Poslednje gostovanje fotoreportera Zorana Jovanovića Mačka u Fotografskom klubu Vojvodina pamtićemo pored ostalog i po jednoj anegdoti. Pošto su fotoreporteri retko u ulozi predavača, zbog akcije koju nameće profesija, ovo predavanje je bilo Zoranovo „vatreno krštenje“ u toj ulozi. Ali za njega nije bilo obično iz još jednog razloga. U publici se nalazio Tomislav Peternek, naš poznati fotograf, počasni član Fotografskog kluba Vojvodina, koji nas je obradovao svojim dolaskom. On je bio nastavnik Zoranu Jovanoviću Mačku na Institutu za novinarstvo na odseku za reportažnu fotografiju osamdesetih godina. Kako Zoran kaže „sticajem okolnosi ja nisam tada položio završni ispit, jer me je na ispitu oborio njegov uvaženi učitelj i sadašnji veliki prijatelj Peternek“.
Shvativši ovo predavanje i kao obavezu da se prikaže u što boljem svetlu prema svom učitelju, i tako negira svoju pre trideset godina dobijenu lošu ocenu, on se posebno pripremio za predavanje, kako bi maksimalno pružio uvid u svoj rad, i u teškoće i lepote svog fotoreporterskog posla, kog više od trideset pet godina sa uspehom obavlja. Mala trema koju je imao pred auditorijem brzo je nestala, kroz razgovor o fotografijama i diskusiju o njima. Publici je više od dva sata, bez imalo oscilacija držao pažnju, oduševljavajući ih pojedinim radovima i reportažama, podsećajuči ih na vreme kada su fotografije nastale. Na kraju predavanja, naš uvaženi Toma je stao pred publikom obrativši joj se samo jednom rečenicom: „Mačak ovo je za odličnu ocenu, i ispravljam onu negativnu koju sam ti dao pre više od trideset godina “ Svi prisutni su sa osmehom odobravanja i aplauzom potvrdili ovaj Peternekov zaključak o fotografskom radu Zorana Jovanovića Mačka.
Tako je ova anegdota obeležila predavanje. Nasmejala je mnoge prisutne, među kojima je bilo i Mačkovih kolega, fotoreportera novosadskih novina „Dnevnik“, koji su sa njim zajedno bili na mnogim događajiima poslednjih trideset godina. Nizali su se ti događaji u emotivnim fotografijama, punim simbolike, i priče koje svaka njegova fotografija nosi. Zoran se potrudio da mlađoj publici kroz prikaz različitih prilaza fotoreportaži, u praktično realizovanim reportažama objavljenim u „Večernjim novostima“ objasni kako da pristupe tom zadatku, ako se odluče za taj naporan posao. To je bio veoma edukativan deo, koji odaje tajne ličnog pristupa poslu i način razmišljanja o događajima koje treba fotografisati. Poslu je Mačak 100% posvećen u toku dana, potvrdila nam je i njegova supruga, koja je došla kao velika podrška njegovom prvom predavanju u kom priča o sebi i svom poslu.
Fotografski klub Vojvodina u svojim već dobro poznatim fotografskim dešavanjima će podržavati da fotografi iz prakse budu i predavači u klubu, iako to povlači i izvestan rizik, jer mnogo je lakše stati jednom fotoreporteru ispred opasnog događaja i fotografisati ga, nego ispred publike u kojoj ima i i početnika i iskusnih kolega fotografa koji su u fotografiji po više decenija i pričati im o estetici u fotoreportažnoj fotografiji i sl. Zadovoljiti sve ukuse i biti interesantan tako različitoj publici nije nimalo lak zadatak. Zoran Jovanović Mačak se za to dobro pripremio, i u tome je uspeo.
Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Đorđe Banjanin