Tags Posts tagged with "Kulturni centar Novoga Sada"

Kulturni centar Novoga Sada

2 2914

Kako predstaviti jedan od najvažnijih događaja za Fotografski klub Vojvodina i dočarati atmosferu sa otvaranja klupske izložbe „Naših pet godina“ u Kulturnom centru Novog Sada koja je otvorena sinoć 17. 07. 2015. godine u 19h, u prisustviu skoro 150 ljubitelja fotografije? Možda je  najbolji način da stenografskim beleškama i fotografijama prikažemo otvaranje svima onima koji nisu mogli doći na otvaranje. Sigurno da će u tekstu biti kolokvijalnih grešaka govrnika, ali smo sigurni da će tako tekst još više preneti atmosferu sa otvaranja. Svim našim  sadašnjim članovima je puno srce utisaka, a pretpostavljam i svim onima koji su deo svog vremena vezali u nekom ranijem periodu za Fotografski klub Vojvodina.

Panorama FKV Autor fotografije: Tomislav Peternek
Panorama FKV Autor fotografije: Tomislav Peternek

Na početku otvaranja se ispred Kulturnog centra Novog Sada prisutnima obratila Nikolina Spasić PR osoba KC Novog Sada

NIKOLINA SPASIĆ:

Dobro veče svima. U ime KCNS želim vam dobrodošlicu na izložbu FKV koji predstavlja jedan od najaktivnijih a i najkreativnijih klubova u zemlji. Večerašnja izložba nosi naziv „Naših pet godina“. Dakle, kako i sam naziv kaže imaćemo priliku da sagledamo dosadašnji rad fotografa amatera koji su upravo u ovom klubu sticali i dalje razvijali svoju kreativnost i ambiciju u fotografiji.

Svaka fotografija sa svojim mikrosvetom nosi svoju priču, svoju poruku, a zasigurno posmatrača poziva na ponovno buđenje svesti kako samom sebi, tako i u svetu koji nas okružuje. Ja vam želim da uživate. A sada će vam se obratiti predsednik Foto kluba Vojvodina gospodin Milovan Ulićević. Izvolite.

Govorili na otvaranju Nikolina Spasić, Milovan Ulićević, Tomislav Peternek
Govorili na otvaranju Nikolina Spasić, Milovan Ulićević, Tomislav Peternek

MILOVAN ULIĆEVIĆ:

Dobro veče svima, drago mi je da ste došli u ovolikom broju, drago mi je da vidim u ovom KC ovoliko ljubitelja fotografije. To je na neki način pohvala, vrlo velika, Fotografskom klubu Vojvodina (FKV), naglašavam fotografskom, jer se tako zovemo, a ne Foto klub Vojvodina.

Ova klupska izložba je izložba koja predstavlja pet naših godina, ali nismo u fotografskom smislu napravili izložbu u kojoj ćemo kroz fotografije sumirati u pet godina postojanja kluba već je to bio jedan izbor samih autora koji su učestvovali na izložbi. Na ovoj izložbi je zastupljeno nekih 60-tak fotografija. Morali smo malo skratiti zbog prostora izabrane fotografije ali tako je kako je…, a učestvuje 18 autora, najaktivnijih autora FKV, s tim što imamo i članova koji su bivši članovi FKV , a učestvuju na ovoj izložbi.

FKV trenutno ima oko 35 aktivnih članova, a ako kažem aktivnih članova mislim na one koji plaćaju redovno članarinu. A kroz FKV je za ovih pet godina prošlo više od 80 ljudi koji su na ovaj ili onaj način učestvovali, manje ili više, u akvivnostima FKV,  i ja im se ovom prilikom zahvaljujem, jer su svi oni sigurno doprineli da ovaj FKV bude jedan od najaktivnijih klubova, ne samo u Vojvodini, nego smo i u Srbiji jedan od najaktivnijih klubova. Posebno bi se zahvalio i članovima FKV koji su se ovako nesebično zalagali ove godine, a sadašnji su članovi, da se realizuje ova izložba. Moram da kažem da imamo i fotografa profesionalce u FKV.Naravno, moram uputiti zahvalnost i svim onim Majstorima fotografije i Kandidat majstorima fotografije koji su bili gosti u FKV, i koji su svojim znanjem i iskustvom prenosili to znanje na fotografe amatere.

FKV je osnovan 9. Jula 2010. Tada kada je osnovan Fotogafski klub Vojvodina, imala se na umu jedna misija,  da to bude mesto koje će okupljati kreativne fotografe, odnosno fotografe koji fotografiju doživljavaju kao umetnost, i da  se fotografija podigne na jedan viši nivo. Još jedna misija je bila na umu, da se fotografska umetnost ne zasniva na sadašnjem trenutku, već da treba  da spojimo ljude koji su nekada stvarali fotografiju, i sadašnje mlade ljude, koji su počeli da se bave fotografijom u digitalnom dobu.

Evo ovde večeras imamo priliku i čast, da nam izložbu otvori Tomislav Peternek doajen srpske i jugoslovenske fotografije, jedan od naših najpoznatijih majstora fotografije u svetu, čovek koji Magnumovu fotografiju doneo u Srbiju, i koji je u svetu poznat kao srpski magnumovac, koji je stvarno dao jedan veliki doprinos klubu i uvek se odazivao pozivima, kako za predavanja, tako i da bude predavač na fotografskim kursevima koje smo organizovali, i ja mu se ovde, ovom prilikom, zahvaljujem na tome. Skupština FKV je na svojoj redovnoj sednici (koja se inače održava svake godine), je ove godine proglasila Tomislava Peterneka  za počasnog člana FKV. Moram da naglasim da FKV u svom članu pet Statuta ima tri tipa članstva: To su  redovni član, zaslužni član, onaj koji je doprineo FKV svojim radom, i treće onaj fotograf koji je zaslužan za razvoj fotografije uopšte, a takodje i za doprinose koje je dao i razvoju FKV – takvi se članovi proglašavaju za počasnog člana. Prvi takav počasni član je Tomislav Peternek Majstor fotografije. Ja bih, pre nego što reč prepustim Tomislavu Peterneku, hteo da uručim povelju počasnog člana.

Ovde piše (čita): POVELJA SE DODELJUJE ZA IZUZETAN DOPRINOS UNAPREĐENJU FOTOGRAFIJE, RAZVOJU FOTOAMATERIZMA I PODSTICAJ RADU FOTOGRAFSKOM KLUBU VOJVODINA. Čestitam! (Aplauz)

Predsednik FKV uručuje Povelju počasnog člana Tomislavu Peterneku
Predsednik FKV uručuje Povelju počasnog člana Tomislavu Peterneku

TOMISLAV PETERNEK:

Mogu vam reći da sam ja radostan, ali i postiđen. Izvinjavam se vama svima što sam u ovakvoj garderobi. Vrućina je, vrućina. („Nisu loše bermude!“) (Smeh)

Ja sam otvarao drugu klupsku izložbu kod Vas. I od onda, do danas, gledajući ove fotografije, ja sam lično konstatovao da je to veliki napredak. Tu ima takvih fotografija na koje bi se i ja rado potpisao. Ovde ima lajf fotografija, to je ono čime se ja celog života bavim, ali uspeh je, što je to sve estetitozovano, uspeh je što tu postoje sva likovna pravila u tim fotografijama, i zato se razlikuju od drugih registrovanja događaja, i situacija. Ovde sam zapazio i neke fotografije koje su preklapanja, što digitalna fotografija omogućava, u čemu sam se i ja nedavno isprobao. Jednostavno, ova era digitalne fotografije je napravila takav pomak da može svako da se bavi fotografijom. Ali, opet je važno kako ko gleda, i kako ko oseća situaciju oko sebe. Savetujem svakome da se upozna sa likovnim pravilima u slikarstvu, u grafici, i neka primeni to na fotografiju, i njegova fotografija će se razlikovati od pukih registrovanja drugih ljudi. Digitalna fotografija sada daje mogućnosti preklapanja slojeva, tzv. lejera. Znači, potpuno možete ostvariti svoju zamisao koja ne mora biti puko registrovanje.

Ja mislim da ovde kod vas postoje, onako kada čovek prođe celom izložbom,  i recimo stane pred ovu fotografiju (pokazuje rukom na fotografiju „Točkovi života“ op.a) – koju bih itekako bi voleo da je moja! Znači, uspeh je ogroman, i ja vam se svima zahvaljujem a pogotovu tebi (obraća se Milovanu) što si uspeo da te ljude dovedeš u situaciju, da se takvom fotografijom bave.

Proglašavam da je izložba otvorena. I molim vas, nemojte proleteti kraj njih, čitajte ih, čitajte ih kao tekstove, jer ima šta da se pročita na njima. Hvala. (Dug aplauz)

Televizija

MILOVAN ULIĆEVIĆ:

Na kraju bih još nešto bih rekao. Ne bih da se ovo pretvori u otvaranje jedne obične izložbe, jer je ovo jubilej. Ostanite ovde da se družimo, tu je posluženje, poslužite se, u nekom razgovoru sa nama i sa članovima kluba, sigurno će te steći neko veće fotografsko iskustvo, a vidim je tu puno mladih ljudi. Ovde su prisutna dva majstora fotografije: Bora Milosaljvević (pokazuje rukom na Boru)  i Tomislav Peternek, ovde je profesor sa Akademije umetnosti u Novom Sadu dr Željko Škrbić. Ovde, na izložbi  je trenutno ono što je možda najbolje, najkvalitetnije, najpoznatije što danas imate na fotografskoj sceni Novog Sada…. Ostanite da se družimo, mladi posebno, da porazgovaramo o svakoj fotki, sa svakim autorom. Hvala vam svima!

izlozba 7m

Katalog i naocare

Dozet

Ruka teznja

Medjusobne cestitke

Toma fotka

Udvaranje

Dusanka

IMG_4867

Prst na katalog

Toma i Bora

Kvas

Boza

IMG_4799

 

Rolon

.

Stenogram: Zorica M. Madžarević Matković

Fotografije: Božidar Anđelković i Nemanja Jovanović

 

 

 

2 2100
Prepuna sala u Kulturnom centru Novog Sada
Prepuna sala u Kulturnom centru Novog Sada

Američki fotograf Edvard Kiting (Edward Keating) je u prepunoj sali Kulturnog centra Novog Sada ekspresno eksponirao oči, velikog broja profesionalaca i zaljubljenika u fotografiju, svojim najnovijim fotografskim projektom o autoputu „Route 66“, koji će uskoro kao foto-monografija izaći iz štampe u Njujorku. Fotografsko predstavljanje dobitnika Pulicerove nagrade u organizaciji Fotografskog kluba Vojvodina, Foto asocijacije Vojvodine, Centra za razvoj fotografije i Beogardskog festivala fotografije „Vizualizator“ je propraćeno sa velikim interesovanjem prisutnih.

Darko Dozet - FAV, Mirjana Vranić -CRF, Edward Kiting -gost, Milovan Ulićević - FKV
Darko Dozet – FAV, Mirjana Vranić -CRF, Edward Kiting -gost, Milovan Ulićević – FKV

Na početku predavanja je Edvard Kiting je govorio o svom životnom putu, i  kako je ušao u fotografiju kupovinom svog prvog fotoaparata od takse za povraćaj poreza, ko ga je zainteresovao za uličnu fotografiju, i kako je, iako nema formalnog fotografskog obrazovanja, upornošću, radom i samoobrazovanjem puno naučio. Ispričao nam je interesantnu priču o fotografiji koja je osvojila Pulicerovu nagradu. Motiv me je, kako Kiting kaže, nekoliko dana „prizivao“ sa „slikaj me, slikaj me! “ , ali je on to uporno ignorisao do trenutka kada je morao da napusti zgradu, i kada se u poslednjim trenucima predomislio napravivši nekoliko snimaka. I to su bili oni pravi.  Fotografija je svojom originalnošću postala,vrlo upečatljiva kod čitalaca NY Tajmsa. Motiv fotografije, čajnik sa šoljicama, prekriveni prašinom od srušenog Svetskog trgovačkog centra, svojevrstan su simbol tragedije, u kome je svako zrnce prašine  metafora duha jednog od 3000 ljudi nestalih u ruševinama pre svakodnevnog poslovnog predaha uz čaj i kafu. Muk, mir i tišina otišli su u večnost. Promenio se pogled svima nama, kao što se promenio pogled na čajnik, sa fotografijom Edvarda Kitinga, na kojoj njegova postojanost odoleva kao večnost, naspram trenutka (zrnca vremena) koji razdvaja život i smrt.

Fotografija za Pulicerovu nagradu - Foto: Edward Keating
Fotografija za Pulicerovu nagradu – Foto: Edward Keating

Fotografije, koje je 20.decembra 2014. predstavio na predavanju, su nastale na pet puta ponovljenom putovanju duž cele trese puta „Route 66“ koji spaja Čikago sa Los Anđelosom.

Trasa čuvenog puta "Rotute 66"
Trasa čuvenog puta „Rotute 66“

Dosledan klasičnoj fotografiji snimio je preko 700 filmova u toku rada na ovom projektu. Kitingove fotografije spadaju u žanr ulične fotografije koja je inficirana revolucionarnim uticajem fotografa Roberta Frenka (ličnog prijatelja E.K. koji u 90 godini aktivno radi) i njegovog projekta „Amerikanci“ objavljenog 1958. kao i idejama u pogledu na kadar Geri Vinogranda koji je smatrao da je fotografija „iluzija istinite priče o tome kako fotoaparat vidi isečak vremena i prostora“

Prepuna sala u Kulturnom centru Novog Sada
Prepuna sala u Kulturnom centru Novog Sada

Nažalost predavanje nije trajalo onoliko koliko su publika i sam autor želeli, zbog zakazanih obaveza. Oduševljen posetom i reakcijom publike na njegove fotografije, Kiting je prezadovoljan gostoprimstvom napustio Novi Sad. Čini se da su svi koji učestvuju, više ili manje, u oblikovanju fotografske scene Novog Sada i Vojvodine, bili prisutni na ovom fotografskom događaju za pamćenje. Ostao je i žal za tim da se nije moglo predstaviti više fotografija iz raznih drugih projekta iz plodnog fotografskog rada Edwarda Kitinga, ali se nadamo da će za to biti prilike drugi put.

Predavanje Edvarda Kitinga u KCNS u organizaciji FKV, FAV i CRF
Predavanje Edvarda Kitinga u KCNS u organizaciji FKV, FAV i CRF

Biografija:

Edvard Kiting živi u Njujorku već 30 godina. Radio je u Njujork Tajmsu i za Pulicerovu nagradu je bio nominovan 11 puta, a osvojio je tu nagradu za izveštavanje sa događaja od 11. septembra 2001. za fotografiju vezanu za tragediju u srušenim kulama bliznakinjama Svetskog trgovinskog centra.

Njegova popularna foto kolumna „Zaveti“ (pri venčanjima) je dva puta nominovana za Pulicerovu nagradu. Dejvid Grifin direktor fotografije Nešenal džiografik magazina je rekao za Kitinga, da je promenio žanr fotografije venčanja. Godine 1997. njegove „Zavete“ je objavio izdavač Vilijem Morou i Ko. i iste godine je kolumna dodata nacionalno izdanju Tajma.

Edvard Kiting je redovni saradnik Njujork Tajmsa, Tajms magazin-a, Njujork magazin-a, Roling Ston-a i „W“  magazina.

Njegove su fotografije deo stalne kolekcije Muzeja moderne umetnosti (MOMA), Norton muzeja umetnosti u Vest Palm Biču.

Sada je slobodni fotograf. U poslu sarađuje sa suprugom Keri Borec koja je fotoreporter, i bivši urednik Golf magazina.

.

Tekst:

Milovan Ulićević

Fotografije:
Darko Dozet i Srđan Srdanov

0 1254
Fotografija iz kataloga izložbe

Sinoć smo imali priliku da u velikim Kulturnom dvorcu Novoga Vrta, u kome stoluje Fotograf Veličanstveni, pogledamo izložbu fotografija nama dragog Fotografa Veličanstvenog. U prisustvu velikog broja podanika, zvanica, slučajnih gostiju i ponekog zalutalog iz gladne sirotinje raje, otvorena je izložba, malo li je reći «remek dela moderne fotografije»,  velikog formata 40x50cm postavljenih u ramove od prirodnog drveta, kakvu niko nikad,do sada, po opremi  nije nadmašio u fotografskim odajama Kulturnog dvorca  Novoga Vrta.

Na delima su predstavljena «velika ogledala» u kojima se ogleda zapadni svet tamo neke daleke Amerike, koju je o trošku sirotinje raje (a kako bi drugačije) posetio Fotograf Veličanstveni . Tako je nama, neukima, primakao viziju Žozea Saramaga o ″fasadama zgrada kao ovaploćenim metaforama onoga što se zbiva u našim glavama“ (citat iz kataloga). Nisam baš siguran šta se zbiva u mnogim glavama, ali sam sada siguran šta se zbivalo u glavi Fotografa Veličanstvenog,  dok je snimao iskrivljene fasade,  šetajući kaldrmom modernih gradova. Obišao je on uzduž i popreko tu veliku zemlju i u snimanju tih zadivljujućih fasada nisu ga mogli sprečiti  ni uragani, ni zemljotresi, pa je morao da odleti u  bliske nam Havaje da se i tu iskuša u borbi sa cunamijem.

Fotografija iz kataloga izložbe

Izložbu  „originalno“ nazvaše „Američki  grafiti“ , valjda po onim slovima na fasadama, a ne po onom čuvenom filmu, jer takva neoriginalnost ne bi priličila Fotografu Veličanstvenom.  Nije ni bitno što se o svetlu koje bi najbolje odgovaralo tim građevinama  na mnogim fotografijama nije vodilo računa. A o ekspoziciji i kadru, da i ne govorim. Pa valjda su Japanci tim malim aparatićima ugradili dovoljno pameti i elektronike da se na nju mogu osloniti – verovatno je pomislio Fotograf Veličanstveni dok je fotografisao. A ako i koja omaši nije ni bitno. Dobro uramljena pri svetlu velelepne galerije Kulturnog dvorca, to umetnosti gladna raja neće ni primetiti. Dobri sendvičići, a i piće je tu uvek spremno da zamuti neki oštar pogled koji se pojavi.

Izložbu je otvorio i u javnost objavio veliki Kolumn-paša Teofil, koji se istina izvinuo prisutnima što nikada nije „okinuo“  fotoaparaturom, ali to mu svakako neće smetati da on bude taj koji će otvoriti izložbu, u slavu i čast Fotografu Veličanstvenom. Najbitnije od svega je da su oni drugari po guščijem peru, a fotografija je tu za ostale zaluđenike.

Mnogo sveta je tu bilo, jer mnogo je u Novome Vrtu zaljubljenika u fotografiju u poslednje vreme. Bio je tu i Veliki vezir Novoga Vrta kome se i lično obratio Fotograf Veličanstveni da se ne brine, jer se tu ne troše dukati sirotinje raje, nit dukati ćesara već kalfi.

I  kako se na kraju ne zapitati, zašto je neko ostavio olovku, koja je beležila slike bolje nego što to radi fotoaparat u rukama iste osobe. Ako je to iskušavanje sebe u novoj oblasti, mogu i razumeti, ali ne mogu razumeti zašto kulturna scena Novoga Sada mora trpeti te izlete, samo zato što je neko na funkciji, i može da to realizuje i zadovolji svoju sujetu, a možda i da dobije više publike, od one koja posećuje književne večeri. Kako smo sinoć čuli, ova izložba će poslužiti autoru za novo literalno delo. Nadam se da će na vreme odustati od zamisli, i vratiti se samome sebi, a ne svojoj funkciji.  Možda bi danas da je živ Njegoš, umesto što je pozirao Anastasu Jovanoviću, uskočio u kadar Fotografa Veličanstvenog i uskliknuo ″ KOME SLIKA LEŽI U FUNKCIJI, TRAGOVI MU SMRDE EMULZIJOM“.

Tičica !!!!

Tekst napisao:

Milovan Ulićević,

© uz dozvolu