Ne može se zamisliti umetnost, a svakako ni fotografija bez portreta, jedne od najzastupljenijih oblasti unutar fotografije. U „tajne“ umetnosti portretisanja će vas uvesti Miroslav Predojević MF FSJ-FSS i predsednik Umetničkog saveta FSS, na predavanju koje organizuje Fotografski klub Vojvodina u četvrtak 14. novembra 2013. sa početkom u 20 h. Predavanje će biti iz dva dela: istorijski osvrt i lično iskustvo u kome će se predstaviti autor.
Miroslav Predojević je rođen u Čačku 1955.
Po završetku studija agroekonomije u Beogradu 1978. se bavi i autorskom fotografijom .
Učestvovao je na preko 300 kolektivnih fotografskih i likovnih izložbi u zemlji i inostranstvu, gdje je dobio više nagrada i priznanja .
Samostalno izlagao 22 puta ( Beograd , Kragujevac , Sombor , Leskovac , Čačak , Negotin , Zaječar , Bor , Aranđelovac , Banatski Brestovac … )
Mnogi radovi postali sastavni dio privatnih kolekcija i muzejskih zbirki kako u zemlji tako i u inostranstvu.
Uredio ekskluzivnu fotomonografiju “ Lepe šume Srbije „, 2008 , za Ministarstvo poljoprivrede , šumarstva i vodoprivrede – Uprava za šume .
Objavio fotomonografiju ženskih portreta “ Okrznuti istina “ 2009.
Sa Foto savezom Srbije , objavio knjigu – katalog “ Biseri srpske fotografije “ , 2010 , također i povodom izložbe “ Fotografi & modeli “ sa KFFA “ Ponjavica “ , Banatski Brestovac , 2012.
Zvanje Majstor fotografije dobio od Foto saveza Jugoslavije , član ULUPUDS – a , Predsednik je Umjetničkog savjeta Foto – saveza Srbije .
Pedavanje će se održati u FUJI galeriji u Novom Sadu, Narodnog fronta 55
U Fuji galeriji u Novom Sadu, u petak 16. marta 2012. otvorena je samostalna izložba fotografija dr Ranka Đurovića «Isečci života» koja predstavlja presek njegovog petogodišnjeg vrlo uspešnog bavljenja fotografijom. Na izložbi se mogu videti mnoge nagrađivane fotografije na raznim fotografskim izložbama u Srbiji koje je Ranko izlagao, i postao jedan od najnagrađivanijih autora Fotografskog kluba Vojvodina, kluba koji svoja okupljanja i izlagačke aktivnosti veže za Fuji galeriju u Novom Sadu.
Na izložbi je predstavljeno četrdsetak radova, koje je dr Đurović snimio u Srbiji, Maroku i na Kubi. Fotografije nisu putopisne reportaže o tim zemljama, kao bi se možda dalo pomisliti, već kreativna fotografija o ljudima i njihovim životnim aktivnostima, gde je određenje mesta fotografisanja manje značajno na fotografiji.
Na izložbi koja se uslovno može podeliti na dva dela: lajf fotografiju i portrete, vidimo čoveka u prvom planu i «isečke iz života», što bi po autoru bila tema cele izložbe koju je sam koncipirao.
Na Rankovoj lajf fotografiji dominira priča koja izvire iz karaktera njegove ličnosti i njegove profesionalne opredeljenosti ka humanom, ka čoveku, a ne priča posmatrača o događaju i ljudima sa neke udaljene distance, koji je došao sa hiljadama kilometara dalekog mesta. To se ogleda u prisnosti kontakta koji ostvaruje sa čovekom na fotografiji i svesnosti modela o fotografovoj prisutnosti.
Izložba deluje kao zbirka, u kojoj svaka fotografija postoji sama za sebe, a ne čvrsto formiran koncept izložbe, koji bi se bazirao na stilu kao likovnoj kategoriji. Stil podrazumeva tumačenje likovnih elemenata na samosvojstven način, a primenjen na motive i teme koje fotografišemo unutar zadanog koncepta. Dakle, to nije izložba po unapred smišljenom obrascu.
Rankova fotografska likovna rešenja su pronalažena od slučaja do slučaja, i više su diktirana samom scenom, stalno imajući u vidu to da se priča ne naruši. A onda se izbacuje iz kadra sve nepotrebno što bi smetalo osnovnoj priči ili karakteru portreta.
Naravno, oslanjanje na svoj senzibilitet i osećaj nije greška , ako on vodi ka dobroj fotografiji, a poruka bude ujedno i razumljiva gledaocu. Ta poruka je često svojevrstan i duhoviti Rankov komentar situacije koju je zapazio, ponekad malo i pripomognut dodatnim aranžiranjem od strane fotografa, ali nikada to nije preterano da bi delovalo neprirodno, već vrlo smišljeno i u funkciji ideje.
Na fotografijama preovladavaju jake emocije i snažna ekspresija, ponegde i šok, osim na portretima, gde pokušava da pokaže smirenost i poštovanje prema portetisanim osobama. Njih najčešće postavlja u neki svetlosni ambijent prirodnog svetla niskog svetlosnog ključa (low light) i tako opusti model dok stvara fotografiju. Tehničku perfekciju u takvim slabim svetlosnim uslovima mu dozvoljava i vrlo kvalitetna oprema sa kojom radi (Nikon D3s).
Fotografijama na ovoj izložbi dominiraju ljudi, i ispoljavanje njihovog karaktera kroz lik zabeležen objektivom, kao i čovek u radu u nekim poslovima koji se oslanjaju na tradiciju (bojadžija , mesar, tašnar….), a ne neki industrijski radnik kao «šraf» industrije «modernih vremena» (u Čaplinovom poimanju toga). Nekada su to i isečci dešavanja na masovnim manifestacijama poput sabora u Guči.
Svakako da je ovako brz uzlet u fotografiju kod dr Ranka Đurovića bio moguć samo kod čoveka od značajnog životnog iskustva, i dara za fotografiju, otkrivenog posle 45-te godine. Ali to nije nešto što se nije dešavalo do sada i nekim drugim autorima.
Dr Ranko Đurović rođen je u Feketiću 1960. Detinjstvo je proveo u Lovćencu, a studije medicine završio je u Novom Sadu 1984. Prvi fotoaparat kupuje decembra 2006. Samostalne izložbe je imao u Simferopolju na Krimu (Ukrajina) u Novom Sadu, Futogu i Smederevu. Nosilac je zvanja Fotoamater I klase FSS.
Dobitnik je i više nagrada fotografskih salona i izložbi: u Požarevcu osvaja drugu nagradu 2009 . a prvu nagradu za «Alhemičara» i treću nagradu 2010. na istoj izložbi, zatim u Boru 2. nagradu i pohvalu salona 2010., treću nagradu na LIFE BALANCE salonu u Beogradu 2011, i na izložbi u Zaječaru pohvalu 2012.
Izložba u Fuji galeriji je otvorena do 23. 03.2012.