Često se u ekspanziji nekog medija, kakav je fotografija danas, zaboravi na njegovu demokratizaciju i širenje njegove misije u malim sredinama. Tri fotografa su danas na novi i drugačiji način osetili potrebu za takvom fotografskom misijom. Krajem XIX i početkom XX veka u doba štampe, demokratizacija fotografije je vršena u horizintalnoj ravni, da bi se raširila priča o postojanju medija, i njegovim mogućnostima svim ljudima. Danas u doba interneta takva se misija ne vodi, jer sve je svima u svakom trenutku dostupno, ali na nivou informacija. A ono što je nedostupno je prilaz ka umetnosti i umetničkoj eliti nastaloj oko nekog medija, jer je ona skoncetrisana u gradovima. U njima se susrećemo sa predstavljanjem umetničkih radova na izložbama (koje nažalost sada mali broj ljudi posećuje), edukacijom na nivou klubova i esnafskih udruženja, organizovanjem tribina i diskusija, gde vrhunski poznavaoci medija iskazuju svoje umetničko promišljanje. Ali to sve ostaje zatvoreno u jedan uski okvir. Umetnost se stvara u eliti posvećenih i obrazovanih (a ne samoproklamovanih intelektualaca), ali ona može ostati samo u delu elite, ako se nešto ne uradi da stigne do manjih sredina, „gladnih“ kulturnih dešavanja. Vertikalna demokratizacija od umetničke elite ka najširim slojevima društva je misija kojom se sada umetnička vizija prenosi sve dublje i dublje, u dubine duša običnog zainteresovanog građanina. Umetnička elita ne ostaje dovoljna samoj sebi, što vodi zatvorenosti do samouništenja, već staje na čelo i postaje predvodnik. Dolazak u najmanje sredine kulture, a ne populističkog šunda, je težak zadatak.

Jednog takvog zadatka su se prihvatila tri fotografa, iz umetničke elite velikih gradova, da „govor“ svoja tri objektiva prikažu u malim seoskim sredinama, gde je galerija već zaboravljeno mesto dešavanja, ili je samo sećanje na nekada slavne dane. Ne uzdižući sebe iznad svog zadatka, već mu služeći, oni će oplemeniti i neke negalerijske prostore, naprimer Domove kulture koje je svako selo nekada imalo. Prirediće i razgovore o fotografiji, da bi obični ljudi fotografskoj umetnosti mogli sagledati vrhove, iz podnožja visoke planine gde se nalaze. Iako je za očekivati da mladi preuzmu tu ulogu, to se nije desilo, jer su oni zauzeti lajkovanjem po fejsbuku u svojim stanovima. Predvodničku ulogu idejno i realizatorski su pokrenuli najstariji, i oni do njih. Zato Tomislavu Peterneku, Igoru Mandiću, i Goranu Kukiću treba odati priznanje za izuzetnu energiju i entuzijazam i podržati ovakvu misiju, nadovezati se na nju kao lepljivi sneg na grudvu koja je krenula sa vrha, ne bi li zajedno napravili lavinu koja nam je u srcu, a to je fotografija. Odavno nije bilo nesebičnije fotografske misije na ovim prostorima. Prva stanica ovog voza sa tri lokomotive, jednom koja predvodi i dve koje potpomažu je OBRAZOVNO KULTURNI CENTAR SEČANJ a vreme dolaska u stanicu: utorak 24. novembar 2015. u 12h i 30 min. Pošto su naše Lale domaćini, požurite jer „voz za Keeekindu je već ošoo !“ :)

Kad god bih gledao crtani film “Kalimero” i čuo kako on govori “To je nepravda”, tako isto je nepravda što su naše izložbe viđene samo po velikim galerijama velikih gradova. Uvek sam mislio da treba da odu i u zabita i u manja mesta, da tamo ljudi imaju isto pravo da im stigne kultura na vrata.
Tomislav Peternek

Ideja za projekat PUTOVANJA 3 OBJEKTIVA nastala je spontano. Iako se družimo više godina, čak i decenija, Tomislav Peternek, Goran Kukić i ja zapravo prvi put izlažemo zajedno. Inicijator i organizator projekta Zoran Šešlija (udruženje UMEĆE OPSTANKA), planira da se izložba fotografija prikaže u više mesta u Srbiji. Da li će to biti 5 ili 50, videćemo na kraju. Uglavnom, putujuća izložba, putovanje nas 3 fotografa… Bilo nam je jasno – i tema će biti putovanje. Svako od nas troje je pripremio oko 20 fotografija. Formati su isti, 50×70 cm, stilovi različiti. Moje fotografije su trenuci iz različitih delova sveta, sa tri kontinenta.
Igor Mandić

Prezadovoljan sam. Ideja stara skoro godinu dana, startuje.
Prvi put izlažem sa prijateljima. Odličan je osećaj kada mogu da biram i kada se dobre energije poklope. Namera je da podsetimo sve stanovnike u manjim sredinama da su njihovi Domovi kulture bili centar sveta. Ti domovi su bili hramovi pozorišta, poezije, filmova, izložbi. Ovo je naš podsetnik da, uz malo entuzijazma, to mogu ponovo postati.
Goran Kukić
….
Više o projektu i najave novih izložbi možete pronaći na sajtu http://3objektiva.com/

Tekst: Milovan Ulićević (uspeo da sačuva tajnu projekta šest meseci)