Na krilima fotografskih velikana
Kada se zanimate za neku oblast ljudskog stvaralaštva potrebno je da proučite delo onih velikana koji su pre vas stvarali i istraživali, i koji su postigli visoke domete u toj oblasti. Tako je i sa fotografijom. Ne možemo sve znati i ne možemo iznova pronalaziti put koji su drugi pre nas utabali, već njime moramo brzo ići dalje i otkrivati nove mogućnosti umetnosti kojoj posvećujemo mnogo stvaralačkog vremena. Zato je potrebno izučavati istoriju fotografije, kako bi kasnije mogli bolje da sagledamo naše domete, i kako nas u neznanju ne bi ponela samodovoljnost i sopstveni ego.
Najbolji način za to su knjige istorije fotografije koje taj put ubrzavaju, a štede vreme koje bi utrošili u istraživanje. A da li bi kao početnici znali sumirati i sagledati zajedničke polazne tačke, stil i suštinu umetnosti datog vremena to je pitanje. Verovatno posle dugog niza godina upornog izučavanja ni to ne bi bilo nedostižno. Zato je zadatak istoričara umetnosti da to umesto nas uradi i na jedan analitičan, lako saglediv način i predstavi.
Takav jedan zadatak je verovatno postavila i Jelena Matić kada je pisala „Kratku istoriju fotografije“, knjigu koja je dugo nedostajala na srpskom jeziku. U osvrtu na Matićkinu knjigu prof. dr Milanka Todić je napisala:
„Knjiga Kratka istorija fotografije autorke mr Jelene Matić predstavlja sažeti uvid u razvoj jednog od naznačajnijih masovnih medija današnjice. Nastala je kao plod višegodišnjeg autorkinog sistematskog bavljenja istorijom fotografije i brojnih izložbi arhivske i savremene fotografije koje je potpisala kao kustos.
Kratka istorija fotografije je lako čitljiva, mada ima obilje informacija. Pisana je na zanimljiv način i sa velikim brojem znalački odabranih ilustracija koje vizuelno obogaćuju tekstualnu naraciju. Knjiga nema pretenziju da bude iscrpan istraživački već, pre svega, edukativni rad u polju istorije i teorije fotografije.“
Bilo je do sada izučavanja srpske fotografske istoriografije od strane Gorana Malića zatim svetske (Goran Malić Fotografija 19 veka), zatim vojvođanske fotografije iz pera Borivoja Mirosavljevića (Antologija vojvođanske fotografije), ali istorije svetske fotografije, kao celine u jednoj knjizi, u nekom popularnom kratkom izdanju prilagođenom i internet generacijama nije odavno bilo na policama knjižara i galerija. Poslednji takav izdavački poduhvat koji pamtim je prevod knjige Helmuta i Alison Gernshajm „Sažeta istorija fotografije“ iz 1973. godine. Za prevode kapitalnih istorija fotografije od svetski poznatih istoričara umetnosti kao što je Bomon Njuhol(Beaumont Newhall), Mišel Frizo (Michel Frizot), nikada nije bilo novca, a možda ni izdavačke moći, zbog velike cene kvalitetne štampe i nedovoljno velikog tiraža, koji bi isplatio prevod takve knjige.
Zato cenimo ovakve poduhvate i mi u Fotografskom klubu Vojvodina, pa smo povodom izdavanja „Kratke istorije fotografije“ pozvali u goste autorku knjige Jelenu Matić iz Beograda. Ona će 3. oktobra 2017. godine u 20 časova održati predavanje na temu svetske istorije fotografije sa povlačenjem paralela sa srpskom fotografijom. Predavanje je slobodno za sve zainteresovane ljubitelje fotografske umetnosti i održava se u klubu na adresi Bulevar oslobođenja 22 Novi Sad (vidi mapu u kontaktima na sajtu). Svi zainteresovani će moći da kupe knjigu posle predavanja, a izdavač je galerija Artget Beograd. Verujemo da će mnogi posle predavanja bolje sagledavati svoj fotografski rad, jer je sigurno ono što znaju o fotografiji traži brušenje na ovakav način kroz sagledavanje radova iz istorije fotografije uz njihovu stručnu analizu. Na krilima velikana fotografije uzleti u fotografiju će biti uspešniji, a mišljenje o samima sebi skromnije.
BIOGRAFIJA:
Jelena Matić
Jelena Matić (Beograd, 1977) je diplomirala na Katedri za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, a magistrirala je na grupi za Teoriju umetnosti i medija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Bavi se istorijom i teorijom fotografije, medija i savremene umetnosti. Od 2003. do 2015. godine je radila kao saradnica časopisa Refoto, u kojem je objavljivala tekstove o istoriji fotografije, portfolija fotografa, recenzije knjiga i prikaze izložbi. Tokom 2015. godine bila je umetnički direktor Galerije Artget Kulturnog centra Beograda. Autorka je tekstova o fotografiji za knjige Evropski konteksti umetnosti XX veka u Vojvodini (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2008), Istorija umetnosti XX vek II i III tom (Orion Art, Beograd, 2012 i 2014). Sarađivala je sa mnogobrojnim umetnicima kao kustos i autor tekstova za kataloge izložbi, a tekstovi su joj objavljivani i u drugim stručnim domaćim i stranim časopisima i publikacijama. Članica je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) u statusu samostalnog umetnika.
Tekst: Milovan Ulićević
