Tags Posts tagged with "fotoaparat"

fotoaparat

3 4807
Prva Leica UR iz 1923 godine

Na aukciji u Austriji, juče 28.maja 2011., prodata je LEICA iz 1923 godine, iz nulte serije koju je svojeručno napravio Oskar Barnack, za 1,320.000 EUR što je do sada najskuplje prodati foto-aparat. Ona je prethodno bila kupljena 2003 za 336 .000 EUR. Dakle investicija se višestruko isplatila, jer je prodata za četri puta veću cenu.

Prva Leica iz 1923 godine

Od 1923 pa do danas Leica je ostala kao pojam za najbolji fotoaparat koji koristi 35mm filmsku traku i ona je prvi fotoaparat kod koga je taj format filma  primenjen, što je zasluga konstruktora Oskar Barnack-a. Ovo je 7 primerak od ukupno 25, koliko se ceni da je napravljeno test fotoaparata, dve godine pre serijske proizvodnje. Prodata je privatnom kolekcionaru u Aziji, posle 20 minuta licitacije, koja je startovala sa početnom cenom od 200.000  EUR.

0 1436

Takmičarska tema za mesec Maj/Jun je „Nostalgija“

Naš sponzor BM-Focus je za prvo mesto obezbedio – Poklon bon vaučer u vrednosti od 2000 din.
FotoStar je za drugo mesto obezbedio – print fotografije dimenzija 30×45

Prijem fotografija do 25.06.2011. 23:00h, glasanje 26-30 Juna

Primeri „Nostalgije“

Autor: Snežana Knežević
Autor: Đorđe Gavrilović
Autor: Miško Kordić
Postavljene slike
Fotografija: Đorđe Gavrilović
Postavljene slike
Autor: Petar Lazović

PRAVILA ZA TAKMIČENJE

1. Jedan učesnik = do dve fotografije. Priznaju se samo prve dve fotografije koje pošaljete, naknadne fotografije neće biti uključene u takmičenje.
2. Veličina fotografije koju šaljete na takmičenje mora biti tačno 700px po dužoj strani i max 300kb
3. Fotografije koje šaljete moraju biti u .jpeg formatu.
4. Fotografije šaljite bez potpisa, ramova i sličnih dodataka.
5. Fotografije koje se već nalaze na forumu neće biti objavljene na takmičenju.
6. Članovi fotografije mogu postavljati u trenutnoj takmičarskoj GALERIJI, do roka predviđenog za prijem. Sve fotografije će biti odobrene od strane administratora na dan početka glasanja.
7. Sve fotografije koje stignu nakon roka za prijem neće biti objavljene.
8. Svaki učesnik može oceniti neograničen broj fotografija, po jedna ocena za svaku fotografiju, uključujući i sopstvenu, ocenjuje se ocenama od 1 do 5
9. Članovi koji se registruju na forumu u toku samog glasanja, nemaju pravo da glasaju i njihovi glasovi se neće računati.
10. Na kraju takmičenja će biti objavljena prosečna ocena koju je fotografija osvojila, glasovi članova koji su glasali neće biti vidljivi
11. Rok za preuzimanje nagrada je 30 dana od dana proglašenja.
12. Svako nekorektno ocenjivanje će biti sankcionisano, a članovi koji to budu radili opomenuti i sankcionisani.
13. Sve ocene će biti proverene pre objavljivana konačnog rezultata
14. Pravo učešća na takmičenju imaju svi ljubitelji fotografije.

 

Foto galerija


3 4467

Nema potrebe ići na Kubu ili u Indiju da bismo pronašli ljude koji žive drugačije od ostatka sveta. Oni su tu na nekoliko kilometara od nas u Donjem Majuru, pored Karađorđeva. Neki će reći čudak a neki da je ispred svog vremena. Krstan Pejić, sportista, takmičeći se u disciplinama snage polovinom sedamdesetih godina, posle povrede kičme, posvetio se inovatorskom radu.

Fotografija: Đordje Gavrilović

Prvi put učestvuje 1990. godine na Sajmu inovacija u Novom Sadu i osvaja bronzanu medalju za traktorsku prikolicu sa samootvaraujćim i samozatvarajućim bočnim stranicama. Međutim, ova ideja iako je nuđena nekim firmama, ostala je u kutiji za medalje. Jedan od najvećih pronalazaka – đačka torba sa prednjim kaiševima oko pojasa nije bila primećena te iste godine u Novom Sadu, ali u Briselu na Međunarodnom sajmu pronalazaka dobija zlatnu medalju.

Fotografija: Đorđe Gavrilović
Fotografija: Miško Kordić

Dobitnik je velikog broja kako domaćih tako i međunarodnih priznanja. U svojoj kolekciji poseduje preko 100 diploma i veći broj medalja i nagrada.

Nikola Tesla
Fotografija: Miško Kordić

Mnogi stariji se sećaju one reklаme „sedi pravo, bravo bravo“ za bodi-gard majicu, takođe njegov pronalazak, a za koju je u Briselu 1992. godine takođe osvojio zlatnu medalju. Pored ovih, tu su i usisvač za krompirovu zlaticu, pojas za harmoniku, sprava za uništavanje komaraca bez upotrebe otrova i mnoge druge.

Fotografija: Miško Kordić

Sudbina svih ovih izuma je bila raznolika, s obzirom na vreme kada su nastajale, nije bilo puno razumevanja za ove pronalske, niti finansijskih sredstava. Mnogi pronalasci su mu ukradeni, iako je vodio nekoliko sporova na Privrednom sudu u Novom Sadu, ali sve nadoknade koje je dobio tom prilikom inflacija je brzo „pojela“.

Fotografija: Đorđe Gavrilović

Pored svega, ne prestaje da smišlja nove ideje i pronalaske, a poslednje ideja je da napravi mašinu koja sama sebe pokreće bez priliva energije ili opštepoznati naziv – perpetuum mobile.

Fotografija: Đorđe Gavrilović

Zvuči nemoguće? Pozivam sve zainteresovane članove FKV-a da ga posetimo na leto i vidimo kako napreduje.

Tekst priredio: Đorđe Gavrilović

Fotografije: Đorđe Gavrilović, Miško Kordić

17 9315
Višestruke munje snimljene vrlo dugom ekspozicijom. Nekada treba imati i sreće i izbrati visoke tačke snimanja.

Ovaj članak ne pretenduje da bude analitički prikaz zadate teme u fotografiji, već samo jedan mali praktični savetnik, najviše početnicima o tome kako snimiti fotografiju noću i ukazati na neka iskustva. Na toj osnovi, svako će tražiti sebe i svoj ugao u pristupu zadatoj temi.

Zbog slabe rasvete snimanje noću je dosta ograničeno. Zbog toga je potrebna duga ekspozicija, pa se zato upotrebljava visoko osetljivi film osetljivosti ISO 400 i više ili se ta osetljivost podesi na digitalnom fotoaparatu. Potreban nam je i stativ (tronožac) zbog dugih ekspozicija kao i žičani okidač. Kako najčešće na digitalnim fotoaparatima nema navoja za uvrtanje tog korisnog pribora, pribegava se triku da se uključi samookidač na 10sek i da aparat sam izvrši okidanje. Ovaj postupak se primenjuje  da se fotoaparat ne bi pomerao pri pritiskanju okidača i da bi se izbegla neoštra fotografija.

Namerna neoštrina pri dugoj ekspoziciji napravila je „duhove“ od silueta ljudi i pojačala utisak zadimljenosti prostora

Ako se snimaju potpuno statični objekti ili kada se ide ka namernoj neoštrini i «razmazanosti» pokretnih objekata, onda je bolje uzeti manju ISO osetljivost 50-100. Tada produženje ekspozicije više puta ne utiče na oštrinu, jer je fotoaparat na stativu.

Najbolje vreme za noćnu fotografiju je kada pada kiša ili odmah nakon nje, jer tada svetlo pravi reflekse na mokrom tlu pogotovo na asfaltu. Zimi kada pada sneg možemo dobiti takođe efektne noćne snimke. Ne smemo zaboraviti zaštititi fotoaparat od kiše i snega. Ako je tlo suvo noćni će snimci biti bez lepote i bistrine.

Novi Sad trg Slobode snimljen noću posle kiše

Rasveta u velikim gradovima je nekada toliko jaka da se može snimati i iz ruke sa visokom osetljivošću ISO 1600 i više, koju omogućavaju savremeni SLR digitalni aparati. Pri tome treba voditi računa da je šum mnogo uočljiviji na tamnim tonovima, pri dugim ekspozicijama i pri slabom svetlu ulične rasvete, nego na isto takvim tamnim tonovima pri mnogo jačem dnevnom svetlu.

Ne bi trebalo snimati u kontrasvetlu nekog jakog svetlosnog izvora, jer tada dobijamo krugove od refleksije na pojedinim površinama sočiva unutar objektiva. To se može ublažiti zaslonom protiv sunca na objektivu ili ukloniti ti nepotrebni refleksi svetla, zakljananjem objektiva od svetla  rukom.

Veličina otvora blende ne igra tako važnu ulogu kao pri dnevnom svetlu. Pri dugim ekspozicijama izdvajanje glavnog pokretnog objekta «plitkim fokusom» (veliki otvor blende) nema smisla, jer je zbog dužine ekspozicije ionako sve pokretno neoštro.

Pri snimanju noću se ne treba bojati da ćemo preeksponirati (previše osvetliti), iz čega proizilazi da je često bolja duga ekspozicija nego kraća. Svetlomer ovde ne igra veliku ulogu, ako tacno ne znamo koji nam je srednji sivi ton, jer se merenja jako razlikuju od tačke do tačke u kojoj merenje vršimo.  Zbog velikog kontrasta nekad i više od 10EV (ekspozicionih vrednosti od najnižeg do najvišeg tona ) koji prevazilazi raspon koji može savladati film, mi se ipak moramo odlučiti koji ćemo deo sivih tonova kod CB filma smestiti i zabeležiti na filmu i koju atmosferu na filmu želimo postići.

Veliki kontrast koji ne može da savlada senzor je uzrokovalo „pregorele“ delove lica lutke jer je ekspozicija određena na sivim tonovima odela

Slično je i sa digitalnim senzorom. Kod senzora je moguće podesiti i WB (balans belog), ali zbog mešanja vrlo različitih svetlosnih izvora (obične sijalice, živine lampe ulične rasvete, natrijumove svetla u tunelima i na raskrsnicama i halogeno i fluorescentno svetlo kod izloga i svetlećih reklama ) ili mešavine istih sa dnevnim svetlom (sumrak), ovde tačnog balansa najčešće nema, već ga mi ručno biramo, na bazi onog tona koji želimo da dominira na fotografiji. Naravno pri tome ne treba preterivati i dobiti nešto što je oku nelogično.

Mešano svetlo različitih tipova ostavlja nemogućnost određivanja tačnog WB već je on stvar kompromisa i ukusa fotografa koji ton želi na fotografiji

Snimati treba onda kada nema mnogo ljudi da ometaju snimanje, dakle što kasnije. Vrlo su interesantni noćni snimci po magli. Ona smanjuje kontrast i ublažava jačinu refleksa jakih svetlosnih izvora unutar kadra. Jačina svetlosnog izvora opada sa kvadratom rastojanja od njega (na 4m od izvora jačina svetla je 16 puta slabija nego na 1m od izvora), tako da na vrlo kratkom rastojanju od izvora imamo slabo svetlo. Magla će ovaj kontrast smanjiti ali će ekspozicija morati biti duža.

Magla umekšava kontrast fotografije u pozadini kapije

Mesec, naš prirodni satelit, je od velike pomoći kada se prave noćni snimci. Doprinosi opštoj osvetljenosti scene i stvara interesantne senke na objektima u kadru. Čak je i on vrlo često sam objekat snimanja. Najčešće se fotografise tako da se uklopi u scenu, snimanjem scene ekstremno jakim teleobjektivom, kada se planovi sabijaju. Zbog povećanja teleobjektiva, mesec bude neprirodno velik, kako oko nije naviklo, ali efekatan u noćnoj fotografiji.

Interesantni budu i snimci svetlosnih tragova automobila. Pri dugim ekspozicijama od nekoliko sekundi pa do više desetina sekundi , oni se pružaju kao zmije duž pravca pružanja puta. Pri tome koristite blendu f11 ili f16, da bi se dubinska oštrina prostirala duž celog snimka.

Takođe je vredno za eksperimentisanje  pomeranje zuma u toku duge ekspozicije, kod fotografuija u kojem su jaki svetlosni izvori u kadru. Pomeranjem samog fotoaparata pri ekspoziciji  se može crtati i pisati  svetlom unutar kadra.

Pisanje svetlom u toku ekspozicije. M.

Noću se snima i vatromet. Da bi se dobio efektniji vatromet i što više eksplozija na nebu, najbolje je postaviti fotoaparat na stativ i ekspoziciju na B (bulb) i onda jednim kartončićem pokriti objektiv. U toku ekspozicije, ukloniti kartončić na pola sekunde do sekunde, kada se na nebu pojavi u punom sjaju vatrometni cvet, a onda to ponoviti više puta pri svakoj sledećoj interesantnoj eksploziji na nebu. Tako okolni objekti neće biti preeksponirani, a neće ostajati ni ružni tragovi uzletanja vatrometne rakete ka nebu. Na sličan način se može snimati i munja na nebu u toku oluje,  samo treba biti mnogo brži u uklanjanju kartončića ili ako to svetlosni uslovi okoline dozvoljavaju raditi na B bez njega.

Višestruke munje snimljene vrlo dugom ekspozicijom. Nekada treba imati i sreće da se sve desi brzo u kadru tokom snimanja.

Savremeni digitalni aparati nude gotove programe za fotografisanje noću, ugrađene u okviru «scena programa» fotoaparata. Ti programi automatski prilagođavaju parametre snimanja blendu, vreme ekspozicije, balans belog, ISO osetljivost, saturaciju i gradaciju senzora na bazi nekog iskustva fotografa, ugrađenog u taj scena program. To opet zavisi i od prozvođača fotoaparata i nije identičan kod svih. Ovo može korisno poslužiti kao osnova za rad, ali treba ipak eksperimentom potvrditi način njegovog rada u praksi i možda ga iskoristiti za neka početna podešavanja koja treba u sledećem snimku korigovati. Ipak mislim da je u većini slučajeva manuelno podešavanje najbolje, jer ovde brzina podešavanja, koje daju automatike, ne igra veliku ulogu.

Ovi svi saveti su samo osnova od koje bi početnici mogli da krenu i dalje da eksperimentišu ili pak neke od ovih saveta primene u praksi. Ovo je ipak samo jedan zanatski deo tehnike snimanja noćne fotografije, na koji treba dodati onaj kreativni, likovni da bi dobili dobru noćnu fotografiju. Tako zanatski,  snimljene su i  fotografije u tekstu i služe više  kao ilustracija teksta bez velikih kreativnih pretenzija.

0 1148

Na  site Fotografskog kluba Vojvodina iz Novog Sada svakog meseca se organizuje novo nagradno foto takmičenje na zadatu temu. Na kraju meseca se proglašava pobednik glasanjem svih posetioca site. Za mesec novembar na temu „LIFE“, nagradu je odneo Petar Lazović iz Novog Sada,  za fotografiju koju možete videti na
http://fkv.rs/forum/index.php?/gallery/image/498-8-autor-set-pobednicka/.

Pobednik takmičenja za mesec novembar Petar Lazović prima nagradu

Tim povodom je u klubu priređeno svečano uručenje nagrade. Nagradu – više kartični čitač HAMA 35×1 je u ime sponzora našeg takmičenja firme BM FOKUS  uručio predstavnik firme Mile Karlić, čestitavši pobedniku. On je tom prilikom najavio da je nagrada za mesec decembar torbica za fotoaparat Lowepro Cirrus TLZ 25. Podsećam posetioce site da je tema za decembar  „NOĆNA FOTOGRAFIJA“  a na takmičenju mogu uzeti učešće svi fotografi. Dovoljno je da se prdržavaju pravila takmičenja objavljenog na forumu site
http://fkv.rs/forum/index.php?/topic/33-foto-takmicenje/page__gopid__182#entry182

10 2479
HELP PORTRET u Domu za dcu i omladinu u Veterniku

HELP PORTRET je zajednica fotografa, udruženih širom sveta kako bi svojim znanjem i veštinama na neki način pomogli ljudima u svojoj zajednici i naveli ih da još više zavole fotografiju. Svake godine u jednom izabranom danu za akciju fotografi širom sveta fotografišu siromašne ljude, decu bez mogućnosti da sama naprave svoj portret, starije ljude i sve one koji nisu u mogućnosti da dođu do fotografije svog portreta ili studijske fotografije.  Zatim se fotografije izrađuju i poklanjaju onim ljudima koje smo fotografisali.

Animiranje modela za fotografisanje

Ovde se radi o poklanjanju fotografija, koje neće služiti za njihov portfolio, website ili za prodaju. Novac ovde nije uključen.

Želeli smo da učinimo nekome dobro delo i poklonimo im ono što nisu možda imali – STUDIJSKI PORTRET. To je naša misija u ovoj akciji.

Fotograf u akciji HELP PORTRET

Fotografski klub Vojvodina iz Novog Sada (FKV) se ove godine uključio u svetsku akciju HELP PORTRET i bio je nosilac akcije na nivou grada Novog Sada i okolnim mestima. Akcija  se odvijala 4. decembra 2010. godine istovremeno, u ustanovama na šest lokacija u Novom Sadu, Futogu, Veterniku, Sremskoj Kamenici i Vrbasu, gde su se nalazile naše ekipe koje su sačinjavale od 3 do 5 ljudi i to kao fotografi , šminkeri, rekviziteri  uz svesrdnu podršku našeg donatora Foto studio QUICK iz Novog Sada, koji je uradio laboratorijski fotografije.

Fotografisanje u Gerontološkom centru u Novom Sadu

FKV je fotografisao i napravio oko 350 studijskih portreta i fotografisanim osobama poklonio fotografije na njihovo oduševljenje. Akcija se odvijala skoro istovremeno u Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku, Gerontološkom centru Novi Sad sa objektima  na Limanu, Novom naselju i Futogu, Dečijem selu u Sremskoj Kamenici i osnovnoj školi «Bratstvo Jedinstvo» u Vrbasu. U ovoj akciji učestvovalo je 18 fotografa članova Fotografskog kluba Vojvodina iz Novog Sada a pomagalo je i nekoliko saradnika.

Ekipa fotografa i saradnika u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici

Fotografi su imali različit pristup fotografiji, dajući svoj lični pečat i stil fotografiji. Često su fotografi zamenjivali uloge i bili animatori stvarajući opuštajuću atmosferu u kojoj su se svi prijatno zabavljali ne gubeći ozbiljnost i stvarajući kreativne fotografije. U svim ustanovama smo srdačno primljeni i pružena je maksimalna podrška akciji od rukovodioca ustanova, a u toku akcije su nam zaposleni posebno bili pri ruci i bili pravi saradnici što se vidi i na fotografijama,da bi na kraju i oni sami poželeli da budu fotgrafisani i to sa nama fotografima, članovima Fotografskog kluba Vojvodina.

Medijsko praćenje akcije HELP PORTRET

Kamere su zabeležile celokupan događaj, da se ne zaboravi.

U toku rada rodila se ideja da se po dogovoru sa klubom, organizuje izložba unutar ustanove u kojoj su nastale fotografije, a od najboljih fotografija sa akcije HELP PORTRET. Ostaje nam i da tu ideju realizujemo u narednom periodu.

HELP PORTRET u Domu za decu i omladinu u Veterniku

Na kraju su na svim mestima poželeli da nas ponovo vide i sledeće godine na dan humanitarne akcije HELP PORTRET, a mi smo im to obećali i prihvatili kao obavezu da je klub organizuje još bolje i u većem broju mesta, jer je mnogim ljudima fotografija toga dana postala mnogo bliskija.

Dečije radoznale oči

Toga dana je rad fotografa u studiju razotkrven radoznalim očima dece i iskusnim očima starih osoba, koji još pamte uzbuđenja pri prvom odlasku u studio kod fotografa u njihovoj mladosti.

Tv prilog o Humanitarnoj akciji u realizaciji Fotografskog kluba Vojvodina