Sretan vam Svetski dan fotografije

Sretan vam Svetski dan fotografije

0 4373

Sretan vam fotografi Svetski dan fotografije! Na današnji dan, 19. avgusta, se širom sveta slavi pronalazak fotografije. U januaru 1839. Louis-Jacques-Mandé Daguerre (Luj Dager), francuski umetnik i hemičar, je pred francuskom Akademijom nauka predstavio svoj izum – dagerotipiju. Nekoliko meseci kasnije, 19 avgusta 1839, francuska vlada je proglasila patent ‘Libérez au monde’ (fr. Slobodan za svijet).

U 17. veku profesor Johann Heinrich Schulze (Johan Hajnrih Šulce) je mešanjem azotne kiseline, srebra i krede dobio prvu fotoosetljivu smešu. Davno pronađena „camera obscura“ u to vreme postaje prenosna kutija i osnova budućeg fotoaparata. Međutim sve do 19. veka, fotosetljive smeše nisu mogle trajno sačuvati zabeleženu sliku.

joseph-nicephore-niepce
Joseph Nicéphore Niépce

Francuski naučnik Joseph Nicéphore Niépce  (Žozef Nisifor Nieps) je kombinovao fotoosetljivu ploču i cameru obscuru tako da je 1826. godine napravio prvu fotografiju.

Prva fotografija – Pogled kroz prozor u La Grasu
Prva fotografija – Pogled kroz prozor u La Grasu

Za nastajanje prve fotografije bila je potrebna ekspozicija u trajanju od 8 sati zbog vrlo slabe fotoosjetljivosti ploče. Sam proces nastanka prve fotografije Niépce je nazvao postupak izrade „heliografijom“ što bi u slobodnom prevodu značilo “crtanje suncem”. (Prva istorijski priznata kovanica Fotografija , zapisana je u beležnici Džona Heršela (John Herschel), sa datumom 4. februar 1839. godine.) Niépce je krenuo u partnerstvo sa slikarom Jacquesom Daguerreom. Zajedno su nastavili istraživanje sve do Niépceove smrti 1833.godine.

Louis-Jacques-Mandé Daguerre
Louis-Jacques-Mandé Daguerre

Daguerre je nastavio rad na izumu, i usavršio postupak, toliko da je napravio trajnu fotografiju. Postupak je nazvan dagerotipija. Francuska ga je vlada otkupila i nagradila Daguerrea doživotnom penzijom. Daguerre je poznat i po tome što je snimio prvu fotografiju na kojoj se vidi osoba. Fotografija se zove „Boulevard du Temple“, a snimljena je krajem 1838 ili početkom 1839. godine.

Boulevar du Temple
Boulevar du Temple – prva fotografija koja prikazuje čoveka (u donjem levom uglu)

Istovremeno s izumom dagerotipije, Englez William Henry Fox Talbot (Vilijem Henri Foks Talbot) je izumio postupak nazvan kalotipija (kasnije promenjen naziv u talbotipija). Zajedno, izum dagerotipije i kalotipije označavaju 1839. kao godinu u kojoj se slavi fotografija.

Specifičnost kalotipije je bila u tome što je pri snimanju nastajao negativ iz kojeg se moglo izraditi više fotografija. Negativ je imao osetljivi sloj srebro-hlorida. Zbog sličnosti tehnologije s današnjim fotografskim filmom, Talbotov izum možemo smatrati pretečom filma. Nažalost, on je svoj izum patentirao što je ograničilo razvoj i popularnost fotogarfskog postupka. Posle toga je život proveo vodeći sudske parnice u kojima je pokušavao zaštititi svoj patent i zabraniti ostalima da ga koriste, da bi na kraju razočaran, potpuno odustao od fotografije.

Originalna talbotipija iz 1856 u vlasništvu Alekse Trbovića MF FSS
Originalna kalotipija Henry Foks Talbota iz 1856 u vlasništvu Alekse Trbovića MF FSS, potvrda su da i u Srbiji ima značajnih svetskih kolekcionarski vrednih fotografija (snimljeno preko zaštitne folije)

Kalotipiju je usavršio George Eastman (Džordž Istman), osnivač Kodaka, koji je napravio fotoosetljivi sloj u obliku suvog gela, omogućivši da se fotoosetljivi sloj nanese na papir ili na film. Posle njegovog izuma – prvog fotografskog filma – više nije bilo potrebe za fotografskim pločama pa foto oprema postaje znatno kompaktnija i lakša. Time je postavio čvrste temelje današnje tehnologije analognih fotoaparata koji koriste film. Godine 1888. je izašla kamera Eastmanove tvrtke Kodak, pod sloganom „Vi pritisnite dugme, mi radimo ostalo“. Nazvao ga je Kodak Brownie.

You_press_the_button,_we_do_the_rest_(Kodak)
Vi pritisnite dugme, mi radimo ostalo

Zato danas svima fotografima želimo sretan Svetski dan fotografije i dobro svetlo, i da na današnji dan sa fotoaparatima izađete na ulice, i napravite svoju životnu fotografiju po kojoj  će vaš fotografski rad prepoznati.

SIMILAR ARTICLES

0 568

0 1704