18. август 2017 - 00:19
Tags Posts tagged with "portret"

portret

Autor -
0 1090

Poštovani ljubitelji fotografije pozivamo vas da se učlanite u Fotografski klub Vojvodina, jedan od najaktivnijih fotografskih klubova u Srbiji. Da bi vaše početno upoznavanje sa kreativnom stranom fotografije bilo što brže, klub organizuje KRATKI POČETNI KURS FOTOGRAFIJE u trajanju od od 8 časova.

Svi oni koji vole fotografiju, i koji se prvi put učlane u FKV do 31. marta 2017. godine, moći će da pohađaju ovaj kurs koji startuje početkom aprila meseca. Kratki početni kurs je namenjen početnicima, a za pohađanje je potrebno da imaju bilo kakav digitani fotoaparat.

Kratki pocetni kurs fotografije FKV

Članarina za prvo učlanjenje u FKV je ista kao i za sve sadašnje članove i iznosi 2500 dinara za godinu dana, a uplaćuje se na tekući račun kluba. Učlanjenjem stičete mogućnost da učestvujete u aktivnostima, predavanjima, radionicama, školi fotografije i mnogim drugim sadržajima kluba. Kroz klub je do sada prošlo više od 100 foto-amatera i profesionalaca, koji su sticali i obogaćivali svoje znanje dok su bili članovi kluba, što je vidljivo i na njihovim fotografijama.

Ovaj kurs je uvod u mnogo sadržajniji kurs fotografije koji organizuje FKV, a na kome se obrađuju napredne fotografske tehnike namenjene onima koji žele da se ozbiljnije bave fotografijom. Više informacija o učlanjenju i programu kursa, možete dobiti, ako se obratite na e-mail: office@fkv.rs.

Autor -
0 1071
Na kraju predavanja fotografija za uspomenu sa Dragišom Radulovićem

Veoma nadahnuto, preciznog sećanja, koje su začujuće sveže delovalo, kao da je autor juče doživeo neke događaje, sa izuzetnom memorijom koja je pamtila i do najsitnije detalje, uz more anegdota sa fotografisanja, i preciznim opisima načina portretisanja pojedinih poznatih umetnika su glavna obeležja gostovanja Dragiše Radulovića MF FSJ u Fotografskom klubu Vojvodina u utorak 13. septembra 2016. godine. Krenulo se pričom o fotografskim počecima, i radu foto kluba „Elektromašinac“ iz Beograda, u kome je pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka započeo izlagačku aktivnost i edukatorski rad Dragiša Radulović. Zatim je sledila galerija portreta poznatih umetnika akademika, profesora i dekana fakulteta likovnih umetnosti, slikara, vajara , pesnika, romanopisaca i dr koji su prikazani na predavanju su glavna tema predavanja. Sve vreme svaku fotografiju je pratila sadržajna priča. Skoro svakog detalja u nastanku fotografije i imena je Dragiša precizno zapamtio, iako je prošlo i više od pedeset godina od pojedinih fotografija

Dragiša Radulović - foto Svetozar-Zare Đipanov
Dragiša Radulović – foto Svetozar-Zare Đipanov
Sa velikom pažnjom je pračeno predavanje Dragiše Radulovića MF FSJ
Sa velikom pažnjom je pračeno predavanje Dragiše Radulovića MF FSJ

Sadržajan dobar i odmeren edukator, koji sve vreme drži pažnju, Dragiša Radulović je skoro tri sata privlačio pričom o portretu pažnju prisutnih, kao kakav magnet. Izvlačenje karakternih osobenosti u običnim situacijama su sami umetnici znali da cene, i često se dešavalo da Radulović dobije priznanje u korišćenju tih portreta u knjigama i katalozima i drugim publikacijama portretisanih. Prikazano je preko 160 portreta, a da se ni jednom nije osetilo zasićenje likovima, jer su fotografije, kao i sami umetnici, obilovale velikim različitostima kako u karakteru, tako i u izabranom momentu snimanja, pozi ili upotrebi ambijenta i prirodnog svetla, koje autor isključivo koristio u portretisanju. Dragiša je često koristio veoma skromnu fotografsku opremu, ali je iz nje izvlačio maksimum u datim vremenskim okolnostima. Na kraju je prikazano tridesetak dokumentarnih fotografija sa otvaranja izložbi tih istih umetnika i njihovih kolega, koje portretisao.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Igor Gudalović

Autor -
0 1145
Zajednička fotografija sa predavačem za uspomenu na predstavljanje Ištvana Viraga u FKV

Za mnoge prisutne u utorak 16.02.2016. godina u Fotografskom klubu Vojvodina predavanje fotografa Ištvana Viraga je bilo vrlo inspirativno za pokretanje misli ka fotografskoj slici. Ištvan Virag je podelio svoje predavanje na četri velike teme, koje su predmet njegovog interesovanja i pokazao prisutnima svoje domete u fotografiji, koje ostvario u poslednje tri godine. Bilo je tu puno nagrađenih fotografija sa mnogih foto-salona kod nas i u svetu, koje su mu i donele titulu najboljeg izlagača Foto saveza Srbije za 2014. godinu. Od četri teme: minijature, ulična fotografija, portret i apstrakcija, najviše oduševljenja je izazvala prva prikazana – minijature, a najviše polemika poslednja – apstrakcije.

Zajednička fotografija sa predavačem za uspomenu na predstavljanje Ištvana Viraga u FKV
Zajednička fotografija sa predavačem za uspomenu na predstavljanje Ištvana Viraga u FKV

Autor je na razumljiv način ulazio u suštinu fotografske umetnosti, i teorijski i praktično razlagao teme, i iznosio stavove, podvlačeći i definišući pojedine pojmove i podvlačeći razlike, kao naprimer između minimalizma i minijature u fotografiji. Pokazao je na jednom primeru kako dolazi motiva iz realnog sveta, do apstraktne fotografije. Videli smo i neke naslovne strane koje autor objavio pre više od trideset godina, kada je dijapozitiv bio njegov medijum za izražavanje u fotografiji. Na kraju su svi učesnici izložbe dobili katakog njegove prve samostalne izložbe „Sve boje ravnice“, održane pre mnogo godina. Ovakva predanjanja u FKV su pokazala još jednom visok nivo fotografske edukacije kakav se na veoma malom broju mesta u Srbiji može pronaći.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Aleksandar Marjanović

Autor -
1 1984
VIŠI KURS FOTOGRAFIJE FKV - plakat
VIŠI KURS FOTOGRAFIJE FKV - plakat

VIŠI KURS FOTOGRAFIJE FKV

(za napredne fotoamatere)

Viši kurs fotografije Fotografskog kluba Vojvodina namenjen je naprednim fotoamaterima,   umetnicima, novinarima i drugima koji žele da prodube svoje znanje u fotografiji i na školsko-metodički način se osposobe tehnički i likovno za izlagački i profesionalni rad. Posebna pažnja je usmerena na razvijanje individualnih potencijala polaznika i specifičnosti njihovog različitog senzibiliteta.

Predavači su najpoznatiji Majstori fotografije Foto saveza Srbije, renomirani umetnici sa velikim izlagačkim i profesionalnim iskustvom, dugogodišnji urednici fotografije renomiranih časopisa, i  obrazovani fotografi sa dugogodišnjim pedagoškim iskustvom u vođenju škola za fotografiju i foto-kurseva, a pojedini su autori originalnih naučno-stručnih radova iz teorije umetnosti fotografije i fotografske tehnike.

U toku kursa polaznici će usvajati fotografski rečnik kojim će vizuelno artikulisati svoje ideje, emocije i namere. Izgradiće vlastite vrednosne poglede i kriterijume na likovnu organizaciju  umetničkog dela. Razvijaće se ka istraživačkoj i kreativnoj fotografiji, bez šablonskih rešenja i ponavljanja često viđenih formi.

VIŠI KURS FOTOGRAFIJE FKV - plakat
VIŠI KURS FOTOGRAFIJE FKV – plakat

PROGRAM VIŠEG KURSA FOTOGRAFIJE:

Ovo su oblasti Višeg kursa fotografije FKV. U svakoj ima po više tema koje se obrađuju. U zavisnosti od oblasti, one se obrađuju od 3-6 časova.

  1. Moderna fotografija – kratak istorijski pregled
  2. Film i tehnike analogne fotografije
  3. Eksponometrija i densitometrija, Adamsov zonski sistem – napredne metode
  4. Laboratorijska obrada filma i foto-papira.
  5. Digitalna fotografska tehnika
  6. Likovni elementi fotografije (linija, oblik, boja, tekstura, valer itd.)
  7. Kompozicija u fotografiji
  8. Analiza fotografske slike
  9. Studijska fotografska tehnika
  10. Portretna fotografija
  11. Modna fotografija
  12. Akt fotogrfaija
  13. Ostale studijske tehnike (makro, stock, reklamna itd)
  14. Dokumentarna i ulična fotografija
  15. Prezentacija fotografije
  16. Položaj uloga i pravci delovanja fotografije u XXI veku
  17. Fotografske organizacije i izlagačka fotografija

Postoji mogućnost dopune tema sa:

18. Pozorišna i koncertna fotografija (znaće se do početka kursa)

PRIJAVA NA VIŠI KURS FOTOGRAFIJE:

Kurs je pod patronatom Foto saveza Srbije i na kraju uspešno završenog kursa dobija se certifikat Foto saveza Srbije o pohađanju Višeg kursa fotografije.

Kurs traje 4 meseca i časovi se sastoje od teorijskog i praktičnog rada na terenu, u studiju i laboratoriji i domaćih zadataka koji su obavezni.

Minimalalan broj polaznika za grupu je 8 a maksimalan 12.

Prijave se vrše isključivo na e-mail kluba: office@fkv.rs sa kratkim podacima o sebi i opisom koji ste prethodni kurs završili. Sva pitanja na ovaj mail sa naznakom “ Viši kurs FKV“

Za kurs je neophodno da polaznik ima vlastiti digitalni fotoaparat sa izmenjivom optikom, a koji ima manuelni mod. Poželjno je da polaznik  ima i odgovarajući blic i analogni (sa filmom) fotoaparat, mada to nije neophodno, jer to može i pozajmiti kada ustreba, a biće par komada i na kursu.

Polaznici koji se prijave na kurs polažu kratki test provere osnovnih znanja iz fotografije, a  koja su trebali naučiti pre sami ili na početnom kursu FKV, ili nekom drugom kursu. Neće biti primljeni u grupu oni koji ne poseduju osnovna znanja potrebna za viši kurs fotografije.

Potrebno je, da oni koji se prijavljuju za kurs, pri prijavi pošalju na mail: office@fkv.rs svojih 6-8 fotografija u jpg formatu  u max rezoluciji 1200×800 pixela (3:2) ili 1200×900 (4:3 odnos strana)

Cena kursa se može uplatiti na tri rate da se plati na početku kursa, posle prvog i posle drugog meseca kursa. U cenu su uračunati filmovi, foto papir i foto hemija za deo kursa gde se radi analogna fotografija.

Članovi Mense Srbija i članovi FKV plaćaju 15% nižu cenu kursa od  ostalih. Dokaz članska karta i plaćena članarina Mensi Srbija.

Prijave za kurs su do 10. novembra 2014. a test se polaže 11. novembra 2014. u 18h.

Zbog državnog praznika prijave su produžene do 12.novembra 2014. a test se polaže u petak 14.novembra 2014. u 18h.  Svima koji su se prijavili obaveštenje za testiranje će stići na e-mail.

U slučaju prijave većeg broja kandidata  od 12 položeni test i fotografije odlučuju o prijemu.

Autor -
2 2347
ELG_7818 - fotografija El Gvojos
ELG_7818 - fotografija El Gvojos

Fotografija  i džez, fotografija i muzika, vizuelna imaginacija doživljenog tona,  pogledi sa nedostupnih visina tema su predstojećeg predstavljanja fotografa u FKV. Džez je često bio ispiracija fotografima koji su želeli, da  kroz vizuelnu sliku muzičareve ekspresije odsviranog tona, prenesu i svoje viđenje na džez, džezistu, njegovu muziku i džez koncert. El Gvojos je jedan od njih. On spada u one fotografe koji svoju ljubav prema džezu nikada ne napuštaju, i ne komercijalizuju je, gubeći svoj izraz u tome. Verovatno je džez sa svojim radosnim „divljaštvom“, odišući naivnom čestitom čulnošću, duboko dirnuo El Gvojosa u sferi njegovih osećanja i nagona za kreacijom. Svakako da fotograf  (El fotografo), koji je duboko u temi koja ga interesuje, zaslužuje da bude predstavljen u Fotografskom klubu Vojvodina. Zato u utorak 28.10.2014. u 19:30h, ako volite fotografiju i muziku, treba da  budete u FKV, gde će El Gvojos predstaviti sve aspekte svog fotografskog rada. Posebno će biti interesantno za one kojima je muzika inspiracija, jer će El Gvojos mnoga iskustva koja je sakupljao u više od trideset godina fotografisanja koncerata nesebično preneti slušaocima.

Levi Shankar - fotografija El Gvojos
Levi Shankar – fotografija El Gvojos

Ovo je gostovanje autora, koga je i časopis REFOTO (jedan od sponzora našeg letošnjeg međunarodnog takmičenja)  predstavio u najnovijem broju, u odličnom prikazu Ivane Tomanović . „Zaogrnut dugom kosom i bradom, niskog rasta i sitne figure, podseća na vilenjaka iz šume koji se nečujno kreće po gradskoj džungli prateći zvuke klasike, džeza, etno muzike iz celog sveta“ -kaže ona u svom vizuelnom vrlo preciznom i tačnom opisu El Gvojosa, onakvog kakvog sam ga i sam ga doživeo, ugledavši ga na jednom od Beogradskih džez festivala krajem osamdesetih godina prošlog veka, kada su nam objektivi delili isto svetlo sa lica džez legendi,

El Gvojos - Portret
El Gvojos – Portret

Drugi aspekt njegovog fotografskog interesovanja, koji nije obuhvaćen ovim podužim omažom El Gvojosu u REFOTU, će takađe biti tema razgovora u FKV. To je onaj aspekt dostupan oku  visinskog radnika, profesije od koje zarađuje za egzistenciju i fotoaparate. Viseći na užetu poput speleologa (zanimanja kojim se u mladosti bavio), on obavlja posao održavajući lep  izgled visokim urbanim poslovnim gromadama od čelika, stakla i betona.  Pri tome on  nijednom ne zaboravlja da pored sve profesionalne opreme ponese u visine i fotoaparat, da bi zabeležio po koji svetlopis, iz vrlo neobičnog ugla nedostupnog običnom fotografu.

ELG_7818 - fotografija El Gvojos
ELG_7818 – fotografija El Gvojos

Takve svetlopise sa profesionalnih visina, kao i neke fotografije koje su van fotografija sa džez koncerata,  autor će dodatno prikazati na svom prvom predstavljanu u FKV.

Siluetina senka - fotografija El Gvojos
Siluetina senka – fotografija El Gvojos

Predavanje i razgovor sa El Gvojosom se održava u prostorijama Mense Srbija u Bulevara oslobođenja 22 u Novom Sadu i ono je besplatno za članove FKV i Mense , a ostali plaćaju kotizaciju od 100 din  za predavanje.

Tekst napisao:

Milovan Ulićević

Autor -
2 2642

(Osvrt na projekat jednog takmičara, kroz objektiv oka sa 24 blendina listića)

Ima li fotografije bez teksta koji je prati? To je pitanje koje sam sebi postavio. Već čujem odgovor milijardu i trista miliona Kineza kako daje odgovor na to pitanje svojom poslovicom „jedna slika govori hiljadu reči“. Mogao bih se sa ovim složiti kada je u pitanju kreativna fotografija da govori hiljadu reči, ali i onda to govori samo onom ko pokazuje i razume rečnik fotografske estetike. Inače, potrebno je upotrebiti manje ili više reči ne bi li se otkrila estetika nekom ko je početnik.

A šta je sa fotografijama koje opisuju neki događaj, naprimer Međunerodno takmičenje fotografa „24.kadar“. Tu je već druga priča i tu se moramo poslužiti rečima da damo informacije o tome šta? gde? kada? kako? zašto? i na početku svih KO?

To pitanje- ko je učestvovao? – je moguće jednostavno napisati rečima. I naš uvaženi hroničar fotografskih zbivanja u poslednjih nekoliko godina Dragan Babović, je to mogao uraditi. Ali kao fotograf i čovek željan saznanja, a saznanje se dobija kroz sumnju o postojanju istine, njemu reči nisu bile dovoljne, već je na pitanje – ko? – odgovorio sa hiljadu reči više.

Zato je Dragan Babović iz Beograda, pored odgovora na takmičarske teme, dao sebi u zadatak da odgovori fotografijom na pitanje ko su takmičari i pojedini članovi žirija koji su prisustvovali takmičenju. Odlučio se za portretnu seriju, kao moguću formu odgovora na zadatak postavljen sebi. Portreti takmičara bi oslikavali njihove karaktere i stanja u kojima ih je zatekao u toku takmičenja.

Njegova je zamisao da ih sve postavi pored iste lisnate  pozadine, pa da onda, propuštajući njihov svetlosni lik kroz blendine listiće svog fotoaparata, ostvari dvostruku ulogu. Prvo odvojiće njihove likove od dešavanja na takmičenju i drugo pojačaće pažnju posmatrača na lik i karakter portretisanog. On ih brzim delovanjem, i molbom da upriliči njihov portret, dovodi u stanje gde bivaju zatečeni , ogoljeni od dešavanja, a zaokupljeni temama i dilemama takmičarskim, misleći i na to kako će žiri oceniti njihove fotografije.

Takvom serijom Babović vrlo jasno odgovara, ko su takmičari koji se bave kreativnom fotografijom , čineći ih ujedno važnim i poznatim, kao nekakve glumce ili političare, a ne kao fotografske takmičare, koji se „kriju“ iza svog fotoaparata, u ulozi „lovca“ na motive i nagrade koje dodeljuje organizator. Portreti nisu grupni (par ili više njih) jer bi ih onda doveo u međusobne veze, a to Dragan Babović ne želi jer ih posmatra kao kreativne individualce.

Njegov rad je za pohvalu iz još jednog razloga. On nije profesionalni portretista koji je došao na takmičenje da napravi portrete za neku daleku budućnost kada će oni biti poznati, a neki od njih citirati ovo takmičenje kao referencu u svojoj foto-biografiji. Već je on takmičar kao i svi drugi, kome nije žao da odvoji dobar deo svog ograničenog vremena na 24h za takmičenje, i posveti ga njima, doživljavajući ih kao kolege, drugove, dobre fotografe, a ne kao suparnike u takmičenju.

Dragan Babović je i Fotografskom klubu Vojvodina učinio značajnu stvar, napravivši im arhivu na koju se pre organizovanja takmičenja nije mislilo.

Milovan Ulićević

avgust 2014

PORTRETI KROZ BLENDINE LISTIĆE – SERIJA PORTRETA TAKMIČARA I NEKIH ČLANOVA ŽIRIJA TAKMIČENJA „24.KADAR“

Autor -
0 1440
LIFE balans nagrađeni autori sa organizatorkom Gordanom Hajinović
LIFE balans nagrađeni autori sa organizatorkom Gordanom Hajinović

U Narodnoj banci Srbije je 18. decembra 2013. otvorena međunarodna fotografska izložba „LIFE balansˮ u organizaciji udruženja „ART balansˮ koje vodi fotograf Gordana Hajinović. Ovaj treći po redu  „LIFE balansˮ je zamišljen kao projekat u kome je međunarodna žirirana grupna  izložba jedan deo šireg fotografskog dešavanja, uz koji će se pored nje održati samostalna izložba fotografija američkog fotografa Brendana Banona a potom predavanje i razgovor o savremenim aspektima u dokumentarnoj fotografiji, na kojem će se kao učesnici i predavači pojaviti Brendan Banon i naš fotograf, urednik fotografije u mnogim časopisima, Imre Sabo (gostovao u FKV). Međunarodnu izložbu je otvorio MF Branislav Brkić, predsednik FSS i jedan od članova žirija.

Velika poseta otvaranju izložbe LIFE balans 2013
Velika poseta otvaranju izložbe LIFE balans 2013

Izložba „LIFE balansˮ je imala četri teme: Svakodnevni život (učestvovalo 304 autora), Portret (310 autora), Umetnički akt (171 autor) i Slobodna tema (337 autora) iz 62 zemlje. Najviše autora, pored  Srbije, pristiglo je iz najvećih država Kine, Rusije, Velike Britanije gde je prirodno najviše fotografa, što je još jedan pokazatelj dobre organizacije i oglašavanja izložbe u celom svetu. Dobro odrađen i informativan katalog izložbe svakako doprinosi kasnijem utisku među autorima o projektu .

LIFE balans nagrađeni autori sa organizatorkom Gordanom Hajinović
LIFE balans nagrađeni autori sa organizatorkom Gordanom Hajinović

Fotografski klub Vojvodina je, kao i ranijih godina, imao članove koji su učestvovali na ovoj izložbi, ali je ovoga puta uspeh bio veliki, kada se uzme u obzir broj zemalja i autora koji su učestvovali. Najznačajniji uspeh je postigao član FKV Ranko Đurović, osvojivši čak dve nagrade, FIAP zlatnu medalju na temu Umetnički akt za fotografiju „Samsonaˮ i PSA pohvalu na temu Portret za fotografiju „Ogledaloˮ.

Ranko Đurović  "Samsona" -  zlatna FIAP medalja na tenu Umetnički akt
Ranko Đurović „Samsona“ – zlatna FIAP medalja na tenu Umetnički akt
Ranko Đurović "Ogledalo" - pohvala PSA na temu Portret
Ranko Đurović „Ogledalo“ – pohvala PSA na temu Portret

Ne manje zapažen bio je i član FKV Vuk Adžić na temu Portret za fotografiju „I dok Dunav mirno tečeˮ osvojio je zlatnu medalju FSS. Oba autora su imala i više fotografija, na sve četri teme, primljenih od strane žirija za izložbu .

Vuk Adžić prima čestitke na nagradi
Vuk Adžić prima čestitke na nagradi

I to nije sve od FKV, jer su na ovoj izložbi imali više primljenih fotografija i članovi Robert Semnic i Jan Valo. Ako me ne vara utisak sa izložbe, po broju nagrađenih i primljenih fotografija Fotografski klub Vojvodina je sigurno najuspešniji klub iz Srbije na ovoj izložbi.

Izložba je vrlo dobro organizovana i imala je veliku posetu, što daje kredibilitet organizatoru i podsticaj za dalji rad. Utisak je, da se upotpunjavanjem međunarodne izložbe samostalnom izložbom poznatog fotografa i fotografskim predavanjem, izgradio dobar put, kojim ide udruženje Art balans. Na taj način će se fotografima vratiti malo više fotografskog sadržaja, za ono što su svojim kotizacijama pomogli u održavanju ovakvih izložbi. Dobar primer daleko se čuje, pa se nadam da će se i drugi organizatori izložbi ugledati na ovaj primer.

Sa MF Tomislavom Peternekom članovi FKV Jan Valo i Rank Đurović
Razgovor sa prijateljem FKV MF Tomislavom Peternekom članovi Jan Valo i Rank Đurović

Vredno je ovde podsetiti posetioce ovog sajta, na samostalnu izložbu „Wonderfull Photographic Site“ Brendana Banona, sa serijom fotografija nastalih poslednjih godina, na kojima je predstavljena složenost svakodnevnog života u zemljama centralne Afrike, a realizovana je uz podršku američke ambasade. Možda je predavanje 9. januara 2014. Brendana Banona i Imrea Saboa dobar povod da „jednim hicem ulovimo oba zecaˮ, fotografska, naravno:  izložbu i predavanje.

Evo i linka najave u Nacionalnom dnevniku izložbe Brendana Banona
https://media.klipingmap.com/html/view?filePath=2014/01/04/476e7b66-8ff6-47d0-9304-186b8d1c53f2&language=sr&topicGroupId=21a76541-6100-3aa1-a2d9-8af5baecc62d&showHighlights=true&purpose=2&iT=ee17b3e9-26d5-4c24-84d4-da6f4d0278a0&iT=67ff9fe9-4069-42bf-80ac-f91fdf1d5d60&iT=2d19150d-ae68-4038-971c-03b76d812a20&iT=02218e0b-1259-46b6-a800-c2ff0153abaf

Tekst i fotografije sa izložbe:

Milovan Ulićević

Autor -
0 2166
Clanice-plesne-skole-u-studiju-FKV
Članice-plesne-škole-u-studiju-FKV

Humanitarna aktivnost i akcije uvek naći mesta u aktivnostima Fotografskog kluba Vojvodina. Jedna od takvih je učestvovanje na sajmu «IN je biti CLEAN» u kome je naš klub dao doprinos cilju ovoga sajma u promovisanju zdravih načina života, kao jednog od vidova borbe protiv bolesti zavisnosti, nasilja u porodici i na ulicama, a koje je organizovalo udruženje «Centar Duga» iz Novoga Sada. Vizija ovog projekta je bila da se ovom akcijom trebaju podstaći mladi ljudi na aktivno učešće u radu na poboljšanju kvaliteta života.

Fotografisanje modela na IN je biti CLEAN
Fotografisanje modela na IN je biti CLEAN Foto:Ratko Nedović

Organizovanjem radionice studijskog fotografisanja na ovom sajmu, Fotografski klub Vojvodina je pokušao da približi fotografiju mladim ljudima kako bi se oni kasnije slobodno uključili u fotografske aktivnosti bilo samostalno ili unutar klubova.

Clanice-plesne-skole-u-studiju-FKV
Članice plesne škole u studiju FKV

FKV je na sajmu promovisao i svoje klubske aktivnosti, način rada u klubu, edukaciju koje ostvaruje kroz gostovanja eminentnih fotografa, foto izložbe, fotografska predavanja o tehnici i umetnosti fotografije i foto kursu koji organizuje za početnike u fotografiji.

Ovim aktivnostima je predhodilo predstavljanje Fotografskog kluba Vojvodina u  programu na  «Novosadskoj TV»

https://www.facebook.com/photo.php?v=1434082333473507&set=vb.1432233800325027&type=2&theater

Sajam je održan u velikom holu «Studija M» Radio televizije Vojvodine 5. decembra 2013. u vremenu od 10 do 20 časova.

Utisak je da je štand FKV bio jedan od najposećenijih, jer se veliki broj ljudi fotografisao, a fotografije su im poslate na njihove e-mail adrese.

Portret devojke sa šalom.  Fotografija- Ratko Nedovic
Portret devojke sa šalom. Foto: Ratko Nedovic

Nudio je sajam i mogućnost prodaje radova članova FKV, a prihod bi išao u humanitarne svrhe, ali se od toga,zbog kratkog vremena za pripremu izložbe, odustalo. Nadamo se da će to biti jedna od aktivnosti kluba na sledećem sajmu «IN je bite CLEAN».

Članovi-kluba-na-akciji-sa-Petrom-Jelicem-YU-grupa učesnikom IN je biti CLEAN
Članovi kluba na akciji sa Petrom Jelicem YU grupa učesnikom IN je biti CLEAN

Opšti je zaključak, koji se u razgovoru sa učesnicima drugih radionica na ovom sajmu nametnuo, da je sajam bio uspešan, kako u promociji ciljeva i zadataka koje postavio, tako i u promociji udruženja koja su uzela učešće na sajmu.

Tekst napisao:

Milovan Ulićević

Autor -
2 1674

‚Fotografije su brza zamena za reči u jezicima ovog sveta. Definišu naše pojmove o lepoti, istini i istoriji. U našem je dobu fotograf, a ne filozof ‘kralj’. ‘

Ono što Žan Žene, Džimi Durante, Bridžit Bordo, Endi Vorhol i Lena Horn imaju zajedničko jeste upravo da su oni bili samo neki od mnogih ličnosti koje su zarobljene na filmu Avedonovog Rolleiflexa. Više od 50 godina, portreti Ričarda Avedona su ispunjavali stranice najelitnijih časopisa sveta. Njegova vizija ga je načinila jednim od najvećih američkih fotografa.

Rodio se u Njujorku 1923., i napustio je srednju školu ne bi li se pridružio morskim trgovcima kako bi ih fotografisao. Kada se vratio 1944, pronašao je posao fotografa jedne robne kuće. Kroz dve godine ga je ‚pronašao‘ urednik Harper’s Bazaar-a i radio je fotografije za njih, kao i za Vogue i Look i još mnogo časopisa. Kroz svoje mladalačko doba, on je zarađivao primarno kroz svoj komercijalni rad. Njegova prava strast je, doduše, bio portret.

Dok je njegova slava polako rasla, rasle su i njegove šanse da upozna i fotografiše slavne ličnosti mnogih disciplina. Njegova sposobnost da predstavi lične poglede slavnih ličnosti, koje su inače bile udaljene ili nedostupne, je privukla pažnju javnosti kao i slavnih ličnosti. Mnogi su ga zahtevali prosto zbog svojih javnih fotografija. Njegov umetnički stil je doneo dozu sofisticiranosti i autoriteta portretu. Više nego išta, njegova sposobnost da opusti subjekte i približi im se mu je pomogla da stvori intimne fotografije, fotografije koje traju.

Kroz svoju karijeru, Avedon je održavao svoj stil jedinstvenim. Poznati po svom minimalizmu, Avedon je psvoje portrete fotografisao na beloj bešavnoj pozadini. Kada su radili printove, redovno su bili oivičeni crnom linijom filma. Kroz minimalizam njegovog praznog studija, Avedonovi subjekti su se pomerali slobodno, i baš je taj iznenađujući i eksplozivan pokret bio ono što je donelo osećaj spontanosti njegovom radu. Dok su mnogi fotografi bili zainteresovani samo da uhvate jedan momenat u vremenu, ili pripremajući se za formalni portret, Avedon je pronašao način da spoji ta dva u svoju verziju toga.

Pored svog rada za časopise, Avedon je sarađivao na mnogim knjigama . 1950., radio je sa Truman Kapotom na knjizi koja je zabeležila neke od najpoznatijih i najvažnijih ljudi tog veka. Knjiga ‚Observations‘ se sastojala od portreta Pabla Pikasa, Openhajmera, Mae Vest, Glorije Vanderbilt i drugih.

Time je napustio bezbednost svog studija i odlutao u neke nepoznate vode. Uradio je to nekoliko godina kasnije tako što je otišao na Divlji Zapad i fotografisao radničku klasu Amerike.

Kroz 1960. godine Avedon je nastavio da radi za Harper’s Bazaar i 1974. godine je sarađivao sa Džejmsom Baldvinom na knjizi  Nothing Personal. Kada su se upoznali u Njujorku 1943., Baldvin i Avedon su bili prijatelji i saradnici više od 30 godina. Kroz 1970te i 80te je radio za Vogue gde je uradio jedne od najpoznatijih portreta decenije. 1992. je postao prvi zvanični fotograf Njujorkera i dve godine kasnije je Whitney muzej sakupio njegove radove kroz 50 godina i sklopio ih u retrospektivu, Richard Avedon: Evidence. Izglasan je kao jedan od 10 najvećih fotografa na svetu i 1989 godine je dobio počasni doktorat od Kraljevske akademije umetnosti u Londonu. Danas nas njegovi portreti dovode bliže do intimnih pogleda velikana i poznatih.

Umro je 1. Oktobra, 2004 godine u svojoj rezidenciji na Montoku.

Avedon je rekao da mu  je bilo bitno čitavog života da se ne odriče većinu stvari koji bi ljudi jednostavno bacili u kantu za otpatke.  Uvek je nastojio ka tome da bude u dodiru za nežnošću u sebi, sa muškarcem i ženom u sebi, sa detetom i dedom u sebi. Te stvari su se po njemu morale održavati živim.

On je fotografisao stvari kojih se plašio. Stvari sa kojima se nije mogao suočiti bez kamere. Smrt njegovog oca, ludilo, žene kada je bio mlađi. Dalo mu je to određenu vrstu kontrole nad situacijom jer je znao da je dobar posao urađen. I time što je fotografisao stvari kojih se plašio, ili koje su ga interesovale, on je istražio, naučio i smirio „duhove“.  Sve se jednostavno prenosilo na papir.

Planirao sam da počnem od ljubavi prema lepoti žena i samoj strasti prema modi, ali je to naprosto nemoguće započeti a da ne spomenem njegovu sestru Luiz i njenu tragičnu priču.
Luiz Avedon je bila njegova mlađa sestra koja mu je bila inspiracija za rad u početku.  Kako bi izgradio svoj prvi portfolio, Avedon je eksperimentisao tako što je koristio svoju sestru kao modela. Uvek je govorio kako je nenadmašno prelepa, i ono što je tragično u njenom životu jeste činjenica da je još kao mlada počela da pati od teške mentalne bolesti. Umrla je vrlo mlada u mentalnoj instituciji. Avedona je morila njena smrt.  Oko 1960. godine uradio ličnu reportažu na temu mentalne ustanove. U tim portretima možemo primetiti samo odraze njegovih osećanja i boli koju je osećao kada je njegova sestra prolazila kroz tu fazu njenog života. Usudio bih se da kažem da su portreti tih ljudi predstavljali zapravo portrete njegove sestre.

Za časopis Egoiste, Avedon je rekao: ’Luizina lepota je bila događaj unutar naše male porodice, ali i nesreća njenog života. Bila je prelepa.  Tretirali su je kao da nema apsolutno ničega ispod njene savršene kože, kao da je tu samo njen dug vrat, njene duboke braon oči… Svi moji modeli – Dorian Lei, Elis Dejnijels, Karmen, Marela Agneli, Odri Hepburn – su bile brinete, sa dugim vratovima, malim nosićima i ovalnim licima. One su bile uspomene na moju sestru. ’

Posle službe u mornarici, Avedon je pronašao posao fotografa u jednoj robnoj kući. Dve godine nakon toga ga je pronašao umetnički direktor Harper’s Bazaara i radio je fotografije za njih kao i za Vogue i Look i bezbroj drugih magazina. Kada je primljen u Harper’s Bazaar, urednik je bio Aleksej Brodovič. Avedon je pronašao u njemu karakter svoga oca. Obojica su bili povučeni, vrlo snažnih stavova i karaktera. Tokom prvih godina svoje karijere, radio je samo kao modni fotograf i od toga je živeo.
1945. su ga poslali editori Harper’s Bazaara u Pariz kako bi svojim fotografijama pomogao da se vrati stari glamur Pariza pre Drugog svetskog rata. Niko nikada nije video ništa slično tim fotografijama. To su bili radovi koji su šokirali ljude. Na tim fotografijama možete videti žene u svojim dvadesetim godinama koje trče ulicama Pariza odevene u najskupljim haljinama ili kaputima tog vremena često ili same, ili uz pratnju. One žive prelep i glamurozan život. Tridesetim godinama 20. veka su modnom fotografijom vladali divovi kao što su bili Sesil Biton, Horst P. Horst čije su tradicionalne poze tela obeležile čitave dve decenije. On je promenio apsolutno celu atmosferu modne fotografije. Pre njega, svaki model je pozirao. Postala je statua.
Ali kod njega je bila drugačija situacija. On je učestvovao, bio je u fotografiji. I način na koji se pokretao sa svojim rolejfleksom bio je kao da je igrao sa vama. I upravo se sada vraćam na rečenicu koju sam gore naveo a to jeste što je on rekao da je celog života morao da ostane u kontaktu sa detetom u njemu. Ove modne fotografije četrdesetih i pedesetih godina 20. veka bih smelo povezao sa tim stavom. Taj impuls kada imaš 20 godina, i kada ti je sve u pokretu, humoru, vitalnosti i na neki način otvorenom svetu seksualnosti; on je bio privučen time. On je te elegantne žene posmatrao očima deteta i upravo zbog toga su one razigrane. I zbog toga te fotografije i dan danas stoje.

Za Avedona je sećanje na njegovog oca komplikovano. Jako je malo podrške dobijao od ogorčene glave porodice. Njegova emocionalna konekcija je dolazila od njegove živopisne i teatralne majke. Nema fotografija iz detinjstva Avedona sa njegovim ocem i zbog toga su njegove fotografije otaca sa devom ispunjene čežnjom. To su za njega bile fantazije trenutaka koje se nisu desili.
Govorio je da portreti njegovog oca nemaju apsolutno ništa sa umetnošću fotografije. To je bio njegov vid pokušavanja da dopre do njega i da mu pokaže ko je on. Avedonov otac je svoju emocionalnu stranu predstavljao kroz materijalne stvari i probleme sa novcem. Smatrao je da su rani portreti vrlo neprijatne i užasne fotografije. Fotografije koje je uradio u poslednjim stadijumima raka svog oca koje je napadao jedan kritičar oslikavale su njegov bes i ogorčenost prema svom ocu zbog nedostatka posvete pažnje koji mu je otac pružao dok je odrastao. Ja lično mislim da je to suviše plitko. Mislim da oslikavaju takođe i mnogo nežnosti jer je čovek patio. Na kraju jednog života. Telo je još uvek tu, ali već počinje da nestaje i ono što mi vidimo jeste kako osoba postaje svetlost.
Avedon nije znao šta te fotografije znače. Analizirao ih je bezbroj puta i palo mu je na pamet nekoliko godina kasnije da je to ipak bio pokušaj opozicije kroz svoju kameru.
Kada sam ja prvi put video te fotografije, one su me uznemirile jer sam pre svega pomislio da je taj krupni plan na neki način narušavanje privatnosti. Ali to je opet sama suština fotografije. Narušavanje privatnosti i narušavanje svega u svom umetničkom obliku. Čudno mi je da bilo ko može da misli da umetničko delo ne bi trebalo da uznemirava ili narušava. Ali to je oblast same umetnosti. Da te čini uznemirenim, da te tera da razmišljaš i osećaš.
Neki ljudi tvrde da je ovim fotografijama Avedon na kraju i prihvatio smrt kao nešto što se ne može izbeći na samom kraju.

Avedon je mislio da je njegov najbolji rad upravo onaj koji uradio na američkom zapadu. Uradio je tu seriju kada je napunio 60 godina. Tada je počeo da biva svetan svoje smrtnosti. Ono što je suština tih portreta jeste da postoji dublja veza između tih ljudi i stranaca. Avedon se 1974. razboleo usled upale srca i odbijao je da prestane da radi. Otišao je na Zapad da se oporavi i otkrije svoj sledeći veliki projekat. Dalekosežni letopisi dela Amerike koju nikada nije fotografisao. Skitnice, usamljenici i obična radna klasa. Bio je uzdizan zbog svoje teške i neumoljive vizije.

Nežnije, ali i preterano oštrije su ove fotografije od njegovih ranih portreta. Ove fotografije odražavaju i istražuju dublje živote ovih ljudi na granicama, oni koji su spremni da urade sve ne bi li ispunili svoj američki san, kako kažu.
Po Avedonu, ove fotografije imaju svoje živote. Ono što se desilo između njega i tih ljudi je važno samo za njih, ali i potpuno nebitno za fotografiju. Ono što se nalazi u njima je vrlo obuzdano, ali i na neki čudan način, oslobađajuće za sve.

za FKV / Goran Tešanović

Autor -
0 1553
Ranko Đurović: " Palingenia longi qauda" - 2009.

U Fuji galeriji  u Novom Sadu, u petak 16. marta 2012. otvorena je samostalna izložba fotografija dr Ranka Đurovića «Isečci života» koja predstavlja presek njegovog petogodišnjeg vrlo uspešnog bavljenja fotografijom. Na izložbi se mogu videti mnoge nagrađivane fotografije na raznim fotografskim izložbama u Srbiji koje je Ranko izlagao, i postao  jedan od najnagrađivanijih autora Fotografskog kluba Vojvodina, kluba koji svoja okupljanja i izlagačke aktivnosti veže za Fuji galeriju u Novom Sadu.

dr Ranko Đurović pozdravlja posetioce na otvaranju izložbe
dr Ranko Đurović pozdravlja posetioce na otvaranju izložbe

Na izložbi je predstavljeno četrdsetak radova, koje je dr Đurović snimio u Srbiji, Maroku i na Kubi. Fotografije nisu putopisne reportaže o tim zemljama, kao bi se možda dalo pomisliti, već kreativna fotografija o ljudima i njihovim životnim aktivnostima, gde je određenje mesta fotografisanja  manje značajno na fotografiji.

Sa otvaranja izložbe u Fuji galeriji

Na izložbi koja se uslovno može podeliti na dva dela: lajf  fotografiju i portrete, vidimo čoveka u prvom planu i «isečke iz života»,  što bi po autoru bila tema cele izložbe koju je sam koncipirao.

Na Rankovoj lajf fotografiji dominira priča koja izvire iz karaktera njegove ličnosti i njegove profesionalne opredeljenosti ka humanom, ka čoveku, a ne priča posmatrača o događaju i ljudima sa neke udaljene distance, koji je došao sa hiljadama kilometara dalekog mesta. To se ogleda u  prisnosti kontakta koji ostvaruje sa čovekom na fotografiji i svesnosti modela o fotografovoj prisutnosti.

Ranko Đurović: „Alhemičar“ – 2010

Izložba deluje kao zbirka, u kojoj svaka fotografija postoji sama za sebe, a ne  čvrsto formiran koncept izložbe, koji bi se bazirao na stilu kao likovnoj kategoriji. Stil podrazumeva tumačenje likovnih elemenata na samosvojstven način, a primenjen na motive i teme koje fotografišemo unutar zadanog koncepta. Dakle, to nije izložba po unapred smišljenom obrascu.

Rankova fotografska likovna rešenja su pronalažena od slučaja do slučaja, i više su diktirana samom scenom, stalno imajući u vidu to da se priča ne naruši. A onda se izbacuje iz kadra sve nepotrebno što bi smetalo osnovnoj priči ili karakteru portreta.

Ranko Đurović: „Portret u boji nikotina“ 2011

Naravno, oslanjanje na svoj senzibilitet i osećaj nije greška , ako on vodi ka dobroj fotografiji, a poruka bude ujedno i razumljiva gledaocu. Ta poruka je često svojevrstan i duhoviti Rankov komentar situacije koju je zapazio, ponekad malo i pripomognut dodatnim aranžiranjem od strane fotografa, ali nikada to nije preterano da bi delovalo neprirodno, već vrlo smišljeno i u funkciji ideje.

Ranko Đurović: „Amarkord“ – 2010

Na fotografijama preovladavaju jake emocije i snažna ekspresija, ponegde i šok, osim na portretima, gde pokušava da pokaže smirenost i poštovanje prema portetisanim osobama. Njih najčešće postavlja u neki svetlosni ambijent prirodnog svetla niskog svetlosnog ključa (low light) i tako opusti model dok stvara fotografiju. Tehničku perfekciju u takvim  slabim svetlosnim uslovima mu dozvoljava i vrlo kvalitetna oprema sa kojom radi (Nikon D3s).

Ranko Đurović: „Isčekivanje“ – 2010

Fotografijama na ovoj izložbi dominiraju ljudi, i ispoljavanje njihovog karaktera kroz lik zabeležen objektivom, kao i čovek u radu u nekim poslovima koji se oslanjaju na tradiciju (bojadžija , mesar, tašnar….), a ne neki industrijski radnik kao «šraf» industrije «modernih vremena» (u Čaplinovom poimanju toga). Nekada su to i isečci dešavanja na masovnim manifestacijama poput sabora u Guči.

Ranko Đurović: Hvala Bogu za sve što mi daje – 2010.

Svakako da je ovako brz uzlet u fotografiju kod dr Ranka Đurovića bio moguć samo kod čoveka od značajnog životnog iskustva, i dara za fotografiju, otkrivenog posle 45-te godine. Ali to nije nešto što se nije dešavalo do sada i nekim drugim autorima.

Ranko Đurović: “ Palingenia Longiqauda“ – 2009.

Dr Ranko Đurović rođen je u Feketiću 1960. Detinjstvo je proveo u Lovćencu, a studije medicine završio je u Novom Sadu 1984. Prvi fotoaparat kupuje decembra 2006. Samostalne izložbe je imao u Simferopolju na Krimu (Ukrajina) u Novom Sadu, Futogu i Smederevu. Nosilac je zvanja Fotoamater I klase FSS.

Dobitnik  je i više nagrada fotografskih salona i izložbi:  u Požarevcu osvaja drugu nagradu 2009 . a prvu nagradu za «Alhemičara» i treću nagradu 2010. na istoj izložbi,  zatim u Boru 2. nagradu i pohvalu salona 2010., treću nagradu na LIFE BALANCE salonu u Beogradu 2011, i na izložbi u Zaječaru pohvalu 2012.

Izložba u Fuji galeriji je otvorena do 23. 03.2012.

Tekst o izložbi:

Milovan Ulićević

Fotografije sa otvaranja:

Miško Kordić

Autor -
2 719

Napredak interneta i video tehnologije omogućio nam je u utorak 15. februara 2011. specijalnu priliku da upoznamo velikog fotografa Annie Leibovitz. Polako i neprimetno, više skromno, ona je kroz  svoju životnu priču prenosila na nas magiju fotografije kojom je davno i sama očarana. Počelo je pričom o njenom detinjstvu i majci, koja je beležeći porodične trenutke fotoaparatom , ugradila ljubav prema umetnosti kod nje. Zatim  je govorila o prvom fotografskom iskustvu u američkoj vojnoj bazi, u vreme angažovanja njenog oca u Vjetnamskom ratu.

Annie Leibovitz - portret fotografa

Annie Leibovitz je svoje studentske dane provela u San Francisku na studijama slikarstva.   U doba studentskih nemira protiv rata u Vijetnamu, hipi pokreta, kada je rok muzika dobila buntovnički glas, ona je zavolela fotgrafiju kroz radove Robert Frank-a i Henri Cartier-Bresson-a,  a kasnije kada je postala portretni fotograf, veliki su uticaj na nju ostavili radovi Richard Avedon-a koga je smatrala svojim učiteljem.

John Lenon i Joko Ono

Svoje viđenje desetogodišnjeg rada, počev od 1973.godine ispoljila je u najpoznatijem časopisu za rok muziku Rolling Stone. Tada je postala njihov najtraženiji fotograf i dala posebni pečat izgledu časopisa. Uvek je bila nenametljiva i neprimetna,  postajući deo rok priče, i tako je uspevala da fotografiše ono što mnogi pre nje nisu, na način potpuno drugačiji od ostalih. Brzo i uporno fotografisala je zvezde rok muzike, one najpoznatije. Iz tog perioda je njena najčuvenija fotografija, John Lennon-a i Joko Ono snimljena u sobi hotela gde su živeli, samo pet sati pre  Lennonovog ubistva.

„Imala sam neverovatan osećaj” kaže Annie „da model nagovorim da prihvati moje lucidne ideje. Tu sam, brzo radila i dok su oni mislili da se ja pripremam a oni očekivali  da počne naporno fotografisanje, ja sam već završila posao”.

Gledali smo u klubu veliki broj njenih fotografija, kao i posebnu seriju portreta  inspirisanu plesom, posvećene njenoj majci koja je bila učitelj plesa.

Zatim je napravila jedan novi iskorak u modnu fotografiju, jer je pozvana da se priključi novoosnovanom časopisu Vanity Fair. Preko njenih fotografija mnoge ličnosti iz sveta mode i zabave su postale popularne ikone. Fotografisala  ih je u  neverovatnim situacijama, kao što su kupanje u kadi punoj mleka ili akt na gomili crvenih bodljikavih ruža ili kao Demi Moor u poslednjem mesecu trudnoće, pokrećući time američku štampu na raspravu o materinstvu.

Demi Moore na naslovnoj Vanity Fair

A  za sam kraj,  Annie je uspela da nam ispriča o prijateljstvu sa jednom od najvećih pisaca i esejista svoga vremena Susan  Sontang, čiji „Esej o fotografiji“ spada u najbolje stranice teksta ikada napisane o fotografskoj umetnosti. Susan je bila njen mentor i najbolji kritičar tih godina i ostala joj je bliska sve do smrti. U to vreme  je nastala i serija fotografija Susan u bolničkoj postelji .

Suzan Sontang romanopisac i esejista

Veliku pomoć pri prevodu ove životne priče Annie Leibovitz, kao i u samoj realizaciji ove divne večeri u klubu FKV,  je bila  od našeg  najmlađeg člana Gorana Tešanovića. Vreme nam je proletelo brzinom zavesice fotoaparata Mamiya RZ67, koji je poslednjih godina Annie često koristiala pri snimanju u modnoj fotografiji.

FKV NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

3,581FansLike
18Subscribers+1
746FollowersFollow
8SubscribersSubscribe