Tags Posts tagged with "Vrbas"

Vrbas

0 1646

U okviru Manifestacije „Muzeji za 10“ održava se izložba fotografija u organizaciji Gradskog muzeja iz Vrbasa na kojoj mogu da učestvuju autori koji se profesionalno bave fotografijom, kao i oni koji to čine amaterski.
Tema izložbe: Centralna tema ovogodišnje Manifestacije je „Hiperpovezani muzeji: novi pristupi, nova publika“. Hiperpovezanost se odnosi na današnja mnogobrojna sredstva komunikacije: direktan kontakt, elektronska pošta, telefon, internet, instant poruke… Ova komunikaciona mreža svaki dan postaje sve složenija i raznovrsnija. Zahvaljujući inovacijama, novim tehnologijama, muzeji danas postaju pristupačniji i približavaju se publici na novi način, digitalizacijom građe, direktnim prenosima na društvenim mrežama, upotrebom multimedijalnih sadržaja na izložbama, haštaga i slično. Da ne zaboravimo, i sama izložba osnovni je oblik komunikacije u muzejima, svaki izloženi predmet komunicira sa posetiocem, poruka koju nosimo i prenosimo kao utisak ili doživljaj iz muzeja oblik je komunikacije…

Plakat konkursa "Muzej i komunikacija"
Plakat konkursa „Muzej i komunikacija“

U skladu sa temom Manifestacije odredili smo i temu za foto-konkurs: Muzej i komunikacija.
Tema je otvorena za različite stvaralačke ideje i primerene sadržaje, nije dozvoljeno eksperimentisati, manipulisati ili montirati sadržinu kadra. Fotografije mogu biti monohromatske ili u boji.

Vreme i način izlaganja: Radovi koji budu izabrani biće izrađeni na foto papiru, i izloženi u prostorijama Galerije Kulturnog centra Vrbasa za vreme trajanja Manifestacije, od 14 do 20 maja. Izabrani radovi ostaju u arhivu Gradskog muzeja Vrbasa.

Slanje fotografija:
• Tema: „Muzej i komunikacija“
• Broj fotografija po autoru: 6
• Kvalitet i veličina fotografija: 300 dpi, 3600 x 2400 piksela i izvedeni formati iz toga, kao i da veličina jedne fotografije ne prelazi 2MB.
• Rok za dostavljanje radova: 26. april 2018. godine.
• Žiriranje radova: 28. april 2018. godine
• Sastav žirija za izbor fotografija: prof dr Željko Škrbić, Milovan Ulićević, Milenko Radovanov
• Nadoknada za učestvovanje na konkursu: ne plaća se.
• Radove slati elektronskim putem na adresu: muzej.vrbas.konkurs @gmail.com
Fotografije sa vodenim žigom, potpisom na fotografiji, kao i fotografije bez prijave, neće biti žirirane.

Prijavljivanje: Uz radove poslati i prijavu sa sledećim podacima: ime i prezime autora, adresa (ulica i broj, mesto stanovanja), kontakt telefon, e-mail i spisak poslatih radova sa nazivom (maksimalno 6) . Ne moraju biti poslate sve 6 fotografija

Svaki fajl označiti na sledeći način: brojem fotografije pod kojim se vodi u prijavi, prezimenom i imenom autora, nazivom fotografije i godinom nastanka– sve razdvojeno donjom crtom. Primer: Autor Petar Perić, šesta fotografija navedena u prijavi – fajl se označava sa 6_Perić_Petar_Konekcija_2017.

Uslovi učešća: Sve fotografije moraju biti autentično delo potpisanog autora u svim delovima fotografije. Autor slanjem prijave daje saglasanost da organizator izložbe ima pravo korišćenja fotografija bez nadoknade autorima, a u cilju promocije Manifestacije, izlaganja odštampanih radova i izdavanjem kataloga te izložbe. U druge se svrhe fotografija neće koristiti.

Nagrade: Žiri će od izabranih fotografija doneti odluku koja će fotografija poneti I, II i III nagradu. Nagrada za I mesto iznosi 12.000 dinara, za II mesto 8.000 dinara, a nagrada za III mesto iznosi 5.000 dinara. Biće dodeljene i tri pohvale
Odluka žirija je konačna i ne može se na nju ulagati prigovor.
Zainteresovani autori sve dodatne informacije mogu dobiti na:muzej.vrbas.konkurs@gmail.com

Organizator Gradski muzej Kulturnog centra Vrbas, u saradnji sa Foto-kino klubom „Zenit“ iz Vrbasa i Fotografskim klubom Vojvodina iz Novog Sada, učesnicima želi da sa zadovoljstvom i uspehom učestvuju na konkursu.

0 2146

U Novom Sadu se 3. novembra 2017. u 19h otvara izložba „JOŽEF“ u galeriji dvorca „Eđšeg“, Antona Čehova 4.Ova izložba osmišljena je, da na adekvatan način obeleži 95 godina od smrti istaknutog vrbaškog slikara, fotografa, vajara, grafičara i primenjenog umetnika, Jožefa Pehana (1875-1922) s posebnim akcentom na njegov malo poznat, ali izuzetno vredan fotografski rad. Naime, već više decenija postoji izražena potreba revalorizacije, ponovnog vrednovanja i novog sagledavanja umetničkih vrednosti ovog sjajnog slikara i fotografa.
Izložba je sastavljena od fotografija i slika iz kolekcije kolekcionara Jovana Mandića i artefaktima iz svoje bogate kolekcije fotoaparata, studijskih kamera, foto opreme iz perioda s početka XX veka iz Manual muzeja zaboravljenih umetnosti – M.F.A.M..

Umetnik Jožef Pehan (1875-1922) autoportret
Umetnik Jožef Pehan (1875-1922) autoportret

Izložba ima prvenstveni cilj, da skrene pažnju javnosti na pionirski poduhvat umetničkih foto-istraživanja i traganja Jožefa Pehana: na prve vojvođanske akt-fotografije, koje je snimio još pre Prvog svetskog rata; na foto-metamorfoze s kraja 19. i početkom 20. veka, po čemu je on dostigao evropske domete u tadašnjoj fotografskoj umetnosti Vojvodine, ali i na umetničke iskorake u domenu njegovih ratnih, dokumentarnih fotografija, kao i na njegovu produkciju slikarskih „predstudija”. Sve su to bila traganja za novim umetničkim izražajnim mogućnostima u domenu fotografije, po čemu je on, u tom periodu, bio jedinstven u Vojvodini. Tek, više od pola veka nakon njegovih pionirskih foto-radova, fotografi su počeli ozbiljnije da eksperimentišu po uzoru na njega. U tekstu iz kataloga izložbe prof. Ferenc Nemet se istorijski osvrnuo na dosadašnja pisanja o Jožefu Pehanu, i ponovo analitički i studiozno analizirao njegove domete u umetnosti, pogotovo u fotografiji. Zato dajući podršku ovakvoj izložbi sa novim pogledu na istoriju fotografije ovog prostora u kome deluje, Fotografski klub Vojvodina prenosi deo teksta iz kataloga izložbe, kao i originalne fotografije uz dozvolu organizatora izložbe.

„Jožef Pehan je, na početku karijere, uz podršku Ferenca Ajzenhuta i stipendijom građana Bačke Palanke slikarstvo učio najpre u Minhenu, gde je slikao u žanru minhenskog realizma, a potom se uputio u Budimpeštu, jedno vreme radio i u Beču, redovno posećivao umetničku koloniju u Nađbanji, bio đak minhenske privatne slikarske škole Šimona Hološija, te je umetnička iskustva sticao i boraveći u Parizu. U domenu slikarstva, karakterisalo ga je neprestano eksperimentisanje i traženje sopstvenog likovnog izraza u raznim žanrovima, što nepobitno potvrđuje njegova slikarska zaostavština. Bio je svestran umetnik, nemirnog duha i nepresušne umetničke snage i istrajnosti, čiji je umetnički uspon naglo prekinut njegovom, relativno ranom smrću. Mađarska istorija umetnosti ga beleži i po tome, da je, s početka 20. veka bio jedan od osnivača „Doma umetnika”, član najužeg kruga peštanskih modernista, a sa aspekta regije, njegova izložba 1913. godine, smatra se prvom modernom i, dakako, provokativnom slikarskom izložbom u Vojvodini.

Umetnik Jožef Pehan kao vajar
Umetnik Jožef Pehan kao vajar

Sve do 1980-ih godina njegova fotografska aktivnost, takoreći nije ni spominjana u stručnoj literaturi, a kamoli vrednovana. Postojalo je više razloga za to, a najvažniji je, možda, bio taj, što je njegova (umetnička) fotografska aktivnost, takoreći bila nepoznata za javnost, budući da su njegovi radovi bili u posedu porodice. Samo oni odabrani, koji su imali tu sreću da u porodičnoj kući Pehanovih razgledaju Jožefovu umetničku zaostavštinu, mogli su se uveriti, da osim slika i crteža, tamo ima i odličnih fotografija. Jedan od prvih, kome je to zapelo za oko, bio je svakako čuveni pisac, pesnik i likovni kritičar, Oto Tolnai, koji je 1977, u svom prigodnom članku o Jožefu Pehanu, objavljenom u časopisu Híd, skrenuo pažnju umetničke javnosti na okolnost, da je vrbaški slikar, u svom radu koristio fotografije kao slikarske predloške. Tolnai navodi primer portreta bečejskog pivara i zemljoposednika Gerbera, kojeg je naslikao Jožef Pehan, a kod čije izrade je fotografiju koristio kao predložak. Štaviše, Bela Pehan mu je pokazao čak i tzv. svileni papir, uz pomoć koga je njegov otac, Gerberove crte lica verno preneo na platno, a potom oslikao. Za Tolnaija je u slikarevoj zaostavštini svakako predstavljalo otkriće i serija fotografija o Vilhelmu, omiljenom Pehanovom modelu, koja se takođe sačuvala zajedno sa njegovim portretom u ulju. Kako nam Tolnai kazuje, „Iako teško, Vilhelm je za koju cigaretu bio voljan da mu pozira…”.

Umetnik Jožef Pehan kao Rembrant (1910) iz ciklusa foto-metamorfoze, Fotoatelje - Jožef Pehan - Novi Vrbas
Umetnik Jožef Pehan kao Rembrant (1910) iz ciklusa foto-metamorfoze, Fotoatelje – Jožef Pehan – Novi Vrbas

Kada su 1982. godine, Bela Duranci i Đeze Bordaš po prvi put načinili pokušaj da u jednoj knjizi zaokruže njegov umetnički rad, iz tog sagledavanja njegove svestrane umetnosti, jednostavno je izostalo vrednovanje njegovog bavljenja fotografijom. Ali, već četiri godine kasnije, 1986, Zoltan Kalapiš, koji je kroz lično poznanstvo sa njegovim sinom, Belom Pehanom, stekao uvid u njegov, do tada nepoznat iskorak u fotografsku umetnost, toliko je bio opčinjen i oduševljen dragocenom, sačuvanom foto-građom, da je napisao prvi esej (1986) o ulozi i značaju fotografije u Pehanovoj umetnosti. Njegov esej značajan je iz više razloga, a ponajviše po tome što je skrenuo pažnju umetničke javnosti, da je Jožef Pehan – koji je do tada bio poznat samo kao slikar – bio i fotograf, te da ovu potonju izražajnu formu treba adekvatno vrednovati u njegovom umetničkom opusu, potkrepljujući svoju tvrdnju i konkretnim argumentima. Analizirajući deo foto-zaostavštine slikara, Kalapiš se isključivo zadržao na njegovim snimcima, koji su služili kao slikarski predložak, dajući važne opaske o vezi i ulozi fotografije u Pehanovom slikarskom radu.On je, između ostalog skrenuo pažnju na to, da o Pehanu kao slikaru znamo relativno puno, dok o Pehanu kao fotografu ne znamo skoro ništa. Uprkos tome, što mu je bavljenje fotografijom predstavljalo izvor egzistencije, potpuno razumevanje njegovog slikarstva je skoro nemoguće bez poznavanja njegove fotografske delatnosti. Kalapiš je ukazao na jednu veoma važnu okolnost: na isprepletenost slikarstva i fotografije u Pehanovom opusu, koja je trajala od samog početka njegovog bavljenja slikarstvom pa sve do smrti. Suštinski zaključak bio je taj, da je „umetnik najpre uzeo u ruke foto aparat, pa tek potom kist, te je najpre nastala fotografija, a tek posle slika.” Ova konstatacija usmerila je, dakako, sagledavanje Pehanovog slikarstva iz jednog novog, „fotografskog” ugla, što je zapravo značilo potrebu uporednog vrednovanja fotografije i slike. A to bi, po našem shvatanju značilo i potrebu sagledavanja umetničkih vrednosti njegovih foto-predložaka.

M.F.A.M. kolekcija, studio kamera COMPUR, Friedrich Deckel AG, Minhen, 1911.
M.F.A.M. kolekcija, studio kamera COMPUR, Friedrich Deckel AG, Minhen, 1911.

Nadalje, bilo je potrebno još nekih dvadesetak godina, do prve detaljnije analize njegove foto-umetnosti, tačnije prvog detaljnijeg sagledavanja žanrovske raznovrsnosti u kojima je tragao za novim, vizuelnim izražajnim mogućnostima, a koji se vezuje za ime pisca ovih redova. Sretna okolnost, koja je omogućila (makar i delimično) sagledavanje fotografske umetnosti Jožefa Pehana, bila je ta, da je još devedesetih godina, cenjeni novosadski kolekcionar i novinar Šandor Kokai, došao u posed dela Pehanove bogate foto-zaostavštine, koju je kasnije ustupio piscu ovih redova, i time omogućio uvid i analizu ove njegove nepoznate umetničke aktivnosti. Ta frapantna, izuzetno interesantna foto-građa poslužila je kao osnov za prvo, ozbiljnije sagledavanje njegovih traganja za novim izražajnim formama. Iako je ova građa bila fragmentarna, omogućila je uvid u njegova fotografska istraživanja u čemu je bio ispred svoga vremena – zbog čega je i nailazio na nerazumevanje svoje okoline.

Umetnik Jožef Pehan kao baka (1910) iz ciklusa foto-metamorfoze
Umetnik Jožef Pehan kao baka (1910) iz ciklusa foto-metamorfoze

Detaljnom analizom sačuvane foto-građe,pisac ovih redova došao je do zaključka da je Pehanovu fotografsku umetnost i domete potrebno sagledati u barem pet žanrova: u običnoj, „zanatskoj” fotografiji; u umetničkoj akt-fotografiji (čiji je bio začetnik u Vojvodini); u dokumentarnoj ratnoj fotografiji, u kojoj je dosegao umetničke domete; u umetničkim foto-istraživanjima, foto-metamorfozama, bolje reći foto-performansima (u čemu je takođe bio prvi u Vojvodini); i o foto-studijama (predlošcima) koje je koristio za svoje slike.
Ova izložba upravo dokumentuje da su njegovi radovi, istraživanja kao i eksperimentisanja u domenu fotografije bili isto toliko značajni, (ako ne i značajniji) od njegovog slikarskog opusa, o čemu se, do sada, veoma malo znalo. I potvrdiće, dakako, njegov primat u fotografskoj umetnosti Vojvodine, na prelazu iz 19. u 20. vek.
Potreba za novim, širim, evropskim sagledavanjem umetnosti Jožefa Pehana, evidentna je činjenica, kao i potreba novog pristupa njegovom umetničkom stvaralaštvu. Ova izložba upravo pretenduje da pruži to novo, savremeno viđenje njegovog foto-umetničkog opusa. Nije neskromno reći, da je ovo pravi iskorak u tom vizuelnom domenu, budući da se tu mogu naći njegovi, nikad viđeni foto-radovi iz bogate zbirke novosadskog kolekcionara Jovana Mandića.“

A da je svakako bio umetnik od formata, procenjujemo i na osnovu njegove umetničke ars poetike: „Sve što sam do sada činio i budem činio ubuduće, ne radim zbog para i zbog izdržavanja, već jedino zbog umetnosti, iako me moja materijalna situacija prisiljava da od toga živim, pre ću umreti od gladi, nego da i za korak skrenem s onog puta, koji je za mene sveti, i da umetnost podredim volji i želji jedne nerazumne publike.”

Kako bismo dobili sveobuhvatniji prikaz dela i rada ovog umetnika i kako bi približili epohu u kojoj je umetnik stvarao, potrudio se M.F.A.M. koji je sa svojim kreativnim timom MAD – Manual Art Department osmislio, dizajnirao i grafički opremio izložbu.

Izložbu priređuju Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, privatni kolekcionar Jovan Mandić i M.F.A.M. Manual muzej zaboravljenih umetnosti. Izložba je podržana i od strane Kulturnog Centra Novog Sada

0 2902
Zajednička fotografija za uspomenu članova FKK ZENIT i gostiju

Danas je prava retkost da se sastane grupa entuzijasta i osnuje fotografski klub. Za takvu aktivnost treba dobra volja da se pretvori u inicijativu, a ona da se ili samostalno, ili uz pomoć prijatelja fotografa, postane stvarnost. Ipak, jedna od takvih grupa entuzijasta je u Vrbasu 21. aprila 2016. održala osnivačku Skupštinu Foto kino kluba ZENIT. Inicijativu za osnivanje kluba pokrenula je akcija grupe „3 objektiva“ koju čine Tomislav Peternek, Goran Kukić i Igor Mandić na izložbi grupe održanoj u Vrbasu pre nekoliko meseci. Njihova misija da se pored prezentacije fotografije u malim mestima posdstakne i osnivanje foto-klubova u tim mestima, naišla je na plodno tlo u Vrbasu. Ideja se dopala Momčilu Momi Aleksiću, članu nekadašnjegfoto-kino kluba, koji je šezdesetih godina postojao u Vrbasu. Moma je čovek od akcije, pa je raširio ideju gradom, i angažovao je čoveka spremnog da se uhvati u koštac sa svim organizacionim problemima Aleksandra Milatovića, dizajnera iz Vrbasa. Milatović je zavoleo fotografiju još davne 1979. i 1982. godine, kada je osvajao prva mesta na saveznim takmičenjima iz fotografije. Tehničku pomoć oko izrade dokumenata su zatražili, kako sami kažu, od veoma aktivnog Fotografskog kluba Vojvodina i predsednika FKV Milovana Ulićevića. Sve je bilo vrlo brzo spremno za najvažniji dan poslednjih godina na vrbaškoj fotografskoj sceni.

Obraćanje Tomislava  Petrneka Skupštini Foto kino kluba "ZENIT" iz Vrbasa
Obraćanje Tomislava Petrneka Skupštini Foto kino kluba ZENIT iz Vrbasa

Osnivačka Skupština je održana u svečanoj sali vrbaške Gimnazije „Žarko Zrenjanin“, a prisutni mladi entuzijasti, željni klupskih aktivnosti, su dobili podršku od počasnih članova nekadašnjih poznatih foto i kino amatera – Ivana Obrenova, Predraga Delibašića i Petka Koprivice. Skupštinu je vodila Silvija Jelačić kustos Vrbaške galerije, koja je saopštila odluke VUMA, i podsetila na istoriju foto i kino amaterizma u Vrbasu. U ime grupe „3 objektiva“ Tomislav Petrnek je u pozdravnoj poruci zaželeo klubu dug rad. On je ukazao da sve prepreke oko masovnijeg okupljanja mladih u foto klubove treba ukloniti.

Pozdrav prijateljskom foto klubu i želje za saradnjom u FSS - Milovan Ulićević
Pozdrav prijateljskom foto klubu i želje za saradnjom u FSS – Milovan Ulićević

U ime Foto saveza Srbije, Milovan Ulićević član UO FSS, je pozdravio buduće članove i osnivače Foto kino kluba ZENIT, podsećajući ih na važnost lojalnosti klubu, koja će se u budućnosti meriti samo radom i zalaganjem za klub. Poželeo im je da klub, kao budući član Foto saveza Srbije, bude aktivan i masovan, bar koliko i Fotografski klub Vojvodina iz Novog Sada. Domaćine je obradovalo i prisustvo gosta iz Pariza fotografa Vlada Markovića, koji je svojim prisustvom dao još jednu lepu boju osnivačkoj Skupštini FKK ZENIT

Predsednik Foto kino kluba ZENIT Aleksandar Milatović se obraća Skupštini kluba
Predsednik Foto kino kluba ZENIT Aleksandar Milatović se obraća Skupštini kluba

Budući predsednik Foto kino kluba ZENIT Aleksandar Milatović predložio je za svoje saradnike u izvršnom odboru kluba Ivu Kapšu, Biljanu Bajac, Milivoja Draganića i Ivicu Devčića, koji će mu najaktivnije pomagati u radu kluba. Za umetnički savet kluba su predloženi fotografi Rajko Karišić, Aleksandar Petrović i Ratko Nedović iz Kule. Predlozi su usvojeni jednoglasno. Počasnim gostima iz grupe „3 objektiva“ i Fotografskog kluba Vojvodina predsednik Foto kino kluba ZENIT Milatović je na kraju svečanosti podelio počasne članske karte u znak zahvalnosti za pomoć u osnivanju kluba.

Zajednička fotografija za uspomenu članova FKK ZENIT i gostiju
Zajednička fotografija za uspomenu članova FKK ZENIT i gostiju

Klub će u svom radu koristiti prostorije nekadašnjeg bioskopa, koje mu je ustupio Kulturni centar Vrbasa. Tu će se održavati predavanja, a postoje i uslovi za organizovanje manjih fotografskih izložbi.

Zajednički u radu novog kluba elan mladih članova i iskustvo starijih članova FKK ZENIT
Zajednički u radu novog kluba elan mladih članova i iskustvo starijih članova FKK ZENIT

Po završetku osnivačke skupštine, nastavili su se razgovori o fotografiji do kasnih sati. Novi članovi vrbaškog Foto kino kluba su upijali savete i iskustva bardova fotografije Tome, Gorana, Vlada, ali i od nešto mlađih, po iskustvu, fotografa Ivana, Igora i Milovana.

Podela počasnih članskih karti zaslužnim gostima kluba
Podela počasnih članskih karti zaslužnim gostima kluba

Naša je želja da što pre saznamo o aktivnostima Foto kino kluba ZENIT preko njihovog sajta, i da organizujemo zajednička druženja da bi se članovi što bolje upoznali. Želimo im uspešan rad.

Tekst:
Milovan Ulićević
Fotografije:
Ratko Nedović