Jedan veoma značajan fotografski događaj, koji nema samo trenutni značaj već dugoročan, desio se sinoć 2. juna 2017. godine u Novom Sadu. Otvoren je FIAP izložbeni centar (FIAP je međunarodna fotografska organizuacija) u galeriji FK Novi Sad sa fotografskim projektima Rikarda Buzija Majstora FIAP-a i predsednika FIAP-a i Branislava Brkića Majstora FIAP-a i predsednika Foto saveza Srbije. Izložbe su sigurno najveći po kvalitetu fotografski doživljaj koji je ovih dana predstavljen u Novom Sadu. Oni su izložili dva projekta: „Along the road“-Riakardo Buzi,dvadeset jedna kolor fotografija sa putovanja po svetu i „Mala foto prica sa vencanja mog druga Nenada“ – Branislav Brkić, dvadeset jedna crno-bela fotografije dokumentarnog prikaza venčanja svog druga.

Otvaranje u svetu trinaestog po redu FIAP izložbenog centra u Srbiji i gradu Novom Sadu je svakako događaj značajan za sve fotografe, pre svega Novog Sada i Vojvodine. Galerija će po rečima glavnog „krivca“ za ovo Đorđa Vukičevića najmanje pet puta u toku godine izlagati po mesec dana, dva značajna FIAP-ova fotografa, iz dve različite zemlje sveta, od devedeset četri zemlje koliko ih je ukupno učlanjeno u FIAP. Ovo je svakao za čestitanje Đorđu Vukičeviću i njegovim sinovima iz FKNS koji su svojom dosadašnjom organizacijom velikog broja FIAP salona zaslužili da im se iz samog predsedništva FIAP-a ukaže poverenje za osnivanje ovog izložbenog centra.

To je lepa vest za fotografiju Srbije. Nažalost ne tako velika poseta, upadljivo neprimerena zančaju događaja, mi je zasmetala. Meni koji nisam u organizaciji učestvovao ni najmanje, iako na drugoj strani utičem na stvaranje fotografskih dešavanja Novog Sada i Vojvodine, ne prija jedan indolentan stav novosadske fotografske javnosti. Svi govorimo o tome da će Novi Sad 2021. godine biti evropska predstolnica kulture, što je za divljenje, ali kako ćemo dočekati i prezentovati svoju i evropsku fotografsku kulturu, ako ne budemo imali sa kim, i ako ne budemo podržavali ljude koji ne čekaju, već sada deluju i dovode svetsku fotografsku scenu u Novi Sad, i ljude od uticaja u svetu fotografije. Čudno je da mnogo manji, lokalno značajni, lični fotografski projekti, nađu više odjeka u javnosti od ovoga. Nešto tu škripi.

U sadašnjem trenutku kada je ugašena, dugo godina jedina foto-galerija u Novom Sadu, koja je petnaestak godina sa više ili manje uspeha prezentovala kreativnu fotografiju, i koja je bila mesto okupljanja i susreta fotografa Novog Sada, onda bez obzira kakav odnos imamo prema organizatoru FIAP izložbenog salona moramo prevazići ličnu sujetu, kada je prezentacija fotografije i pominjanje Novog Sada na svetskoj fotografskoj sceni u pitanju. I potruditi se, i doći, i ispratiti dešavanje. Zato novosadski foto-amateri, fotoreporteri, nosioci FIAP zvanja, komercijalni fotografi, studenti fotografije, ljubitelji fotografije iz Novog Sada i Vojvodine, treba da stave prst na čelo i razmisle o tome kako može da se voli fotografija, ako ovakvi događaji prolaze sa slabom posetom.

Neformalno mi je, malo sa setom rekao Đorđe „tu su svi koji treba da budu“. A ja dodajem tu su skoro svi koji stvarali fotografsku scenu Vojvodine poslednjih desetak godina, pa ih zato treba pomenuti. Pored autora izložbe Rikarda Busija i Branislava Brkića i predsednika Austrijskog foto saveza i član predsedništva FIAP-a zadužen za finansije Herberta Gmajnera, na otvaranju su bili član umetničkog saveta FSS Geza Lenert, komesara za patronate FSS Čedomir Biuković iz Sremske Mitrovice, predsednika FKVK „Rada Krstić“ Branko Milešević iz Sombora, predsednika FKVSV Dušan Živkić iz Novog Sada, fotograf Branislav Golob iz Sombora, predsednika FKNS Milan Vukičević, i predsednika FKV Milovan Ulićević, Nikola i Zare veliki ljubitelji fotografije iz Novog Sada, i desetak meni nepoznatih veoma mladih ljudi koji su novi u fotografiji, a trude se da shvate značaj trenutka kojem prisustvuju.

Znam da će mnogima zasmetati ovakav moj stav, ali zar treba stalno da se uljuljkujemo u hvalospevima, ako oni ne odgovaraju istini. Ili ne kritikovati nekoga da se ne bi naljutio. Verovatno neko i ima objektivno opravdan razlog za neprisustvo. Međutim gde nestadoše oni koji dan pre toga prisustvovaše sličnom, a manje značajnom fotografskom događaju. Neobaveštenost ne može biti razlog danas u eri komunikacija. Ako želite da se informišete ima hiljadu načina za to. Fotografija je u ekspanziji, treba joj podići nivo i dati podršku događaju koji pretenduje da bude spona u fotografskoj ponudi evropske prestolnice kulture. Bez obzira kakav lični odnos imamo prema organizatoru, ako nešto dobro radi, imaće moju podršku. Posebno ako u to ulaže svoje vreme, prostor i lična sredstva, bez podrške sa strane.

Tekst i fotografije:
Milovan Ulićević