FKV PUTA DVA I DRUŽENJE NA MEDVEDNIKU
Fotografski klub „Vojvodina“ (FKV) je dva dana drugog i trećeg aprila bio u gostima prijateljskom Foto klubu „Valjevo“ (FKV). Fotografi iz Valjeva su se potrudili da nam boravak bude prijatan i da dođemo do izuzetnih motiva za fotografisanje. Obilazili smo lokalitete akumulacije „Rovni“, etno selo Bebića Luka, manastir Pustinja, gde su nas monahinje po starom običaju dočekale medom, rakijom i kafom, a zatim i planinu Medvednik gde smo u domu odseli i prespavali u Lovačkom domu. Zajednički ručak članova oba kluba je bila dobra prilika da probamo kako se slažu rakije valjevskog kraja, sa užičkim specijalitetim koje pripremila Slađa, i vojvođanskom štrudlom iz kuhinje Snežaninih kulinarskih recepata.
Sve je počelo inicijativom Željke Gavrilović i Jana Valoa (nije bio zbog obaveza) a onda su se pridružili inicijativi Milan, Vesna i Predrag iz Valjeva, Snežana, Slađana, Dušanka, Darko, Steva i Milovan i foto-izlet valjevskim planinama je mogao da počne. Na svakom je koraku nas dočekivalo gostoprimstvo, kako samo narod toga kraja ume. Odlazili smo puna srca, sa molbom domaćina da im kažemo gde fotografije objavljujemo, da bi ih pogledali i oni. Eto, ta moderna vremena, ne šalju se više fotografije ni u krajeve daleko od gradske vreve.
Srpska Toskana, na šta nas podseća svojom valovitošću brežuljaka i smenom pašnjaka i šume valjevski kraj, uz umereno sunce koje nas je pratilo, je pravi raj za šetnju i fotografisanje. Društvo iz Foto kluba Valjevo se potrudilo da nam pokaže što više. Posebno smo bili impresionirani manastirom „Pustinja“. Deluje kao jedan otrgnut komad raja, koji je onda smešten kao oaza u jednu zabit, na obali reke Jablanice, daleko od svakog tuđinca koji ne zna da poštuje duhovnost naroda.
Domaćinski gulaš i pečena slanina majstora kuvanja Svetozara iz doma, širili su omamljujući miris pa često nismo imali mere u prejedanju. Zato su nam noge otežale drugi dan, nešto od fotoopreme koju smo nosili sa sobom, a ponešto i od obilate hrane. Srećom taj kraj obiluje prirodnim izvorima pa se žeđ lako gasila.
Nikako nam se nije odvajalo od prelepih pejsaža, pa smo do kasnog sumraka hvatali „još samo jedan kadar“ koji se već pri sledećem susretu sa pastirom i ovcama pretvorio u celu seriju. Cvetne livade bile su pravo mesto za opuštanje i odmor. Prosto se nismo mogli načuditi zašto sela izumiru i mladi ljudi odlaze u grad da udišu smog i hrane se hamburgerima.
Druženje je tek početak, i svakako ga treba još više omasoviti, sa još fotografa iz oba kluba i organizovati večernje druženje, gde bi se prikazivale projekcije radova članova oba kluba. Ovo je lep početak jedne dobre saradnje.
Tekst: El commandante :)
Fotografije: FKV članovi
Video: Darko Dozet