U NALAŽENJU ESTETSKOG
Veliko je zadovoljstvo predstaviti samostalnu izložbu jednog od članova Fotografskog kluba Vojvodina. Robert Semnic, KMF FSS, EFIAP će se, 25. 09. 2014. u 19 h na platou ispred Gradske kafane u SPC Vojvodina (SPENS), predstaviti sedmom samostalnom izložbom od kada je 2003. godine počeo kroz tražilo da posmatra svet drugačijim očima, od onog koje kao doktor med. nauka ima.
Šta je ideja ove izložbe i kako su nastajale fotografije najbolje govori sam autor u katalogu predstojeće izložbe rečima:
„Potaknut izjavom našeg istaknutog fotografa Aleksandra Trbojevića, na ovogodišnjoj tribini o aktuelnoj srpskoj fotografiji, da je tema mrtve prirode slabije prisutna na izlagačkoj sceni, hteo sam da dam doprinos sa svoja dva ciklusa.
Prvi ciklus se bavi optičkom fascinacijom providnosti statičkog stakla kao i ispitivanjem njegove fragilnosti pod dejstvom sile. U projektu krhkosti stakla, upotrebljeno je oko 20 staklenih posuda i 60 iskorišćenih sijalica koje sam skupljao godinama a pomagali su mi sin Boris i ćerka Hana. Deo sijalica je punjen obojenim vodenim rastvorom. Drugi ciklus (ne)žive prirode predstavljaju makrofotografije strukture, boja i šara različitih primeraka morskog kamena koje uključuju foto-likovnost (boja, oblici) i foto-grafičnost (linija, tekstura, površina). Najrazličitije kombinacije likovnih elemenata pokvašenog i izglačanog kamena koje se nalaze pored nas na plažama, u časovima opuštanja i dokolice a koji su nastali dugim delovanjem prirodnih sila i zakona, posredstvom fotografije postaju prepoznate a mi ponovo svesni skrivene lepote koja nas okružuje. Fotografisano kamenje je iz oblasti Pefkohorija (Grčka) te sa dubrovačkog ostrva Lokrum.“
Kakve estetske domete u radovima Roberta Semnica možemo pronaći, najbolje govore reči akademskog slikara i grafičara Lazara Markovića u kritičarskom osvrtu pod naslovom:
U NALAŽENJU ESTETSKOG
Fotografski rad Roberta Semnica ima i svoju pred-uvertiru na polju likovne umetnosti kada je stvarao i eksperimentalno se poigravao u mnogim likovnim disciplinama, promišljeno i izvođački uverljivo.
Posao, kojim se profesionalno bavi ga je ograničavao u likovnom – kreativnom radu a dodatno nije raspolagao ni potrebnim i adekvatnim prostorom u kome bi taj rad izvodio. Vremenom se opredelio za polje fotografije u kojem već dugo i uspešno radi zahvaljujući upravo svojim počecima u likovnoj umetnosti. Savladavši likovne elemente, bez kojih se ne može napraviti dobra fotografija, njegov rad ima prepoznatljivu estetiku koju nalazi u prirodi te je jednostavno postavlja u dobru kompoziciju (KAMEN) ili je sam stvara u formi bliskoj performansu (STAKLO).
KAMEN. U ovoj tematskoj celini Robert „skenira“, zatečenu tvrdu strukturu kamena, postavlja je u dobar kompozicijski graničnik gde skladnost prirode i njenog foto-isečka prikazuju čisto slikarske vizuelne efekte i u boji i u formi. Ovde je estetika prirode „namamila“ autora da reaguje. Nastale fotografije ostavljaju široku mogućnost dodatne obrade (na primer u pravcu digitalne grafike).
STAKLO. U drugom ciklusu fotografija, autor za temu bira materijal koji je krhak, lomljiv, za razliku od kamena koji je tvrd i uslovno postojan. U kamenu autor pronalazi estetsko, a u staklu estetsko „oblikuje“. Za realizaciju fotografije, pripremaju se i postavljaju staklene forme u korelaciji sa onim što posle destrukcije ostaje (krhotine, čekić, metalni deo sijalice,…) ili se formira grupa od dva ili više staklenih elementa, različitih oblika i boje, čime nastaje „Dišanovska“ kompozicija. Ovaj pristup temi ima sled radnji: sekvenca koja je prethodila aktu i sekvenca koja je „uhvaćena“ i koja se posle fotografisanja nastavlja. Kada sve ovo postavimo u jedan izlagački prostor, dobijamo vizuelni doživljaj dobro promišljenih ideja interesantne likovnosti.
