Na kraju predavanja fotografija za uspomenu sa Dragišom Radulovićem
Veoma nadahnuto, preciznog sećanja, koje su začujuće sveže delovalo, kao da je autor juče doživeo neke događaje, sa izuzetnom memorijom koja je pamtila i do najsitnije detalje, uz more anegdota sa fotografisanja, i preciznim opisima načina portretisanja pojedinih poznatih umetnika su glavna obeležja gostovanja Dragiše Radulovića MF FSJ u Fotografskom klubu Vojvodina u utorak 13. septembra 2016. godine. Krenulo se pričom o fotografskim počecima, i radu foto kluba „Elektromašinac“ iz Beograda, u kome je pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka započeo izlagačku aktivnost i edukatorski rad Dragiša Radulović. Zatim je sledila galerija portreta poznatih umetnika akademika, profesora i dekana fakulteta likovnih umetnosti, slikara, vajara , pesnika, romanopisaca i dr koji su prikazani na predavanju su glavna tema predavanja. Sve vreme svaku fotografiju je pratila sadržajna priča. Skoro svakog detalja u nastanku fotografije i imena je Dragiša precizno zapamtio, iako je prošlo i više od pedeset godina od pojedinih fotografija
Dragiša Radulović – foto Svetozar-Zare ĐipanovSa velikom pažnjom je pračeno predavanje Dragiše Radulovića MF FSJ
Sadržajan dobar i odmeren edukator, koji sve vreme drži pažnju, Dragiša Radulović je skoro tri sata privlačio pričom o portretu pažnju prisutnih, kao kakav magnet. Izvlačenje karakternih osobenosti u običnim situacijama su sami umetnici znali da cene, i često se dešavalo da Radulović dobije priznanje u korišćenju tih portreta u knjigama i katalozima i drugim publikacijama portretisanih. Prikazano je preko 160 portreta, a da se ni jednom nije osetilo zasićenje likovima, jer su fotografije, kao i sami umetnici, obilovale velikim različitostima kako u karakteru, tako i u izabranom momentu snimanja, pozi ili upotrebi ambijenta i prirodnog svetla, koje autor isključivo koristio u portretisanju. Dragiša je često koristio veoma skromnu fotografsku opremu, ali je iz nje izvlačio maksimum u datim vremenskim okolnostima. Na kraju je prikazano tridesetak dokumentarnih fotografija sa otvaranja izložbi tih istih umetnika i njihovih kolega, koje portretisao.
DRAGIŠA RADULOVIĆ U FKV
1 of 12
Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Igor Gudalović
Slikar Vladimir Veličković 1979 - Fotografija Dragiše Radulovića
Kada prođe vreme, onda u kolektivno sećanje ostaju portretne fotografije po kojima pojedine umetnike pamtimo i prisećamo se njihovog dela, lika i karaktera. Fotograf koji je ostavio veliki trag u srpskoj portretnoj fotogrfiji je Dragiša Radulović, MF FSJ iz Beograda koji će biti gost Fotografskog kluba Vojvodina u utorak 13. septembra 2016. godine od 20 časova. Više je od šezdeset godina u fotografiji Dragiša Radulović „arhivar“ tuđeg i sopstvenog vremena, u kome se nestvarno meša sa stvarnim, u kome fotografski portret nadilazi autora, i postaje ikona (produhovljena slika) koja nas podseća na ljude i na neko prošlo vreme, mahom umetnike koje poznavao.
Portret Momčila Antonovića 1962 – fotografija Dragiše Radulovića
„Radulovićevo fotografsko stvaralaštvo donekle osvetljava još jedna osobina. Nema u njegovim portretima ničeg iščašenog, usiljenog, niti povišeno artificijelnog. Pogled na njegove junake, ličnosti sa srpske kulturne scene, uvek je iskren, blizak, čak i onda kada bi se, uz manje ili veće zahvate, mogao prilagoditi zahtevima estetizovane slike. Dragiša Radulović i te kako ume da napravi i takvu sliku, ali tom zahtevu ne robuje. Otuda toliko poverenje gledaoca u sadržaj njegovih fotografija. Treba voleti baš tu njegovu crtu, tu normalnost pogleda“ – piše Goran Malić MF FSS o Dragišinom radu.
Ambijentalni portret je karakteristika najvećeg fotografskog stvaralaštva Radulovićevog, ali nije samo to. Početkom šezdesetih akt fotografija i foto-grafika su bili oblasti interesovanja koje istraživao, ali je iskra u oku i mimika lica koja otkriva karakter i dušu portretisanog, preuzela primat. Upornost i strpljenje, nenametljivost i nonšalancija u njegovom karakteru, sticala je poverenje mnogih umetnika (slkara, vajara, grafičara, romanopisaca, pesnika i dr) pa su mu oni otvorili dušu na trenutak, razotkrivši njenu tajnovitost.
Atmosferu prostora ateljea, i slobodu koju umetnik ima u prostoru u kojem se najbolje oseća, njegovu opuštenost, Dragiša prenosi na fotografiju. Čekajući pravi trenutak da se stopi ambijent sa modelom, osvetljenje sa mimikom, pokretom, gestom, on izvlači emociju na površinu, pri tome ne pretvatajući je u atraktivnost trenutne ekspresije koja se brzo zaboravlja, već traži izraz koji će nadići vreme, i sve promene koje ono donosi. Dragiša uspeva da izvuče na čistinu umetnikov karakter, koji se često skriva iza njegovog umetničkog dela.
On je svestan značaja koje donosi vreme fotografiji i pažljivo osluškuje i interesuje se za umetničko stvaralaštvo portretisanih, kako bi i u tome pronašao neku karakternu crtu portretisanih umetnika koju će predstaviti na portretnoj fotografiji.
Svestan je i značaja dokumentarnosti događaja iz sveta umetnosti, emocija koje se ispoljavaju u susretima umetnika, pa i te trenutke Radulović beleži. Na velikoj retrospektivnoj izložbi stvaralaštva Dragiše Raduloviča u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ marta 2016. godine u Beogradu jedan značajan deo su bile i takve fotografije. Prisećanja posetioca starije generacije i neizbežna pitanja: „Gde je to?“ „Da li ta galerija još postoji?“ „Kada je to snimljeno?“ „Bila su to zlatna vremena za umetnost.“, „E pa nisam ni znao da postoji ta fotografija.“ – potvrđuju značaj koje imaju takve fotografije kao dokument, čega je i fotograf svestan.
Čini se da je davno započeto portretisanje misija koja traje celog života, i koju Dragiša neće nikada završiti, već će samo kolekciju dopunjavati novim portretima mlađih umetnika. Svaka nova izložba može biti deo ove velike kolekcije koji je prolagođen mestu i karakteru izložbe, i nekim zajedničkim imeniteljima portreta, koje svaka izložba želi da predstavi posmatraču.
Pozivamo sve ljubitelje fotografije da dođu na predstavljanje Dragiše Radulovića u Fotografskom klubu Vojvodina. Predavanje je besplatno, ali je zbog ograničenog broja mesta obavezno prijavljivanje na e-mail office@fkv.rs, najkasnije do utorka u 15 časova.Predavanje je u Bulevaru oslobođenja 22 Novi Sad (vidi na sajtu u kontaktima mapu)
BIOGRAFIJA:
Portret Dragiše Radulovića
Dragiša Radulović, rođen u Čačku 1936. godine, diplomirani inženjer elektrotehnike bavio se strukom do penzionisanja. Fotografijom počeo da se bavi u gimnaziji 1954g, a izlaganjem od 1959. godine, samostalno i u okviru svoga kluba ELEKTROMAŠINAC i Foto-kino saveza Jugoslavije i Srbije.
Učestvovao je na više od 150 izložbi i Salona fotografije u zemlji i inostranstvu i na njima dobio 44 nagrade i pohvale za pojedinačne radove i kolekcije. Održao i 17 samostalnih izložbi.
Za višegodišnji rad na širenju fotografije, kao predavač i instruktor , organizator izložbi, akcija i predavanja, član mnogih žirija, nagrađen je bronzanom plaketom “Boris Kidrič”, kao i brojnim diplomama.
Od 1962. godine do današnjih dana sarađuje sa štampom, izdavačkim kućama, institutima, muzejima (MPU, Narodni muzej,), galerijama (SANU, KC ,“Cvijeta Zuzorić”, “Stara kapetanija”, ULUS), domovima kulture, društvenim organizacijama i nizom umetnika.
Ima zvanja Majstor jugoslovenske i srpske fotografije, AFIAP, član ULUPUDS-a po pozivu.
• MORAVA 1960, Čačak 1960.
• ADA 1962. (50 fotografija) u DK Vuk Karadžić u Beogradu 1962.
• ZELENI POJAS ĐERDAPA, (73), Kladovo 1969. i Dom omladine, Beograd 1970.
• Kolekcija fotografija, (30), Salon fotografije, Beograd 1975.
• 10 GODINA OTVORENOG GRAFIČKOG ATELjEA, (64), Biblioteka grada Beograda, 1990.
• UMETNOST I FOTOGRAFIJA, (78), DK Kovin, 2003.
• PORTRETI UMETNIKA, (50), Lazarevac, 2003.
• UMETNOST I FOTOGRAFIJA, Banatski Brestovac, 2003.
• ŽIVOT UMETNIKA, portreti (1962-2004), (56), KC Beograd, galerija ARTGET, 2004.
• ŽIVOT UMETNIKA, portreti (1962-2005), (76), Dom kulture Čačak, 2005.
• FOTOGRAFIJA I UMETNOST, Retrospektiva 1959-2009, Narodni muzej Čačak, 2009.
• PORTRETI UMETNIKA, portreti (1985-2010), (18), Galerija beogradske tvrđave, 2010.
• PORTRETI UMETNIKA, portreti i susreti, (58), Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad 2010.
• PORTRETI UMETNIKA – IZBOR FOTOGRAFIJA 1962-2010, (60), Kulturni centar Laza Kostić, Sombor, 2010.
• 75 g. FLU – PORTRETI PROFESORA, (30), MUZEJ CEPTER, BEOGRAD 2012.
• ZAGLEDANjE U SUŠTINU- PORTRETI 1962-2014, (64), Banatski Brestovac, 2015.
• ISKRICE DUHA – ODSJAJI DUŠE, Retrospektiva 1954-2016. (232), Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, 2016.
Značajnije kolektivne izložbe i nagrade
• 20. OKTOBAR 1962, nagrada Kulturno prosvetne zajednice Beograda za najbolju fotografiju na izložbi
• Savezna izložba, Sarajevo 1962. druga nagrada za kolekciju
• Republička izložba BiH, 1962. druga nagrada za kolekciju
• Republička izložba Srbije 1962. druga nagrada
• Izložba PMF, Beograd, 1962. prva nagrada
• ČOVEK I MORE , Zadar, 1963.
• Foto Evropa, 1963.
• Upsala, 1963, diploma
• Studentski grad, 1963. prva nagrada
• Međunarodna – Beograd 1963. i 1968.
• Savezna kolekcija u DR Nemačkoj, 1963.
• Republička Srbije, 1963. pohvala za kolekciju
• Kup fotografije, 1965. i 1967.
• Singapur, 1966.
• Zagreb salon, 1968. i 1969. druga nagrada
• Berlin, 1968. treća i četvrta nagrada
• Salon Maglaj, 1968. treća nagrada
• Doboj, 1969. prva nagrada
• Sarajevo, 1970.
• 150 GODINA FOTOGRAFIJE KOD SRBA, Beograd, SANU i MSU 1990. Pet izloženih fotografija itd.
Za april mesec 2016.godine nagradna tema je „OSMEH“
„Osmeh ne košta ništa, ali daje mnogo. On obogaćuje one koji primaju, a ne siromašni one koji ga daju. Za osmeh je potreban samo trenutak, ali sećanje na njega nekada traje zauvek. Niko nije toliko bogat ili moćan da može bez njega i niko nije toliko siromašan da se ne može obogatiti od njega. Ipak, osmeh ne može da se kupi, izmoli, pozajmi ili ukrade, jer je to nešto što nema vrednost sve dok se ne pokloni. Neki ljudi su suviše umorni da vam pruže osmeh. Dajte im je jedan od svojih, jer nikome nije toliko potreban osmeh kao onome koji nema više da ga da“
NAGRADE:
Ovog meseca na nagradnom takmičenju FKV imamo tri nagrade, a to su dve nagrade koje dobijaju dva prvoplasirana takmičara za fotografiju i treća specijalna nagrada za najbolji komentar fotografije na sajtu.
1. Prva nagrada za fotografiju je CIRRKULARNI POLARIZACIONI FILTER DHQ CPL JAPANSKE FIRME FUJIYAMA od 58 mm koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru)
2. Druga nagrada za fotografiju je knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE
“ Ova knjiga, apsolutno nije udžbenik o fotografijiu bilo kom vidu. Ova je knjiga za zaljubljenike u fotografiju kojima će čitanje ove knjige biti i nauk i zadovoljstvo i prolaženje kroz sopstveni život, osećanja, razmišljanja i iskustva. Knjiga podstiče i prepušta čitaocu, da po svom biću vrši redukciju materijala, procenjuje sebe, svoju širinu razmišljanja i usmerenost u fotografiji i bira teme koje će proširivati u svojim razmišljanjima. Knjiga ima dva lica, kada se čita u „jednom dahu“ i kada se sa pauzama čitaju odabrana poglavlja, birana prema trenutnom interesovanju čitaoca“ kaže u recenziji knjige Dragiša Radulović Majstor fotografije FSJ, AFIAP
Knjiga je velikog A4 formata i na 270 strana opisuje mnoge teme od studijskog rada, kompozicije, estetskih aspekata, moralnih aspekata fotografije, snimanja određenih motiva, razumevanja i tumačenja fotografije i mnogo drugog što je ovde teško nabrojati. Izvestan broj knjiga se može nabaviti i preko Fotografskog kluba Vojvodina po ceni od 1500 dinara, jer knjige više nema u prodaji.
3. Specijalna nagrada za najbolji komentar fotografije. Od ovog meseca nagrađujemo najbolje komentare ispod fotografija na sajtu FKV postavljen do 10. maja 2016. godine. U konkurenciji učestvuju samo komentari koji analiziraju fotografiju sa likovno-estetske strane i moraju imati minimalno tri proširene rečenice o fotografiji. Nagrada su tri digitalna printa formata 30×45 cm vlastitih fotografija ili fotografija po izboru autora komentara.
ROKOVI:
Pozivamo sve ljubitelje fotografije da učestvuju u nagradnom takmičenju, a pobediće one fotografije koje vam se najviše dopadnu, i koja najbolje odgovore na zadatu temu. Ovakva tema zahteva poseban pristup i originalnost jer je to nešto što se posebno ceni, i po čemu želimo da naša fotografija ostane zapamćena u odnosu na druge.
Rok za postavljanje fotografija je od 19. aprila 2016. godine do 5. maja 2016. godine u 23:00 časa. Glasanje počinje sa objavom teme, a završava se 10. maja 2016. godine u 23:00 časa.
Rok za glasanje je uobičajen, kao i nekih ranijih meseci. Maksimalno tri fotografije može postaviti jedan registrovani korisnik po nagradnoj temi, za taj mesec. Fotografije koje su već učestvovale na nekoj od mesečnih nagradnih tema na takmičenju FKV, ne mogu učestvovati opet u drugoj mesečnoj nagradnoj temi, bez obzira da li odgovaraju ili ne toj temi, i da li su ili ne dobile nagradu. Da bi postavljali fotografije morate se prvo registrovati na forumu FKV i malo sačekati da registracija bude primećena i validirana (nekoliko sati). Videti komentar dole ispod teksta o registraciji i načinu postavljanja fotografija i komentara.
Proglašenje pobednika će biti objavljeno do 12. maja na sajtu Fotografskog kluba Vojvodina www.fkv.rs
Tema za sledeći mesec biće objavljena od 15. do 20. u mesecu.
Prve tri najbolje fotografije, u svakom od 12 poslednjih takmičarskih meseci, počev od oktobarskog takmičenja 2015. godine, će učestvovati na završnoj izložbi FOTOGRAFIJA GODINE nagradnog takmičenja Fotografskog kluba Vojvodina. Izložba će se održati u oktobru mesecu 2016. Žiri će odrediti pobedničku fotografiju, a autora očekuje značajna nagrada.
PROPOZICIJE:
Ostaju iste kao i predhodnog meseca, a formula za izračunavanje bodova je sledeća:
Broj bodova = (prosečna ocena zaokružena na ceo broj -zvezdice) x (broj datih ocena – vidljiv pored zvezdica) + (broj lajkova na sve komentare ispod fotografije – vidljivi pored komentara)
LINK DO GALERIJE U KOJU TREBA DA POSTAVITE SVOJE RADOVE:
U prijatnom ambijentu Fruške gore je 19. jula 2015. godine održan praktični deo AKT RADIONICA FKV Na temperaturi od 39 u hladu, je bila još vruća fotografska atmosfera, koja je vođena mentorima Dragišom Radulovićam i Milovanom Ulićevićem, još više podgrevala umetničke apetite polaznika radionice. Fotografisanje je bilo na izuzetno teškom terenu, kako za modela, tako i za fotografe.
Polaznici radionice Sanja, Dušanka, dve Tamare, Aleksandra Ratko Željko i Darko iako su prvi puta fotografisali akt, vredno su istraživali oblike i forme tela, suprostavljajući ih kamenu, zemlji, drvetu, ili pak izvlačeći detalje iz izvajanog tela modela Ramone.
Praktičan rad na terenu i zajedničko fotografisanje modela
Pet sati neprekidnog rada, najpre u dve grupe, posebno muška, a posebno ženska je fotografisala, kako je bila zamisao mentora Milovan Ulićevića, da bi se kasnije mogla istražiti različitost pogleda na žensko telo iz vizure muškarca, i iz pristupa žene na ženski akt. Na kraju se završilo zajedničkim radom, da bi se ti pogledi predstavili jedni drugima, kroz zajedničko posmatranje rada jednih i drugih.
Sve je na kraju moralo neizbežno da se završi ručkom sa ćevapima sa roštilja. :)
Posle ručka je Dragiša Radulović MF FSS iz Beograda održao i predavanje „O fotografiji i o pristupu u fotografisanju portreta i akta“. Deo predavanje o akt fotografiji objavljujemo na našem sajtu, u rublici Foto škola, pod nazivom KAKO SNIMITI AKT FOTOGRAFIJU
Ovde objavljujemo petnaest izabranih fotografija polaznika od strane mentora, a od prvih fotografija koje su polaznici poslali kao prikaz urađenog na AKT RADIONICI FKV.
OVO JE PREDAVANJE KOJE MAJSTOR FOTOGRAFIJE DRAGIŠA RADULOVIĆ ODRŽAO NA AKT RADIONICI FKV :
Akt je verovatno najteža oblast u fotografiji.
Da bi i prikaz bio bolji setio sam se divne knjige, u čijem sam oblikovanju i sam učestvovao svojim predlozima. Albert Gregorović, sjajan mašinski inženjer po školskom obrazovanju, pravi erudita i intelektualac, veliki ljubitelj fotografije od šezdesetih godina dvadesetog veka, dobitnik više domaćih i međunarodnih nagrada za izlagane fotografije, kod nas amater prve klase, napisao je knjigu „Raskrsnica duge-fenomen fotografije od analogne do digitalne“, izdata je u Novom Sadu 2008g. u kojoj je na više od 250 stranica velikog formata, sa dosta skica i fotografija.
OBLICI 1, Dragiša Radulović 1962
U prvom delu izneo je mnogo o svim tehničkim aspektima sa detaljima o aparatima, objektivima, optici, prirodi svetlosti, rasveti, studijima, kompoziciji a onda posebno i o neophodnosti da fotograf bude dobar čovek, širokog obrazovanja i velike kulture i do pristupa modelu i odnosu model –autor kao i o estetici, i kompoziciji slike.. U 30 poglavlja je pisao o posebnostima zadataka, od Snimanje portreta do Snimanja neba i oblaka i Ljudi i običaji.
U drugom delu pod nazivom Fotografija kao optika introspekcije napisao je 14 eseja. Neke od tema su: Misija fotografije i fotografa, Razumevanje i tumačenje fotografije, Globalizam i fotografija, Pomodarstvo, kič, šund i ukus , Putokazi ka stranputicama i da ne nabrajam sve.
Iz te knjige, iz poglavlja Akt i Devojke, neke rečenice sam potpuno ili delimično prepisao ili prepričao, u nastavku ovog izlaganja, a naravno ima i mojih misli i uputstava. Kao kada na času odgovaram: malo gledam u knjigu i čitam, malo pričam o svojim iskustvima.
OBLICI 4, Dragiša Radulović 1967
Tokom miliona godina ljudsko biće koje je gledalo, mirisalo, čulo, dodirivalo, razvijalo je osećaje privlačnosti oblika, boja, mirisa, dodira, privlačnosti igre i zavođenja i u svemu tome preko osećaja sopstevene prijatnosti i zadovoljstva formiralo pojmove lepog i stvorilo estetiku.
Priroda u stvaranju ima svoju estetiku.U osnovi je prirodne estetike tela, kao organskog dizajna privlačnost i lepota funkcionalnosti i odnosa. Žene, majke.
Golo telo je izraz suštine bića.
Snimak Akta kao grane umetnosti, akt kao likovno, umetničko delo, meren kriterijumima prirodne estetike otvara dileme o svojoj prirodi. Estetika ili erotika
Reakcija na čulne nadražaje pretvara se u emocionalni i umetnički izraz kao erotika. Za nas to nije najbolje rešenje. Nije najbolje rešenje ni potpuno izbaciti i nagoveštaj erotike.Umesno bi bilo ne odricati se od erotike potpuno već istaći lepotu uzdržanosti.
OBLICI 7,Dragiša Radulović 1967
Poželjno bi bilo prirodnoj estetici lepote dodati kulturu lepote.
Tada shvatamo da se kulture u savremenom svetu veoma razlikuju i da su npr. Kulture istoka u likovnim delima zadržale mnogo više od direktne erotike, koja je za naše zapadne pojmove na samoj granici pornografije, ali za nas je to opet prelaz granice..
Mi ćemo da definišemo akt kao temu prikazivanja lepote nagog tela a ne prikazivanje golotinje.
Od antičkih statua prikazivanja lepote nagog tela do Moneovog doručka na travi i fotografskih aktova Bila Branta, akt je veličanje lepote nagosti.
Sadržaj lepote su zdravlje, mladost, proporcije, oblici, prefinjenost, delikatnost.
Apsolutna lepota je samo ideal, ali promenljiv u vremenu i prostoru.
OBLICI 11, Dragiša Radulović 1972
Akt je radost nesputanosti elementarne nagosti življenja, sloboda postojanja van kalupa svakodnevnice, antejski kontakt sa zemljom, ali i let i lebdenje u vazduhu, iskonska pripadnost večnom elementu, buktanje u vatri nadahnuća i osećajnosti.
Akt je otkrivenost u otkrovenju sopstva. Nivoa sopstvenog odrastanja i stanja unutrašnjeg bića.
Načini kako se to izražavalo u snimanju su krajnje različiti.
Bil Brant je snimio izvanredne fotografije nagog ženskog tela koje su potpuno neprirodne u pogledu perspektive, a knjigu je nazvao „Perspektive akta“. Obično je snimao ultra širokougaonim objektivom i bilo da je snimao u enterijeru potpuno prazne sobe ili na obali mora, obuhvatao je samo deo nagog tela u strmoj perspektivi, koja je umesto deformisanih oblika prikazivala jedan novi, originalni, neviđeni, fantastičan doživljaj lepote ženskog akta.
Naš stari majstor fotografije Miodrag Đorđević imao je sjajnu izložbu aktova urađenih od sendvič negativa u simetričnom rasporedu ili multipliciranih u krug na granici nadrealističkog prikaza delova nagog ženskog tela. Naravno i serije lepih aktova snimanih po plažama i stenju omiljenih ostrva oko Rovinja.
OBLICI 13, Dragiša Radulović1972
Akt u eksterijeru deluje prirodno u šumi i vodi. Lisijen Klerk je snimio izvanredne , kontrastne aktove u plićaku i peni mora.
Fric Henle je napravio fantastičnu seriju aktova svoje supruge u ambijentu kamenite obale, istražujući analogiju oblika ogromnih kamenih oblutaka okeana i ženskog tela.
Danilo Cvetanović čiju knjigu aktova imate pred sobom hrabro, u vremenu zabrana, pravi širok dijapazon pristupa u načinu snimanja ženskog tela.
Geza Lenart stvari oslobađa do potpune normalnosti golog tela i života bez odeće.
Japanski fotografi su šezdesetih godina dali veliki doprinos nizom novih pristupa
OBLICI 17, Dragiša Radulović 1973
Ja sam žensko telo snimao u seriji OBLICI, kao ideal lepote, oblika, linija u idealizovanom pristupu radi jednostavnijeg uživanja u lepoti. U obradi sam i eksperimentisao pretvarajući telo u pojednostavljene oblike, linije, grafike.
U svakom slučaju vrlo je važno razviti vrlo visoki kriterijum ukusa da to ne bude samo reprodukovanje golotinje ili čak da naginje pornografiji i po tome akt pretstavlja najteži rod fotografije. I što otežava zadatak uvek imate i model pred sobom.
Po meni, jedan od najvažnijih uslova da se dođe do dobre fotografije je razumevanje da u tom zadatku učestvuju dve osećajne osobe sa dosta nabijenih emocija u sebi i da one treba da sarađuju na zajedničkom zadatku, sa puno poverenja od strane modela i sa puno osećanja, pažnje i nežnosti sa strane autora . Ma ko bio model, ma kako do nje došli, ona je osećajna osoba lako povredljiva jer se izložila u svojoj nagosti bez obzira koliko je njena lepota brani.
OBLICI 19, Dragiša Radulović 1973
Ja sam sve svoje modele osećao kao drage osobe koje mi pomažu da napravim lepu i dobru fotografiju. Pazio sam na njih, trudio se da ne snimim moguće nedostatke tela, odlagao snimak da korigujem pozu ili položaje ruku, nogu, prstiju, da model uvuče stomak, ispravi leđa, da sve bude na što boljem estetskom nivou.
Fotograf mora da zna šta treba da izbegava i koji detalji deluju ružno i treba ih ispraviti pre snimanja.
Izbegavaju se sve maljavosti. Ružno deluju zgrčeni prsti nogu, previjena stopala, bilo koji invalidni položaj. Ispruženi, selektivno sastavljeni prsti ruku bez skraćenja deluju elegantnije od zgrčenih ili savijenih. Opušteno telo sa naborima nije lepo. Mogu se podići ruke, uvući stomak, ispraviti leđa, udahnuti vazduh.
Kako početi? Nemate uvek model na raspolaganju. Gledajte stalno, kao da ćete odmah snimati, ženu na ulici na plaži. Proporcije tela, noge, ruke, njihove položaje. Snimajte na plaži osobe u kostimima. Menjajte uglove snimanja, rastojanja, menjajte žižne daljine objektiva, pratite deformacije oblika u objektivima malih žižnih daljina i velike blizine snimanja. Proučite tada potrebne dubinske oštrine.
Dobra je škola da proučite veliki broj aktova, fotografskih i slikarskih, mada postoji opasnost da neiskustvo odvede u imitaciju, ali ako se na to gleda kao na stilsku i tehničku vežbu ona može pomoći da se osvoji zanat, razvije ukus, uoče greške na snimljenom u odnosu na uzorak a tek kasnije počne da izgrađuje lični stil.
Pomaže i ako se u prvim snimanjima orijentišete na pojedine delove tela.Ne morate brinuti o prirodnosti poze, deformacijama udova, nesrazmerama u odnosima veličina.
Orijentišete se na delove akta, komponujete linije i površine da stvorite dobru likovnu celinu sve do potpune apstrakcije.
Zapišite ideje, skicirajte, zapišite i način snimanja: mesto, pozadinu, ugao.
Napravite plan snimanja, sa svim detaljima i idejama, odaberite aparat, objektive, stativ, osvetljenje, mesto snimanja, uredite ga. Šta je pozadina, koji su uglovi snimanja za pojedine ideje. Redosled snimanja po stavovima: niz snimaka u kojem model stoji, pa sedi, kleči, čuči i leži. Za manje skakanja i napora i za vas i za model. Koncentracija pri snimanju je vrlo velika i snimanje traži mnogo energije i od autora i od modela.
Poželjno je pre snimanja raskomotiti model, ne samo da se opusti već i da se smanje ili nestanu tragovi donjeg veša, lastiša , korseta isl. sa tela modela. Ako je snimanje unapred planirano i dogovarano, bolje je izabrati doba pre letnjih sunčanja zbog različite obojenosti delova kože koje onda treba izjednačavati nekim losionom i sl. Pitao bi model da li želi da joj izložim plan snimanja.
Ako je model neiskusan koristio sam isečke modnih fotografija ili skicu ili crtež da bi objasnio pozu, položaj ruke, prstiju.
Modela mogu da uzbude, zbune, čak i povrede pohvale lepoti. Prihvatljivije je pohvaliti lepu saradnju, njen pokret ili zauzet položaj i pre zahteva.
OBLICI 10, Dragiša Radulović 1973
Ako su dodiri neophodni, čak i kao pomoć da se ustane, to se mora izvesti uz prethodnu dozvolu a mesta dodira su prsti, šake, laktovi, blagi dodiri ramena, kolena, skočnog zgloba ili stopala. Nema zurenja u model ni u jednom trenutku. Uvek je aparat u rukama i pogledi su nehajni u funkciji zauzimanja poze ili njene korekcije.
Ovo je samo mali segment o pristupu aktu. O ovome se može danima pričati a ja vam samo ukazujem koliko morate gledati, čitati, učiti. Čitavo predavanje, po jedno je,o mestu snimanja: atelje, stan, ambijentalna sredina, voda, šuma .
Pa karakteristike i izbori osvetljenja: veštačko, prirodno, mekano, kontrastno i oštro
Odgovarajuća oprema za svaki od ovih mesta i načina snimanja.
Morate razumeti i prihvatiti da ste uvek na nekom početku i da nikada nećete prestati da nešto novo naučite. Dok je života u vama.
Razumite da postoji izuzetno korisno vreme između snimanja i učenja: razmišljanje, sleganje naučenog, stalno gledanje, novo otkrivanje, nove ideje, nove odluke.
Želim vam dug život, dobro zdravlje, sreću, doživotnu ljubav za fotografiju i uspeh u realizaciji ogromnog broja ideja koje prosto ključaju u vama. Sa srećom!
