Lokacija: Vlasinsko Jezero

Planina: Granada, Vrh: Vrtop 1721m

Datum: 8 Oktobar –  mala grupa od 6 odvažnih fotografa sprema se za put od 450km, krajnja destinacija Vlasinsko Jezero , biser juga Srbije.  Sve potrebne i nepotrebne stvari spakovane, fotoaparati potrpani i sve je spremno za pokret. Uz priče i šale, vreme brzo prolazi  i nakon nekoliko sati putovanja dokopali smo se naše destinacije. Nadmorska visina 1230m, temperatura u minusu, grejanje uz domaću rakiju staru 15-tak godina bila je neizbežna stvar.

Datum: 9 Oktobar – 05:30h, temperatura i dalje u minusu, sve zamrzlo, velika magla. Neko se i dalje greje rakijom a neko toplom odećom.  Odlazimo u prvo jutarnje fotkanje. Priroda je izvanredna, čist planinski vazduh i tišina, pravi raj za odmor. Nastaju i prve fotke…

Bez nekog odredjenog plana nastavljamo dalje, odlučujemo da je najbolje da probamo da osvojimo jedan od obližnjih planinskih vrhova. Pronašli smo planinsku stazu i krećemo u nepoznato. Uz put pronalazimo i prve znake imena  vrha planine  i nadmorske visine.

Na nekom trećem kilometru od asfaltiranog puta nailazimo na osamljeno domaćinstvo, razmenjujemo par reči sa domaćinima i nastavljamo dalje ka cilju.

Barem polovina nas nastavlja uspon, dok se druga polovina odlučuje na lakšu varijantu spuštanja niz planinu. Nestrpljivi da što pre stignemo do samog vrha, nas dvojica tvrdoglavih se odvajamo i započinjemo  penjanje van planinskog puta uz strmu planinu, dok iskusniji odlazi lagano već ugaženim planiskim putem.  Samim usponom otvara se polako i predivan pogled na jezero i širu okolinu, neko bi se već zadovoljio i ovim ali ne i mi. Nastavljamo dalje…

Već je treći sat prošao kako se penjemo uz ovu planinčinu, a kraj se jos uvek ne nazire, naišli smo na prepreke. Borova šuma nam je naglo preprečila put i sad smo prinudjeni da tražimo novi. Ko nas je samo naterao da krenemo van onog utabanog puta. Okolo su svuda prisutni tragovi divljači, još nam samo treba neka zverka  da iskoči i da nam ulepša dan. Vazduha je sve manje. Ne leži vraže, pojavile su se i neke čudne bube.

Srećom nakon nekih stotinjak metara nailazimo na onaj put koji smo napustili još u podnožju planine. Tako je lepo hodati već utvrđenim putem, a i sami vrh se već vidi i izgleda dosta bliže.

Ušli smo skoro u četvrti sat pešačenja, neko se već  popeo na sam vrh, a neko i zalegao usput.  Ubrzo smo se svi okupili i ovekovečili taj trenutak, osvajanje Granade i samog vrha Vrtopa.  Na kraju za ovaj pogled sa samog vrha je vredelo pomučiti se i dobro preznojiti.  Usledila je kraća pauza, fotografisanje predela i put pod noge, repriza , ali ovoga puta srećom niz planinu, moram da naglasim planinskim putem.

Lepo proveden dan, u druženju i fotkanju.

Datum: 10 Oktobar –  05:00 još uvek je mrak, napolju se neki oblaci navukli, neki odoše u fotkanje, od bolova sa one planine od juče vratih se u krevet.

10:00 vreme je za pakovanje, vikend je pri kraju i samim tim naš mali foto izlet se uskoro završava.   Ostavljamo polako planinu za nama, al ne bi bili mi fotografi da ne nadoknadimo sve one potrošene kalorije u prethodnom danu. Pravac Niš na niskokaloričan ručak od  raznog roštilj mesa na kraju začinjen dijetalnim palačinkama. Svi zadovoljni.

I šta reći na kraju, isplati se otići ponekad na neki izlet ako ne zbog fotkanja onda zbog dobre hrane.

To bi bilo sve za sada, do sledeceg druženja…