Pit Tarner – Manđioničar za boje
Neko će prvo videti oblike, a neko prvo boje, ali teško da se može naći neko u istoriji fotografije za čije se ime i stil vezuje boja, kao što se vezuje za Pita Tarnera (Pete Turner). On je radio bojene kompozicije u fotografiji pre ere računara, i pionir je u kolor fotografiji. U doba šezdesetih kada se fotografija u boji smatrala ekskluzivnom, Pit Tarner je započeo da eksperimentiše sa fotografijom u boji.

Rođen je 1934. u New York-u, i još kao dečak je ispoljavao strast prema bojama. Imao je samo jedanaest godina kada je po prvi put dobio fotoaparat. Ta strast ga je dovela do istraživanja boje u fotografiji koje radi i danas, a donela mu je brojne nagrade koje je dobio od raznih udruženja kako fotografskih tako i udruženja grafičara.

Pit je uvijek želeo da bude fotograf, studirao je na Rochester Institute of Technology, i završio ga 1956. Studirao je umetnost, i bio je pod uticajem slikara René Magritta i Yves Tanguy, dva umetnika dvadesetog veka koji su bili deo grupe nadrealista u Europi
Kasnije je dosegnuo svoje vizije spajajući tehnički proces dobijanja fotografije sa svojim osećajem za boje. Učeći od samog početka da manipuliše sa nijansama i zasićenošću boja, Pit Tarner je stvorio fotografije koje do tada nisu bile viđene.

Obeležje stila Pit Tarnera, je fotografija izgrađena zasićenom bojom i sa naglašenom grafikom. Ali kada duže gledamo fotografije shvatamo, da iako je legendaran po svom majstorstvu, tu se događa mnogo više od odnosa boja. Postoji i tema i priča. A ima i misterije.

Koliko puta vas on vodi ka beskonačnoj tački horizonta i postavlja pitanje, šta je izvan nje? Ili ova ulazna vrata idu …. a gde? Ti prozorski okviri gledaju na …. na šta? Tako vas Pit Tarner uči da doživite i vidite stvari na potpuno novi način, kada ih vidite na njegovim fotografijama

Jedna od njegovih najpoznatijih fotografija pod nazivom „Žirafa” je primer njegove sposobnosti u tehničkom procesu dobijanja fotografije. Ta fotografija je nastala 1964 g. kada je kompanija Esso tražila od njega da uradi kolekciju fotografija koja prikazuje njihovu angažovanost na afričkom kontinentu.
Fotografija žirafe u galopu sa nogama savijenim ispod tela bila je preeksponirana. U želji da spase tu fotografiju Pit Tarner je kopirao negativ dodajući purpurni (magenta) i žuti (yellow) filter da bi povratio boje. Rezultat je bio fantastičan, fotografija sa nazivom „Žirafa” je promenila svet fotografije u boji. To je dovelo do toga da je on sam počeo da tretira boje u fotografiji kao grafički element.


Vi zaključite da ne izmišlja stvari. I u pravu ste, on to ne radi. Kaže da ne zna kako, ali shvatanje može trajati predugo i trošiti previše energije. Suština je slediti svoje instinkte, a to je ono što on uvek radi.


I onda, baš kad nakon svega mislite, da znate ko je Pit Tarner, da izvlači iste karte na različite načine, on dolazi s potpuno novim idejama.

Voleo je da se ponovo vrati na lokacije gde je prethodno bio, tražeći nove inspiracije, a omiljen mu je kontinent Afrika, na kom voli da fotografiše i dalje.

Poznata je njegova kolekcija fotografija sa Islanda, koju je uradio 1973 godine posle erupcije vulkana u mestu Heimeay. Nakon dvadeset godina, tačnije 1996., ponovo se vraća u isto mesto praveći uporedne fotografije istih lokacija i istih kuća samo sada obnovljenih.

U svojoj karijeri, Pete je sve radio: reklamne kampanje, uredničke ilustracije, foto eseje, omote albuma, sportske događaje i slavne osobe. Njegov je rad u privatnim zbirkama, muzejima i galerijama Pariza, Njujorka, Tokija, a pojavljuje se u svim većim foto časopisima. Njegove fotografije su našle mesto i na nekim najboljim muzičkim albumima u poslednjih pedeset godina :„Žirafaˮ album (Antonio Carlos Jobim „Wave“); „Gepardˮ na albumu (Hubert Laws „The Rite Of Springˮ – Laws-ovi svi albumi su imali omot sa nekom od najnovijih Tarnerovih fotografija), ili „Put zvukaˮ, album Wes Montgomery-a. Jedna od fotografija se našla i na omotu albuma Canned Funk, muzičara Joe Farrell iz 1975 godine. Fotografija lažnog oka u konzervi sa breskvama.

Tokom svoje karijere, boja je bila konstantna. „Boja je ono što me privlači na sceniˮ, kaže on, „ali tu mora biti više od boje tu mora biti sadržaja. Ali sadržaj je često teško pronaći kada radite s jakim grafičkim bojama i naglašenim dizajnom, tako da imate tendenciju da se oslanjate na boju. Neki fotografi će vam reći, ako si u nevolji, idi na boju, što znači ako ne možete pronaći sadržaj, neka boja nosi teret. Ali kad dođete do određenog nivoa, vi se ponovo vratite sadržaju.ˮ


Kao i na fotografijama koje vidite ovde, snimljene u Westin Regina Resort Los Cabos u Baja California. Naselje je delo arhitekta Javiera Sordo Madaleno, a za Petea, njeni oblici i boje su neodoljivi. „Morao sam otići tamo i fotografisati,“ kaže on, „ali za razliku od svog uobičajenog pristupa, ovaj put fotografija je isključivo za zabavu. „Upravo sam šetao okolo i nisam razmišljao o tome ozbiljno ili o simetrijama. To je bila boja i oblik i njihov vlastiti utisak.“
I tada, nastaju nove ideje za fotografisanje: Pit Tarner se jednostavno druži s bojama i oblicima.

„Boja, može biti teška za kontrolu. To vas može odvesti mnogim stranputicama, i to može poremetiti harmoniju, jer će vaše oči biti zalepljene za boju kao magnet, a to nije dobro za kompoziciju.ˮ Tako će on često odbaciti scene koje ne deluju kao sklad, iako boja može biti briljantana. „Ponekad mi se čini sve više i više da imam fotografiju. Zatim se zaustavim i shvatim da je kompozicija neodrživa.ˮ



Kad fotografiše, Pete zna kada je fotografija završena. „Znam puno fotografa koji imaju problema da odrede kada su obradili dovoljno neku temu ili scenu, ali ja imam dobar osjećaj za to. Znam kad sam ga dobio, i čime god da radim filmom ili digitalno, ja prestajem fotografisati, i to je to. Ne osvrćem se, ili ne mislim da sam trebao napraviti više fotografija. Imam poverenja u svoje sposobnosti i opremu, i idem na sledeću fotografiju. Mislim, da se to može reći, da znam kada sam zadovoljio svoju znatiželju ˮ


I da zaključim, baš kad mislite da ste ga dobro shvatili, Pit Tarner vas iznenadi.
Pit Tarner danas živi i radi u Njujorku i dalje nastavljajući da radi na projektima.
Fotografije pripremili i tekst napisali:
Aleksandar Marjanović i Milovan Ulićević