija likovno podređena. Ako bi se neka fotografija odvojila od celine, ona bi tada bila izgubljena u surovoj stvarnosti, koju naše oko registruje kao i kamera obskura, kao dokument -sirovu istinu. Fotografija je tada, bez vidljive u celini imaginacije umetnika, oslobođena likovnosti koju nosi celina.

Svaki deo ovog Muzeja šibica ispunjen je stvarima lične prirode nekadašnje vlasnice koja je bila kolekcionar šibica, malih kutijica u kojima je zarobljena svetlost, koju povremeno oslobodimo kao duha iz Aladinove lampe. Možda tu možemo naći tajnu zbog čega je izložba dobro prilagođena prostoru. Simbolika postoji u oslobađanju svetla iz šibica i uhvaćenim svetlom na fotografijama Lune Jovanović.

Izložba je ovorena do 1. aprila 2018. godine

Tekst: Milovan Ulićević

Dok Pariz spava

Fotografija i film

21. јануара 2018

0 1796

Pedesetominutni nemi igrani film „Paris Qui Dort” ili „Dok Pariz spava” Rene Klera iz 1924, prikazivan i pod nazivom „Neobični zrak”, je komična fantazija o grupi ljudi koji su osvanuli u Parizu zaglavljenom u vremenu, i to bukvalno. Osim za protagoniste filma za sve ostale vreme je stalo jedne noći u 3 i 25.

Albert, noćni čuvar na Ajfelovom tornju, kreće kući iz noćne smene i pritom primećuje neuobičajenu tišinu i prazne ulice, a tu i tamo nailazi na pojedince „zamrznute” u trenutku obavljanja određenih aktivnosti. Neki od njih su taksista u svom automobilu, pijanac pri povratku iz noćnog provoda, policajac u pokušaju da ščepa lopova sa ukradenim satom u ruci, pa čak i samoubica na obali Sene sa oproštajnom porukom na kojoj piše: „Ovo činim zbog ritma modernog života. Ne mogu više da podnesem užurbanost i buku ovoga grada.” Albert konačno nailazi na grupu ljudi nepotpalih pod uticaj opšteg mrtvila i saznaje da su njih petoro doputovali iz Marselja. Među njima su pilot, detektiv koji sprovodi internacionalnog kriminalca, bogati trgovac i jedna putnica željna da oseti ritam grada svetlosti. Razmišljajući o situaciji koja ih je zadesila, zaključuju da su u vreme koje pokazuju zaustaljeni gradski časovnici, a to je 3 i 25, svi oni bili visoko u vazduhu; Albert na Ajfelovoj kuli, a ostali u avionu. Zbog toga se odlučuju da se popnu na Ajfelovu kulu i tamo prenoće, kako ih ne bi zatekla sudbina „uspavanih” Parižana.

Sutradan silaze u grad u potrazi za hranom. Sve im je na raspolaganju i to naravno besplatno, jer nema ko da naplati. Čak i zaključani objekti kao što su prodavnice i banke uspevaju da otvore zahvaljujući internacionalnom kriminalcu, inače profesionalnom obijaču. Život u izobilju je udoban, ali vremenom prelazi u dosadu. Pored toga, rađaju se čarke između muškaraca i nastaje borba da se šarmira sada jedina preostala žena na svetu. U takvoj atmosferi dani sporo prolaze sve dok jednog trenutka na radio stanici, na vrhu Ajfelove kule, ne dobiju poziv da se pojave na određenoj adresi. Poziv je oberučke prihvaćen i svi složno kreću na označenu adresu očekujući da se tamo uvere da nisu sami, a možda i da odgonetnu enigmu „okamenjenog” grada. Poziv je uputila nećakinja profesora Krejza. Ona ih dočekuje i obaveštava da je njen ujak izumeo neobični zrak, koji kad se emituje zaustavlja vreme u radijusu svog delovanja. Na nju zrak nije delovao, jer ju je ujak zatvorio u izolovanu sobu, a ostali sada shvataju da ih je boravak visoko u vazduhu stavio van dometa zračenja. Profesorova nećakinja ih na njihovo insistiranje odvodi do njega i tamo mu naređuju da „odmrzne vreme”, što on na kraju i čini i vraća Pariz u uobičajeno stanje brzog življenja jedne svetske metropole.

Rene Kler u „Dok Pariz spava” približava se „čistom filmu” (cinéma pur), a to znači povratak elementarnim osnovama filma – vizuelnosti i pokretu. Sinopsis je krajnje jednostavan. Naracija se ostvaruje vizuelni sredstvima kroz pokret, kompoziciju i ritam, što je u eri nemog filma donekle i iznuđeno. Uticaj pionira francuskog filma kroz kombinaciju realizma braće Limijer sa stop-frejm fotografijom Melijesa, daje utisak sučeljavanja stvarnosti i snova, pokretljivosti i statičnosti, filma i fotografije.

Rene Kler je „Dok Pariz spava” snimio 1924. godine, na početku svoje karijere, u vreme saradnje sa dadistima Frensisom Pikabiom i Erikom Satijem. Sa njima je pripremao svoj naredni film „Entr’acte” ili „Intermeco”, u kojem se pojavljuju i fotograf Man Rej i još jedan umetnik nadrealističkog opredeljenja, Marsel Dišam. Eksperimentalna priroda ovog drugog filma, pre svega u vizuelnim aspektima, donekle je prisutna i u filmu „Dok Pariz spava”. Ljudi u trku uhvaćeni u sloumoušnu, vraćanje filma unazad, snimanje balerine odozdo (kroz staklenu ploču). Ove eksperimentalne tehnike snimanja u „Dok Pariz spava” svedene su na stop-moušn, što ovaj film približava fotografskom medijumu. Puste ulice dnevnog Pariza sa retkim prolaznicima okruženim urbanom arhitekturom i sve to dato u poetičnom ključu, evocira na stvaralaštvo pariskog fotografa Ežena Atžea. Atžeova fotografija je okarakterisana kao dokumentarna, međutim kritičari pronalaze u njegovom stvaralaštvu elemente magičnog relizma, a posle Bretonovog Manifesta nadrealizma Man Rej i njegov nadrealistički kružok ga svojataju, jer na njegovim fotografijama pronalaze začudnost i nekakvu nadrealnu atmosferu u slici stvarnosti.

Za razliku od Atžea koji je s naporom vukao svoju tešku, zastarelu fotografsku opremu i zbog toga bio limitiran kod biranja uglova snimanja, Klerova kamera je vrlo pokretljiva i omogućuje mu da švenkuje vertikalno duž Ajfelovog tornja, da snima iz ptičje perspektive pariske ulice ili iz auta u pokretu. Otuda čak i stopirani kadrovi imaju dinamiku, koja je nedostižna Atžeovoj statičnoj fotografiji. Smena zamrznutih i pokretnih kadrova, kao jedna od prednosti filma kao medijuma nad fotografijom, omogućila je Kleru da istražuje protok vremena relativizujući ga i svodeći ga na ubrzano ili usporeno filmsko vreme, koje se odmotava unapred ili unazad ili ga zaustavljajući u jednom trenutku, na taj način opšteći i sa fotografskim medijem i njegovim ograničenjima i prednostima. Prednost fotografije u ovom smislu očigledna je na radovima Ežena Atžea i ogleda se u suptilnom intenzitetu i tehničkoj savršenost, koji pojačavaju utisak stvarnosti u tolikoj meri, da se čini da je vreme zauvek zaustavljeno, a to filmska kamera teško može da zabeleži.

Možda sam uvršćivanjem ovog filma u rubriku „Fotografija i film” donekle narušio princip pisanja isključivo o filmovima koji za temu imaju fotografiju, ali „Dok Pariz spava” poseduje kreativnost u vizuelnom izražavanju, koja mu povremeno daje karakter i snagu fotografije. Za mene je ovaj film bio podsticajan da se više udubim u stvaralaštvo Ežena Atžea i da shvatim koliko su različite umetnosti u okviru jednog stila ili kulturne epohe usko povezane i često nerazlučive.

Tekst: Dejan Marković
Fotografija: Kadrovi iz filma

Čestitka iz FKV

Razno

30. децембра 2017

0 1986

Virtualni mostovi Mihajla Ljikara

Blog

10. децембра 2017

1 2356

Fotografija "Izgradnja-3" autor Mihajlo Ljikar

U Društvu novinara Vojvodine je održana promocija knjige o Mihajlu Ljikaru (rođ. 1935)“VIRTUALNI MOSTOVI MIHAJLA LJIKARA“ i u isto vreme, 7. decembra 2017. godine, je otvorena izložba fotografija sa radovima iz nastalih najviše pedesetih i šesdesetih godina kada se Mihajlo Ljikar uspešno zanimao za fotografiju. Njegovi fotografske počeci su bili u Foto-klubu „Elektromašinac“ iz Beograda, dok je bio student elektrotehničkog fakulteta, a jednu godinu i predsednik tog kluba, a kasnije u Foto-kino klubu „Branko Bajić“ iz Novog Sada gde takođe vršio neko vreme istu funkciju. Još 1968. godine je dobio titulu Foto-amatera I klase (umetnički savet: Pavlović Miloš, Marinković Voja, Mojsilović Vidoje).

Ispred Društva novinara Vojvodine predsednik Mladen Bulut je istakao da bi osnivač ovog udruženja Jovan Jovanović Zmaj bio zadovoljan da je imao čast da poznaje Mihajla Ljikara, jer se on stalno trudio da okupi sve one ljude koji se bave stvaralaštvom. Celog dosadašnjeg života je fotografiju imao u srcu i doprinosio njenoj promociji. Svestran po interesovanju on je uspešan atletičar, sportski lovac, i kao društveni radnik je ostvario značajne rezultate, a najznačajnija je funkcija vođenja projekta pri izgradnja hale za stonotenisko prvenstvo Evrope (SPENS).

Prisutna publika i autori tekstova o Mihajlu Ljikaru

O Ljikarovom profesionalnom radu su govorili dr Valentina Čizmar i Ivan Telečki. Profesionalni život je ostvarivao u PTT-u gde je kao istaknuti inžinjer, a kasnije i kao doktor nauka, veoma doprineo razvoju telefonije i telekomunikacija u Vojvodini i uvođenju prvih automatskih telefonskih centrala u Srbiji. Značajn je i njegov naučni rad na na tom polju, i njegova pedagoška aktivnost na FTN-u u Novom Sadu gde predavao „Komutacione sisteme“. Na kraju se vidno uzbuđen Mihajlo Ljikar zahvalio velikom broju prisutnih koji su ukazali poštovanje njegovom radu, među kojima su bili i mnogi od šezdeset autora koji su pisali o njemu u ovoj monografiji.

Fotografija "Izgradnja-3" autor Mihajlo Ljikar — Fotografija „Izgradnja-3“ autor Mihajlo Ljikar

O fotografskom radu prijatelja Miše, kao ga i danas zovu njemu najbliži, je govorio priređivač monografije i izložbe fotografija Borivoj Mirosavljević MF FSJ koji je istakao:
„Fotografija je bila i uvek će biti, bez obzira na njene stalne transformacije, shodno tehničko-tehnološkim inovacijama, najpouzdaniji most komunikacije među ljudima. To je mnogo pre današnjih pametnih glava, shvatio golobradi Mihajlo Ljikar, učenik nekadašnje muške gimnazije, potom elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, doktor nauka i profesor Univerziteta u Novom Sadu. Dok je krčio svoj put tragom svojih idola Tesle i Pupina, iz fotografske mračne komore je iznedrio bezbroj svetlopisa koji sada blistaju na simboličkoj retrospektivnoj izložbi i ukoričeni u reprezentativnoj knjizi koja život znači. To je 26. knjiga u ediciji „Zlatno oko“ utemeljenoj daleke 1972. godine knjigom o Novom Sadu i Foto-kino klubu „Branko Bajić“, u to vreme najboljem u nekadašnjoj Jugoslaviji i na čijem čelu se, kao predsednik kluba, nalazio Mihajlo Ljikar.

Fotografija „Izgradnja-2“ autor Mihajlo Ljikar

Bilo je to vreme zaživeo i potonji čuveni Međunarodni salon fotografije „Zlatno oko“ koji je sve do 1993. godine (kada su ga progutale „nesrećne“ transformacije) bio stecište najboljih majstora fotografskog stvaralaštva čitavog sveta.

Fotografija "Akcija-2" autor Mihajlo Ljikar — Fotografija „Akcija-2“ autor Mihajlo Ljikar

Knjiga „Virtuelni mostovi Mihajla Ljikara“ ugledala je svetlost dana zahvaljujući velikom entuzijazmu istinskih ljubitelja fotografije i uz lično žrtvovanje samog autora projekta i izložbe. Ovom knjigom nije krunisano samo uspešno stvaralaštvo jednog od velikana koji su ispisali svetle stranice posleratnog društvenog i privrednog razvoja, nego je sačuvan i kontinuitet brenda fotografije koja je Novom Sadu i našoj zemlji otvorila vrata Evrope i sveta daleko pre generacije koja se diči titulom evropskog grada kulture. Fotografija bi trebala da je na počasnom mestu a nema je ni na margini, projekta sa kojima treba da opravdamo laskavu titulu. Zar ovo nije prilika da Novi Sad revitaleizuje Foto i kino klub i izložbu „Zlatno oko“, konačno dobije dugoočekivani Muzej fotografije i izbriše Srbiju sa spiska zemalja koji nemaju Muzej fotografije.

Fotografija "Izgradnja-1" autor Mihajlo Ljika — Fotografija „Izgradnja-1“ autor Mihajlo Ljika

Fotografija "Mladost-2" autor Mihajlo LJikar — Fotografija „Mladost-2“ autor Mihajlo LJikar

Najzad projekat „Virtualni mostovi Mihajla Ljikara“ već svojim nazivom nagoveštava komunikacijsku misiju koju knjigom i izložbom fotografija nastavlja već uspešno dokazanu misiju u našoj kulturi. Mesto u nagoveštenom Muzeju mu je sigurno obezbeđeno, ali ga treba iskoristiti kao stabilnu podršku projektu „Novi Sad evropski grad kulture 2021. godine“

Autoportret - Mihajlo Ljikar — Autoportret – Mihajlo Ljikar

Prikaz priredio: Milovan Ulićević

Profesionalno u svim fazama

Foto reportaža

7. децембра 2017

0 1968

Većina prisutnih sa fotografom Ivanom Grlićem u FKV

Predavanje fotografa Ivana Grlića u Fotografskom klubu Vojvodina, je po utisku većine prisutnih, bilo veoma zanimljivo. Posle početnog uvodnog dela o načinu dolaska do ideje za cikluse, prvi deo je završen sa naglaskom na ciklus Serbian jazz bre! koji je radio više godina. Nakon toga počela je prezentacija autorskih serijala i ciklusa da bude još zanimljivija (aktovi nekoliko ciklusa, vrata, Beograd), i autor je postajao sve opušteniji i prisniji sa publikom, pa su ispričani mnogi detalji iz profesionalnog rada kojih se u tom trenutku setio, pa je smatrao da ih treba podeliti sa vernom publikom Fotografskog kluba Vojvodina. Prisutni su znali da cene takav stav kreativnog mladog fotografa, pa je gost sa dvostrukim aplauzom pozdravljen na kraju predavanja.

Ono što je u Grlićevom profesionalizmu posebno je da on, od same ideje do krajnje prezentacije fotografija iz pojedinog ciklusa na izložbi, maksimalno angažovan na kreativan način, a čini se da je kao niko u Srbiji od fotografa i originalan u prezentaciji svojih radova i osmišljavanju izložbi. Dobar primer za to je njegova održana izložba aktova niskog svetlosnog ključa u kojoj je i prisutna publika na izložbi aktivno učestvovala u opštem izgledu izložbe. Publika je po svom nahođenju kreirala izgled izložbe, okrećući aktove zakačene preko kugličnog ležaja iza fotografije.

Veliki broj fotografija je prikazan u klubu, i neki novi ciklusi koji nisu još nigde prezentovani na izložbi, ili pak ciklusi koji čekaju izdavanje nove knjige. Možemo biti zahvalni Ivanu Grliću na fotografskom druženju iznad svih očekivanja.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Igor Gudalović

Fotografija BRE

Predstavljamo

3. децембра 2017

0 2589

U Fotografskom klubu Vojvodina će predstaviti svoj fotografski rad Ivan Grlić, slobodni vizuelni umetnik, umetnički producent, profesionalni fotograf i predsednik sekcije fotografije ULUPUDUS-a iz Beograda. Grlić je najviše poznat po svojim knjigama o džez i rok muzičarima. Zato se pri pomisli na te knjige nameće pitanje:
Može li se zabeležiti muzika fotografijom? Na prvi pogled se čini da je to nemoguće. Ali ako uzmemo u obzir da se muzika reflektuje na život muzičara, a njihov život u njihovim karakterima ličnosti je reflektovan. A kako znamo da se karakter ličnosti najbolje iskazuje i očitava na licu, onda je portretisanje muzičara jedan od načina da se opiše i njihova muzika.

Ali kako? To nije nimalo lak zadatak, pogotovo ako se odustane od fotografisanja emocija iskazanih u izvođačkoj akciji na sceni na kojoj muzičari nastupaju. Onda se traže drugi aspekti, odlučujući momenti, kada će lice muzičara progovoriti o njegovoj muzici.

Takav metod je izabrao i fotograf Ivan Grlić u svojim BRE ciklusima na kojima radi već skoro deceniju i koje je počeo sa „Serbian soul BRE!“, a nastavio sa „Serbian jazz BRE!“ i „Music BRE“ koje izdaje kao knjige. Izabranim načinom rada fotografisanja u improvizovanim studijima i neuobičajenim ambijentima svakodnevnice, ponekad i iza scene, on fotografiše muzičare sa srpske rok i džez scene. To je odraz same muzike pogotovo džeza, koji obiluje improvizacijama na zadatu temu, koja je uvek u mislima dok improvizuje svirajući i varirajući je. Tako se odnosi prema fotografiji i Grlić u svom dugogodišnjem radu na ciklusima dok radi sa muzičarima. Osloboditi ih prisustva fotografa, a podstaći da istaknu muzičku dušu je ono što je cilj fotografove zamisli.

Ivan Grlić je fotograf srednje generacije (rođ. 1977) , ali velikog profesionalnog iskustva u fotografiji. Dosadašnje profesionalno iskustvo obuhvata i mnoge domene primenjene i umetničke fotografije. Skoro da nema ilustrovanog časopisa u Srbiji koji nije objavljivao neku od fotografija Ivana Grlića.

Zato nam je u Fotografskom klubu Vojvodina drago, što će kroz prikaz svog fotografskog rada na fotografskim ciklusima imati priliku da čujemo i naučimo mnogo o profesionalnom radu u Srbiji danas, o izazovima koje takvo opredeljenje nosi, o izdavanju fotografskih knjiga koje trajno čuvaju zabeležene realizovane fotografske cikluse, o muzičarima koji su fotografisani i teškoćama i zadovoljstvima u radu sa njima.

Tendencija savremene fotografije je da pomera svoje težište sa pojedinačne fotografije, na seriju fotografija i fotografske cikluse. Serija fotografija obrađuje jednu temu ili događaj u kratkom vremenskkom periodu i sa malim brojem likova. Ciklus obuhvata zadatu temu sa velikim brojem aktera ili jednog malog broja aktera u dugom vremenskom periodu. Pri tome motiv ne mora biti jedinstven, ali je ideja da se nešto o tome kaže na jedan sveobuhvatan i originalan način, i opiše što veći broj relevantnih karaktera i likova. Verovatno bi se mogla napraviti paralela sa razlikom između kratke priče i romana u književnosti. Pojedinačna fotografija je izgubila prepoznatljivost hiperprodukcijom fotografije na internetu, i ne retkim posezanjem za plagijatorstvom.

Ovakvi Grlićevi ciklusi ostaju i kao čuvari uspomena na jedan veliki broj muzičara čija će muzika još dugo biti slušana. U našim srpskim okvirima Grlić je uradio veoma značajne cikluse koji su sigurno imali uzore u svetski poznatim fotografima, koji su ovekovečili džez i blues muzičare, kakvi jedan Herman Leonard ili William Claxton u Americi i Guy Le Querrec u Francuskoj . Ali to radi na drugačiji način. On u tim ciklusima ne pravi razliku između crno bele fotografije i fotografije u boji, već se odlučuje za onu varijantu koja će najbolje opisati karakter pojedinog muzičara. Ako osećamo džez muziku dok gledamo fotografije, onda ćemo poželeti i da je i čujemo.

Prvi put sam upoznao Grlića u toku rada na knjizi „Serbian jazz BRE!“. Kada mi je rekao šta radi, pomislio sam kako se nije niko toga setio, a bilo je na dohvat ruke. Ali mi je ipak posle susreta ostala sumnja i retoričko pitanje kako će to izgledati ako akteri, pogotovo džezeri nisu vezani za scenu i svoje instrumente. Kada sam nakon nekog vremena video knjigu shvatio sam da je on bio pravi fotograf da tu ideju realizuje.

Pozivam sve ljubitelje fotografije, džez bluz i rok muzike da prisustvuju ovom fotografskom predstavljanju rada Ivana Grlića. Videćemo i neke nove cikluse koji se dosta razlikuju od onoga što je objavljeno u dosadašnjim knjigama fotografija. Predavanje će se održati u utorak 5. decembra 2017. od 20h u Fotografskom klubu Vojvodina na adresi Bulevar oslobođenja 22 (sedište MENSA Srbije) Zbog ograničenog broja mesta, bilo bi poželjno da prijavom na email office@fkv.rs obezbedite sebi mesto, a ujedno i ostavite email adresu za buduća obaveštavanja o aktivnostima kluba.

BIOGRAFIJA:

OBRAZOVANJE:

Grafička škola u Beogradu 1992.-1995. god.
Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna, odsek Primenjena grafika 1999.-2003.god.
Profesionalno bavljenje fotografijom od 1998. godine.
Predsednik sekcije fotografije ULUPUDUS-a od 2016.
Osnivač studija i umetničke radionice “GRLIĆ” 2000.
Nosioc statusa slobodnog umetnika od 2011.
Član: ULUPUDS-a sekcije fotografije od 2011., Foto saveza Srbije od 2001, Fraktal 3 od 2011.
Asocijacije profesionalnih fotografa od 2001.god., pokreta Art of Reality 2002.god
Osnivač i predsednik udruženja “Srpska Duša-Serbian Soul Bre”
Dobitnik specijalne nagrade 43.Majskog salona u Muzeju Primenjenih umetnosti 2011.
Dobitnik godišnje nagrade ULUPUDS-a za 2013.
Osnivač, producent i Video artist benda Serbian Jazz Bre!
Autor i izdavač knjiga Serbian Soul Bre! i Serbian Jazz Bre!
Član predsedništva World Music Asocijacije Srbije
Izdavač više muzičkih izdanja iz oblasti Džeza i World music
Producent umetničkog projekta Iza Horizonta posvećenog Lazi Ristovskom
Autorski ciklusi :

BGD. MY VIEW 1999.-
Panta rei ( 2000.god. )
Flesh for Fantasy ( 2002.god. )
Fresh & Cruel ( 2003.god. )
No Name ( 2003.god. )
Serbian,BRE! ( 2001.- 2006.god. )
Flesh for fantasy phase 2 ( 2007.god. )
Serbian Soul, BRE! 2007.-2011.
Serbian JAZZ, BRE! 2011.-2015.
Music BRE! 2014.-
Autorski ciklusi u realizaciji:

Fingertips 2007.-
Serbian PEN, BRE! 2012.-
Intro-Extra, um eni je 2009.-
Music BRE! 2009.-2015.

Autorske Knjige:
Knjiga-foto-monografija Serbian Soul,BRE! 2011. u sopstvenom izdanju
Knjiga-foto-monografija Serbian JAZZ,BRE! 2012. u izdanju Službenog glasnika
Knjiga-foto-monografija MUSIC BRE! 2016. u izdanju Službenog glasnika ( u pripremi)

IZLOŽBE ( izbor) :
Samostalne izložbe:
2000. “Panta Rhei” – klub “Underground”, Beograd
2001. “Look in my eyes” – kafe “Roma”, Beograd
2002. “Flesh for fantasy” – klub “Sova” Beograd, Brunsweek resort, Bečići
2003. “Fresh & Cruel” – cafe “Journal”, Beograd
2003. “No name”- Bitef art café, Beograd
2005. Serbian, BRE! Café gallery Štamparija, Beograd, Club Cab, Paris, Francuska
2006. Serbian, BRE! Bitef teatar, Beograd, Club B, Brisel Belgija
2007. Flesh for fantasy phase II- galerija Super Space, Beograd
2011. Serbian Soul,BRE!- UK Parobrod Beograd, Kc Novi Sad, KC Zrenjenin,
Kc Indjija, Savremena galerija Niš, Otvoreni univerzitet Subotica, KC Čačak, Kraljevo
2011. Intro-Extra – ART MARKET Kuća Kralja Petra Beograd
2012. BGD. My view- Wine & Art gallery „U Podromu“, Beograd
2012. Serbian Jazz BRE!-Dom omladine Beograd, Jazzik Subotica, Savremena galerija Niš,
Kc Inđija, Kc Novi Sad, Srpsko Narodno Pozorište Novi Sad, KC Zrenjenin,KC Valjevo, KC Zvečan, KC
Kraljevo, Galerija Kapor Drvengrad Mokra Gora
2012. Serbian Soul,BRE!- Kaiser saal klavier gallerie Beč, Austrija
2013. Serbian Jazz BRE!- Centar za Savremenu umjetnosti i KIC Budo Tomović Podgorica, Crna Gora
2013. BGD my view phase II ART MARKET Kuća Kralja Petra Beograd
2014. DOORS-Portali Kulturni centar Bol Brač Hrvatska
2014. Serbian Jazz BRE! Herceg Novi, Crna Gora
2014. Serbian Jazz BRE! KDC Budimpešta Mađarska
2015. DOORS Galerija PROGRES Beograd
2015. BGD. My view- Jugoexport galerija, Beograd

Grupne izložbe (izbor):

2000. Greek-Serbian friendship exhibition, galerija ULUS Beograd
2000. Pomorski muzej, Kotor
2000. 2000 godina Hrišćanstva, Hram“Svetog Save”
2001. Photography, galerija Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu
2001. Reanimacija “Kosancicevog venca”, Rektorart Univerziteta umetnosti, Beograd
2001. Presentation and exhibition, Art of reality, galerija Image Beograd
2011. ULUPUDS-Sekcija fotografije- Galerija SULUJ Beograd
2011. 12 SOBA, Kuca Kralja Petra I, Beograd
2011. PRESS PHOTO Srbija
2011. 43. Majska izložba Kreativna Košnica Muzej Primenjene Umetnosti ,Beograd
2012. Izložba ULUPUDS-a Telo, Galerija Singidunum Beograd
2013. Retrospektivna izlozba nagrađenih radova ULUPUDS-a Andrićev Venac, Beograd
2014. 46.Majska izložba, Kuća Kralja Petra, Beograd

Profesionalne reference:

Dosadašnje iskustvo profesionalnog fotografa obuhvata rad u svim domenima primenjene i umetničke fotografije: reklamna, still life, modna, namenska, portretna, pozorišna, erotska, pejzažna…

Fotograf Bitef teatra i manifestacije 2002.-2004, honorarna saradnja sa Elektro Privredom Srbije 2006.-2008.na projektima EPS i Deca i Energija = Život, kao i autorski projekat sa ovom kompanijom na istoimenu temu, AKUD Lola 2007., KUD Kolo 2010., saradnja sa humanitarnim organizacijama., USAID 2004.-2005. Evropska humanitarna organizacija ECHO 2002.-2005.god Grčke pravoslavne crkve IISA 2001.-2003. Učešće u međunarodnom projektu „Decade of Roma Inclusion 2005.–2015.” sa više radova u saradnji sa “Open Society Roma Initiatives”. RTS na projetku Beovizije kao zvanični fotograf učesnika, takmičenja 2007. i press materijala, učešće u Art kalendaru kompanije Publikum “Život”.

Saradnja sa marketinškim agencijama: Communis, Saatchi & Saatchi, Leo Burnett, New moment, MMS Communications, Life Advertising, Mc Cann Ericson, Profile, CAN Advertising, Watchout, Red Point, RUN Smc, Yellow Production, A01, Umetnička grupa FIA, dizajn studio INSIGHT-realizacija više kataloga brenda Experiment firme Universe Co. Beogradska kulturna mreža 2010.
Saradnja sa modnim agencijama na različitim projektima Elite Model Look1999-2002., FOX, Select, K-models, kao i saradnja na projektima Fashion Selectiona 2002.-2004. I Fashion week-a.

Moji radovi su objavljivani u skoro svim časopisima ( Refoto, Elle, National Geografic, Playboy, Blic, Večernje Novosti, Politika, Glas javnosti, NIN, The Men, Gloria, Story, Pravda, Vreme, Status, Standard, Svet, Danas, Kurir, MTS Klub, Evropa, Press… ).

Saradnja sa sledećim kompanijama: Erste banka, Kanon, Tikveš, Comtrade Group, Delta Holding, IPS, Nicola‘s, Dunav osiguranje, Modna kuća Luna, Nektar, Hemofarm, Zepter Internacional, Verano Motors, Publikum, DPC,13.jul Plantaže, Podrum Radovanović, Vinarija Zvonko Bogdan, Radijus Vektor, Grand kafa, Tehnikom, Muzička televizija Srbije, Blumen Group, Biomelem, Vinarija Čoka, Artinvest, Messer-Tehnogas, Tref sport, Diners internacional, Artiinvest…
Kreativa izrada, dizajn i fotografije vizuelnog indentiteta i omota za albume i promo fotografije za više muzičkih grupa i pevača ( Reut Regev,Bojan Z., Vasil Hadžimanov, Željko Samardžić, Zvonko Bogdan, Bora Đorđević, Bilja Krstić, Ortodox Celts, Polyester Shock, Dejan Petrović Big Band, Louis, Šaban Bajramović, Zona B, Vrelo, Kocetov kvintet, Galija, Sanja Ilić i Balkanika, Blek Pantersi, Neverne bebe, Madam Piano, Zmajevi, Multietnička atrakcija, Kiki Lesendrić, Đorđe David, Intermeco Quartet, Boki Milošević, Bora Dugić, Vladimir Maričić Quartet, High heels, Arhai, Fish in Oil, Maja Misty Trio, Balkan Strings, Kal, …).

Osnivač i producent multimedijalnog projekta Serbian JAzz BRE! i istoimenog benda. Tokom poslednjih tri godine realizovao više projekata iz oblasti muzičke umetnosti, Projekat Tribute to LAla Kovačev, izdavač i producent Cd-a“ Balkanski Jazz Lale Kovačevava“ 2013. Izdavač dva Cd-a Serbian JAzz BRE! 2013. i 2015. Producent Tribute to Vojin Mališa Draškoci 2015.
Od 2013. bavi se video artom i V.Jingom(Spoj muzike i vizuelne umetnosti, t.j. VJ.), do sad sa bendom je obišao dvadesetak festivala u sedam zemalja Evrope i tridesetak koncerata.( Luxemburg, Belgija, Bugarska, Mađarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora,…)
2015. sa grupom Kal nastupa u ulozi video umetnika i V.J.a na koncertu kao specijalni gost u Mixer hausu.

FOTOGRAFIJE : Ivan Grlić
TEKST: Milovan Ulićević

Venecijanska maskarada kroz objektiv Goluba

Blog

7. новембра 2017

0 2403

Pisati o nekoj izložbi fotografija ne morate uvek neposredno posle otvaranja, već ponekad treba sačekati da vam se sažmu utisci i podvedu pod jednu zajedničku crtu, da bi mogli misli da ispišete na papir. Tako je bilo i sa samostalnom izložbom fotografija Branislava Goluba (1979) KMF FSS člana FKVK „Rada Krstić“ iz Sombora koja je otvorena prošlog meseca u Maloj likovnoj galeriji KC „Laza Kostić“ u Somboru pod nazivom „Venecija-Karneval“, i koja se može pogledati još deset dana, do 17. novembra 2017 godine. Izložbu je otvorio Geza Lenert MF FSS. Lenert je na otvaranju pohvalio Golubovu izložbu ne zadržavajući se mnogo na fotografijma već više na na istorijskom, kulturnom, i značenjskom aspektu same venecijanske maskarade.

Branislav Golub, Geza Lenert, Branko Milešević i Ištvan Virag — Branislav Golub, Geza Lennert, Branko Milešević i Ištvan Virag

Članovi FKK "Rada Krstić" iz Sombora na otvaranju — Članovi FKK „Rada Krstić“ iz Sombora na otvaranju

Šta je fotografska osobenost ove izložbe i samog autorskog pristupa Branislava Goluba?

Branislav Golub - Na Ulici L — Branislav Golub – Na Ulici L

U nameri da svoje putovanje u Veneciju pretvori u kreativni zanos, on je nadaleko čuveni Venecijanski festival prikazao na drugačiji način od onog uobičajenog. Prvi utisak koji se primeti kada se pogleda izložba je da su izabrane sve crno-bele fotografije. Takva izbor je očekivan, kako bi se živost i ekspresija boje potisnula u korist ljudskog karaktera i ponašanja na ulici u danima festivala. Izložba je u osnovi ulična fotografija u kojoj su odnosi aktera na fotografiji najbitniji, i oni grade priču sa margine glavne fešte festivala. Golub uklapa tu priču u jednostavnu kompozicionu šemu, koja taj odnos likova naglašava.

Branislav Golub - Na Ulici LVII — Branislav Golub – Na Ulici LVII

Zajednička crta na mnogim fotografijama je odnos karaktera maske predstavljenog nepoznatog skrivenog aktera koji je nosi i drugog čoveka u kadru sa njegovim licem bez maske. Životna maska pravi paralelu sa pravom maskom, pa naprimer na jednoj fotografiji žena drži cveće i lice joj je otkriveno i razdragano, a u istom kadru je i muškarac sa maskom koji drži u ruci štap i fenjer. Na drugoj fotografiji je maska sa dugačkim kljunom u sendviču između dve siluete prolaznika koji nosevima daju glavnu crta i smisao fotografiji. Na trećoj pokunjeno lice prolaznika sa pogledom na dole ima svoju simetriju u maski sličnog karaktera koja se kreće u kontra smeru i tako redom.

Branislav Golub - Na Ulici XVII — Branislav Golub – Na Ulici XVII

U drugoj celina ove izložbe su fotografije, gde su akteri festivala koji po mnogo čemu izdvojeni, a često i usamljeni ljudi pod maskama. Verovatno je to ona druga strana festivala koja „guta“ pojedinca i individualnost, i gde pojedinac ne mora da bude deo opšteg veselja, već je uvučen u svoje asocijalno stanje.

Branislav Golub - Na Ulici XVI — Branislav Golub – Na Ulici XVI

Branislav Golub - Cameo I — Branislav Golub – Cameo I

Sve fotografije na izložbi Branislav jako vinjetira, do skoro crnih neprozirnih tonova uz ivicu kadra, težeći da tim fotografskim postupkom još jednom akcentira glavne likove i njihove karaktere. On se trudi da iznađe što neuobičajenije rakurse, a jedan od najčešćih i čest u uličnoj fotografiji je rakurs sa kuka širokougaonim objektivom. Time on uklanja festivalsku pozadinu, kada je ona nebitna i konfuzna, i zamenjuje je nebom ili zgradom, jer bi pozadina svojom konfuznošću odvukla pažnju posmatrača od teme.

Branislav Golub - Na Ulici XLVIII — Branislav Golub – Na Ulici XLVIII

Golub ne posmatra karneval sa distance teleobjektivom, već je unutar gužve i povorke,da bi što bolje uočio karaktere likova i maski, povezujući ih, pa onda iz donjeg rakursa napravi snimak. Zato je u većini kadrova čovek u „američkom“ planu kako bi filmadžije rekli. Urađene su i u visokom kontrastu kako bi se tekstura maski pojačala i naglasila.

Branislav Golub - Na Ulici LI — Branislav Golub – Na Ulici LI

Fotografije na izložbi su u nazivu sa rimskim brojevima, a 30 fotografija je izloženo. Takav način otežava priču o pojedinim fotografijama, a autor tako sugeriše posmatraču da izložbu gleda kao celinu.

Branislav Golub - Emocija VI — Branislav Golub – Emocija VI

Mogao bih zaključiti da je dobra strana cele izložbe to što se autorski pečat prikaza Venecijanskog karnevala ne odlikuje samo u identifikaciji motiva, već i u metodu i doslednosti u obradi tog motiva, i traženju glavne osobenosti u izabranom pristupu, koji je ostao u domenu ulične fotografije. Time se izložba Branislava Goluba odvaja od sijaset već viđenih pristupa fotografisanja karnevala u Veneciji.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Branislav Golub

Jozef Pehan gospodin del Monte

Teorija i istorija fotografije

2. новембра 2017

0 2315

U Novom Sadu se 3. novembra 2017. u 19h otvara izložba „JOŽEF“ u galeriji dvorca „Eđšeg“, Antona Čehova 4.Ova izložba osmišljena je, da na adekvatan način obeleži 95 godina od smrti istaknutog vrbaškog slikara, fotografa, vajara, grafičara i primenjenog umetnika, Jožefa Pehana (1875-1922) s posebnim akcentom na njegov malo poznat, ali izuzetno vredan fotografski rad. Naime, već više decenija postoji izražena potreba revalorizacije, ponovnog vrednovanja i novog sagledavanja umetničkih vrednosti ovog sjajnog slikara i fotografa.
Izložba je sastavljena od fotografija i slika iz kolekcije kolekcionara Jovana Mandića i artefaktima iz svoje bogate kolekcije fotoaparata, studijskih kamera, foto opreme iz perioda s početka XX veka iz Manual muzeja zaboravljenih umetnosti – M.F.A.M..

Umetnik Jožef Pehan (1875-1922) autoportret

Izložba ima prvenstveni cilj, da skrene pažnju javnosti na pionirski poduhvat umetničkih foto-istraživanja i traganja Jožefa Pehana: na prve vojvođanske akt-fotografije, koje je snimio još pre Prvog svetskog rata; na foto-metamorfoze s kraja 19. i početkom 20. veka, po čemu je on dostigao evropske domete u tadašnjoj fotografskoj umetnosti Vojvodine, ali i na umetničke iskorake u domenu njegovih ratnih, dokumentarnih fotografija, kao i na njegovu produkciju slikarskih „predstudija”. Sve su to bila traganja za novim umetničkim izražajnim mogućnostima u domenu fotografije, po čemu je on, u tom periodu, bio jedinstven u Vojvodini. Tek, više od pola veka nakon njegovih pionirskih foto-radova, fotografi su počeli ozbiljnije da eksperimentišu po uzoru na njega. U tekstu iz kataloga izložbe prof. Ferenc Nemet se istorijski osvrnuo na dosadašnja pisanja o Jožefu Pehanu, i ponovo analitički i studiozno analizirao njegove domete u umetnosti, pogotovo u fotografiji. Zato dajući podršku ovakvoj izložbi sa novim pogledu na istoriju fotografije ovog prostora u kome deluje, Fotografski klub Vojvodina prenosi deo teksta iz kataloga izložbe, kao i originalne fotografije uz dozvolu organizatora izložbe.

„Jožef Pehan je, na početku karijere, uz podršku Ferenca Ajzenhuta i stipendijom građana Bačke Palanke slikarstvo učio najpre u Minhenu, gde je slikao u žanru minhenskog realizma, a potom se uputio u Budimpeštu, jedno vreme radio i u Beču, redovno posećivao umetničku koloniju u Nađbanji, bio đak minhenske privatne slikarske škole Šimona Hološija, te je umetnička iskustva sticao i boraveći u Parizu. U domenu slikarstva, karakterisalo ga je neprestano eksperimentisanje i traženje sopstvenog likovnog izraza u raznim žanrovima, što nepobitno potvrđuje njegova slikarska zaostavština. Bio je svestran umetnik, nemirnog duha i nepresušne umetničke snage i istrajnosti, čiji je umetnički uspon naglo prekinut njegovom, relativno ranom smrću. Mađarska istorija umetnosti ga beleži i po tome, da je, s početka 20. veka bio jedan od osnivača „Doma umetnika”, član najužeg kruga peštanskih modernista, a sa aspekta regije, njegova izložba 1913. godine, smatra se prvom modernom i, dakako, provokativnom slikarskom izložbom u Vojvodini.

Sve do 1980-ih godina njegova fotografska aktivnost, takoreći nije ni spominjana u stručnoj literaturi, a kamoli vrednovana. Postojalo je više razloga za to, a najvažniji je, možda, bio taj, što je njegova (umetnička) fotografska aktivnost, takoreći bila nepoznata za javnost, budući da su njegovi radovi bili u posedu porodice. Samo oni odabrani, koji su imali tu sreću da u porodičnoj kući Pehanovih razgledaju Jožefovu umetničku zaostavštinu, mogli su se uveriti, da osim slika i crteža, tamo ima i odličnih fotografija. Jedan od prvih, kome je to zapelo za oko, bio je svakako čuveni pisac, pesnik i likovni kritičar, Oto Tolnai, koji je 1977, u svom prigodnom članku o Jožefu Pehanu, objavljenom u časopisu Híd, skrenuo pažnju umetničke javnosti na okolnost, da je vrbaški slikar, u svom radu koristio fotografije kao slikarske predloške. Tolnai navodi primer portreta bečejskog pivara i zemljoposednika Gerbera, kojeg je naslikao Jožef Pehan, a kod čije izrade je fotografiju koristio kao predložak. Štaviše, Bela Pehan mu je pokazao čak i tzv. svileni papir, uz pomoć koga je njegov otac, Gerberove crte lica verno preneo na platno, a potom oslikao. Za Tolnaija je u slikarevoj zaostavštini svakako predstavljalo otkriće i serija fotografija o Vilhelmu, omiljenom Pehanovom modelu, koja se takođe sačuvala zajedno sa njegovim portretom u ulju. Kako nam Tolnai kazuje, „Iako teško, Vilhelm je za koju cigaretu bio voljan da mu pozira…”.

Umetnik Jožef Pehan kao Rembrant (1910) iz ciklusa foto-metamorfoze, Fotoatelje - Jožef Pehan - Novi Vrbas — Umetnik Jožef Pehan kao Rembrant (1910) iz ciklusa foto-metamorfoze, Fotoatelje – Jožef Pehan – Novi Vrbas

Kada su 1982. godine, Bela Duranci i Đeze Bordaš po prvi put načinili pokušaj da u jednoj knjizi zaokruže njegov umetnički rad, iz tog sagledavanja njegove svestrane umetnosti, jednostavno je izostalo vrednovanje njegovog bavljenja fotografijom. Ali, već četiri godine kasnije, 1986, Zoltan Kalapiš, koji je kroz lično poznanstvo sa njegovim sinom, Belom Pehanom, stekao uvid u njegov, do tada nepoznat iskorak u fotografsku umetnost, toliko je bio opčinjen i oduševljen dragocenom, sačuvanom foto-građom, da je napisao prvi esej (1986) o ulozi i značaju fotografije u Pehanovoj umetnosti. Njegov esej značajan je iz više razloga, a ponajviše po tome što je skrenuo pažnju umetničke javnosti, da je Jožef Pehan – koji je do tada bio poznat samo kao slikar – bio i fotograf, te da ovu potonju izražajnu formu treba adekvatno vrednovati u njegovom umetničkom opusu, potkrepljujući svoju tvrdnju i konkretnim argumentima. Analizirajući deo foto-zaostavštine slikara, Kalapiš se isključivo zadržao na njegovim snimcima, koji su služili kao slikarski predložak, dajući važne opaske o vezi i ulozi fotografije u Pehanovom slikarskom radu.On je, između ostalog skrenuo pažnju na to, da o Pehanu kao slikaru znamo relativno puno, dok o Pehanu kao fotografu ne znamo skoro ništa. Uprkos tome, što mu je bavljenje fotografijom predstavljalo izvor egzistencije, potpuno razumevanje njegovog slikarstva je skoro nemoguće bez poznavanja njegove fotografske delatnosti. Kalapiš je ukazao na jednu veoma važnu okolnost: na isprepletenost slikarstva i fotografije u Pehanovom opusu, koja je trajala od samog početka njegovog bavljenja slikarstvom pa sve do smrti. Suštinski zaključak bio je taj, da je „umetnik najpre uzeo u ruke foto aparat, pa tek potom kist, te je najpre nastala fotografija, a tek posle slika.” Ova konstatacija usmerila je, dakako, sagledavanje Pehanovog slikarstva iz jednog novog, „fotografskog” ugla, što je zapravo značilo potrebu uporednog vrednovanja fotografije i slike. A to bi, po našem shvatanju značilo i potrebu sagledavanja umetničkih vrednosti njegovih foto-predložaka.

M.F.A.M. kolekcija, studio kamera COMPUR, Friedrich Deckel AG, Minhen, 1911.

Nadalje, bilo je potrebno još nekih dvadesetak godina, do prve detaljnije analize njegove foto-umetnosti, tačnije prvog detaljnijeg sagledavanja žanrovske raznovrsnosti u kojima je tragao za novim, vizuelnim izražajnim mogućnostima, a koji se vezuje za ime pisca ovih redova. Sretna okolnost, koja je omogućila (makar i delimično) sagledavanje fotografske umetnosti Jožefa Pehana, bila je ta, da je još devedesetih godina, cenjeni novosadski kolekcionar i novinar Šandor Kokai, došao u posed dela Pehanove bogate foto-zaostavštine, koju je kasnije ustupio piscu ovih redova, i time omogućio uvid i analizu ove njegove nepoznate umetničke aktivnosti. Ta frapantna, izuzetno interesantna foto-građa poslužila je kao osnov za prvo, ozbiljnije sagledavanje njegovih traganja za novim izražajnim formama. Iako je ova građa bila fragmentarna, omogućila je uvid u njegova fotografska istraživanja u čemu je bio ispred svoga vremena – zbog čega je i nailazio na nerazumevanje svoje okoline.

Umetnik Jožef Pehan kao baka (1910) iz ciklusa foto-metamorfoze

Detaljnom analizom sačuvane foto-građe,pisac ovih redova došao je do zaključka da je Pehanovu fotografsku umetnost i domete potrebno sagledati u barem pet žanrova: u običnoj, „zanatskoj” fotografiji; u umetničkoj akt-fotografiji (čiji je bio začetnik u Vojvodini); u dokumentarnoj ratnoj fotografiji, u kojoj je dosegao umetničke domete; u umetničkim foto-istraživanjima, foto-metamorfozama, bolje reći foto-performansima (u čemu je takođe bio prvi u Vojvodini); i o foto-studijama (predlošcima) koje je koristio za svoje slike.
Ova izložba upravo dokumentuje da su njegovi radovi, istraživanja kao i eksperimentisanja u domenu fotografije bili isto toliko značajni, (ako ne i značajniji) od njegovog slikarskog opusa, o čemu se, do sada, veoma malo znalo. I potvrdiće, dakako, njegov primat u fotografskoj umetnosti Vojvodine, na prelazu iz 19. u 20. vek.
Potreba za novim, širim, evropskim sagledavanjem umetnosti Jožefa Pehana, evidentna je činjenica, kao i potreba novog pristupa njegovom umetničkom stvaralaštvu. Ova izložba upravo pretenduje da pruži to novo, savremeno viđenje njegovog foto-umetničkog opusa. Nije neskromno reći, da je ovo pravi iskorak u tom vizuelnom domenu, budući da se tu mogu naći njegovi, nikad viđeni foto-radovi iz bogate zbirke novosadskog kolekcionara Jovana Mandića.“

A da je svakako bio umetnik od formata, procenjujemo i na osnovu njegove umetničke ars poetike: „Sve što sam do sada činio i budem činio ubuduće, ne radim zbog para i zbog izdržavanja, već jedino zbog umetnosti, iako me moja materijalna situacija prisiljava da od toga živim, pre ću umreti od gladi, nego da i za korak skrenem s onog puta, koji je za mene sveti, i da umetnost podredim volji i želji jedne nerazumne publike.”

Kako bismo dobili sveobuhvatniji prikaz dela i rada ovog umetnika i kako bi približili epohu u kojoj je umetnik stvarao, potrudio se M.F.A.M. koji je sa svojim kreativnim timom MAD – Manual Art Department osmislio, dizajnirao i grafički opremio izložbu.

Izložbu priređuju Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, privatni kolekcionar Jovan Mandić i M.F.A.M. Manual muzej zaboravljenih umetnosti. Izložba je podržana i od strane Kulturnog Centra Novog Sada

Zanimljivo vođenje kroz istoriju fotografije

Foto reportaža

4. октобра 2017

0 2516

Fotografija za uspomenu na predavanje Jelene Matić u FKV

Kada priređujete neki događaj poput predavanja iz fotografije, i dovodite gosta koji će to predavanje realizovati, uvek ste u dilemi da li ste napravili dobar izbor predavača ili teme u odnosu na publiku koju očekujete. Predstavljanje knjige „Kratka istorija fotografije“, i predavanje istoričarke umetnosti Jelene Matić na tu temu je bio ne samo dobar izbor, veće je prevazišlo sva očekivanja, po pitanju zaiteresovanosti publike za temu, i pažnje kojom je praćeno izlaganje iz istorije fotografije.

Na početku predstavljanja knjige autorka je odgovorila na par pitanja: o motivu za pisanje ovakve knjige, teškoćama oko dobijanja autorskih prava i pribavljanju građe za njenu knjigu budućnosti izdavanja ovakvih autorskih knjiga o fotografiji kod nas, ili pak mogućnosti izdavanja prevoda velikih svetskih istorija fotografije.

Zatim je usledilo predavanje na istu temu sa naglaskom na paralele svetske i srpske fotografije. Iako se činilo da će istorijska tema biti suvoparna, prepuna podataka i činjenica, zahvaljujući Jeleni Matić njenim zanimljivim pristupom, elokvencijom i predavačkim umećem, to se nije desilo. Predavanje je imalo akademski nivo, ali je vođeno računa da ne izgubi zanimljivost mlađoj publici kad su u pitanju fotografije iz XIX i početaka XX veka. Osećajem mere i prilagođenjem publici kojoj treba preneti dosta činjenica, i poređenjima sa slikarstvom, magistar Jelena Matić je držala neprekidnu pažnju dva i po sata.

Iznosila je more zanimljivih činjenica iz fotografije, analizirala je pojedine značajne periode razvoja fotografije, uticaje pojedinaca, i povlačila je paralele sa srpskim autorima, i sa razvojem fotografije u Srbiji od nastanka fotografije do današnjih dana.

Svi koji su bili sinoć u Fotografskom klubu Vojvodina dugo će pamtiti predavanje. U svakom od nas prisutnih će još duže odzvanjati nova fotografska znanja, i iz kojih će svako usvojiti ponešto, kako bi bolje sagledao fotografsku umetnost u budućnosti.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Đorđe Banjanin

Na krilima fotografskih velikana

Predstavljamo

28. септембра 2017

0 2371

Kada se zanimate za neku oblast ljudskog stvaralaštva potrebno je da proučite delo onih velikana koji su pre vas stvarali i istraživali, i koji su postigli visoke domete u toj oblasti. Tako je i sa fotografijom. Ne možemo sve znati i ne možemo iznova pronalaziti put koji su drugi pre nas utabali, već njime moramo brzo ići dalje i otkrivati nove mogućnosti umetnosti kojoj posvećujemo mnogo stvaralačkog vremena. Zato je potrebno izučavati istoriju fotografije, kako bi kasnije mogli bolje da sagledamo naše domete, i kako nas u neznanju ne bi ponela samodovoljnost i sopstveni ego.

Najbolji način za to su knjige istorije fotografije koje taj put ubrzavaju, a štede vreme koje bi utrošili u istraživanje. A da li bi kao početnici znali sumirati i sagledati zajedničke polazne tačke, stil i suštinu umetnosti datog vremena to je pitanje. Verovatno posle dugog niza godina upornog izučavanja ni to ne bi bilo nedostižno. Zato je zadatak istoričara umetnosti da to umesto nas uradi i na jedan analitičan, lako saglediv način i predstavi.

Takav jedan zadatak je verovatno postavila i Jelena Matić kada je pisala „Kratku istoriju fotografije“, knjigu koja je dugo nedostajala na srpskom jeziku. U osvrtu na Matićkinu knjigu prof. dr Milanka Todić je napisala:
„Knjiga Kratka istorija fotografije autorke mr Jelene Matić predstavlja sažeti uvid u razvoj jednog od naznačajnijih masovnih medija današnjice. Nastala je kao plod višegodišnjeg autorkinog sistematskog bavljenja istorijom fotografije i brojnih izložbi arhivske i savremene fotografije koje je potpisala kao kustos.
Kratka istorija fotografije je lako čitljiva, mada ima obilje informacija. Pisana je na zanimljiv način i sa velikim brojem znalački odabranih ilustracija koje vizuelno obogaćuju tekstualnu naraciju. Knjiga nema pretenziju da bude iscrpan istraživački već, pre svega, edukativni rad u polju istorije i teorije fotografije.“

"Kratka istorija fotografije" naslovna strana — „Kratka istorija fotografije“ naslovna strana

Bilo je do sada izučavanja srpske fotografske istoriografije od strane Gorana Malića zatim svetske (Goran Malić Fotografija 19 veka), zatim vojvođanske fotografije iz pera Borivoja Mirosavljevića (Antologija vojvođanske fotografije), ali istorije svetske fotografije, kao celine u jednoj knjizi, u nekom popularnom kratkom izdanju prilagođenom i internet generacijama nije odavno bilo na policama knjižara i galerija. Poslednji takav izdavački poduhvat koji pamtim je prevod knjige Helmuta i Alison Gernshajm „Sažeta istorija fotografije“ iz 1973. godine. Za prevode kapitalnih istorija fotografije od svetski poznatih istoričara umetnosti kao što je Bomon Njuhol(Beaumont Newhall), Mišel Frizo (Michel Frizot), nikada nije bilo novca, a možda ni izdavačke moći, zbog velike cene kvalitetne štampe i nedovoljno velikog tiraža, koji bi isplatio prevod takve knjige.

Zato cenimo ovakve poduhvate i mi u Fotografskom klubu Vojvodina, pa smo povodom izdavanja „Kratke istorije fotografije“ pozvali u goste autorku knjige Jelenu Matić iz Beograda. Ona će 3. oktobra 2017. godine u 20 časova održati predavanje na temu svetske istorije fotografije sa povlačenjem paralela sa srpskom fotografijom. Predavanje je slobodno za sve zainteresovane ljubitelje fotografske umetnosti i održava se u klubu na adresi Bulevar oslobođenja 22 Novi Sad (vidi mapu u kontaktima na sajtu). Svi zainteresovani će moći da kupe knjigu posle predavanja, a izdavač je galerija Artget Beograd. Verujemo da će mnogi posle predavanja bolje sagledavati svoj fotografski rad, jer je sigurno ono što znaju o fotografiji traži brušenje na ovakav način kroz sagledavanje radova iz istorije fotografije uz njihovu stručnu analizu. Na krilima velikana fotografije uzleti u fotografiju će biti uspešniji, a mišljenje o samima sebi skromnije.

BIOGRAFIJA:
Jelena Matić

Jelena Matić (Beograd, 1977) je diplomirala na Katedri za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, a magistrirala je na grupi za Teoriju umetnosti i medija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Bavi se istorijom i teorijom fotografije, medija i savremene umetnosti. Od 2003. do 2015. godine je radila kao saradnica časopisa Refoto, u kojem je objavljivala tekstove o istoriji fotografije, portfolija fotografa, recenzije knjiga i prikaze izložbi. Tokom 2015. godine bila je umetnički direktor Galerije Artget Kulturnog centra Beograda. Autorka je tekstova o fotografiji za knjige Evropski konteksti umetnosti XX veka u Vojvodini (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2008), Istorija umetnosti XX vek II i III tom (Orion Art, Beograd, 2012 i 2014). Sarađivala je sa mnogobrojnim umetnicima kao kustos i autor tekstova za kataloge izložbi, a tekstovi su joj objavljivani i u drugim stručnim domaćim i stranim časopisima i publikacijama. Članica je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) u statusu samostalnog umetnika.

Tekst: Milovan Ulićević

Izbor fotografija sa 2. međunarodne akt radionice FKV

Škola fotografije

4. августа 2017

0 7099

Kontinuitet kvalitetnih radova sa međunarodne akt radionice je nastavljen. Primećuje se i iskustvo kod onih koji su već bili na prošlogodišnjoj radionici, ali i dobri rezultati onih koji prvi put fotografišu akt. Drugačiji ambijenti uzrokovali su da su se neki više snalazili u urbanijem ambijentu a neki u surovijem, teksturno bogatijem ambijentu, gde kontrast tela naspram ambijenta više dominira. Bilo je i teških svetlosnih uslova na jednoj lokaciji, a čini se da je to dalo klasičniji više lirski podsticaj autorima. Manje su bili nadahnuti mogućem erotskom naboju koji se u takvom ambijentu grupnog rada teže ispoljava. Verovatno grupni rad malo prigušuje zahteve tog tipa prema modelima, iako su se one maksimalno zalagale pa im se ovom prilikom zahvaljujem u ime organizatora. Izabrana su po dva rada od svakog autora, jer se kod nekih autora objektivno teško bilo odlučiti za jedan rad, a da vam ne bude kasnije žao što niste izabrali i onaj drugi. Na većini radova je dominirao pokret i lepota tela izražena kroz pozu, a manje je naglasak na priči u kojoj je telo subjekt, kako je bilo na predhodnoj radionici. To je ta različitost koju donose pristupi mentora. Jedan polaznik je radio sa filmom pa se i to može osetiti u drugačijem kontrastu od ostalih. Ako je bilo zamerke onda bi se ona odnosila na slabu inicijativu u postavci poze modela od strane polaznika, koja je često ostajala na sugestijama mentora, a ređe na njihovim zahtevima, iako je i toga bilo. U izboru poze se najpre oseti ko ima iskustvo, a ko ne, u fotografisanju akta.

Tekst: Milovan Ulićević

Održani su Dani akt fotografije – Novi Sad 2017

Foto reportaža

1. августа 2017

0 3033

Završeni su ovogodišnji Dani akt fotografije. Održani su u Novom Sadu po prvi put od 28-30. jula 2017. godine. Ali nisu i do kraja završeni sa događajima, je su izložbe i dalje otvorene, i mogu pogledati do 7. avgusta, a ona u Muzeju savremene umetnosti do 10 avgusta 2017. godine. Ređali su se događaji jedni za drugim. Otvaranja izložbi su smenjivala predavanja, a njih delovi akt radionice i fotografisanja na određenim lokacijama, pa opet predavanja, izložbe, predstavljanje foto-monografije akt fotografija, i tako redom tri dana. Ceo događaj je tekao po utvrđenom programu, a na kraju svakog otvaranja ljubitelji fotografije su mogli da se druže sa autorima izložbi, mentorima i novosadskim fotografima, i da čuju mnoge tajne akt fotografije i motive njenog nastanka, ulazeći često i u konstruktivne diskusije oko fotografije. Značaj ovakvog događaja je veliki za novosadsku i vojvođansku fotografsku scenu, ali i srpsku fotografiju u celini. Ovogodišnji Dani akt fotografije, i u okviru njih 2. međunarodna akt radionica, su imali međunarodni karakter, po autorima izložbi, po mentorima akt radionice, ali i po polaznicima akt radionice, jer su pojedini polaznici čak iz Slovenije došli na radionicu.

PRVI DAN

Otvaranje Dana akt fotografije i izložba Sandre Požun
Na početku foto-manifestacije Dani akt fotografije, otvorena je izložba „Goli život“ fotografkinje iz Slovenije Sandre Požun u Galeriji dvorca Eđšeg. O umetnici Sandri Požun govorio je Geza Lenart MF FSS istakavši kvalitet njene fotografije, njen značaj i uticaj Stojana Kerblera na njeno fotografsko sazrevanje. Izloženo je 50 fotografija ujednačenog stila, koje je autorka snimila poslednjih godina. Naracijom, vanrednom kompozicijom i osećajem za prostor u kome se modeli fotografišu, Požunova prenosi svoja osećanja, stanja, komentare na društvo, otuđenost pojedinca u savremenom svetu. Smeštajući modele često u devastiranim ambijentima ona pravi kontrast između modela kao subjekta-individue svesne svog postojanja i spoljnjeg sveta oličenog u najčešće neprijateljski nastorjenoj sredini, koje na fotografijama predstavlja to razrušeno okruženje. Sandra modele postavlja unutar kadra na takav način da oni izazivaju kod posmatrača posebna psihološka stanja, ponekad i nelagodu, a telo to personifikuje. Uz prisustvu poštovaoca Sandrine umetnosti iz Novog Sada, Sombora, Zrenjanina, Beograda izložbu je zvucima saksofona obojila Sandra Dropo-Ramai mlada muzičarka sa Akademije umetnosti u Novom Sadu. Obraćajući se prisutnima, vidno uzbuđena Sandra Požun se zahvalila organizatoru što je pozvao i novosadskoj publici koja je došla na izložbu. „Nadam se da vam se dopada“ rekla je, a aplauz je potvrdio mišljenje publike o izložbi.

1 of 13

Predavanje mentora Dejana Dizdara
Nakon izložbe u prostorijama kluba polaznicima radionice jedan od ovogodišnjih mentora Dejan Dizdar iz Izraela održao je dvosatno predavanje „Moj pristup akt fotografiji“ u kome je najpre teorijski, a kasnije i kroz primere fotografija iz svog dugogodišnjeg rada pokazao polaznicima kako da naprave pristup modelu, na šta da obrate pažnju, kako da odaberu lokaciju i drugo. Dizdar je svojim fotografijama, koje su bile skoro sve u boji, objasnio kako da koriste boju u akt fotografiji. Skoro trosatno predavanje obuhvatilo je analizu i pregled više od 300 fotografija. Mogla se na kraju pogledati Dizdareva foto-monografija nastala pre petnaestak godina.

Predavanje mentora Dejana Dizdara - "Moj pristup akt fotografiji" — Predavanje mentora Dejana Dizdara – „Moj pristup akt fotografiji“

DRUGI DAN

Prvi deo akt radionice
Subota je počela odlaskom na prvu lokaciiju u jutarnjim časovima na kojoj se radila tema „Akt u urbanom ambijentu“ Podeljeni u dve grupe mentori Stijepo Brbora i Dejan Dizdar pokazivali su kako modele postaviti u takvom ambijentu, i na šta obratiti pažnju. Pristupi mentora su veoma različiti, što su i polaznici primetili, a što je veliki pozitivni doprinos ovakvih akt radionica.

PRVI DEO 2. MEĐUNARODNE AKT RADIONICE

1 of 5

Predavanje mentora Stijepa Brbore
Nakon trosatnog snimanja vratili smo se u klub gde nas je čekalo drugo predavanje na 2. međunarodnoj akt radionici pod nazivom „Seksualnost u erotskoj fotografiji“ koje održao Stijepo Brbora iz Dubrovnika, Hrvatska. Predavanje je bilo u potpunosti u crno-belom tonu. Čuli smo od Brbore kako nastaju njegove fotografije, kakav je pristup erotici, kako koristi prvokaciju kao metodu u radu za izazivanje emocija kod posmatrača, kako se radi sa modelom kada treba snimiti fotografije u uličnom ambijentu, i još mnogo toga. Čuli su i o upotrebi rekvizita u radu koji treba da samo naznače i podstaknu erotsku maštu. Da li fotograf može postati model i kakva osećanja tada treba izazvati fotografijom videli smo na fotografijama gde je i sam autor pozirao sa modelom. Sve je to prikazao na svojim veoma intrigantnim fotografijama, kojima je podstakao na razmišljanje polaznike, a ne retko i na oduševljenje smelošću, koja je bila neoophodna da bi te fotografije nastale.

Predavanje Stijepa Brbore "Seksualnost u erotskoj akt fotografiji" — Predavanje Stijepa Brbore „Seksualnost u erotskoj akt fotografiji“

Drugi deo akt radionice
Nakon predavanja i pauze za ručak, u popodnevnim časovima akt radionica se preselila u bajkoviti predeo na obali rečnog rukavca gde se nastavio rad na temu „Akt u okruženju prirodom“ Opet dve grupe, ali su se ovaj put polaznici sami odlučivali za mentora koji im po afinitetu odgovara, i sa njim su radili uz promenu modela do kraja sesije. I pored visokog sunca prostor je obilovao difuznim svetlom ispod krošnji visokih vrba, pa je atmosfera bila veoma inspirativna za stvaranje.

Fotografija snimljena na 2. međunarodnoj akt radionici: Milovan Ulićević

DRUGI DEO MEĐUNARODNE AKT RADIONICE

1 of 10

Izložba akt fotografija Mario Leone Bralića
Dan je završio sa izložbom „Venere i Titani“ Mario Leone Bralića iz Zemuna u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu. Dvadesetak fotografija ogromnog formata do 170 x 140cm ispunilo je galerijski prostor muzeja, pa je sve delovalo kao da su fotografije namenski pravljene za ovu galeriju i Dane akt fotografije. Fotografije su studije forme i oblika pojedinačno muškog i ženskog tela nastale u fotografovom studiju, a delom izložbe je na fotografijama međusobni sklad muškog u ženskog tela zajedno. Na fotografijama su tela predstavljena kroz ideal negovan u antičkoj Grčkoj i klasičističkoj umetnosti 17. i 18. veka, u kome dominiraju sklad oblika i čvrsta kompozicija, zasnovano na idealnim proporcijama tela i kompozicijskim kanonima.

Izložbu Maria Leone Bralića otvara prof dr Željko Škrbić

Izložbu je otvorio prof. dr Željko Škrbić sa akademije umetnosti u Novom Sadu koji je govorio o Bralićevom radu i odnosu prema umetnosti fotografije oslanjajući se na neka njegova ranija razmišljanja data u intervjuima i polemišući sa njima. Izložba je u slavu akt fotografije otvorena pucnjem čepa flaše šampanjca, koji se služio i pio posle otvaranja na radost posetioca izložbe,a u slavu same foto-manifestacije Dani akt fotografije – Novi Sad 2017.

Posetioci Mario Bralićeve izložbe "Venera i Titani" — Posetioci Mario Bralićeve izložbe „Venera i Titani“

1 of 19

Dan se završio večerom za mentore, modele, autore izložbi i goste uz razmmenu fotografskih iskustava razmišljanja i planova negde iza ponoći.

TREĆI DAN

Treći deo akt radionice
Treći dan je počeo malim planinarskim pešačenjem do treće lokacije za fotografisanje. Polaznici radionice su doživljavali ovu sesiju kao kulminaciju kreacije na radionici, jer su već postali „iskusni“ akt fotografi, koji svoje iskustvo mere više satnim snimanja akt fotografije, kao piloti koji svoje letačko iskustvo mere satima leta avionom. Među polaznicima je bilo i „starih vukova“ koji su prošli 1. međunarodnu akt radionicu Fotografskog kluba Vojvodina, odražanu prošle godine. Radilo se na lokaciji kamenoloma, gde kontrast kamena sa mekim oblinama ženskog tela dominira. Inspirativna je bila i okolina kamenoloma koja je pod šumom pa je deo ovog dela radionice fotografisan i na takvoj lokaciji. Posle pojedinačnih sesija nastavilo se sa temom „Akt kompozicija sa više modela“. Završetak ove radionice svi polaznici su napustili sa pozitivnim utiscima. Kako zbog edukacije koju su im pružili ovogodišnji mentori Dejan Dizdar i Stijepo Brbora, tako i zbog zalaganja modela i raznovrsnošću lokacija koje su bile podsticajne i prijatne za rad u vrelim letnjem danima, sa veoma dobrim svetlom u toku fotografisanja.

Polaznici 2. međunarodne akt radionice sa mentorima i modelima (nekoliko polaznika nije na fotografiji)

Treći deo akt radionice " Akt kompozicija sa više modela" — Treći deo akt radionice “ Akt kompozicija sa više modela“

Predstavljanje foto-monografije Stijepa Brbore
Posle podne je obeležila promocija foto-monografije Stijepa Brbore „Death, fuck, gang and love“ na kojoj je autor govorio o ideji za izdavanje knjige, izboru fotografija, problemima sa štampom, stanju u izdavaštvu knjiga o fotografiji, reizdanju, tržištu fotografske knjige, zabranama i problemima sa pojedinim grupama koji mogu nastati kada se objavljuje provokativna erotska fotografija,a ona je u osnovi rada Stijepa Brbore. Vrućina je uzrokovala nešto manju posetu od očekivane, ali je prisutna publika bila veoma konstruktivna u pitanjima, pa je sat vremena promocije brzo protekao, jer su prikazane i fotografije koje nisu ušle u izbor za knjigu, ili ih nema u reizdanju, a zaslužuju da se vide na ovako reprezentativnom događaju – kako je naglasio Brbora

Izložba akt fotografija Željka Škrbića
Završetak Dana fotografije je obeležen otvaranjem izložbe „Insomnija“ redovnog profesora Akademije umetnosti u Novom Sadu dr Željka Škrbića. Izaložbu je otvorio predsednik Fotografskog kluba Vojvodina Milovan Ulićević, koji je naglasio da je ova izložba po svojoj poetici i nežnosti aktova potpuno drugačija od ostalih izloženih na Danima akt fotografije. Ono što je karakteriše je karakteristika metoda nastanka, koja je tipično fotografska, i gde je iskorišćena jedna od dva tipa neoštrine u fotografiji, dinamička neoštrina nastala dugom ekspozicijom, a koja je u skladu sa dinamikom i višeslojnošću stanja koje nosi nesanica (insomnija). Iako je na svim fotografijama jedan model, njegova personalnost je skrivena i oličena u pokretu u kojem ispoljava raznovrsnost u sadejstvu sa zamislima i instrukcijama koje dobija od fotografa. Rezultat je svetlosni otisak u kome zbog prisustva svetla visokog svetlosnog ključa senka pravi oblike i neoštrine. Nastale forme kao kod Rošarhovih figura izazivaju kod svakog posmatrača drugačije misli i drugačiju asocijativnu sliku.

Autor je zainteresovanim ljubiteljima fotografije nesebično otkrio tehničku stranu nastanka fotografija, istakavši na kraju dobru stranu ovogodišnje foto-manifestacije što se sve tri prikazane izložbe totalno razlikuju po raznovršnošču pristupa akt fotografiji, i kojima „samo nedostaje Brborina erotska fotografija“ u paleti pristupa. Nadamo se da će obzirom na mentore ovogodišnje radionice takva fotografija biti izložena na Danima akt fotografije naredne godine.

1 of 12

Fotografski klub Vojvodina zahvaljuje na pomoći u realizaciji ove manifestacije Kulturnom centru Novog Sada, Muzeju savrmene umetnosti Vojvodine, SPC Vojvodina i Galeriji „Macut“ koji su omogućilli prostor za realizaciju izložbi, firmama Foto Star Elite, BM – fokus i restoranu Balkan Ekspres iz Novog Sada na sponzorstvu ove značajne fotografske manifestacije koja se po prvi put organizuje u Novom Sadu. Ovo je prva fotografska manifestacija u Srbiji koja je posvećena samo jednoj oblasti fotografije, a na jedinstven i sveobuhvatan način. Ovo je, na ponos organizatoru, najveća i najsveobuhvatnija fotografska manifestacija održana u Novom Sadu u poslednjih 30 godina (koliko nam u ovom trenutku sećanja doseže), a koja je već na samom početku poprimila karakter međunarodne manifestacije.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije sa izložbi: Branko Vujkov
Fotografije sa radionice: Milovan Ulićević

Program foto-festivala „Dani akt fotografije“

Predstavljamo

20. јула 2017

0 6285

Dani akt fotografije – Novi Sad 2017. su fotografska manifestacija koja se prvi put održava u Srbiji i koju organizuje Fotografski klub Vojvodina iz Novog Sada. Ona u svom programu objedinjuje fotografske izložbe akt fotografije, radionice akt fotografije, predavanja na temu akt fotografije, predstavljanje foto-monografija na temu kreativne akt fotografije, druženja fotografa, foto-izlete. Dani akt fotografije se održavaju od 28-30. jula 2017. godine u Novom Sadu.

Plakat "Dana akt fotografije" — Plakat „Dana akt fotografije“

Petak 28. jul 2017. godine

18:45 Otvaranje foto-festivala „Dani akt fotografije“ – Novi Sad 2017
19:00 Otvaranje samostalne izložbe akt fotografija „Goli život“ Sandre Požun, iz Ptuja Slovenija – Galerija „Dvorac Eđšeg“ Antona Čehova 4 Novi Sad
20: 30 Predavanje za polaznike akt radionice „Pristup poziranju u akt fotografiji“ – Dejan Dizdar iz Aškelona Izrael, FKV Bulevar oslobođenja 22 Novi Sad

Fotografija sa samostalne izložbe "GOLI ŽIVOT" - Sandre Požun iz Ptuja Slovenija — Fotografija sa samostalne izložbe „GOLI ŽIVOT“ – Sandre Požun iz Ptuja Slovenija

Subota 29. jul 2017. godine

8:00 Prvi deo praktičnog rada na fotografskoj akt radionici pod nazivom „Telo i ambijent“
11:00 Predavanje za polaznike radionice „Seksualnost i erotika fotografiji“ -Stijepo Brbora, iz Dubrovnika Hrvatska, FKV Bulevar oslobođenja 22 Novi Sad
14:00 Drugi deo praktičnog rada na fotografskoj akt radionici pod nazivom „Telo i erotika u prirodnom okruženju“
19:00 Otvaranje samostalne izložbe akt fotografija „Venere i Titani“ Maria Leone Bralića, Zemun Srbija, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37 Novi Sad

Fotografija sa samostalne izložbe "VENERE I TITANI" Maria Leone Bralica iz Zemuna Srbija — Fotografija sa samostalne izložbe „VENERE I TITANI“ Maria Leone Bralica iz Zemuna Srbija

Nedelja 30 jul 2017. godine

8:00 Treći deo praktičnog rada na fotografskoj akt radionici pod nazivom „Akt kompozicije sa više modela“
13:00 Analiza fotografija učesnika radionice
15:00 Podela sertifikata svim polaznicima i nagrada najboljim polaznicima radionice
17:00 Predstavljanje foto-monografije Stijepa Brbore, mala sala „Dvorca Eđšeg“, slobodan ulaz
19:00 Otvaranje samostalne izložbe akt fotografija „Insomnia“, prof. dr Željka Škrbića iz Novog Sada, Srbija, Galerija za mlade „Macut“ , Sutjeska 2 Novi Sad (prvi sprat SPC Vojvodina, ulaz od suda)
20:00 Zatvaranje foto-festivala „Dani akt fotografije“

Fotografija sa samostalne izložbe "INSOMNIA" Željka Škrbića iz Novog Sada, Srbija — Fotografija sa samostalne izložbe „INSOMNIA“ Željka Škrbića iz Novog Sada, Srbija

Izložba Sandre Požun i Željka Škrbića su otvorene do 7. avgusta 2017. godine, a izložba Mario Leone Bralića je otvorena do 10 avgusta 2017. godine

Pozivaju se svi ljubitelji fotografije da prisustvuju otvaranjima izložbama i promociji foto-monografije. Zadovoljstvo će nam biti da se upoznamo i da se družimo uz priču i promociju umetničke akt fotografije ali i drugih oblasti kreativne fotografije.

FKV tim

Prijava za drugu međunarodnu akt radionicu

Škola fotografije

14. јула 2017

0 2989

Počela je prijava za „Drugu međunarodnu akt radionicu“ Fotografskog kluba Vojvodina iz Novog Sada koja se organizuje u okviru „Dana akt fotografije“ od 28-30. jula 2017. godine. Akt radionicu vode Dejan Dizdar iz Aškelona Izrael i Stijepo Brbora iz Dubrovnika Hrvatska. Za radionicu se mogu prijaviti svi zainteresovani fotografi, koji žele da se posvete ovoj oblasti fotografije, ili da prošire svoje znanje uz savete i instrukcije dvoje poznatih fotografa, sa više decenijskim iskustvom u akt fotografiji.

Za rad radionice su obezbeđena su tri modela za akt, a fotografisaće se na tri različite lokacije u tri grupe.

POGRAM RADIONICE:

petak 28. 07. 2017. godine
– Pedavanje Dejana Dizdara o akt fotografiji i ličnom pristupu fotografiji, uz neposredan razgovor sa autorom o njegovom radu ( vreme od 20-23h )
subota 29. 07. 2017. godine
– Sekcija radionice akt fotografije nazvana „Telo i ambijent“ koju vodi Dejan Dizdar na prvom lokalitetu za fotografisanje (vreme od 8 – 11 časova)
-Predavanje Stijepa Brbore „Seksualnost i erotika u akt fotografiji“ (11-12:30)
– Sekcija radionice akt fotografije nazvana „Telo i erotika“ koju vodi Stijepo Brbora na drugom lokalitetu za fotografisanje (vreme od 15-18 časova)
nedelja 30. 07. 2017. godine
– Sekcija radionice akt fotografije nazvan „Akt kompozicije sa više modela“ koju vode zajedno Stijepo Brbora i Dejan Dizdar na trećem lokalitetu za fotografisanje (vreme od 7-10 časova)
– Analiza fotografija učesnika radionice od strane mentora radionice Dejana Dizdara i Stjepa Brbore ( vreme od 12-14 časova)
– Izbor najboljih radova polaznika radionice i dodela nagrade najboljem
– Podela sertifikata polaznicima radionice
-Završetak radionice i zajedničko fotografisanje svih polaznika sa mentorima za uspomenu

PRIJAVA I KOTIZACIJA:
Prijave za Međunarodnu akt radionicu su do utorka 25. jula 2017. u 23 časova do kada svi moraju platiti kotizaciju (može se poslati na email slika uplatnice). Prijave se primaju isključivo na mail office@fkv.rs, a informacije na telefon 063-580-610. Pri prijavi navesti puno ime i prezime i kontakt telefon i datum rođenja i kratak opis svojih dosadašnjih fotografskih iskustava. Prijaviti se mogu samo punoletne osobe. Takođe u e-mailu obavezno navesti da li posedujete sopstveni auto za prevoz do lokacije za fotografisanje. Posle prijave email-om kotizacija se uplaćuje u naredna dva dana na račun kluba, koji imate na dnu emaila kojom je potvrđena vaša prijava. Kotizacija za polaznike iznosi 6000din a za članove Fotografskog kluba Vojvodina i članove Mense Srbije 5000 din U slučaju da se ne uplati i ne ostvari kontakt sa organizatorom smatraće se da se odustalo od radionice, pa će se primiti sledeći prijavljeni. Maksimalan broj učesnika je 18 i oni koji se prvi prijave imaju prednost za prijem na radionicu.
Polaznici radionice će moći da objavljuju svoje fotografije bez naknade, posle dogovora sa organizatorom oko vremena početka objavljivanja i načina objavljivanja. Potpisuje se ugovor o objavljivanju za polaznike i ugovor za modele.
Polaznici radionice mogu kupiti monografiju akt fotografija Stijepa Brbore po promotivnoj ceni koja je samo za učesnike radionice.

MENTORI:

DEJAN DIZDAR

Rođen je 1952. godine u Beogradu, a od 1984 zivi u Izraelu
Diplomirao je na ETF Univerziteta u Beogradu
Od kasnih 70-tih godina prošlog veka je izlagao na oko 400 grupnih izlozbi u Jugoslaviji i svetu i imao je 28 samostalnih izlozbi (Srbija, Hrvatska, Bosna I Hercegovina, Izrael, JuznaAfrika i Rusija). Nagradjen mnogobrojnim priznanjima i nagradama, medju kojima su i prestižne Zlatna medalja Asahi Shimbun (Japan) i Bronzana medalja. Tajlandskog kralja.
Fotografije su mu u privatnim kolekcijama na svim kontinentima sem Antarktika, u dalekim zemljama kao što su Tasmanija i Nova Kaledonija.
Nosilac je fotografskih zvanja EFIAP i KMF FSS

STIJEPO BRBORA

Stijepo Brbora rođen je 1953.godine, živi i radi u Dubrovniku i Beogradu.
Samostalno izlaže u zemlji i inostranstvu.
Svoj rad prezentuje na http://brbora.net/
Samostalne izložbe:
• 2006 – „REFLECTIONS“, Beograd,Galerija SKC
• 2007 – „RAW FILES“, Dubrovnik,Galerija Orlando
• 2009 – „CONFLICTS“,Dubrovnik,Galerija Flora
• 2011 – „DEAD DREAMS“,Dubrovnik Galerija Sponza
• 2014 – „NUDE CITIES“, Dubrovnik Galerija Sponza
• 2015 – „RUDE FEELINGS“, Beograd, Galerija Bartselona
Međunarodne nagrade:
• Robert Farber Award – Photographic excellence
• Xaviera Hollander Award – Artistic excellence
• Sony Award – Best photo in 2013
Publikacija:
Monografija „Death, Fuck, Gang, Love“, 2014.

Fotografija "Medeja 2012" - Stijepo Brbora © — Fotografija „Medeja 2012“ – Stijepo Brbora ©

Fotografija "Hera 2013" - Stijepo Brbora © — Fotografija „Hera 2013“ – Stijepo Brbora ©

DANI AKT FOTOGRAFIJE

Predstavljamo

9. јула 2017

0 2387

Dani akt fotografije se održavaju u Novom Sadu od 28-30. jula 2017. godine u organizaciji Fotografskog kluba Vojvodina. Ova fotografska manifestacija uključuje u svom programu izložbe, predavanja, radionice, predstavljanje monografija umetničke akt fotografije …. Za nekoliko dana objavljujemo na ovom sajtu Fotografskoog kluba Vojvodina detaljan program i poziv za prijavu na radionicu akt fotografije.

Program je objavljen na strani Program foto festivala „Dana akt fotografije“ – Novi Sad 2017.

Na tragu svetlosti u Zrenjaninu

Novosti

8. јула 2017

0 2507

"Predah" - Galerija kulturnog centra Zrenjanin

Izložba Foto saveza Srbije „Na tragu svetlosti #11“ nastavila je da putuje po Srbiji. Juče je postavljena u Kulturnom centru Zrenjanina, a po rečima organizatorke likovnih događaja u Kulturnom centru Sandre Banjanin ovo je drugi put da se ova izložba održava u gradu na Begeju. Na izložbi su nagrađene fotografije sa raznih foitografskih konkursa i salona pod patronatom FIAP-a i FSS. Ukupno je postavljeno 176 fotografija od 56 autora.

Sandra Banjanin i Milovan Ulićević na otvaranju

Izložbu je otvorio član Upravnog odbora Foto Saveza Srbije Milovan Ulićević. Podsetio je na to da ovakva izložba iako ima revijalni karakter, ona ima neprocenjiv arhivski značaj za srpsku fotografiju. Postavivši sebi tri retorička pitanja o stanju fotografije u Srbiji, o autorskom kontinuitetu koji se oslikava kroz ovu izložbu, i o uticaju virtuelne stvarnosti i društvenih mreža na autorske domete on je napravio mali presek fotografske scene u Srbiji. Mali je broj posetilaca spram veličine grada. Ali i pored velike vrućine oni koji su najveći zaljubljenici u kreativnu dobro prezentovanu fotografiju na papiru nisu izostali. Zrenjeninci izložbu mogu pogledati do 20. jula 2017. godine.

Detalj sa otvaranja izložbe "Na tragu svetlosti " u Zrenjaninu — Detalj sa otvaranja izložbe „Na tragu svetlosti “ u Zrenjaninu

Fotografije: Ramona Krompić

Galerija polaznika radionice makrofotografije i fotografisanja ptica

Škola fotografije

28. јуна 2017

0 2771

Veoma je teško doči do brzog rezultata u ovim tehnički zahtevnim oblastima fotografije, pogotovo manje iskusnim polaznicima koji žele pre svega da steknu znanje, a kasnije na osnovu interesovanja i znanja koje su stekli na radionici, kupe sebi bolju fotografsku opremu i omoguće sebi bolji i lakši rad. Zato su u zavisnosti od znanja i raspoloživih objektiva rezulteti tehnički različiti u jednoj ovakvoj galeriji. Vremenom će se doći do tehničke perfekcije i počeće se razmišljati o kompoziciji fotografije i drugim likovnim elementima slike. Tako treba i posmatrati ovu galeriju, kao prvi, ali veliki korak, a možda nekima presudan korak u istraživanju u makrofotografiji ili foto-lovu na egzotične vrste ptica.

MAKROFOATOGRAFIJA:

Sofija Kadić[/caption]

FOTOGRAFIJE PTICA:

Pre svitanja u lov na leptire i bube

Foto reportaža

27. јуна 2017

1 2831

Fotografija za sećanje na uspešan završetak prve radionice kreativne makrofotografije Fotografskog kluba Vojvodina

Završena je u nedelju popodne prva radionica kreativne makrofotografije Fotografskog kluba Vojvodina, kojoj je pridružena i radionica o fotografisanju ptica. Sadržajno je bilo druženje dva dana grupe polaznika i mentora radionice, Petra Sabola i Davora Žerjava, koji su su se trudili da maksimalno približe ove oblasti fotografije polaznicima.

Uvodno predavanje Davora Žerjava - foto Petar Sabol — Uvodno predavanje Davora Žerjava – foto Petar Sabol

Petar Sabol predavanje o fotografisanju ptica

Petar Sabol predavanje o fotografisanju ptica - foto Davor Žerjav — Petar Sabol predavanje o fotografisanju ptica – foto Davor Žerjav

Prvo je Davor u subotu predavao od osnovnih tehnika i opreme do iskustvenih tajni makrofotografije, ilustrovano sa vrhunskim fotografijama Petra Sabola. U drugom predavanju je Petar otkrivao tehnike i svoja lična iskustva u fotogarfisanju ptica. Prolazio je fotografiju po fotografiju i objašnjavao kako je snimljena, i na koje probleme nailazio, i kako ih je prevazilazio. Najupečatljivije po mom mišljenju bio prikaz desetina fotografija ptice vodomar, i priča kako je snimio neke od najnagrađivanijih fotografija u svetu iz ove oblasti.

Praktičan rad, demonstracija na terenu - foto Marija Holodkov — Praktičan rad, demonstracija na terenu – foto Marija Holodkov

Praktičan rad Petar Sabol fotografiše leptira pronađenog na livadi - foto Davor Žerjav — Praktičan rad Petar Sabol fotografiše leptira pronađenog na livadi – foto Davor Žerjav

Zatim se u nedelju pristupilo praktičnom radu. Mnogi će dugo pamtiti odlazak na teren u 4h ujutru, sat vremena pre svitanja, jer nenaviknuti na takav način fotografisanja nisu uspeli ni da „oči sklope“ uzbuđeni, a sa strahom da se ne uspavaju, i ne zakasne na radionicu. Ali im se kažu „muka“ isplatila.

Sakriven i od leptira - foto: Ratko Nedović — Sakriven i od leptira – foto: Ratko Nedović

Precizan fokus - foto Ratko Nedović — Precizan fokus – foto Ratko Nedović

Na radionici su praktično rađene najteže tehnike makrofotografije, a to je snimanja insekata dok je snimanje statičkih objekata, neživih predmeta i cveća, koje mnogo lakše, i manje zahtevno, delimično obrađeno, pa je prktični deo ostavljen za domaći rad polaznika. Posle odrađenog prvog dela makrofotografisanja insekata sa sijaset različitih tehnika, krenulo se ka specijalnom rezervatu prirode „Carska bara“. Najpre sa brodića, a kasnije i sa kopna su fotografisane ptice, uz savete mentora.

Uzbudljiva vožnja brodićem u lovu na ptice - foto Davor Žerjav — Uzbudljiva vožnja brodićem u lovu na ptice – foto Davor Žerjav

Posle male pauze i zajedničkog ručka sa polaznicima, nastavljena je radionica sa tehnikama studijskog rada u makrofotografiji koje demonstrirao Davor Žerjav, a polaznici su imali priliku da i sami praktično probaju i osete zadovoljstvo uspešno uhvaćene kapljice koja pada na površinu vode. Do detalja se istraživalo i probalo, a polaznici su pitanjima obasipali mentore.

Grupa na čeki za fotografisanje ptica - foto Davor Žerjav — Grupa na čeki za fotografisanje ptica – foto Davor Žerjav

U drugom delu popodnevnog praktičnog rada, Sabol je demonstrirao neke veoma korisne tehnike rada u fotošopu koje su primenjive u praksi, kao npr. prevazilaženju malog polja dubinske oštrine i druge korisne tajne u obradi makrofotografije. Kao Sony ambasador on je u jednom kratkom predavanju predstavio i Sony-jevu tehniku i objektive koje do sada koristio, sa jednim iskustvenim osvrtom na fotoaparate i objektive koje poseduje i njihove karakteristike. Opremu dobija od predstavništva Sony u Hrvatskoj.

Foto-lov sa čeke na ptice - foto Milovan Ulićević — Foto-lov sa čeke na ptice – foto Milovan Ulićević

Objektivi ciljaju na sve strane - foto Marija Holodkov — Objektivi ciljaju na sve strane – foto Marija Holodkov

Nažalost predstavnici Sony-ja iz Srbije nisu imali sluha da vide značaj ove radionice Fotografskog kluba Vojvodina u promociji svojih prodajnih mogućnosti na radionici. Sigurno da ovoj ciljnoj grupi odluka o izboru fotoaparata i opreme može pomoći i jedna dobra promocija prodavca da bi se odlučili za kupovinu njihove fotografske tehnike.
Na kraju radionice u maloj svečanosti su podeljeni sertifikati radionice i napravljena je obavezna zajednička fotografija za dugo sećanje i druženje.

Šta će mu toliko stativa kad fotografiše iz ruku - foto Milovan Ulićević — Šta će mu toliko stativa kad fotografiše iz ruku – foto Milovan Ulićević

Srdačan pozdrav polaznika sa mentorima označavao je zadovoljstvo naučenim, koje će mnogi u narednim danima i mesecima primenjivati u svojoj praksi. Skoro svi polaznici su kupili knjigu „Kreativna makrofotografija“, koja će im na skoro 300 strana teksta i fotografija, biti dobar podsetnik i literatura za proširivanje znanja u narednom periodu. Nije se sve moglo stići uraditi, isprobati i čuti za kratko vreme od dva dana koliko je radionica trajala, a dosta toga ima u knjizi za proučavanje.

Uhvaćen sudar dve kapljice - foto Sofija Kadić — Uhvaćen sudar dve kapljice – foto Sofija Kadić

Zadovoljni su organizatori Fotografski klub Vojvodina tokom odvijanja cele radionice. Srdačan stisak ruke prijateljima iz Foto kluba Čakovec to potvrđuje. Sigurno da neka iskustva u radu njihovog kluba i u aktivnosti koje sprovode članovi. Pisanje knjige o fotografiji, sa monografskim pristupom u ilustrovanju knjige, i odličnim fotografijama u toj oblasti, je najveći domet koji može da se dostigne u fotografskoj edukaciji. U narednim mesecima jedan broj ovih knjiga o makrofotografiji će moći da se kupi i preko Fotografskog kluba Vojvodina.

Čvrst prijateljski stisak ruku i zahvalnica za kraj radionice mentorima- foto Davor Žerjav — Čvrst prijateljski stisak ruku i zahvalnica za kraj radionice mentorima – foto Davor Žerjav

Za kraj zahvalnost polaznicima i mentorima od Fotografskog kluba Vojvodina na uspešnoj radionici. Najveće priznanje stiže od polaznika koji u emailu sa poslatim fotografijama izražavaju i zadovoljstvo što su prisustvovali ovom događaju, i kako nam neki pišu „Hvala vam na druženju i s nestrpljenjem čekamo objavu za narednu radionnicu“.

Sutra na stranama ovog sajta donosimo i galeriju izabranih radova polaznika sa radionice.

Tekst: Milovan Ulićević

RADIONICA KREATIVNE MAKROFOTOGRAFIJE

Škola fotografije

14. јуна 2017

0 2750

Fotografski klub Vojvodina organizuje RADIONICU KREATIVNE MAKROFOTOGRAFIJE u subotu i nedelju 24. i 25. juna 2017. godine. Radionicu vode Davor Žerjav i Petar Sabol koautori knjige „Kreativna makrofotografija“ koja je izašla iz štampe pre nekoliko meseci. Radionica se sastoji iz teorijskog i praktičnog dela. Namenjena je svima koje zanima makrofotografija, i fotografisanje ptica, a posebno onim fotografima koji žele iskustvo i znanje od najuspešnijih fotografa u ovoj oblasti fotografije. Takođe je namenjena i onima koji se bave komercijalnom stock fotografijom, kako bi poboljšali i proširili kreativne vidike.

Za radionicu je potrebno da imate bezogledalski (MILC) ili jednooki refleksni digitalni (DSLR) fotoaparat, a poželjno je da imate nešto od opreme koja se koristi za makrofotografiju, kao što su predleće, međuprstenove, preokretne prstenove i makroobjektiv ili dodatne makro bliceve za svetlo, a biće na radionici takve opreme kojom ćete moći da odradite praktični deo, i upoznate se sa njenim radom, ako takvu opremu ne posedujete. Moguć je rad i sa prozumer fotoaparatorm koji ima objektiv sa makro modom.

PROGRAM RADIONICE:
1. subota 24. 06. od 15h – Teorijski deo u kome ćete se upoznati sa principima makrofotografije i fotografskog pribora i opreme potrebnog za makrofotografiju. Ovaj deo vodi Davor Žerjav.
2. nedelja 25. 06. od 6h do 9h ujutru- Snimanje na terenu biljaka, insekata, leptira i studijski rad.
3. nedelja 25. 06. od 10h – Fotografisanje ptica – teorijski deo koji će voditi Petar Sabol i prezentacija fotografskog rada Sony ambasadora Petra Sabola
4. nedelja 25. 06. od 16h – Praktičan rad u fotografisanju ptica na lokalitetu Carska bara ili Slano Kopovo.
5. Analiza fotografija polaznika u grupnom online radu, uz upustva za obradu fotografija nekoliko dana posle radionice.

Za radionicu se prijavljuje najkasnije do 22. juna 2017. do 20 časova. Kotizacija za radionicu je 3700 din i uplaćuje se u celosti do početka radionice. Članovi Fotografskog kluba Vojvodina i članovi Mensa Srbije plaćaju 20% manju cenu, tj. po 3000din. Prevoz kolima do lokaliteta za fotografisanje ptica (ima od 60-70 km) obezbeđuju polaznici i dele troškove prevoza međusobno. Broj je ograničen na 16 polaznika.

Svaki polaznik radionice može kupiti knjigu „Kreativna makrofotografija“ po sniženoj ceni za učesnike radionice od 20 evra. Ovo je izuzetan priručnik za oblast makrofotografije, a ilustrovana je sa originalnim fotografijama Petra Sabola, nagrađenim na mnogim konkursima u svetu. Knjiga je .napisana lakim, jezgrovitim, veoma edukativnim tekstom sa ilustracijama, koji je napisao Davor Žerjav. Njemu je ovo treća edukativna knjiga o fotografiji.

Sva dodatna pitanja oko radionice i prijave za radionicu možete dobiti preko emaila office@fkv.rs

MENTORI RADIONICE:

PETAR SABOL

Petar Sabol Sharpeye rođen je 1981. u Čakovcu. Fotografijom se počeo baviti 2007. Iste se godine priključuje Fotoklubu Čakovec i postaje njegov aktivni član. Od samoga početka svoga fotografskog rada očaran je prirodom, pogotovo područjem makrofotografije. Osim prirode, profesionalno fotografiše razne proslave i javne događaje.
Njegove fotografske slike prikazuju i dočaravaju trenutke iz života prirode kojeje većini ljudi teško ili gotovo nemoguće videti u stvarnosti zbog sve većega otuđenja od prirode. Zahvaljujući vrlo predanom i sistematskom radu, beleži neverovatne kadrove. Idealiziranjem lepote prirode zauzima svoj čvrsti pozitivni stav prema lepoti i čudesnosti prirode.

Od početka 2012. godine do danas učestvovao je na mnogim međunarodnim izložbama umjetničke fotografije pod visokim patronatom FIAP-a (Fédération Internationale de l’ArtPhotographique) čak 299 puta.Nagrađen je 332 puta (172 medalje i 160 diploma) u više od 30 država. Takođe je učestvovao na međunarodnim izložbama pod pokroviteljstvom PSA (PhotographicSocietyof America) gdje je isto tako mnogo puta nagrađivan. Nagrađivan je i na drugim specijaliziranim fotografskim takmičenjima širom sveta. Ukupan broj nagrada premašuje brojku 400. Dobitnik je prve nagrade na 1x Photo Awards 2015. Nosilac je fotografskog zvanja EFIAP/g i EPSA.

Njegova poznata fotografija „Natural abstract“ nagrađena je FIAP zlatnom medaljom u makro kategoriji na 7. Salonu fotografije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima 2012/116 i trajno je pohranjena u Nacionalnoj biblioteci u Parizu. Ta je fotografija bila i među 10 najboljih na takmičenju Sony World PhotographyAwards. Na tome je takmičenju pobjednik u kategoriji National Award za 2015., gdje se sa još jednom svojom fotografijom plasirao u 50 najboljih. Naredne 2016. ponovio je svoj uspeh drugu godinu za redom na istom takmičenju s fotografijom „Swirl“. Na www.fotowedstrijd.eu dobitnik je prve nagrade u makro kategoriji s fotografijom „Only love matters“ 2014. Pet godina uzastopce nagrađivan je na američkom National Insect salonu pod pokroviteljstvom PSA od čega je dvaput dobitnik zlatne PSA medalje za najboljega autora salona. Prvu i drugu nagradu osvojio je 2014. i 2016. za svoje makrofotografije na National InsectWeek u Engleskoj, koji se održava svake druge godine. Osvojio je drugu nagradu u kategoriji „divljina“ na Siena International PhotographyAwards, kristalni Pangea trofej. Osvojio je i prvu nagradu na 1x Photo Awards 2015. U martu 2017. osvojio je drugu nagradu na HIPA takmičenju (Hamdan Bin Mohammed Bin Rashid Al Maktoum International PhotographyAward) u otvorenoj kolor kategoriji u sklopu 6. sezone „TheChallenge“ u Dubaiju.

Za manje od četiri godine Petar Sabol postao je najnagrađivaniji hrvatski fotograf. Njegovi su radovi objavljivani u mnogim časopisima (Mirror, Telegraph, The Sun, TheDailymail, Meridijani).
Do sada je tri puta samostalno izlagao. Krajem 2014. u Zagrebu se predstavio svojom prvom samostalnom izložbom Leptiri. Drugu samostalnu izložbu Kingfisher imao je u aprilu 2016. u gradu Negova u Sloveniji pod visokim patronatom FIAP-a, u jednom od šest svetski priznatih izlagačkih centara FIAP-a. Treću samostalnu izložbu Kingfisher predstavio je u Boru, u Srbiji, početkom oktobra 2016. Redovni je član žirija na međunarodnim izložbama i fotografskim takmičenjima, a Sony je ambasador za Hrvatsku.

DAVOR ŽERJAV

Davor Žerjav rođen je 1977. u Čakovcu. Po struci je učitelj hrvatskoga jezika i radi u osnovnoj školi. Fotografija ga prati od rane mladosti i vremena klasične filmske fotografije koju mu je približio njegov otac. Od pojave digitalne tehnologije dublje se posvećuje fotografiji.
U svojoj školi 2003. pokreće novinarsku i fotografsku grupu u kojoj fotografskoj umetnosti poučava osnovnoškolce od 5. do 8. razreda. Godine 2010. priključuje se Fotoklubu Čakovec i postaje njegov aktivni član. U pedagoškome radu sa svojim učenicima neguje pristup fotografiji koji je specifičan za Fotoklub Čakovec. Poučava teoriju svetlosti, tehničke osnove fotografije (principe funkcioniranja fotoaparata i nastajanje fotografske slike, mjerenje svetla i ekspoziciju, ulogu objektiva), a poseban naglasak stavlja na likovne i medijske vrijednosti fotografije. Osim redakcijskih zadataka vezanih za opremanje školskog lista fotografijama (vesti, fotoreportaže, intervjui, fotostrip), s učenicima radi niz tehničkih i likovno-fotografskih vežbi čije rezultate redovito izlažu u galeriji škole. Rad fotografske grupe uglavnom se temelji na digitalnim fotoaparatima. Učenicima prenosi i dragocena znanja o cameri obscuri na temelju udžbenika prof. Ivice Kiša „Camera obscura – osnove fotografije“ i na temelju iskustva iz Fotokluba Čakovec. Deca tako redovno izrađuju fotoaparate od kutija šibica s 35 mm filmom (Matchboxpinhole), razne fotoaparate od kartonskih kutija i posećuju Cameru obscuru Giganticu, koju svake godine članovi Fotokluba Čakovec postavljaju u centru grada, na Svetski dan camere obscure. S decom se okušao i u fitografiji – postupku zadržavanja fotografske slike na površini biljaka.

Naslovna strana knjige "Kreativna makrofotografija" — Naslovna strana knjige „Kreativna makrofotografija“

Piše o fotografiji. Svoju prvu knjigu „Promišljati fotografski“ izdao je 2011. u izdanju Fotokluba Čakovec. Knjiga je namijenjena prvenstveno početnicima u fotografiji i svima onima koji žele fotografiji pristupiti promišljeno i temeljito. Ona donosi iskustva čakovačke grupe ljubitelja fotografije na njima svojstven način; njihovim pristupom, metodologijom i estetikom. Svoju drugu knjigu „Kôd fotografske slike“ izdao je 2014. kod istoga izdavača. Druga knjiga je namenjena fotografskoj i likovnoj publici, medijskim radnicima, novinarima, urednicima, ali i fotografima koji žele otkriti kako fotografija funkcioniše kao medij. Osim knjiga, objavljuje i članke o fotografiji i fotografskoj literaturi na internet stranama i piše predgovore za fotografske izložbe.
Pokreće 2013. godine svoj najveći fotografski društveno otvoreni projekat LICA u kojem u toku dvije godine rada portretiše 501 osobu. Uz svoju prvu samostalnu fotografsku izložbu, održanu u Galeriji Scheier u Čakovcu 2016., izdao je fotomonografiju sa 86 portreta.
U Fotoklubu Čakovec i kao gostujući predavač vodi nekoliko tematski različitih radionica o fotografiji (Portretnu i Reklamnu fotografiju zatim Letnju školu fotografije za djecu).
Bavi se portretnom i studijskom fotografijom.

.
Tekst pripremio: Milovan Ulićević
Fotografije copyright: Petar Sabol

PhotoBoss

IN MEMORIAM TOMISLAV PETERNEK (1933-2024)

HARMONIJA FOTOGRAFIJE, MUZIKE I GOVORA

FKV 2023 – klupska izložba fotografija

Senke kad im vreme nije

DANI AKT FOTOGRAFIJE – NOVI SAD 2018

Valeri planine i života

Mandićeve virtuelne fotografije

Revolucija u fotografiji

Rezultati konkursa Muzej i komunikacija

Jedan glumac, jedan fotograf i Naši dani

Foto konkurs MUZEJ I KOMUNIKACIJA

Luna svetlost i šibica

Dok Pariz spava

Čestitka iz FKV

Virtualni mostovi Mihajla Ljikara

Profesionalno u svim fazama

Fotografija BRE

Venecijanska maskarada kroz objektiv Goluba

Jozef Pehan gospodin del Monte

Zanimljivo vođenje kroz istoriju fotografije

Na krilima fotografskih velikana

Izbor fotografija sa 2. međunarodne akt radionice FKV

Održani su Dani akt fotografije – Novi Sad 2017

Program foto-festivala „Dani akt fotografije“

Prijava za drugu međunarodnu akt radionicu

DANI AKT FOTOGRAFIJE

Na tragu svetlosti u Zrenjaninu

Galerija polaznika radionice makrofotografije i fotografisanja ptica

Pre svitanja u lov na leptire i bube

RADIONICA KREATIVNE MAKROFOTOGRAFIJE

POPULARNE RUBRIKE