Tags Posts tagged with "Božidar Vitas"

Božidar Vitas

0 1752
Galeriju 73 - fotografija : Jan Valo

Najznačajnija godišnja izložba Foto saveza Srbije, koja se po jedanaesti put održava, otvorena je sinoć 20.aprila 2017. godine u „Galeriji 73“ u Beogradu. Izložba „Na tragu svetlosti“ je ove godine i deo manifestacije „Beogradski mesec fotografije“. Pozdravnom rečju, i podsećanjem na obim i značaj izložbe, posetiocima se obratila direktorka „Galerije 73“ Mirela Pudar. U ime organizatora FSS izložbu je otvorio i o izložbi je govorio Milovan Ulićević član UO FSS. Analiziravši izložbu on je izneo mišljenje i o trenutnom stanju u izlagačkoj fotografiji pod patronatima FIAP i FSS, i o tome napisao uvodnik u katalog izložbe, koji ovde u celini prenosimo:

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Izložba „Na tragu svetlosti“ nagrađenih radova na izložbama pod patronatom FIAP-a i Foto Saveza Srbije ulazi u drugu deceniju, održavajući se jedanaesti put. To svakako zaslužuje poštovanje, koje uživa među fotografima koji su svoje delovanje vezali za kreativnu fotografiju, bilo da su amateri ili profesionalci. Na izložbi su fotografije autora koji su po mišljenju selektora, predsednika umetničkog saveta Aleksandra Kelića, najbolja fotografija od više nagrađenih, ako je autor imao više nagrada na raznim FIAP salonima, ili samo jedan nagrađeni rad, ako ih autor nije imao više. Sigurno da je selektor pri izboru imao ideju vodilju za konačan izgled cele postavke. Svi autori su na taj način predstavljeni sa po jednom fotografijom, a ukupno je 56 autora nagrađenih na izložbama održanim u 2016. godini, dok je 176 njihovih fotografija nagrađeno. Takva demokratičnost kod izlaganja radova je i logična, jer ne bi bilo u redu suprostavljati nagrade sa raznih salona, i još jednom ih žirirati i porediti međusobno neporedivo, kako po temi tako i po tipu salona fotografije. Jer ipak ova izložba ima revijalni, a ne takmičarski karakter.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Po zamisli ova izložba dokumentuje stanje u grupnoj izlagačkoj fotografiji, a sam naziv govori da predstavlja svetlosni trag koji se ocrtao na fotografskom nebu Srbije. Prezentovana na najbolji mogući način, udružena sa reprezentativnim katalogom-knjigom sa svim izloženim radovima i popisanim nagradama, privlači pažnju javnosti i zauzima značajnu istorijsku ulogu u današnjem vremenu, u kome dominira virtuelna digitalna prezentacija fotografija, i kratkotrajni, neanalitički pogled na fotografiju. Ona tako vraća veru u tradicionalno poimanje uloge umetnosti kao estetskog pročišćenja duše onoga koji posmatra neko umetničko delo – katarzu.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Gledajući ove fotografije, postavljaju se tri ključna pitanja, na koja ću pokušati da odgovorim.
Prvo je pitanje da li izložba daje objektivni presek stanja fotografije u Srbiji, i smer njenog razvoja, obzirom da gledamo fotografije – vizije velikog broja kreativnih fotografa? Na njega bih mogao odgovoriti potvrdno samo ukoliko se uzme u obzir nekoliko oblasti fotografije: one vezane za temu prirode, dokumentarne i socijalne fotografije, a nešto manje portrete i aktove. Stiče se utisak da odgovor na ovo pitanje upućuje na organizatore koji biraju teme za svoje izložbe, vodeći se finansijskom isplativošću organizovanja, a autori se prilagođavaju temi, kao i svojoj finansijskoj moći. Većina nagrada za fotografiju je osvojena na izložbama i salonima domaćih organizatora i žirirana od žirija sastavljenog od domaćih eminentnih fotografa i fotografa iz okruženja, manje-više istog fotografskog nasleđa. Međutim jedan veliki broj fotografa školovanih na akademijama, i višim školama, ostaje van ovog miljea, jer konceptualna, nadrealna, eksperimentalna i društveno angažovana fotografija, uz još neke druge, nisu predmet interesovanja organizatora, osim posredno, kroz slobodne teme, gde nailaze na slabiji odjek. To se onda direktno reflektuje na izložbu „Na tragu svetlosti“. Zato sam mišljenja da ova izložba ipak nije dovoljno objektivna slika stanja fotografije u Srbiji, ali se kao polazna tačka može uzeti za istraživanje o srpskoj fotografiji. Pošto drugih sličnih izložbi u Srbiji nema, samo širenjem članstva FSS u smeru obuhvatanja svih koji su vezani za fotografiju i povećanja uticaja FSS u društvu, kroz značaj očuvanja fotografskog nasleđa, ova objektivnost će se povećati.

Autor fotografije: Miki Veličković
Autor fotografije: Miki Veličković

Drugo pitanje je da li se može primetiti autorski kontinuitet i razvoj, posmatrajući nagrađene fotografije istih autora u poslednjih deset godina? Razmišljajući o tome, posmatrao sam fotografije u katalozima i zamislio da izmešam nagrađene fotografije iz raznih godina ne bih li primetio razliku. Došao do zaključka da vremenski sled u ovom nizu, a ni estetsku promenu, ne mogu da uočim. Jedino što mogu da primetim je da korak po korak udeo kompjuterske obrade u dokumentarnoj fotografiji raste, što tumačim tolerantnijim kriterijumima žirija prema toj pojavi kako godine odmiču. O valjanosti toga, nekom drugom prilikom. Na primer, na vrlo sličan način se prilazi dokumentarnoj ili portretnoj fotografiji danas i pre deset godina, osim u par ženskih fotografskih rukopisa, koji najviše ostavljaju po strani klasičnu LIFE fotografiju i idu u smeru nadrealnog.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Takav jedan eksperiment je doveo do zaključka da autori koji dostignu određeni kreativni umetnički nivo, samodovoljni i uljuljkani, ne preduzimaju borbu sa medijem i ne istražuju ga, već ostaju kod svog stila, večno zaključani. Zato nam se i dešava da još uvek dobre fotografije iz osamdesetih i devedesetih budu nagrađene, iako smo ih dosta puta videli izložene. Kvalitet ne sporim, ali metodu, udeo u razvoju fotografije, praćenje nove estetike, vizuelno istraživanje, sporim.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Treće i poslednje pitanje, koje se postavlja, je da li virtuelizacija svega postojećeg utiče na izložbu „Na tragu svetlosti“? Moje mišljenje je da pogotovo fejsbuk i ostale društvene mreže utiču negativno. Kako je način izlaganja na izložbama za fotografe skup, ako su dosledni sebi, oni već na početku odustaju i traže lakše puteve. Individualna, automarketing objava na fejsbuku donosi autoru progresivno lajkove, uljuljkuje njega samog, ali sa druge strane guši i obeshrabruje kreativnost mladih fotografa koji žele da istražuju svoj senzibilitet kroz fotografiju. Lažno ih usmerava u jednom jedinom pravcu koji donosi slavu. Međutim, malo je voljnih koji znaju i hoće da ih obuče i upute kako da njihove teme predstave na najbolji način. Zato jedan deo njih, koji se odluči za izlaganje, idu u smeru imitiranja starijih kolega, ili sličnih fotografa sa interneta, gubeći originalnost po cenu prijema fotografija na FIAP salonima. Drugi deo mladih se potpuno posvećuje samostalnim izložbama, koje onda nemaju kvalitet, jer fotografije ne nose ni zanat ni iskustvo i nisu prošle nikakve kritike i sudove, osim virtuelnih lajkova društvenih mreža ili drugarskih komentara „vrh brate“, super i sl.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Možda je neko očekivao da ću nešto reći o pojedinačnim fotografijama na ovogodišnjoj postavci. Teško je to uraditi sa nekoliko reči, a da se ne ostane u ravni deskripcije fotografije, uz obavezno smeštanje u neku fioku kojoj pripada, što je očigledno i većini posetilaca ove izložbe. Za estetski i istorijski kontekst prikazanog treba više reči, pogotovo ako želimo da istaknemo i otkrijemo posebnost pojedinih fotografija, ali i zbirnu sličnost po motivu, estetskom pristupu, dokumentarnom značaju, sociološkom kontekstu ili semantičkom i semiotičkom značenju pojedinih fotografija.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Ubeđen sam da bi na taj način trebalo da radi žiri, koji je te fotografije izabrao za najbolje, ili bar za nagrađene fotografije na domaćim salonima. Kada bi pored svake fotografije stajalo i usaglašeno mišljenje žirija, to bi uticalo edukativno i marketinški, i otklonilo sve nedoumice oko izbora fotografija za nagrade, pa i opravdalo novac koji autori odvajaju za kotizaciju. Na organizatoru je da to dodatno angažovanje i finansijski podrži. Ovakvo ulaganje bi se dugoročno vratilo kroz povećano interesovanje za učešće na salonima, a posredno bi se odrazio i na kvalitet izložbe „Na tragu svetlosti“. Tako bi i svesni i nesvesni uticaj društvenih mreža na odluke bio marginalizovan, jer pisana reč kritike ostavlja duboki trag i uticaj, dopunjujući vizuelno.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Veliki doprinos izložbe „Na tragu svetlosti“ je i taj što će radovi koji su izloženi, ostati u arhivi Foto saveza Srbije kao trajan dokument o fotografskoj aktivnosti i dometima članova foto-saveza. Kako je u digitalno doba sve nestalno i veoma kratko traje, tradicionalan način čuvanja fotogarfija na papiru garantuje da ćemo u budućnosti imati potpuniji uvid na fotografsku sadašnjost. Vremenska distanca će tada odvojiti svaku subjektivnost od fotografije, pa će se onda pokazati i stvarni dometi današnje fotogafije u Srbiji.

0 1851

Sinoć je fotograf Božidar Vitas KMF FSS, AFIAP gostovao u FKV, i u atmosferi punoj pozitivnih vibracija oduševio prisutne prijatnošću i druželjubivošću. Pored prikazanih fotografija čuli smo interesantne priče o pojedinim ljudima sa fotografija, koje se pripremaju za Vitasovu knjigu, i poeziju koju su pesnici pisali o Boži. Na inicijativu predsednika FKV na kraju je ordržana najkraća izložba fotografija na svetu, koja bi mogla biti za Ginisa, jer je otvaranje, trajanje i zatvaranje trajalo celih 38 sekundi, taman toliko da je fotografi ovekoveče i fotografijama dokažu njeno postojanje. Svi prisutni su bili učesnici ovog umetničkog performansa-izložbe fotografija Božidara Vitasa. Zatim je druženje nastavljeno uz irski viski koji je domaćinima Fotografskom klubu Vojvodina doneo na poklon naš gost.

Fotografije: Tomka Vitas i Ratko Nedović
Tekst: Milovan Ulićević

0 3365

Predstaviti čoveka bogatog životnog iskustva, maksimalno angažovanog na fotografskom, ali i mnogim drugim poljima – književnom, sportskom, izdavačkom, organizacionom, izlagačkom, i da ne nabrajamo više, nije ni malo lako. Jedan od takvih je Božidar Vitas koji se više od pedeset godina druži sa fotografijom ali ne samo sa njoj već i sa umetnošču generalno bilo ona likovna, pesnička, grafička i li neka druga. Zato će Fotografski klub „Vojvodina“ u utorak 13. oktobra 2015. od 20h predstaviti pre svega fotografsku stranu Božidara Vitasa KMF FSS, AFIAP, a onda i neke druge aspekte koji su se odrazili na njegov umetnički rad.
0075 Nebeska carolija
Dugo mi je vremena bilo potrebno da izaberem bitne biografske detalje za ovu priliku, jer su oni isprepleteni u toku celog dosadašnjeg života Vitasovog, i kada ih je mnogo, jer se Boža maksimalno angažovao u mnogim aktivnostima, ali je i nesebično inspirisao druge, i pomogao im da zavole sve ono što je i on voleo.
0006 Pecenje rakije 1958
„Fotografija se doživljava, a ne snima!“ kaže Vitas. Tim rečima on je izrazio suštinu pedesetogodišnjeg nastojanja da ugradi najbolji deo sebe u na svetlo osetljivi senzor svoga aparata i tako nesvesno dosegne neslućene visine na polju bavljenja fotografijom – piše Miroslav Predojević MF FSS u prikazu jedne od Vitasovih izložbi i dalje nastavlja ...“ Njegova vrsta fotografije je umeće pronađenog doživljaja kao izraz onog kako čovek oseća život u njegovoj punoći, a ne organizacija i manipulacija. Fotografija za koju se on opredelio izuzetno je važno, a i teško je održati visok nivo poštovanja svojih osećanja, da se ostane ono što čovek jeste, da se izbegne privlačna zamka „umetničke“ forme. Vitas je jedan od retkih koji istrajava na ovom nimalo jednostavnom i lagodnom putu“
0143 Boje u polju
Taj visok nivo „poštovanja svojih osećaja“ je ono kako sam ga i ja doživeo pri prvom susretu i kako je u tome istrajavao i polako sagorevao kao sveća osvetljavajuči trenutke i prostor delovanja drugima.
Poštovanje srpske kulture i tardicije je vidljivo u fotografskom radu Božidara Vitasa, i on ne pravi kompromise u tome, i dokumentarnošću svojih fotografija smešta ih u njemu dobro znanu hijerarhiju večnosti zabeleženog trenutka, bez obzira da li fotografiše najobičniji nadgrobni spomenik bezimenog, ili pak monumentalni hram srpske duhovnosti kakav je Hilandar. Ništa se tu ne radi skriveno od duhovnog miljea, već je uvek propraćeno blagoslovom duhovnih velikodostojnika. Sva ta nastojanja deluju kao ispunjenje sebi postavljenog zaveta.
0088 Pred vratima vecnosti manastir Krusedol 16 jul 2010
Božidar Vitas često govori za sebe da nije fotograf, već svetlopisac. U tome možemo prepoznati njegovo poštovanje svake reči koja je nepravedno zanemarena, a svojstvena je jeziku koji mu je maternji. Time želi da nam skrene pažnju, i da nas poduči, uputi, akcentuje, a to isto radi svojim fotografijama.
0022 Na Mokroj gori silueta
Dobar organizator i animator drugih daje veliki doprinos svim organizacijama gde je po nekom od svojih interesovanja pripadao, pre svih Udruženju umetnika Železnice Srbije čiji je predsednik, i Foto savezu Srbije, gde je u prošlom mandatu obavljao funkciju predsednika Skupštine FSS, a sada je izabrani predsednik Nadzornog odbora.
Skroman, dobroćudan, nestašan i radoznao, neopterećen nekakvim trendovima u fotografiji, ne razmišlja o kritici i od nje ne strepi, a za učinjeno nikome se ne pravda. Veruje svojim svetlopisima koje rado izlaže i koji ga predstavljaju upravo onakvog kakav je – prirodan, bez doterivanja i šminkanja.
0042  Blizanci
Tragajući za sopstvenim smislom, za suštinom postojanja unutar životnog vrtloga, Božidar Vitas je napravio kaleidoskop sopstvenog odraza opredmećujući svetlopisima svoje impresije radi davanja svima drugima. Kako piše Nestorović, za Božu možemo reći da kad kazuje, „slušaocu se čini da romori plaha đurđevdanska kiša. I uvijek ni riječ manje niti riječ više. Po mjeri“.

Pozivamo sve ljubitelje fotografije da dođu do Fotografskog kluba Vojvodina, (Novi Sad, Bulevar oslobođenja 22) u utorak i uživaju u razgovoru sa autorom i njegovim fotografijama, i pitanjima podstaknu našeg gosta, svetlopisca Božidara Vitasa, na priču o svom radu i fotografijama što više.

BIOGRAFIJA:
BOŽIDAR VITAS

foto Zeljko Skrbic 30 nov 2004
Rođen 26. novembra 1939. godine u Beogradu, na Dorćolu, gde i sada živi. Svetlopisanjem se bavi od 1957. godine. Samostalno izlagao 117 puta (75 izložbi svetlopisa, 15 projekcija dijapozitiva u boji i 27 projekcije svetlopisa) širom Srbije. Dva puta samostalno izlagao u Solunu, jednom u japanskom gradu Tađimiju, šest puta u Frankfurtu na Majni, dva puta u Doboju i jednom u Trebinju i Višegradu (Republika Srpska), jednom u Travniku (BiH). Učesnik je 254 kolektivne izložbe i likovnie manifestacije u zemlji i inostranstvu, kao i 56 saborovanja (kolonija) likovnih umetnika. Potpisnik je svetlopisa u mnogim katalozima likovnih umetnika i saborovanja umetnika. Fotografije, priče i prikaze objavljuje na internet stranicama Foto saveza Srbije, Udruženja likovnih umetnika „Sergej Jovanović“ iz Beograda, u informativnom listu železničara Srbije „Pruga“ i časopisu „Srpska reč“ koji izlazi u Frankfurtu na Majni.
Priredio i objavio: fotomonografiju o rukometu Oko rukometa, (2005); fotomonografiju motiva vezanih za železnicu Duž pruge, (2006); prvu zbirku poezije železničara Srbije Dok vozovi prolaze, (2007). ilustrovanu svojim svetlopisima; monografiju Udruženja umetnika Železnica Srbije Ars longa vita brevis, ilustrovanu svojim svetlopisima (2012); izložbene kataloge uz ISBN i CIP broj Narodne biblioteke Srbije: Fotografije (2007); Svetlopisi – Srcem i dušom uz narod Japana, (2011); Sa verom u Svetosavlje, (2012); Putevi i raskršća – 17 vekova Milanskog edikta (313 – 2013) uz blagoslov njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja (2013); Svetlopisani članovi ULU „ Sergej Jovanović“, Beograd (2013.); 900 godina od rođenja Stefana Nemanje, uz blagoslov njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja (2014); izložbene kataloge: Vera, ljubav i nada, uz blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskoh Pavla (1994); Tihovanje u Hilandaru – 800 godina manastira (1998); Priča o selu,(2006.);„ Milosrdni anđeo – Da se ne zaboravi (2009) sećanje na bombardovanje Beograda; Uz sliku je sve lepše – Božidar i prijatelji, (2008); Krajolik, izložba slika i svetlopisa četiri autora, (2009); Duhovni horizonti (2010),;elektronsku brošuru (CD) katalog multimedijalne manifestacije Ivi Andriću u čast – povodom 50 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost, (2011); elektronsku brošuru (CD) katalog međunarodne multimedijalne manifestacije Sećanje na Steriju – sabor literarnog stvaralaštva (2013) i druge; elektronsku brošuru (CD) katalog manifestacije Sećanje na Njegoša – sabor pesničkog stvaralaštva (2013). Priredio je brošuru – katalog 19. likovne kolonije „Perilipac 2013“ na 22 strane formata 21 h 21 centimetar sa 63 svetlopisa; u izdanju HELICON PUBLISHING, Pančevo, brošuru DUHOVNI HORIZONTI sa reprodukcijom 54 svetlopisa u crno beloj tehnici i sa prikazima devetorice istaknutih umetnika (2015).
Bozidar Vitas  21 maj 2010
Organizovao je i vodio 23 književna susreta od kojih izdvaja: Manifestacija posvećena 200 toj godišnjici od dolaska Dositeja Obradovića u Srbiju, (2007); manifestacija Ivi Andriću u čast povodom 50 godina od dodele Nobelove nagrade. (2011); „ Sećanje na Steriju – sabor literarnoh stvaralaštva“ (2013) i Sećanje na Njegoša – sabor pesničkog stvaralaštva (2013). Organizovao je šest koncerta kamerne muzike u izvođenu gudačkog sastava „Romantika“.
Organizovao je i priredio više od 80 kolektivnih izložbi slika, fotografija i vajarskih radova kao i više desetina samostalnih izložbi drugih autora. Organizovao je i vodio 10 saborovanja (kolonija) likovnih umetnika.
Više desetina puta prigodnim govorima otvarao je samostalne izložbe slikara, vajara i
fotografa.
Više puta, kao član raznih komisija za odabir i dodelu nagrada na izložbama fotografija, pa i međunarodnog ranga, imao je priliku da se upozna sa stvaralačkom aktivnšću umetnika fotografije sa svih kontinenata.
Na dosadašnjim izložbama prikazao je javnosti više od 3000 različitih fotografija i oko 1300 različitih dijapozitiva u boji. U muzejskim, galerijskim i privatnimkolekcijama u zemlji i inostranstvu ima više od 250 radova.
Dobitnik je pedesetdve nagrade i priznanja iz oblasti fotografije od kojih 25 međunarodnog ranga. Dobitnik je četiri priznanja FIAP. (Međunarodna organizacija umetničkih fotografa – Fédération Internationale de l’Art Photographique – 2003. godine). Dobitnik je Nagrade za životno delo (2014.) koje dodeljuje Udruženje umetnika Železnica Srbije za vrhunski doprinos razvoju i ugledu Udruženja umetnika Železnica Srbije, ukupne stvaralačke aktivnosti i širenju kulture u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru. Član je i jedan od osnivača Udruženja umetnika Železnica Srbije (1998). Član je udruženja novinara Srbije (1995); Međunarodnog udruženja novinara (2008); Foto saveza Srbije (1995); FIAP – Međunarodnog udruženja fotografa (Fédération Internationale de l’Art Photographique) (2008);
Izborni je predsednik Nadzornog odbora Foto saveza Srbije sa mandatom do juna 2019. godine. Izborni je predsednik Udruženja umetnika Železnica Srbije od aprila 2004. sa mandatom do maja 2016. godine. Više godina unazad, zaredom, nalazio se na listi 10 najuspešnijih fotografa Foto saveza Srbije. Na listi pet najuspešnijih izlagača Udruženja umetnika Železnica Srbije od 2005. (od ustanovljavanja liste) do 2014. godine nalazi se na prvom mestu.
Fotografijom se bavi iz ljubavi prema toj umetnostii i radi druženja sa ljudima
U Foto savezu Srbije nosilac je umetničkog zvanja Kandidat majstor fotografije, (2005). Na svetskoj fotografskoj umetničkoj sceni nosilac je zvanja Umetnik fotografije –AFIAP koje dodeljuje Međunarodna federacija umetničkih fotografa (Fédération Internationale de l’Art Photographique) (2009).

Kontakt:
Božidar Vitas
11000 Beograd,
Strahinjića Bana 28
Tel: 011 2621642
Mob: 064 8452494

.
Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Božidar Vitas
(osim portreta Božidara Vitasa koje su autora Željka Škrbića)