1. мај 2017 - 05:13
Tags Posts tagged with "Milovan Ulićević"

Milovan Ulićević

Autor -
0 519
Galeriju 73 - fotografija : Jan Valo

Najznačajnija godišnja izložba Foto saveza Srbije, koja se po jedanaesti put održava, otvorena je sinoć 20.aprila 2017. godine u „Galeriji 73“ u Beogradu. Izložba „Na tragu svetlosti“ je ove godine i deo manifestacije „Beogradski mesec fotografije“. Pozdravnom rečju, i podsećanjem na obim i značaj izložbe, posetiocima se obratila direktorka „Galerije 73“ Mirela Pudar. U ime organizatora FSS izložbu je otvorio i o izložbi je govorio Milovan Ulićević član UO FSS. Analiziravši izložbu on je izneo mišljenje i o trenutnom stanju u izlagačkoj fotografiji pod patronatima FIAP i FSS, i o tome napisao uvodnik u katalog izložbe, koji ovde u celini prenosimo:

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Izložba „Na tragu svetlosti“ nagrađenih radova na izložbama pod patronatom FIAP-a i Foto Saveza Srbije ulazi u drugu deceniju, održavajući se jedanaesti put. To svakako zaslužuje poštovanje, koje uživa među fotografima koji su svoje delovanje vezali za kreativnu fotografiju, bilo da su amateri ili profesionalci. Na izložbi su fotografije autora koji su po mišljenju selektora, predsednika umetničkog saveta Aleksandra Kelića, najbolja fotografija od više nagrađenih, ako je autor imao više nagrada na raznim FIAP salonima, ili samo jedan nagrađeni rad, ako ih autor nije imao više. Sigurno da je selektor pri izboru imao ideju vodilju za konačan izgled cele postavke. Svi autori su na taj način predstavljeni sa po jednom fotografijom, a ukupno je 56 autora nagrađenih na izložbama održanim u 2016. godini, dok je 176 njihovih fotografija nagrađeno. Takva demokratičnost kod izlaganja radova je i logična, jer ne bi bilo u redu suprostavljati nagrade sa raznih salona, i još jednom ih žirirati i porediti međusobno neporedivo, kako po temi tako i po tipu salona fotografije. Jer ipak ova izložba ima revijalni, a ne takmičarski karakter.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Po zamisli ova izložba dokumentuje stanje u grupnoj izlagačkoj fotografiji, a sam naziv govori da predstavlja svetlosni trag koji se ocrtao na fotografskom nebu Srbije. Prezentovana na najbolji mogući način, udružena sa reprezentativnim katalogom-knjigom sa svim izloženim radovima i popisanim nagradama, privlači pažnju javnosti i zauzima značajnu istorijsku ulogu u današnjem vremenu, u kome dominira virtuelna digitalna prezentacija fotografija, i kratkotrajni, neanalitički pogled na fotografiju. Ona tako vraća veru u tradicionalno poimanje uloge umetnosti kao estetskog pročišćenja duše onoga koji posmatra neko umetničko delo – katarzu.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Gledajući ove fotografije, postavljaju se tri ključna pitanja, na koja ću pokušati da odgovorim.
Prvo je pitanje da li izložba daje objektivni presek stanja fotografije u Srbiji, i smer njenog razvoja, obzirom da gledamo fotografije – vizije velikog broja kreativnih fotografa? Na njega bih mogao odgovoriti potvrdno samo ukoliko se uzme u obzir nekoliko oblasti fotografije: one vezane za temu prirode, dokumentarne i socijalne fotografije, a nešto manje portrete i aktove. Stiče se utisak da odgovor na ovo pitanje upućuje na organizatore koji biraju teme za svoje izložbe, vodeći se finansijskom isplativošću organizovanja, a autori se prilagođavaju temi, kao i svojoj finansijskoj moći. Većina nagrada za fotografiju je osvojena na izložbama i salonima domaćih organizatora i žirirana od žirija sastavljenog od domaćih eminentnih fotografa i fotografa iz okruženja, manje-više istog fotografskog nasleđa. Međutim jedan veliki broj fotografa školovanih na akademijama, i višim školama, ostaje van ovog miljea, jer konceptualna, nadrealna, eksperimentalna i društveno angažovana fotografija, uz još neke druge, nisu predmet interesovanja organizatora, osim posredno, kroz slobodne teme, gde nailaze na slabiji odjek. To se onda direktno reflektuje na izložbu „Na tragu svetlosti“. Zato sam mišljenja da ova izložba ipak nije dovoljno objektivna slika stanja fotografije u Srbiji, ali se kao polazna tačka može uzeti za istraživanje o srpskoj fotografiji. Pošto drugih sličnih izložbi u Srbiji nema, samo širenjem članstva FSS u smeru obuhvatanja svih koji su vezani za fotografiju i povećanja uticaja FSS u društvu, kroz značaj očuvanja fotografskog nasleđa, ova objektivnost će se povećati.

Autor fotografije: Miki Veličković
Autor fotografije: Miki Veličković

Drugo pitanje je da li se može primetiti autorski kontinuitet i razvoj, posmatrajući nagrađene fotografije istih autora u poslednjih deset godina? Razmišljajući o tome, posmatrao sam fotografije u katalozima i zamislio da izmešam nagrađene fotografije iz raznih godina ne bih li primetio razliku. Došao do zaključka da vremenski sled u ovom nizu, a ni estetsku promenu, ne mogu da uočim. Jedino što mogu da primetim je da korak po korak udeo kompjuterske obrade u dokumentarnoj fotografiji raste, što tumačim tolerantnijim kriterijumima žirija prema toj pojavi kako godine odmiču. O valjanosti toga, nekom drugom prilikom. Na primer, na vrlo sličan način se prilazi dokumentarnoj ili portretnoj fotografiji danas i pre deset godina, osim u par ženskih fotografskih rukopisa, koji najviše ostavljaju po strani klasičnu LIFE fotografiju i idu u smeru nadrealnog.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Takav jedan eksperiment je doveo do zaključka da autori koji dostignu određeni kreativni umetnički nivo, samodovoljni i uljuljkani, ne preduzimaju borbu sa medijem i ne istražuju ga, već ostaju kod svog stila, večno zaključani. Zato nam se i dešava da još uvek dobre fotografije iz osamdesetih i devedesetih budu nagrađene, iako smo ih dosta puta videli izložene. Kvalitet ne sporim, ali metodu, udeo u razvoju fotografije, praćenje nove estetike, vizuelno istraživanje, sporim.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Treće i poslednje pitanje, koje se postavlja, je da li virtuelizacija svega postojećeg utiče na izložbu „Na tragu svetlosti“? Moje mišljenje je da pogotovo fejsbuk i ostale društvene mreže utiču negativno. Kako je način izlaganja na izložbama za fotografe skup, ako su dosledni sebi, oni već na početku odustaju i traže lakše puteve. Individualna, automarketing objava na fejsbuku donosi autoru progresivno lajkove, uljuljkuje njega samog, ali sa druge strane guši i obeshrabruje kreativnost mladih fotografa koji žele da istražuju svoj senzibilitet kroz fotografiju. Lažno ih usmerava u jednom jedinom pravcu koji donosi slavu. Međutim, malo je voljnih koji znaju i hoće da ih obuče i upute kako da njihove teme predstave na najbolji način. Zato jedan deo njih, koji se odluči za izlaganje, idu u smeru imitiranja starijih kolega, ili sličnih fotografa sa interneta, gubeći originalnost po cenu prijema fotografija na FIAP salonima. Drugi deo mladih se potpuno posvećuje samostalnim izložbama, koje onda nemaju kvalitet, jer fotografije ne nose ni zanat ni iskustvo i nisu prošle nikakve kritike i sudove, osim virtuelnih lajkova društvenih mreža ili drugarskih komentara „vrh brate“, super i sl.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Možda je neko očekivao da ću nešto reći o pojedinačnim fotografijama na ovogodišnjoj postavci. Teško je to uraditi sa nekoliko reči, a da se ne ostane u ravni deskripcije fotografije, uz obavezno smeštanje u neku fioku kojoj pripada, što je očigledno i većini posetilaca ove izložbe. Za estetski i istorijski kontekst prikazanog treba više reči, pogotovo ako želimo da istaknemo i otkrijemo posebnost pojedinih fotografija, ali i zbirnu sličnost po motivu, estetskom pristupu, dokumentarnom značaju, sociološkom kontekstu ili semantičkom i semiotičkom značenju pojedinih fotografija.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Ubeđen sam da bi na taj način trebalo da radi žiri, koji je te fotografije izabrao za najbolje, ili bar za nagrađene fotografije na domaćim salonima. Kada bi pored svake fotografije stajalo i usaglašeno mišljenje žirija, to bi uticalo edukativno i marketinški, i otklonilo sve nedoumice oko izbora fotografija za nagrade, pa i opravdalo novac koji autori odvajaju za kotizaciju. Na organizatoru je da to dodatno angažovanje i finansijski podrži. Ovakvo ulaganje bi se dugoročno vratilo kroz povećano interesovanje za učešće na salonima, a posredno bi se odrazio i na kvalitet izložbe „Na tragu svetlosti“. Tako bi i svesni i nesvesni uticaj društvenih mreža na odluke bio marginalizovan, jer pisana reč kritike ostavlja duboki trag i uticaj, dopunjujući vizuelno.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Veliki doprinos izložbe „Na tragu svetlosti“ je i taj što će radovi koji su izloženi, ostati u arhivi Foto saveza Srbije kao trajan dokument o fotografskoj aktivnosti i dometima članova foto-saveza. Kako je u digitalno doba sve nestalno i veoma kratko traje, tradicionalan način čuvanja fotogarfija na papiru garantuje da ćemo u budućnosti imati potpuniji uvid na fotografsku sadašnjost. Vremenska distanca će tada odvojiti svaku subjektivnost od fotografije, pa će se onda pokazati i stvarni dometi današnje fotogafije u Srbiji.

Autor -
0 831

Poštovani ljubitelji fotografije pozivamo vas da se učlanite u Fotografski klub Vojvodina, jedan od najaktivnijih fotografskih klubova u Srbiji. Da bi vaše početno upoznavanje sa kreativnom stranom fotografije bilo što brže, klub organizuje KRATKI POČETNI KURS FOTOGRAFIJE u trajanju od od 8 časova.

Svi oni koji vole fotografiju, i koji se prvi put učlane u FKV do 31. marta 2017. godine, moći će da pohađaju ovaj kurs koji startuje početkom aprila meseca. Kratki početni kurs je namenjen početnicima, a za pohađanje je potrebno da imaju bilo kakav digitani fotoaparat.

Kratki pocetni kurs fotografije FKV

Članarina za prvo učlanjenje u FKV je ista kao i za sve sadašnje članove i iznosi 2500 dinara za godinu dana, a uplaćuje se na tekući račun kluba. Učlanjenjem stičete mogućnost da učestvujete u aktivnostima, predavanjima, radionicama, školi fotografije i mnogim drugim sadržajima kluba. Kroz klub je do sada prošlo više od 100 foto-amatera i profesionalaca, koji su sticali i obogaćivali svoje znanje dok su bili članovi kluba, što je vidljivo i na njihovim fotografijama.

Ovaj kurs je uvod u mnogo sadržajniji kurs fotografije koji organizuje FKV, a na kome se obrađuju napredne fotografske tehnike namenjene onima koji žele da se ozbiljnije bave fotografijom. Više informacija o učlanjenju i programu kursa, možete dobiti, ako se obratite na e-mail: office@fkv.rs.

Autor -
0 1100
Za sećanje na promociju knjige "Takav život" - Fotografija: Branko Vujkov

Sinoć je pred punom salom u Fotografskom klubu Vojvodina održana promocija knjige „Takav život“ Miroslava Predojevića MF FSS. Promocija je, pored autorove priče o nastanku knjige, osvetljena i iz ugla Dragana M. Babovića KMF FSS, pisca mnogih zanimljivih priča o fotografiji. On je argumentovano istakao značaj knjige za srpsku fotografiju i kritički razotkrivao koncept knjige, analizirajući u toku projekcije pojedine fotografije.

Dragan M.Babović i Miroslav Predojević - Fotografija Igor Gudalović
Dragan M.Babović i Miroslav Predojević – Fotografija Igor Gudalović

Čuli i smo kazivanje Ksenije Milakić citata iz knjiga srpskih pisaca, dok smo posmatrali fotografije sa kojima su citati povezani. Na momente nam se činilo da nismo fotografije upijali samo očima, već i ušima, jer je zvuk citata izbijao i govorio iz likova na fotografiji. Predojević nam je prikazao i veliki broj fotografija koje nisu ušle u knjigu, za koju je izabrano samo 117 najboljih fotografija. Da je promocija uspela, najbolje govore i brojna pitanja kako za rad na samoj knjizi, tako i o tehničkim detaljima, idejama i konceptu koje knjiga i fotografski rad Miroslava Predojevića nose u sebi.

Tekst:Milovan Ulićević
Fotografije: Branko Vujkov i Igor Gudalović

Autor -
0 950

Fotografski klub Vojvodina ima čast da prvi organizuje promociju foto-monografije „TAKAV ŽIVOT“ Miroslava Predojevića MF FSS. Razgovor sa autorom i prezentacija fotografija, originalnih fotografija, čak i onih koje ne možete videti u monografiji, će se održati u FKV u utorak 14. marta 2017. godine u 20h. Pozivamo sve ljubitelje fotografije na ovu promociju i razgovor sa autorom. Knjigu pored fotografija krase i izuzetni citati iz književnih dela najpoznatijih srpskih književnika.

„Ide, pa stane, pa ne ide, stoji, neće da ide, pođe, krene, ama, ide, ali stane, krenuće, mora da krene, jer ne može da stoji ako krene, jer ne može da krene ako stoji, ide, ne ide, pođe, pa zastane. Takav život“.

Crtica iz života preuzeta iz knjige „Sujeverice i druge reči“ Branka V. Radičevića je najbolja ilustracija nastajanja fotomonografije čija je završna konstatacija i njen naslov.

Foto-monografija "Takav život" Miroslava Predojevića
Fotomonografija „Takav život“ Miroslava Predojevića

Foto-monografija TAKAV ŽIVOT je nastajala relativno dugo (od 2005. do 2015. godine), otimala se i prilično otegla u pripremi, jer nije bilo lako bogat materijal skockati u korice jedne knjige.

I dođe dan da možemo objaviti njen izlazak iz štampe, na samom koncu 2016. godine, a ovo je njena prva javna prezentacija koja se organizuje.

Fijakerijada u Crepaji, april 2008.
Fijakerijada u Crepaji, april 2008.

Foto-monograija priča o svakodnevnom životu, ljudi sa ovih prostora, koji trepere u neumitnoj prolaznosti i bivaju uhvaćeni na svetlosno osetljivoj emulziji filma, a sve u pokušaju da se dotakne sama srž ljudskog življenja i trajanja. Redosled i raspored fotografija zamišljen je kao zatvoreni krug u kome je „mali” čovek središna tačka i nit koja povezuje sve fotografije.

Osveženje saboraša, Sabor trubača u Guči, avgust 2010. godine
Osveženje saboraša, Sabor trubača u Guči, avgust 2010. godine

Svakoj fotografiji iz serije TAKAV ŽIVOT, koje su uvek raspoložene za priču, kao i njihovi akteri, nađen je odgovarajući kratki tekst, uglavnom preuzet iz bogate domaće literature, u vidu proznog ili poetskog citata koji je realno ili asocijativno komplementaran sa fotografskom slikom. Preplitanje slika i reči oduvek je povezano, pa tako, u sadejstvu, najbolje funkcionišu.

Svinjokolj kod Zdravka Simijonovića
Svinjokolj kod Zdravka Simijonovića

O fotomonografiji su napislai:

Posmatran kroz vizuru pravog fotografa, svakodnevni život je sve osim svakodnevni. On postaje poseban, fenomenalan, briljantan, uzbudljiv. Tu više nema prostora za distinkciju između „lepog“ i „ružnog“.

Na njegovim fotografijama sve postaje „kako jeste“ a životne situacije za koje smo mislili da ih poznajemo, da ih lako i sami uviđamo u prostoru oko sebe, odjednom nam se javljaju u svom punom značenju.
Izvod iz teksta Miomira Petrovića

Rajko Džakovic, pesnik, Durmitor, avgust 2006.
Rajko Džakovic, pesnik, Durmitor, avgust 2006.

Pred nama je knjiga sećanja, dnevničkih zapisa, zgusnutih sentimenata, knjiga koju jedan titrajući senzibilitet predaje drugim osetljivim dušama. (…) Fotografije u ovoj knjizi, kao i tekstovi, sazdani su ne samo od svetlosti nego, ništa manje, od senki i muklih molskih tonova, ali, kako videsmo na kraju, ova knjiga jasno svedoči da slavi ono što nam je najvažnije – slavi život.
Izvod iz recenzije Gorana Malića

Tajna najboljih dela je upravo u tome što dobijaju puni smisao kada ih podelite sa prijateljima i poštovaocima…

Foto-monografija unutrašnje strane

Fotomonografija TAKAV ŽIVOT ima sledeća osnovna obeležja:
Format: 22 x 23,5 cm
Obim: 224 stranice
Osnovni sadržaj: 117 crno – belih fotografija
Rezime na engleskom jeziku
Štampa: u punom kolornom opsegu ofsetnim procesom da bi reprodukcije bile verne originalu
Povez: broširani

BIOGRAFIJA:

Portret Miroslava Predojevića-snimio Lj Tesic-2012
Portret Miroslava Predojevića-snimio Lj Tesic-2012

Miroslav Predojević rođen je u Čačku 1955. godine. Od 1978. godine se bavi fotografijom. Izlagao je na više stotina kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobio niz nagrada i priznanja. Priredio je 25. samostalnih izložbi. Nosilac je zvanja Majstor fotografije Foto saveza Jugoslavije/Srbije. Sekretar Foto saveza Srbije i član Sekcije umetničke fotografje ULUPUDS-a Beograd.

Autor -
0 876

Jedna izuzetna postavka, neuobičajena po konceptu, a još više po prezentaciji unutar galerijskog prostora, je izložba „Lekcije iz 91“ koju je osmislila kustoskinja Sandra Vitaljić. Izložba je otvorena 28. februara 2017. u Muzeju istorije Jugoslavije i predstavlja izbor ratnih fotografija, koje su snimili mnogobrojni fotoreporteri slovenačkih, hrvatskih i srpskih medijskih kuća, i koje u datim istorijskim okolnostima predstavljaju pogled na ratna dešavanja u toku i posle 1991. godine na prostoru bivše Jugoslavije. Pored fotografija izložene su i naslovne strane novina i novinski članci, medija zaraćenih strana iz tog doba.

Izložba podstiče na duboko razmišljanje i prati je muk posetilaca dok je posmatraju, a kao aura nad izložbom se nameće pitanje: Zašto je svim narodima Jugoslavije, tako gorka spoznaja o sebe samima, trebala da se desi?
Izložba u Beogradu je bila u organizaciji Foto saveza Srbije i njoj su prethodile izložbe u Zagrebu u okviru festivala „Organ vida“ i izložba u Mariboru, dok je sledeća destinacija Berlin. Sigurno je u tome i simbolika zbog uticaja koji je Berlin imao na balkanska dešavanja. Izložbi su prisustvovali kao gosti Foto saveza Srbije organizatori izložbi iz Maribora i Zagreba. Možete je pogledati do 26. marta 2017. godine, a ako delite moje mišljenje, da je fotografija najbolji i najobjektivniji dokument vremena, ovu izložbu ne smete propustiti. A istina o ratu je uvek negde između.

Tekst i fotografije:
Milovan Ulićević

Autor -
1 1104
Do you remember yourself - Fotografija: Željka Gavrilović

Dešava se u poslednje vreme jedna neusklađenost između značaja izložbe u estetskom smislu, i prostora u kome se prezentuju takve izložbe javnosti. Sa jedne strane imate izložbe „tek da nešto okačimo“, koje svojim malim dometom ne zaslužuju da se prikažu javnosti, jer autor nema šta da kaže fotografijama, iako ih je opremio najboljim ramovima i u reprezentativnoj galeriji. S druge strane imate izložbe koje zbog skromnosti autora završe u nekoj neadekvatnoj slabo osvetljenoj prostoriji, sa minimalnom ili nikakvom opremom fotografija, ali zato sa odličnom izložbom, sjajno koncipiranom i iznad svega originalnim i doslednim pristupom fotografskoj umetnosti, a kojoj su mišljenja posetilaca unisona u rasponu od pozitivnog stava do oduševljenja.

Do you remember yourself - Fotografija: Željka Gavrilović
Do you remember yourself – Fotografija: Željka Gavrilović

Ovoj drugoj grupi izložbi pripada zasigurno i samostalna izložba „NOIR“ Željke Gavrilović iz Valjeva koja je otvorena 14. decembra 2016. godine u centru za strane jezike „Kontext“ (ugao ulica Knez Mihajlove i Vuka Karadžića u Beogradu, prvi sprat) Izložbu je otvorio proslavljeni reditelj Slobodan Šijan (kultni film „Ko to tamo peva“) koji je u Željkinim fotografijama prepoznao „tamnu stranu strepnje koja nas je obuzimala u kinoteci davnih sedamdesetih godina“. Naslov izložbe njega asocira na vrstu filmova koju su francuski kritičari nazvali „film noir“. Prisetio se on tih godina kada je upoznao Željku i kada su u kinoteci „strepili da možda postoji mračniji svet iza privida obične svakodnevnice“. To se može prepoznati i na Željkinim fotografijama.

Run away - Fotografija:Željka Gavrilović
Run away – Fotografija:Željka Gavrilović

Njena izložba je dosledna jednoj ideji na svakoj fotografiji, veoma čvrstog koncepta sprovedenog od prve do zadnje fotografije. U detaljima svakodnevnice, u ljudskim figurama, sakrivenim karakterima u siluetama, dubokim senkama kriju se osećanja i raspoloženje. Uticaj koji je ljubav prema filmu (dani provedeni u kinoteci), i druženje u mladosti sa ljudima iz sveta filma koji su pomerali njegove granice, ostavilo je uticaja i na svet ovih fotografija. Sve fotografije imaju jednu filmičnu notu, pa deluju kao međukadrovi koji povezuju dve glavne scene velikog kontrasta života, ili kao kadrovi koji povezuju neke dve nevidljive realnosti. Te dve realnosti ne predstavlja autorka direktno, već međuvezom ili kako rekoh, međukadrom, koji nosi ton i osećaj iz obe realnosti, i koji je trenutak i prolaznost, a ipak večan, zaustavljen na fotografiji.

Hiden erotism Fotografija: Željka Gavrilović
Hiden erotism Fotografija: Željka Gavrilović

Na fotografijama nema naznaka o kome se radi, koje su to ličnosti, karakteri, kakve su njihove priče i sudbine. To je isključeno, i dati su ogoljena osećanja u svim nijansama crne. Crnoj se podređuje i svetlo, pa više to nije svetlo koje osvetljava tamu, već svetlo koje više ili manje upija crnu.

Light enigma - Fotografija: Željka Gavrilović
Light enigma – Fotografija: Željka Gavrilović

Kompozicije fotografija su takođe dosledne, ali i to potiče iz osećaja i vizuelnog iskustva, a ne iz znanja o strukturi fotografije. Nije kompozicija zasnovana na jednoj dominantnoj tački interesa, kojoj su svi ostali likovni elementi „u službi“ kako bi joj dali još veći značaj. Takve kompozicije su česte kod fotografija gde ima ogoljene priče povezane sa motivom, što god Željke nije slučaj. Ona kompoziciju gradi bez čvrstog centra, a na mikro-povezivanju crnih površina i reakciji koje će prisustvo čoveka, ili detalja tela, izazvati kod posmatrača.

Apokalyptic - Fotografija: Željka Gavrilović
Apokalyptic – Fotografija: Željka Gavrilović

Čovek se doživljava kao kopča sa realnošću i sa osećanjima, koja su prvenstveno osobina ljudi. Tako da fotografije ne nose apstraktnu notu, niti je razuđena kompoziciona struktura, svojstvena apstrakciji, zato izabrana. Ona je posledica dilema koje su lični osećaji i slutnje, ali i tuđi osećaji i stanja, profesionalno saznani (autorka je psiholog), pa sakupljani u glavi, odjednom isplivali na površinu i vizualizovani. To je uspešno pokazala ovom izložbom Gavrilovićka, a i svojim delovanjem poslednjih nekoliko godina, od kada se intezivno interesuje za fotografiju.

All the love and pain - Fotografija: Željka Gavrilović
All the love and pain – Fotografija: Željka Gavrilović

Zato je u pravu slikar mr Milomir Romanović kada u tekstu koji prati katalog izložbe kaže: „Svaka Željkina fotografija je posledica poetskog stava. Susret sa istinom. Ona ne koketira sa slikom-fotografijom, ne montira, ne aranžira. Ona je lovac, lovi trenutak, kada je priroda došla u susret čoveku….“. A ja dodajem, ne bezosećajni lovac na atrakciju, dokumentarnost, život, socijalu, „babe i tarabe“, već na svoje osećaje, koje veoma uspešno vizualizuje, što nam pokazuje ovom izložbom.

Outside inside - Fotografija Željka Gavrilović
Outside inside – Fotografija Željka Gavrilović

Ovakve izložbe zaslužuju da se o njima piše, polemiše, da se pominju u diskusiji. Izložbe o kojima se ne piše kritički, i o kojima drugi ništa ne kažu, ili nemaju šta da kažu, brzo se zaboravljaju, jer ne bude, i služe samo zadovoljenju sujete autora.

Autor teksta:
Milovan Ulićević

Autor -
0 1208
Slikar Vladimir Veličković 1979 - Fotografija Dragiše Radulovića

Kada prođe vreme, onda u kolektivno sećanje ostaju portretne fotografije po kojima pojedine umetnike pamtimo i prisećamo se njihovog dela, lika i karaktera. Fotograf koji je ostavio veliki trag u srpskoj portretnoj fotogrfiji je Dragiša Radulović, MF FSJ iz Beograda koji će biti gost Fotografskog kluba Vojvodina u utorak 13. septembra 2016. godine od 20 časova. Više je od šezdeset godina u fotografiji Dragiša Radulović „arhivar“ tuđeg i sopstvenog vremena, u kome se nestvarno meša sa stvarnim, u kome fotografski portret nadilazi autora, i postaje ikona (produhovljena slika) koja nas podseća na ljude i na neko prošlo vreme, mahom umetnike koje poznavao.

Portret Momčila Antonovića 1962 - fotografija Dragiše Radulovića
Portret Momčila Antonovića 1962 – fotografija Dragiše Radulovića

„Radulovićevo fotografsko stvaralaštvo donekle osvetljava još jedna osobina. Nema u njegovim portretima ničeg iščašenog, usiljenog, niti povišeno artificijelnog. Pogled na njegove junake, ličnosti sa srpske kulturne scene, uvek je iskren, blizak, čak i onda kada bi se, uz manje ili veće zahvate, mogao prilagoditi zahtevima estetizovane slike. Dragiša Radulović i te kako ume da napravi i takvu sliku, ali tom zahtevu ne robuje. Otuda toliko poverenje gledaoca u sadržaj njegovih fotografija. Treba voleti baš tu njegovu crtu, tu normalnost pogleda“ – piše Goran Malić MF FSS o Dragišinom radu.

Slikarka Ljubica - Cuca Sokić  1991- fotografija Dragiše Radulovića
Slikarka Ljubica – Cuca Sokić 1991- fotografija Dragiše Radulovića

Ambijentalni portret je karakteristika najvećeg fotografskog stvaralaštva Radulovićevog, ali nije samo to. Početkom šezdesetih akt fotografija i foto-grafika su bili oblasti interesovanja koje istraživao, ali je iskra u oku i mimika lica koja otkriva karakter i dušu portretisanog, preuzela primat. Upornost i strpljenje, nenametljivost i nonšalancija u njegovom karakteru, sticala je poverenje mnogih umetnika (slkara, vajara, grafičara, romanopisaca, pesnika i dr) pa su mu oni otvorili dušu na trenutak, razotkrivši njenu tajnovitost.

Atmosferu prostora ateljea, i slobodu koju umetnik ima u prostoru u kojem se najbolje oseća, njegovu opuštenost, Dragiša prenosi na fotografiju. Čekajući pravi trenutak da se stopi ambijent sa modelom, osvetljenje sa mimikom, pokretom, gestom, on izvlači emociju na površinu, pri tome ne pretvatajući je u atraktivnost trenutne ekspresije koja se brzo zaboravlja, već traži izraz koji će nadići vreme, i sve promene koje ono donosi. Dragiša uspeva da izvuče na čistinu umetnikov karakter, koji se često skriva iza njegovog umetničkog dela.
On je svestan značaja koje donosi vreme fotografiji i pažljivo osluškuje i interesuje se za umetničko stvaralaštvo portretisanih, kako bi i u tome pronašao neku karakternu crtu portretisanih umetnika koju će predstaviti na portretnoj fotografiji.

Slikar Ljuba Popović 2009 - fotografija Dragiše Radulovića
Slikar Ljuba Popović 2009 – fotografija Dragiše Radulovića

Svestan je i značaja dokumentarnosti događaja iz sveta umetnosti, emocija koje se ispoljavaju u susretima umetnika, pa i te trenutke Radulović beleži. Na velikoj retrospektivnoj izložbi stvaralaštva Dragiše Raduloviča u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ marta 2016. godine u Beogradu jedan značajan deo su bile i takve fotografije. Prisećanja posetioca starije generacije i neizbežna pitanja: „Gde je to?“ „Da li ta galerija još postoji?“ „Kada je to snimljeno?“ „Bila su to zlatna vremena za umetnost.“, „E pa nisam ni znao da postoji ta fotografija.“ – potvrđuju značaj koje imaju takve fotografije kao dokument, čega je i fotograf svestan.

Grafičar Slobodan Knežević  2009 - fotografija Dragiše Radulovića
Grafičar Slobodan Knežević 2009 – fotografija Dragiše Radulovića

Čini se da je davno započeto portretisanje misija koja traje celog života, i koju Dragiša neće nikada završiti, već će samo kolekciju dopunjavati novim portretima mlađih umetnika. Svaka nova izložba može biti deo ove velike kolekcije koji je prolagođen mestu i karakteru izložbe, i nekim zajedničkim imeniteljima portreta, koje svaka izložba želi da predstavi posmatraču.

Pozivamo sve ljubitelje fotografije da dođu na predstavljanje Dragiše Radulovića u Fotografskom klubu Vojvodina. Predavanje je besplatno, ali je zbog ograničenog broja mesta obavezno prijavljivanje na e-mail office@fkv.rs, najkasnije do utorka u 15 časova.Predavanje je u Bulevaru oslobođenja 22 Novi Sad (vidi na sajtu u kontaktima mapu)

BIOGRAFIJA:

Portret Dragiše Radulovića
Portret Dragiše Radulovića

Dragiša Radulović, rođen u Čačku 1936. godine, diplomirani inženjer elektrotehnike bavio se strukom do penzionisanja. Fotografijom počeo da se bavi u gimnaziji 1954g, a izlaganjem od 1959. godine, samostalno i u okviru svoga kluba ELEKTROMAŠINAC i Foto-kino saveza Jugoslavije i Srbije.
Učestvovao je na više od 150 izložbi i Salona fotografije u zemlji i inostranstvu i na njima dobio 44 nagrade i pohvale za pojedinačne radove i kolekcije. Održao i 17 samostalnih izložbi.
Za višegodišnji rad na širenju fotografije, kao predavač i instruktor , organizator izložbi, akcija i predavanja, član mnogih žirija, nagrađen je bronzanom plaketom “Boris Kidrič”, kao i brojnim diplomama.
Od 1962. godine do današnjih dana sarađuje sa štampom, izdavačkim kućama, institutima, muzejima (MPU, Narodni muzej,), galerijama (SANU, KC ,“Cvijeta Zuzorić”, “Stara kapetanija”, ULUS), domovima kulture, društvenim organizacijama i nizom umetnika.
Ima zvanja Majstor jugoslovenske i srpske fotografije, AFIAP, član ULUPUDS-a po pozivu.

Adresa: Ratka Mitrovića 179, Beograd,
tel. 011 23 160 39
e mail: dragi.radulovic@yahoo.com

Samostalne izložbe

• MORAVA 1960, Čačak 1960.
• ADA 1962. (50 fotografija) u DK Vuk Karadžić u Beogradu 1962.
• ZELENI POJAS ĐERDAPA, (73), Kladovo 1969. i Dom omladine, Beograd 1970.
• Kolekcija fotografija, (30), Salon fotografije, Beograd 1975.
• 10 GODINA OTVORENOG GRAFIČKOG ATELjEA, (64), Biblioteka grada Beograda, 1990.
• UMETNOST I FOTOGRAFIJA, (78), DK Kovin, 2003.
• PORTRETI UMETNIKA, (50), Lazarevac, 2003.
• UMETNOST I FOTOGRAFIJA, Banatski Brestovac, 2003.
• ŽIVOT UMETNIKA, portreti (1962-2004), (56), KC Beograd, galerija ARTGET, 2004.
• ŽIVOT UMETNIKA, portreti (1962-2005), (76), Dom kulture Čačak, 2005.
• FOTOGRAFIJA I UMETNOST, Retrospektiva 1959-2009, Narodni muzej Čačak, 2009.
• PORTRETI UMETNIKA, portreti (1985-2010), (18), Galerija beogradske tvrđave, 2010.
• PORTRETI UMETNIKA, portreti i susreti, (58), Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad 2010.
• PORTRETI UMETNIKA – IZBOR FOTOGRAFIJA 1962-2010, (60), Kulturni centar Laza Kostić, Sombor, 2010.
• 75 g. FLU – PORTRETI PROFESORA, (30), MUZEJ CEPTER, BEOGRAD 2012.
• ZAGLEDANjE U SUŠTINU- PORTRETI 1962-2014, (64), Banatski Brestovac, 2015.
• ISKRICE DUHA – ODSJAJI DUŠE, Retrospektiva 1954-2016. (232), Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, 2016.

Značajnije kolektivne izložbe i nagrade

• 20. OKTOBAR 1962, nagrada Kulturno prosvetne zajednice Beograda za najbolju fotografiju na izložbi
• Savezna izložba, Sarajevo 1962. druga nagrada za kolekciju
• Republička izložba BiH, 1962. druga nagrada za kolekciju
• Republička izložba Srbije 1962. druga nagrada
• Izložba PMF, Beograd, 1962. prva nagrada
• ČOVEK I MORE , Zadar, 1963.
• Foto Evropa, 1963.
• Upsala, 1963, diploma
• Studentski grad, 1963. prva nagrada
• Međunarodna – Beograd 1963. i 1968.
• Savezna kolekcija u DR Nemačkoj, 1963.
• Republička Srbije, 1963. pohvala za kolekciju
• Kup fotografije, 1965. i 1967.
• Singapur, 1966.
• Zagreb salon, 1968. i 1969. druga nagrada
• Berlin, 1968. treća i četvrta nagrada
• Salon Maglaj, 1968. treća nagrada
• Doboj, 1969. prva nagrada
• Sarajevo, 1970.
• 150 GODINA FOTOGRAFIJE KOD SRBA, Beograd, SANU i MSU 1990. Pet izloženih fotografija itd.

Tekst napisao:

Milovan Ulićević

Autor -
0 435
Istoričarka umetnosti Milijana Jovanović otvara izložbu

Na poziv organizatora aktivnosti Kulturnog centra u Rumi, Fotografski klub Vojvodina je 6. avgusta 2016. godine otvorio izložbu na kojoj se predstavilo osamnaest autora kluba. Izložbu je otvorila istoričarka umetnosti Milijana Jovanović. Izložba je organizovana u sklopu manifestacije „Ruma fest“ koja se svakog leta održava u tom živopisnom sremskom gradiću, a postavljena je u velikom holu Kulturnog centra Ruma.

Katalog izložbe FKV u Rumi
Katalog izložbe FKV u Rumi

Istoričarka umetnosti je istakla izuzetnu likovnost prikazanih radova, bez obzira što su zastupljene mnoge teme, po izboru samih autora. Izuzetan prostor za prezentaciju fotografije je doprineo potpunijem utisku o izložbi, pa su i sami autori bili iznenađeni dobrom postavkom, koju je priredio Nenad Vukelić organizator iz Kulturnog centra. Izložbu prati katalog u kome su zastupljeni svi autori sa po jednom fotografijom i kratkim prikazom delovanja Fotografskog kluba Vojvodina i njegovim delovanjem u fotografiji. Predsednik kluba je na otvaranju pomenuo neke od uspeha članova sadašnjih i bivših na polju kreativne fotografije koju neguje klub od prvih dana.

Tekst: Milovan Ullićević
Fotografije: Nenad Karlić i Dušanka Ljubojević

Autor -
0 2966
Autor: Jan Valo

Veoma se teško bilo odlučiti za izbor fotografija koje će predstaviti rad međunarodne akt radionice Fotografskog kluba Vojvodina, a da ne ostanete u dilemi da li je ovo najbolji izbor. Ovde smo predstavili svakog autora sa po jednom fotografijom. Vremenom će autori nadopunjavati ovaj izbor objavljivanjem svojih fotografija, jer dobrih fotografija je bilo mnogo više, pa će se i utisak o radionici upotpuniti. Sve ove prezentovane fotografije su dobile pozitivne analize najpre mentora, ali i samih polaznika kada su se na radionici diskutovalo o radu, i kada su se analizirale fotografije. Sigurno da nisu svi jednako imali inspiracije na radionici, pa bi neki autori mogli u ovaj izbor ući sa više kvalitetnih fotografija, ali ipak za prvi izbor je najbolje da svi budu ravnopravno zastupljeni.

Autor: Jaroslav Kralik
Autor: Jaroslav Kralik
Autor: Jan Valo
Autor: Jan Valo
Autor: Kristina Milosavljević
Autor: Kristina Milosavljević
Autor: Igor Pevla
Autor: Igor Pevla
Autor: Snežana Lerh
Autor: Snežana Lerh
Autor: Dušanka Ljubojević
Autor: Dušanka Ljubojević
Autor: Ratko Nedović
Autor: Ratko Nedović
Autor: Zoran_Pucarević
Autor: Zoran_Pucarević
Autor: Đula Bezeg
Autor: Đula Bezeg
Autor: Nemanja Mandić
Autor: Nemanja Mandić
Autor: Srđan Aleksić
Autor: Srđan Aleksić
Autor: Đorđe Banjanin
Autor: Đorđe Banjanin
Autor: Božidar Anđelković
Autor: Božidar Anđelković
Autor: Slobodan Mojak
Autor: Slobodan Mojak
Autor: Miroslav Krkljuš
Autor: Miroslav Krkljuš
Autor: Antun Kaić
Autor: Antun Kaić

Tekst:
Milovan Ulićević

Autor -
0 6397
Mentori i modeli međunarodne akt radionice FKV

Završena je međunarodna akt radionica Fotografskog kluba Vojvodina koja je okupila dva predavača iz Slovenije i Srbije i 16 polaznika iz Novog Sada, Stare Pazove, Kule, Srbobrana, Kovačice,Veternika koji su svoje učešće obezbedili u prvih nekoliko dana najave radionice. Nažalost nisu svi, od onih koji su to želeli, mogli biti primljeni, zbog unapred ograničenog broja učesnika, pa je to uspelo samo najbržima sa prijavom. Inspirativno, kreativno i opušteno su zajednički imenitelji ove radionice, a tome su najviše doprineli mentori radionice Sandra Požun i Mario Leone Bralić. Oni su odlično bili sinhronizovani u građenju takve atmosfere od prvog trenutaka akt radionice, pa do poslednjeg kada su se analizirale fotografije polaznika. A kada je dobra atmosfera napravljena, onda je edukacija postala laka, dobro primana, pa su polaznici s pažnjom apsorbovali metode rada sa modelom, vezu modela sa okolinom, odnos tela i teksture, pri tome fotografišući u raznim svetlosnim uslovima od difuznog svetla, kontra-svetla, svetla jakog i kontastnog i dr. Polaznici radionice su pod budnim okom mentora, gradili priču u akt fotografiji, smeštali telo u svetlosna poigravanja devastiranih hala i krovova, otkrivali odnose formi vode i teksture vrba i modela, na obali Dunava. Na kraju trećeg praktičnog dela smo imali najprijatnije iznenađenje, labudovu igru, kao u mitološkoj priči o „Ledi i labudu“, gde su pored modela učestvovali i dunavski labudovi. Samo je naša priča imala drugačiji kraj.

Učesnici međunarodne akt radionice FKV -mentori modeli polaznici i organizatori
Učesnici međunarodne akt radionice FKV -mentori modeli polaznici i organizatori

Sva razmišljanja o akt fotografiji je podstaklo i uvodno predavanje Sandre Požun prvog dana akt radionice, u kome je ona predstavila svoj fotografski rad, većinom nastao u poslednje tri godine, od kada se ponovo aktivirala posle desetogodišnje pauze. Neposredno i iskreno, bez uvijanja, ne gradeći lažni imidž o sebi, prepuštala je da fotografije najviše govore o njoj. Nije ih analizirala, jer smatra da to ne treba raditi autor, jer su one proizvod njene emocije, i ona treba da se oseti sa fotografije, a ne da autor o njoj priča, kaže Sandra. Ne pamtim odavno, da sam toliku raznovrsnost ideja na akt fotografijama video kod jednog autora, kao na Sandrinih skoro tri stotine prikazanih fotografija. Retko ko uspeva da tako zahtevne poze izvuče iz modela, kao što to radi Sandra, a da pri tome do perfekcije vodi računa o najmanjem detalju na telu koji ne stoji kako treba, od položaja prstiju, butine, preko stomaka, grudi, ruku, ramena,vrata, glave i kose. Sve to ne ispada iz konteksa cele atmosfere okruženja, već tu istu atmosferu telo nadopunjuje, ne prepuštajući je slučaju. To sve je uspela veoma dobro da prenese na polaznike, što se videlo i po radovima koje su polaznici izabrali za analizu, ne retko kopirajući njen pristup. Nekako je to neminovno, mada je bilo i zapaženih autorskih otklona od tog pristupa.

Međunarodna akt radionica FKV
Međunarodna akt radionica FKV

S druge strane drugi mentor, Mario Leone Bralić je imao malo mekši pristup u prilazu modelu, težeći da na formi modela izvuče i pokaže polaznicima kako da gledaju na model i kako da telo bude prirodno i neusiljeno. Polaznici su mnoge priče o nekadašnjem radu u fotografiji mogli mnogo više čuti od Bralića nego od Požunove. Čini se da je Bralićev pogled na akt fotografiju bila sjajna nadopuna drugačijem pogledu Sandre Požun. Istina iako mnogo duže u fotografiji od Sandre Požun, i sa većim iskustvom u komercijalnoj i kreativnoj fotografiji, Mario je u stilu pravog kavaljera često prepuštao Sandri prioritet u vođenju radionice.

Polaznici su na kraju radionice u sprovedenoj maloj usmenoj anketi, izrazili oduševljenje radionicom, a većina je bila i više nego zadovoljna postignutim rezultatima na radionici, i stečenim iskustvom u fotografisanju nagog modela. Analiza fotografija je pokazala da ima i odličnih fotografija, koje ćemo dugo viđati po internetu, sa naznakom da su nastale na međunarodnoj akt radionici FKV, što će klubu kao organizatoru, i mentorima, činiti veliku čast i zadovoljstvo. Akt radionica je postigla cilj, uvođenjem fotografa u najdelikatniju granu fotografije. Neke će fotografije i na izložbama pod patronatom Foto saveza Srbije i FIAP-a sigurno imati dobar prijem

Tekst i fotografije:
© Milovan Ulićević

Autor -
0 2148
Dizajn plakata: Marina Deli

Fotografski klub Vojvodina iz Novog Sada organizuje „Međunarodnu akt radionicu“ od 29-31. jula 2016. godine. Akt radionicu vode Sandra Požun iz Ptuja, Slovenija i Mario Leone Bralić iz Zemuna, Srbija. Za radionicu se mogu prijaviti svi zainteresovani fotografi, koji žele da se posvete ovoj oblasti fotografije, ili da prošire svoje znanje uz savete i instrukcije dvoje poznatih fotografa. Za rad radionice su obezbeđeni modeli iz Slovenije i Srbije, a fotografisaće se na tri različite lokacije.
Radionicu sponzoriše i firma BM-FOKUS iz Novog Sada koja pomaže u opremanju radionice studijskom rasvetom. Prostornu podršku za naše fotografske aktivnosti dobijamo i od MENSE Srbija. Radionicu podržava i Stanko Abadžić renomirani fotograf iz Zagreba omogućivši da učesnici radionice po specijalnoj ceni dobiju njegovu najnoviju knjigu aktova „Miris žene“, izašlu iz štampe pre nekoliko dana.

Dizajn plakata: Marina Deli
Dizajn plakata: Marina Deli

POGRAM RADIONICE:

petak 29. 07. 2016. godine

– Pedavanje Sandre Požun o akt fotografiji i ličnom pristupu fotografiji, uz neposredan razgovor sa autorkom njenom radu ( vreme od 20-23h )
subota 30. 07. 2016. godine
– Sekcija radionice akt fotografije nazvana „Telo i tekstura ambijenta“ koju vodi Sandra Požun na prvom lokalitetu za fotografisanje (vreme od 8 – 11 časova)
– Sekcija radionice akt fotografije nazvana „Telo i svetlo“ koju vodi Mario Leone Bralić na drugom lokalitetu za fotografisanje (vreme od 16-19 časova)
nedelja 31. 07. 2016. godine
– Sekcija radionice akt fotografije nazvan „Telo i voda“ koju vode zajedno Sandra Požun i Mario Leone Bralić na trećem lokalitetu za fotografisanje (vreme od 8-10 časova)
– Analiza fotografija učesnika radionice od strane mentora radionice Sandre Požun i Maria Leone Bralića ( vreme od 11-14 časova)
-Završetak radionice i zajedničko fotografisanje svih polaznika sa mentorima za uspomenu

PRIJAVA I KOTIZACIJA:

Za učešće na Međunarodnoj akt radionici se plaća kotizacija i ona iznosi 4000 dinara. Članovi Fotografskog kluba Vojvodina i Foto SIGa Mensa Srbije plaćaju 25% nižu cenu. Broj učesnika radionice je ograničen i imaće prioritet oni koji se prvi prijave.
Prijave za Međunarodnu akt radionicu su do četvrtka 28. jula 2016. u 13 časova do kada svi moraju platiti kotizaciju. Prijave se primaju na mail office@fkv.rs, a informacije na telefon 063-580610. Pri prijavi navesti puno ime i prezime i kontakt telefon. Takođe u e-mailu obavezno navesti da li posedujete sopstveni auto za prevoz do lokacije za fotografisanje.
Polaznici radionice će moći da objavljuju svoje fotografije bez naknade, posle dogovora sa organizatorom oko načina objavljivanja.

MENTORI:

SANDRA POŽUN
Rođena je 1972. godine u Zadru. Detinjstvo je provela u živopisnom gradiću Buje u Istri. Posle završene srednje škole se preselila u Sloveniju u Ptuj, najstariji slovenački grad. Famoznog je dalmatinskog temperamenta. Fotografiše uglavnom analogno crno-belo i tada kako kaže najbolje zvuči, a ponekad fotografiše u boji, ali sa digitalnim fotoaparatom. Učestvovala je na nekoliko foto-radionica pod vođstvom Hermana i Pivke Arne Hodalič, a veliku zahvalnost duguje mentorstvu čuvenog slovenačkog majstora fotografije i Ekselencije FIAP-a Stojana Kerblera. Dve godine je bila zvanični fotograf pozorišta u Ptuju, a bila je i zvanični fotograf dve godine Narodnog pozorišta u Mariboru. Osvajala je više nagrada za fotografiju, radila kalendar fabriku aluminijuma u Kidričevu 2002. godine. Imala je više samostalnih izložbi, a nedavno 13. jula 2016. joj je otvorena samostalna izložba u Mariboru.

Autor fotografije Sandra Požun
Autor fotografije Sandra Požun

MARIO LEONE BRALIĆ
Mario Bralić je rođen 1955. godine u Zemunu. Dilplomirani umetnički fotograf FFS u Minhenu.
Član ULUPUDS-a. Dao je veliki doprinos modnoj fotografiji kroz estetski i marketing koncept Kampanja, a realizator je i mnogih modnih emisija na niz TV programa.
Pored bavljenja profesionalnom, komercijalnom fotografijom u radu sa marketing agencijama, izdavačkim kućama, radi i kao direktor fotografije i art direktor na izradi TV spotova za svoje klijente širom sveta. Osnovao jedan od prvih studija za kreativne komunikacije.
Pored bavljenja komercijalnom fotografijom bavi se i kreativnom umetničkom fotografijom koju prezentira na grupnim i samostalnim izložbama: preko 20 grupnih i 3 samostalne izložbe.
Radi sa slikarima kao i svim profesionalcima sličnog senzibiliteta na multimedijalnim projektima i umetničkim serijalima. Jedri, putuje i pravi editorijale o lepotama planete.

Autor fotografije Mario Leone Bralić
Autor fotografije Mario Leone Bralić

Autor -
0 761
Predavanje Alberta Gregorovića

Još jedno veoma zanimljivo predavanje je održano u FKV. Ovo poslednje na kojem je gost bio fotograf Albert Gregorović, je bilo nešto sasvim drugačije. Imali smo predavača vrlo širokog obrazovanja, koji je mnogo godina posvetio proučavanju fotografije, kako teorijski tako i praktično. Zato se predavanje „Postprodukcija stvarnosti, kao lažiranje istine“ slušalo u najvećoj tišini, kako bi se veoma prodorne na momente i filozofske misli o fotografiji mogle pratiti. Kao u zbirci eseja prepunoj jezgrovitih razmišljanja autora eseja, tako je ovo predavanje pokrenulo mnoga pitanja na koje je Gregorović davao odgovore u sličnom maniru. Pedagoško iskustvo u predavanju na školama za profesionalne fotografe u svetu, podiglo je ovo predavanje na akademski nivo izlaganja. Na momente je Gregorović predavanje ukrašavao anegdotskim pričama iz svog života (kao ona sa Irvingom Penom, legendom fotografije, na skupštini WCPP), takvim da je publika mogla osetiti duboku poruku koje one nose. Skoro uvek je u njima bio jasan stav o fotografiji, kakav po njegovom mišljenju fotograf treba imati.

U drugom delu predavanja je na primerima svojih fotografija objašnjavao suštinu ideje u fotografiji i praktične načine realizovanja takvih ideja. Davao je pravila i savete pokazujući visok nivo praktičnog poznavanja analogne i digitalne fotografije, neprestalno uvezujući jednu i drugu za teoriju i suštinu same slike. Kako Fotografski klub Vojvodina snima ova predavanja, u jednom esejističkom tekstu, u delu sajta „teorija i istorija fotografije“, ćemo preneti delove onoga što je pažljiva publika mogla da čuje. Povodom gostovanja postavljena je izložba Alberta Gregorovića sa originalnim fotografijama velikog formata. Ostaje utisak da predavanje nešto drugačije od uobičajenog, manje populistično, više obogaćuje misli onim posvećenim koji su bili u prilici da to čuju, uz uslov da su oslobođeni sopstvene sujete i predrasuda. Slično predavanje ovom održanom u klubu, a prilagođenom ciljnoj grupi, je na Skupštini „Svetskog sabora profesionalnih fotografa“ (WCPP) održao Albert Gregorović, u pedeset minutnom izlaganju, što je po svedočenju, kao i u klubu, popraćeno dugim aplauzom.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Siniša Petrović

Autor -
0 1332
Učesnici Drugog bijenala - Majstori fotografije u Kisaču

Možda je nekad neko postavio pitanje: da li postoji potreba za izložbom fotografija na kojoj će zajedno izlagati foto-amateri i profesionalni fotoreporteri, novinski fotografi i televizijski novinari, redovni profesori Akademije umetnosti i njihovi studenti, asistenti i profesori na visokoj tehničkoj školi za primenjenu fotografiju i Akademiji umetnosti, fotografi koji se bave komercijalnom i stok fotografijom i fotografi koji izlažu eksperimentalnu fotografiju, penzioneri i omladinci, početnici i majstori fotografije FSS, koji su bezmalo pola veka u fotgrafiji. I još svi u isto vreme na istom mestu.

Mihal Đurovka govori na otvaranju o izložbi
Mihal Đurovka govori na otvaranju o izložbi

Odgovor je postoji. Jedna takva izložba je otvorena u subotu 4. juna 2016. godine u galeriji Slovačkog doma, u živopisnom selu Kisač, u srcu Bačke. Glavni organizator i nosilac ideje ovakvog okupljanja fotografa, kojima je fotografija prvenstveno velika ljubav, a onda sve ostalo, je Mihal Madacki (Michal Madacky) fotograf iz Kisača. On svojim fotografijama odavno čuva od zaborava ljude i promene ovog sela, većinom nastanjenog Slovacima.

Organizator izložbe i druženja Mihal Madacki (u belom)
Organizator izložbe i druženja Mihal Madacki (u belom)

Izložba je zamišljena kao bijenale fotografije, a prva je održana 2014. godine. Međutim ovogodišnje bijenale fotografije je prevazišlo po odzivu sva očekivanja organizatora, i na izložbi su svoja dela izložila 34 autora iz Vojvodine, koji u njoj žive i rade, ali ima fotografa koji su poreklom iz Vojvodine, ali su fotografsku karijeru gradili po Londonu i Bratislavi..

Velika posećenost izložbe je dokaz potrebe za ovakvim bijenalom fotografije u Kisaču
Velika posećenost izložbe je dokaz potrebe za ovakvim bijenalom fotografije u Kisaču

Izložba je nazvana „II bijenale – Majstori fotografije“, pri čemu svi autori nisu Majstori fotografije po tituli koja se dodeljuje za izlagačke uspehe u amaterskoj fotografiji. Naziv nije ni pežorativan obzirom na visok stručni i obrazovni nivo u fotografiji pojedinih fotografa, već je to naziv koji je odomaćen u kolokvijalnom govoru fotografa, kada se pohvaljuje pojedinac za dobro urađen posao, izložbu, fotografiju. Sam organizator to koristi kao uzrečicu u obraćanju kolegama, pa je to tako i ostalo u nazivu bijenala. Možda će ova izložba talentovanim mladim fotografima koji sad pohađaju završne razrede srednje škole ili akademije, a učestvuju prvi put na izložbi fotografija, biti podstrek da se posvete kreativnoj izlagačkoj fotografiji, i da jednog dana postanu i po zvanju Majstori fotografije FSS ili MFIAP-a

Utiske o ovogodišnjem bijenalu govori Milovan Ulićević
Utiske o ovogodišnjem bijenalu govori Milovan Ulićević

Pored većeg odziva ono što II bijenale odvaja od predhodnog je osetno veći odziv fotografa i ozbiljnije shvatanje uloge i značaja ovog bijenala. I druga odlika koja je obeležila ovo bijenale,je to što su se autori potrudili da u 3-4 fotografije kojima predstavljaju sebe na jednom panou naprave izložbene povezane celine. Neko je to uradio svetlom i motivom, iskusniji nadrealnom duhovitom pričom, ili konceptom zasnovanom na životnoj drami, eksperimentom, geometrijom i grafizmom linija i oblika. Zastupljene su neke tehnike analogne fotografije na baritnom papiru, digitalne fotografije na kolornom fotopiru, fotografije u tehnici digitalne štampe, ali i fotografije koje su fotošop kreacija ili eksperimenatalna fotografija. Fotografski motivi su različiti, ali je najviše zastupljena po oblastima interesovanja lajf fotografija, pejsaž, fotošop kolaži i eksperiment, makro fotografija, uz pojedinačne slučajeve sportske, akt, ili koncertne fotografije.

Na kraju otvaranja je Mihal Madacki predstavio svakog fotografa učesnika Bijenala
Na kraju otvaranja je Mihal Madacki predstavio svakog fotografa učesnika Bijenala

Naš domaći Miša Madacki je posle otvaranja priredio druženje, u kojem su uživali fotografi do kasno u noć. To je bila prilika za razmenu iskustava, ali i pričanje anegdota iz fotografskog života. Svako je tu hteo da se istakne što boljom i interesantnijom pričom koja je imala anegdotski završetak. Neko je, pola u šali, a pola u zbilji rekao, da bi naš domaćin mogao organizovati bijenale dva puta godišnje, umesto dvogodišnje. Svi su to osmehom prihvatili.

Zajednička fotografija sa druženja
Zajednička fotografija sa druženja

Treba pomenuti fotografe koji izlažu fotografije, i bez kojih ne bi moglo biti ovogodišnjeg bijenala fotografije. A to su: Aleksandar Plačkov, Andraš Otoš, Andrea Mernjik, Bora Otič, Branislav Kokavec, Daniela Pavlovič, Darko Dozet, Dragan Kurucić, Dušan Kostić, Dušan Tordaj, Emilia Valenćik, Filip Bakić, Geza Lenert, Goran Mulić, Hana Tancik, Igor Bovđiš, Jan Agarski, Jan Valo, Jaroslav Kraljik, Jaroslav Pap, Jovan Popović, Martin Candir, Mihal Đurovka, Mihal Madacki, Milko Ribar, Milovan Ulićević, Mirko Bilek, Miroslav Pavlovič, Predrag Uzelac, Slađana Pantelić, Zoran Veselinović, Zorica M. Madžarević Matković, Željko Mandić i Željko Škrbić.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Jaroslav Pap i Goran Mulić

Autor -
0 1127
Fotografija "Sa Zlatibora" autor Albert Gregorović

Fotografski klub Vojvodina predstavlja fotografa Alberta Gregorovića iz Beograda, autora knjige „Raskrsnica duge – fenomen fotografije od analogne do digitalne“ Knjiga se dva meseca dodeljuje kao nagrada za najbolje fotografije na takmičenju na sajtu FKV. Predavanje će se održati u utorak 7. juna 2016. od 20 časova. Ovog izuzetno zanimljivog predavača je ovom knjigom dotakao mnoge teme od tehnike do estetike i esejistike, a neke od njih ćemo imati prilike da čujemo kroz predavanje i razgovor sa fotografom Gregorovićem. U sklopu ovog gostovanja biće postavljena i izložba originalnih radova Alberta Gregorovića u obimu koliko to prostor bude dozvoljavao.

Fotografija "Oluja" autor Albert Gregorović
Fotografija „Oluja“ autor Albert Gregorović

U plejadi mladih talentovanih fotografa koji su ušli u srpsku fotografiju pedesetih godina prošlog veka, uz Dragoljuba Tošića, Tomu Peterneka, Živka Janevskog, Đorđa Bukilicu, i niza drugih, bio je i Albert Gregorović, student mašinskog fakulteta. Sa mnogo novih ideja, posebnim pristupom u likovnim rešenjima i ogromnom radnom energijom u težnji ka perfekciji u svakom delu posla do gotove fotografije. Rezultat je bio više odličnih fotografija i niz nagrada na domaćim i međunarodnim izložbama.

Fotografija "Sa Zlatibora" autor Albert Gregorović
Fotografija „Sa Zlatibora“ autor Albert Gregorović

„Raskrsnica duge“ je jedinstvena knjiga o fotografiji po načinu kako je osmišljavana i pisana (godinama, kako kaže autor), po broju naučnih oblasti o kojima se u njoj govori, po različitom načinu iznošenja činjenica:
a) pedantno, inženjerski precizno, navođenje tačnih obrazaca, fizičkih veličina, tabela i grafikona, formulisanje projekata, pravljenje planova.
b) sveobuhvatno, uvodi osećajnost autora, odnos ka modelu, prirodi modela, predmetu snimanja, neophodnu potrebu da postoje uzbuđenje i osećanja uvek kada namerava i sprema se da bilo šta snima.
c) esejistički, o pitanjima značajnim za pristup fotografiji, za njeno mesto u umetnosti, za ulogu umetnika, podstaknutih u njegovom nastavnom radu, u kome su raspričano izlagana mišljenja i stavovi ne samo autora nego i niza majstora fotografije, umetnika i mislilaca.

Knjiga: Raskrsnica duge-fenomen fotografije od analogne do digitalne
Knjiga: Raskrsnica duge-fenomen fotografije od analogne do digitalne

„Raskrsnica duge“ inicira još jedno pitanje koje traži odgovor. Kada je autor počinjao da živi i radi u fotografiji, količina saznanja u svetu se udvostručavala za pola veka, a sada se to dostiže za manje od deset godina. Gde je potreba za napisanom knjigom, gde je mesto starim saznanjima i starim iskustvima u vremenu koje ogromnom brzinom donosi nova? O čemu vredi pisati? Šta će ostati dovoljno trajno da preživi vreme „sušenja mastila“ (Ko zna šta je to mastilo?)? I sugeriše odgovor: pored činjenica u određenom istorijskom razdoblju, knjiga pokazuje i način razmišljanja čoveka i umetnika u tom vremenu. To poređenje može da donese novo bogatstvo i istine u proceni budućih pravaca u razvoju i načinu razmišljanja. Knjiga čitaocu u tome daje podršku, on prihvatanjem, dobija zadovoljstvo da nastavi u pravcima koji su mu nagovešteni ili napomenuti“ – piše u pogovoru o knjizi Dragiša Radulović MF FSJ

Studijski portret fotografisao Albert Gregorović

Autor knjige i fotografija ne pojavljuje se pred vama u smokingu s leptir mašnom, nego u carevom novom odelu, svom javno ogoljenom biću, sa hrabro nacrtanim metama na grudima i leđima. Na sreću rizik je minimalan, ostrašćeni zlonamernici su slabi strelci, dok su dobronamerni često slabovidi, pa nekad i slepi za grexove grešnika. Opredeljeni za lepotu samosvojnosti, biografije, tekstovi i fotografije su dokaz otpora bezumnom nasilju moćnih.

Fotografija "Polifem ajkula" autor Alfred Gregorović
Fotografija „Polifem ajkula“ autor Alfred Gregorović

Predavanju i izložbi fotografija mogu prisustvovati besplatno svi koji se prijave na mail officе@fkv.rs do ponedeljka 6. juna 2016. godine u 23h Svi ostali sem članova Mense i Fotografskog kluba Vojvodina i onih koji se prijavili na vreme, plaćaju kotizaciju za ovo predavanje 300din. Na predavanju će se moći kupiti knjiga uz koju ide dodatak odštampane izabrane fotografije u velikom formatu.

Fotografija "Mladi" autor Alfred Gregorović
Fotografija „Mladi“ autor Alfred Gregorović

BIOGRAFIJA:
Albert Gregorović, dipl. maš. inž. (u penziji ), fotograf

Portret Alberta Gregorovića
Portret Alberta Gregorovića

Rođen 09.06.1935 u Vrbasu
Diplomirao na mašinskom fakultetu u beogradu 1966. Specijalnost: termoenergetika
Profesor akademije „IVAS“ (international visual art society )
Član EAP (evropske akademije za fotografiju)

P R O J E K T O V A N J E : procesne opreme, opreme za tng, grejanje i klimatizacija sa kotlarnicama,postrojenja za prečišćavanje pijaćih i otpadnih voda. Rukovođenje raz vojno istraživačkim projektima u oblasti tehničkih gasova , upravljanjeinvesticionim projektima na postrojenjima za preradu rečne vode u pijaću vodu Beograda i dr. Rukovođenje u privredi: direktor fabrike tehničkih gasova,potpredsednik za istraživanje i razvoj korporacije za tehničke gasove, predsednik poslovnog odbora i generalni direktor korporacije sa 30 kompanija u zemlji i inostranstvu, sa kompanijama sa zaiedničkim ulaganjima u zemlji i inostranstvu.
Z N A NJ E J E Z I K A : ruski, engleski, nemački, mađarski, srpski.
T E O R E T S K I S T R U ČN I R A D O V I : matematički model izbora optimalne lokacije za izgradnju postrojenja za razlaganje vazduha,primena teorije grafova na transportni problem distribucije tehničkih gasova,exergetski potencijal kao mera vrednovanja komponenata sinteznog gasa u petrohemiji kutina.
P U B L I C I S T I K A : monografija o fotografiji „Raskrsnica duge – fenomen fotografije od analogne do digitalne“ , Novi Sad 2008, 296 str.
A N G A Ž O V A NJ A : Predsednik udruženja profesionalnih fotografa SR Jugoslavije, predsednik saveza prijatelja Kine iz SR Jugoslavije, redsednik komiteta za delovanje i razvoj svetskog saveta profesionalnih fotografa (WCPP – world council of professional photographers), profesor IVAS (international visual art society ) akademije, član EAP (evropske akademije za fotografiju ).
N A G R A D E : nagrada za životno delo dodeljeno od mašinskog fakulteta beograd, društva inženjera i tehničara SRJ i časopisa procesna tehnika 1977. godine. Medalja Nikola Tesla dodeljena od nemačkog časopisa „Raum und Zeit“ (prostor i vreme) 1992g, za stručni rad “ Exergijski metod vrednovanja komponenata gasnih smeša“ pa je u jeku sankcija, kada je nemačka policija raspisala poternicu zbog kršenja sankcija, organizovana predaja medalje u Beogradu.
U k u p a n r a d n i s t a ž : 47 godina !!

Tekst pripremio:

Milovan Ulićević

Autor -
0 1529
Fotografija je dobar podsetnik pamćenju na važne događaje koji su se desili

Postoje neka predavanja koja se održe u FKV, pa se kasnije dugo prepričavaju. Pojedincima koji nisu prisustvovali, bude posle žao što ne mogu učestvovati u naknadnoj polemici koje predavanje izazove. Jedno od takvih je bilo i predavanje koje je 3. maja 2016. godine, održao Igor Čoko u Fotografskom klubu Vojvodina. Tiho i nenametljivo on je pokazao svojim fotografijama da posedije veliki elan u radu, da ideje strpljivo provodi do kraja projekta, promišljajući duboko o svakom narednom koraku.

Interesovanje veliko da nije bilo mesta za sve zainteresovane
Interesovanje je bilo veliko, da nije bilo mesta za sve zainteresovane

Srce tog predavanja je bila ekskluzivna priča, rad na specifičnom projektu „Zapisi iz ćelije br 12“, realizovanom u Okružnom zatvoru u Beogradu. Ceo projekat će biti predstavljen uskoro i kao štampana knjiga pod naslovom „Iza rešetaka“. Publika je čula mnogo specifičnosti u realizaciji ovog projekta, što je iniciralo brojna pitanja, i iznošenje iskustava iz psihijatrijske prakse, koja su se nadovezivala na ovu priču. Za kraj je ostalo jedno veliko ZRNO (GRAIN) da se postavi pod lupu publike. Iako nije bila glavna tema, to je bila dobra preporuka za praćenje sledećih brojeva svima koji su bili impresionirani prikazanim fotografijama iz elektronskog magazina GRAIN. A oni ostali, ako ih je uopšte bilo, da ne bi zaostali za trendom i aktuelnim pričama o fotografiji, takođe će morati pratiti Igorov i Marinin GRAIN. Čini se da ovakvih mladih ljudi, angažovanih i posvećenih, nedostaje na fotografskoj sceni Srbije.


.
Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Dušanka Ljubojević

Autor -
0 1697

Kako pratiti svetski trend u fotografiji, kao što je ulična fotografija, u izdavačkom smislu? Nedovoljna grupa „zaluđenika“ u tu vrstu fotografije ionako troši svu ušteđevinu na objektive i putovanja, a tržište za tu vrstu kreacije u fotografiji je malo. Ostaviti sve za neka druga vremena, kada štampanje takvih fotografija bude moguće nije rešenje, već treba odgovoriti vremenu i izbaciti u orbitu sve fotografije koje donose sud o trenutku u kojem živimo.

GRAIN - elektronski foto-magazin
GRAIN – elektronski foto-magazin

Mladi fotograf Igor Čoko, antropolog po obrazovanju, zajedno sa Marinom Kovačević je izdavanjem magazina za uličnu fotografiju GRAIN (Zrno) u elektronskom formatu, na najbolji način odgovorio postavljenom zadatku. Prvi broj magzina objavljen je u decembru 2015. godine. Taj dugoročni projekat, u produkciji Centra za rehabilitaciju imaginacijom iz Beograda, ima za cilj da predstavi fotografiju kao vizuelnu, pokretačku i stvaralačku umetnost u dokumentarnoj formi, koja će se na angažovan način baviti socijalnim temama, pitanjima stigmatizovanih i marginalizovanih grupa i ukazivati na problematiku na najdirektniji način, bez ograničenja i cenzure.

Kada se magazin pojavio na internetu, činilo se da je poput munje zasvetleo na ekranima fotografa. Čitaoci su ga „gutali“ očima bez daha i prvi utisak je da je pomerio granice i okupio ljude koje zanima ulična fotografija. Došao je u trenutku praznine koja je nastala kada se jedini štampani foto-magazin u Srbiji REFOTO ugasio. On svojim uređivačkim konceptom, izborom fotografija, pogledima iskazanim u autorskim tekstovima i intervjuima, zavređuje punu pažnju. Čini se da je ideju elektronskih fotografskih magazina, koju je posejao časopis BLUR na prostorima bivše Jugoslavije, nadopunio ovaj magazin u oblasti ulične fotografije. Trenutno je peti broj u pripremi.

Zato je Fotografski klub Vojvodina, kao mesto gde se neguje kreativnost i fotografija na delu, odlučio da 3. maja 2016 od 20 časova predstavi Igora Čoka, njegove ideje, njegova stremljnja vezana za časopis GRAIN, poglede na fotografiju i njegov autorski rad. Igor će nam tada ekskluzivno predstaviti i najnoviju knjigu fotografija „Iza rešetaka“ snimljenu u Okružnom zatvoru Beograd, gde je Čoko zaposlen kao antropolog, kao i dokumentarac „Zapisi iz ćelije br 12“ snimljen na istom mestu.

Naslovna strana knjige "Iza rešetaka"
Naslovna strana knjige „Iza rešetaka“

Knjiga je deo obimne i dugotrajne antropološke opservacije sprovedene u direktnom radu sa osuđenicima. Nećemo zaboraviti ni njegovo ranije delovanje koje bilo uvertira u sam magazin, a to je knjiga fotografija “Subverzivna estetika ulice”, prikaz socijalnih i emocionalnih kontrasta svakodnevnog uličnog života, uhvaćenih trenutaka koji u svom haotičnom vrtlogu sublimiraju senzibilitet velikog grada u kome se do poslednje kapi znoja bore palanka i metropola rađajući inspirativne kontraste, kao refleksiju aktuelnih kulturoloških, političkih i socijalnih previranja.

„Što čovek svesnije, u ovom slučaju fotografski, ulazi dublje u to socijalno podzemlje, susreće neverovatne kontraste, apsurdne situacije koje su itekako refleksija efekata stvarnosti koju proživljavamo. Poenta je u sitnicama, detaljima koji se dešavaju ispred nosa, a koji prosto vape da budu uhvaćeni, arhivirani jer na neverovatno bizarne i apstraktne načine kritikuju društvo i ukazuju na paradokse.“ – rekao je Igor Čoko u jednom inervjuu, što je čini se i suština njegovog fotografskog delovanja.

Svi oni koji vide svoje delovanje u fotografiji u estetici ulice, sigurno će uživati na ovakvim predavanjima i druženjima sa ljudima koji stvaraju kockice mozaika fotografske scene u Srbiji. Budite baš vi lepak koji će podržati mozaik aktuelnih fotografskih dešavanja u Fotografskom klubu Vojvodina.

023a

Prijvite se na e-mailom na office@fkv.rs za prisustvo na predavanju do 2. maja u 23 časa i moći ćete da prisustvujete predavanju besplatno. Oni koji se ne prijave za predavanje, plaćaju kotizaciju od 300 din. Članovi Fotografskog kluba Vojvodina i Mense Srbija ne plaćaju kotizaciju. Broj mesta je ograničen prostorom. Predavanje se održava na adresi Bulevar oslobođenja 22, Novi Sad. Vidi u kontaktima na ovom sajtu lokaciju.

BIOGRAFIJA:

Igor Čoko- portret
Igor Čoko- portret

Igor Čoko rođen je 1975. godine u Kninu. Živi i radi u Beogradu. Po obrazovanju je diplomirani etnolog – antropolog. Iz perspektive vizuelnog antropologa kroz uličnu i dokumentarnu fotografiju istražuje senzibilitet ulice, ljudi, uličnog života i stigmatizovanih grupa. Izlagao je samostalno u Srbiji i Hrvatskoj, a radovi su mu objavljivani u vodećim medijima u regionu (Politika, BH Dani, Delo, Vice… ) kao i na tematskim street i dokumentarnim foto elektronskim magazinima i portalima u svetu. Autor je knjiga fotografija “Grad bez boja”, “Subverzivna estetika ulice” i “Iza rešetaka”. Zajedno sa Marinom Kovačević, pokrenuo je i uređuje elektronski magazin za dokumentarnu i uličnu fotografiju GRAIN www.grainmagazin.com.

.
Tekst pripremio:
Milovan Ulićević
Fotografije:
Igor Čoko ©

Autor -
1 1090
"Embrionalni negativ" - fotografija Milovan Ulićević

Više puta do sada sam se susretao sa nekim fotografom, ili sam mu pak komentarisao fotografije, koje, kako sam zaključio, on snimio iz nekog sasvim banalnog razloga, ne videvši nešto više u njima, tj ne videvši umetnost fotografije koja je skriveno sadržana u njegovoj „mehaničkoj radnji“. Otkrivši mu to, često se dešavalo da je takav autor zaboravljao ko mu je na to ukazao, smatrajući svojom zaslugom postojanje toga, i dičeći se time. Nije shvatio da bi to saznanje ostalo skrivenio od njega zauvek, i da bi za njega fotografija ostala na nivou banalne asocijacije zbog koje je snimio.

Fotografija : Andreas Feininger
Fotografija : Andreas Feininger

Postavljaju se sada pitanja: Ko je tu umetnik? Da li je to ista osoba koja je i autor fotografije?. Mišljenja sam da je otkrivanje i tumačenje umetnosti, u tim slučajevima kada autor nije racionalno svestan svoga dela u celini, značajnije od samog autorstva koje stiče pritiskanjem okidača. Stav autora, da „iako on u tome ne vidi umetnost, on nju oseća“ jer mu se to „dopada“ ne može opravdati nedostatak spoznaje, i pridružiti mu status umetnika kod konkretne fotografije. Kategorija slučaja je ovde mnogo bliža njegovom osećanju, i slučaj je stvorio umetnost na toj fotografiji. Zato je ponovljivost i pronalaženje sličnih estetskih zahteva, skoro nemoguće na drugoj fotografiji takvog autora, jer ne poseduje spoznaju i racionalan odnos prema umetnosti. Odnosno, istraživanje lepog ostaje u granicama dopadanja ili ne dopadanja autora, a na toj ravni je i kič, pa se ne možemo na to osloniti kada se stvara umetničko delo.

Svi veliki slikari i fotografi su imali racionalnu ideju apriori, koju su tek onda nadopunjavali svojim osećanjima, koja su morala biti metaforično i simbolično oblikovana da bi mogla postati estetska kategorija. A ko bi drugi to uradio, ako ne racio takvog umetnika. Dakle onaj ko spoznaje principe umetnosti na fotografiji se može smatrati umetnikom, i kako sam razmotrio gore, to treba razdvojiti od autorstva koje se stiče pritiskanjem okidača.

Neko može tvrditi da je sam autor napravio izbor onoga šta će biti fotografisano, pa je on stvorio umetničko delo. Sa time se do kraja ne bih složio, ako on pri tome nije video razloge postojanja i sve slojeve fotografije. Njegov izbor može biti biti iz sasvim drugih razloga, čak i ne estetske prirode. Zato bih razdvojio izbor i razloge za „okidanje“ od estetskog. Naravno da ovo nije pravilo, i veliki broj autora fotografije vidi razloge za izbor u estetici prizora, pa fotografskim sredstvima uspevaju da to pretvore u umetničko delo.

Dielma i odgovor koji sam tražio u ovom eseju, nipošto se ne odnosi na pravno-materijalni status autorstva, i on mora biti priznat kao takav, i zakonski regulisan, bez obzira na postojanje estetike na fotografiji.

Autor eseja:
Milovan Ulićević

Autor -
0 957

Kada imate predavača, kome misli o događajima u kojima je učestvovao naviru kao vode Amazona u kišnom periodu, onda ne morate da brinete kako će to publika primiti, ma kako da je specifična i zahtevna. Tako je sinoć u Fotografskom klubu Vojvodina publika uživala u stranicama modne istorije koje osamdesetih godina prošlog veka ispisivao Mario Leone Bralić. Čula su se mnoga dragocena iskustva kako se radi sa modelima i kakav je odnos i pozicija modnog fotografa u velikim modnim projektima koji su ostvarivani u bivšoj Jugoslaviji. A onda prolaz fotografijama po prašumama Amazonije i Afrike i objašnjenje na kakve sve teškoće nailazi fotograf u tim ekstremnim uslovima snimanja. „Najveća opasnost u tim neopreglednim prašumama, u oblastima do kojih se samo stiže avionom, i koje su velike kao pola Evrope, je sam susret sa nepoznatim čovekom“ kaže Mario.

Predavanje Mario Leone Bralića u FKV

Zadivljujući je rizik i avantura u koju je Bralić spreman da se upusti. Možda je trik u njegovom prezimenu, pa se za razliku od svemirsk šetnje (leonovanje) njegova putovanja mogu nazvati „Leonovanje po Zemlji“. Na kraju skoro trosatnog predstavljanja svog fotografskog rada, kao šlag na tortu, bile su fotografije iz foto-monografije „Senke“ nedavno izašle iz štampe. Koncipirana je kao omaž svojim prijateljima sa kojima je radio, sarađivao i družio se, sve ove godine fotografskog rada, a koji sada žive u mnogim krajevima sveta. „Sećanja su još živa, a kontakti se održavaju i dalje“ kaže Mario Leone Bralić.

Posle ovog predavanja postavlja se jedno pitanje. Zašto na predavanju nije bilo više mladih ljudi iz Novog Sada koji se interesuju isključivo za modnu fotografiju, i koji imaju svoja foto-studija u gradu. Malo je ljudi od kojih se može o tome nešto čuti, a da imaju tako značajne reference u modi kao što ima Mario Leone Bralić. Setiće se da je nešto moglo i lakše da se nauči kad budu prešli iz faze samodovoljnosti, u fazu poštovanja prema ranije urađenom. Tada će i njihov rad početi da vredi i preći će iz faze fotografske modne imitacije, u kreiranje originalnog u modnoj fotografiji.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Ratko Nedović

Autor -
2 1120

Za mart mesec 2016. godine nagradna tema je „VODA“

Tema je posvećena vodi, materiji bez koje nema života na zemlji. Voda u svim oblicima, voda kao predmet interesovanja ili kao dominantna tekstura, voda kao prirodni fenomen, voda kao medijum za transport ili kao tečnost koju pijemo. Voda kao oaza za uživanje, ili patnja zbog nedostataka vode. Voda kao elementarna nepogoda, ali i kao neprevaziđena lepota u pejsažu. Voda kao energija koja koristi čoveku, ili rušitelj svega pred sobom. Voda kao izvor zdravlja, i voda kao medicinska terapija. Sportovi na vodi, i takmičenja u vodi. Sve nabrojano i još mnogo toga drugog, i mnoge druge karakteristike vode i njenih agregatnih stanja su motiv za nagradnu temu za mesec mart 2016.

Pozivamo sve ljubitelje fotografije da učestvuju u nagradnom takmičenju, a pobediće ona fotografija koja vam se najviše dopadne, i koja najbolje odgovora na zadatu temu. Kad je ovakva široka tema u pitanju, originalnost u pristupu je nešto što se posebno ceni, i po čemu želimo da naša fotografija ostane zapamćena u odnosu na druge.

Rok za postavljanje fotografija je od 18. marta 2016. godine do 5. aprila 2016. u 23:00 časa. Glasanje počinje sa objavom teme, a završava se 10. aprila 2016. u 23:00 časa.

Rok za glasanje je uobičajen, kao i nekih ranijih meseci. Maksimalno tri fotografije može postaviti jedan registrovani korisnik po nagradnoj temi, za taj mesec. Fotografije koje su već učestvovale na nekoj od mesečnih nagradnih tema na takmičenju FKV, ne mogu učestvovati opet u drugoj mesečnoj nagradnoj temi, bez obzira da li odgovaraju ili ne toj temi, i da li su ili ne dobile nagradu. Da bi postavljali fotografije morate se prvo registrovati na forumu FKV i malo sačekati da registracija bude primećena i validirana (nekoliko sati). Videti komentar dole ispod teksta o registraciji i načinu postavljanja fotografija i komentara.

Proglašenje pobednika će biti objavljeno do 12. aprila na sajtu Fotografskog kluba Vojvodina www.fkv.rs

Tema za sledeći mesec biće objavljena od 15. do 20. u mesecu.

Prve tri najbolje fotografije, u svakom od 12 poslednjih takmičarskih meseci, počev od oktobarskog takmičenja 2015. godine, će učestvovati na završnoj izložbi FOTOGRAFIJA GODINE nagradnog takmičenja Fotografskog kluba Vojvodina. Izložba će se održati u oktobru mesecu 2016. Žiri će odrediti pobedničku fotografiju, a autora očekuje značajna nagrada.

NAGRADA:
Pobednik nagradnog takmičenja za mesec mart 2016. godine dobija kao nagradu UNIVERZALNI DRŽAČ BLICA I STUDIJSKOG KIŠOBRANA. Nagradu dodeljuje naš sponzor BM-FOCUS iz Novog Sada (klikni na baner pored za više informacija)

Držac blica i studijskog kišobrana za stativ
Držac blica i studijskog kišobrana za stativ

PROPOZICIJE:
Ostaju iste kao i predhodnog meseca, a formula za izračunavanje bodova je sledeća:
Broj bodova = (prosečna ocena zaokružena na ceo broj -zvezdice) x (broj datih ocena – vidljiv pored zvezdica) + (broj lajkova na sve komentare ispod fotografije – vidljivi pored komentara)

ŽELIMO SVIMA PUNO USPEHA U TAKMIČENJU !!!

FKV tim

Autor -
0 1064
Zajednička fotografija sa predavačem za uspomenu na predstavljanje Ištvana Viraga u FKV

Za mnoge prisutne u utorak 16.02.2016. godina u Fotografskom klubu Vojvodina predavanje fotografa Ištvana Viraga je bilo vrlo inspirativno za pokretanje misli ka fotografskoj slici. Ištvan Virag je podelio svoje predavanje na četri velike teme, koje su predmet njegovog interesovanja i pokazao prisutnima svoje domete u fotografiji, koje ostvario u poslednje tri godine. Bilo je tu puno nagrađenih fotografija sa mnogih foto-salona kod nas i u svetu, koje su mu i donele titulu najboljeg izlagača Foto saveza Srbije za 2014. godinu. Od četri teme: minijature, ulična fotografija, portret i apstrakcija, najviše oduševljenja je izazvala prva prikazana – minijature, a najviše polemika poslednja – apstrakcije.

Zajednička fotografija sa predavačem za uspomenu na predstavljanje Ištvana Viraga u FKV
Zajednička fotografija sa predavačem za uspomenu na predstavljanje Ištvana Viraga u FKV

Autor je na razumljiv način ulazio u suštinu fotografske umetnosti, i teorijski i praktično razlagao teme, i iznosio stavove, podvlačeći i definišući pojedine pojmove i podvlačeći razlike, kao naprimer između minimalizma i minijature u fotografiji. Pokazao je na jednom primeru kako dolazi motiva iz realnog sveta, do apstraktne fotografije. Videli smo i neke naslovne strane koje autor objavio pre više od trideset godina, kada je dijapozitiv bio njegov medijum za izražavanje u fotografiji. Na kraju su svi učesnici izložbe dobili katakog njegove prve samostalne izložbe „Sve boje ravnice“, održane pre mnogo godina. Ovakva predanjanja u FKV su pokazala još jednom visok nivo fotografske edukacije kakav se na veoma malom broju mesta u Srbiji može pronaći.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Aleksandar Marjanović

Autor -
0 1405

Fotografski klub Vojvodina predstavlja Ištvana Viraga fotografa iz Sombora, najboljeg izlagača Foto saveza Srbije za 2014. godinu. On će nas 16. februara 2016. godine od 20 časova provesti kroz putovanje između minimalističkih formi, lajf fotografije i portreta, u stvaralaštvu koje je za nekoliko godina dostiglo visoke izlagačke domete u fotografskoj umetnosti, od kada Ištvan Virag intezivno izlaže na fotografskim izložbama. Iskustvo sadržano u i nekadašnjem fotografskom radu, prosto je posle velike pauze kulminiralo i ispoljilo se u javnosti. A kao da je čučalo negde u dubini duše, koje velike profesionalne obaveze drugačijeg posla kojim se autor bavio, nisu dozvolile da se ispolje.

Verovatno najbolji prikaz izložbe jednog fotografa iz Srbije koji sam pročitao poslednjih godina, je prikaz mađarskog akademika, redovnog člana Mađarske akademije umetnosti Jožef J. Fekete-a , a odnosi se na stvaralaštvo Ištvana Viraga i njegove fotografije u boji, minimalističkih apstraktnih formi predstavljene na izložbi „Snoviđenja“. Zato ga ovde prenosimo u celini.

 Njive - autor Ištvan Virag

Vizuelno stvaralaštvo Ištvana Viraga kretalo se umetničkom putanjom neuobičajenom za fotografe, ali zato čestom među likovnim stvaraocima. Krenuo je od najzahtevnijeg fotografskog izražajnog sredstva, dijapozitiva, bazičnog snimka koji ne omogućava nikakvu manipulaciju, da bi stigao do „laboratorijskog rada“ koji zadire u sve segmente fotografije. Jedina zajednička nit je da stvaralac u oba slučaja maksimalno vlada vizuelnim prostorom.
Ko je slikao dijapozitive zna da to traži visoku školu fotografije: treba pronaći savršenu kompoziciju, najizražajniji izrez, idealnu dubinsku oštrinu, optimalnu ekspoziciju, odgovarajuće filtere, jer se nakon pritiskanja okidača na foto aparatu više ništa ne može menjati na snimku, nakon razvijanja su svi parametri konačni. Kod slika koje su rađene sa negativa, pa i kod instant polaroidnih snimaka postoji mogućnost različitih naknadnih intervencija kojima se osnovni snimak može doterivati, eventualno popraviti. Dijapozitiv, dakle, zahteva potpunu disciplinu i stručno znanje. Ako bismo tražili likovnu analogiju radi poređenja, završena škola crtanja bi mogla odgovarati tome. Stvaralac poznaje složeni sistem tačaka, linija, ravni, površina, tekstura, valera, akcenata i praznina. Od tih usvojenih elemenata treba zatim da realizuje svoj vizuelni svet.

Na vetrometini - autor Ištvan Virag

Ovaj proces se odigrao i u Viragovom poimanju fotografije, neko vreme je dijapozitiv za njega bilo gotovo, dovršeno delo, konačni produkt fotografije, otelotvorena slikovna realnost. Odjednom se, međutim, njegova stvaralačka koncepcija okrenula za sto osamdeset stepeni. Ono što je do tad važilo za gotovo delo, odjednom je postalo sirovina. Ne poput zatvorenog grafičkog sadržaja nego – govoreći ponovo analogijom likovnog izraza – poput boje istisnute iz tube na paletu, upotrebljivog kolorita, od čega uz pomoć naučenog u školi crtanja iz jednog vizuelnog ostvarenja realizuje drugo vizuelno delo. Laboratorijskim radom, ali ne pored aparata za uvećavanje i među tacnama sa hemikalijama nego pred ekranom kompjutera. Računar je laboratorija fotografije, ali ga IštvanVirag ne koristi za doterivanje, popravljanje, prekomponovanje svojih snimaka nego za realizaciju novih površina, novih struktura, novog kolorita, novih tekstura, rečju, novog vizuelnog ostvarenja. A taj postupak ga iz sveta fotografije prevodi u likovnu umetnost.
Polazeći od toga da IštvanVirag između čulnog iskustva i realizovanog dela ubacuje jednu informacionu jedinicu – fotografiju – drugi deo postupka bez dileme možemo nazvati apstrakcijom, budući da vizuelne sadržaje fotografije radikalno razlaže na njene gradivne elemente, boje, linije, površine. Tako nastala nefigurativna ostvarenja, pak, hrabro možemo uvrstiti u konkretne umetničke pojmovne okvire.

Forest - autor Ištvan Virag

Dve glavne karakteristike foto-slikarstva IštvanaViraga su uverljiva impresivnost i eksperimentisanje. Zajedno ih možda možemo nazvati prenebregavanjem konvencija. Fine teksture, izražajni rasteri, kapilarne strukture, dimenzionalističke kompozicije, kubistički matriksi na njegovim fotografijama nedvosmisleno svedoče da se posmatrač suočava sa jednom vrstom neeuklidovske umetnosti, iz slikarstva transponovanom fotografskom umetničkom mutacijom.
Postavka sadrži imaginaran pejzaž koji se jednoznačno može svrstati u okvire lirske apstrakcije, dok su katedrale svetla ipak bliže fraktalnim kreacijama nastalim putem multiplikacijskog algoritma, upućujući na svojevrsnu transdimenzionalnu poetiku. Vizuelno su okupirajuće deformisane, razbijene površine u čijoj obojenosti se prosto sukobljavaju svet redukovanih boja i jarki kolorit, plesnivo ružičasta boja mesa i crvenilo arterijskekrvi, presno zelenilo hlorofila.

UFO - autor Ištvan Virag

Česti motivi na slikama su lukovi, kao i kosmičke površine jakog asocijativnog naboja, prizivajući na momente iz prvobitnog haosa amorfne forme, koje menjaju svoj oblik pod uticajem jakog gravitacionog polja, tragajući za mogućim trenutkom svog eksplozivnog preobražaja. Na ovim slikama javlja se očaj likova zarobljenih ispod nefigurativnosti.

Naravno, zahvaljujući našim asocijacijama, čini se da iza formi, boja i površina gnusni vanzemaljci, prestravljene ribe, žalobne vrane, plen vrebajuća račja klešta nastoje da rastrgnu površinu slike koja ih je zarobila, mada se na njoj pojavljuju samo boje, uglaste, okrugle ili amorfne forme, zamrznute talasaste površine, na izgled realizovane slikarskim sredstvima, priborom.

Horse 02 - autor Ištvan Virag

Da li je onda, konačno, umetnost IštvanaViraga slikarstvo, ili fotografija? Gledajući sredstvo – ovo poslednje, imajući u vidu krajnji rezultat – ono prvo, i ovo dvojstvo ne pokriva izraz koji koristim: fotoslikarstvo. Pre bismo je mogli nazvati svojevrsnom digitalnom umetničkom mutacijom kojoj osobenost daje slikarski senzibilitet IštvanaViraga.

Druga velika tema koja zaokuplja Ištvana Viraga je život i njegova socijalna nota, koju predstavlja fotografijama starijih ljudi, koji su društvenim okolnostima ostavljeni na brigu sami sebi. Jak socijalni momenat sigurno je da izlazi iz njegovog profesionalnog angažmana kao novinara, gde mu je sigurno nedostajao jedan pastelniji i ekspresivniji prikaz života koji nosi fotografija, od samih reči kojima se taj isti život može iskazati.

Treća tema kojoj autor pristupa sa posebnom osetljivošću i analizom je portret. Njemu bliski ljudi iz okruženja u kome živi i kreće se su mu najčešći modeli. Portret je neposredan, uhvaćen pri prirodnom svetlu, neodvojen od okoline u kojoj se portretisani nalazi. Ta neiscrpna tema u kojoj je broj mogućih varijacija jednak proizvodu karaktera, rakursa, i svetlosnih uslova, privlači Ištvana Viraga u potpuno drugačijem kontekstu od predhodne dve. Zato i ostavljamo onima koji budu došli na predstavljanje Ištvana Viraga u FKV da uoče tu različitost i naizgled suprotnost u autorovom radu, i pitanjima podstaknu elokventnog autora za otkrivanje svoje fotografske duše.

Članovima Fotografskog kluba „Vojvodina“, članovima Mensa Srbije, FKVK „Rada Krstić“ iz Sombora, i FK „CD13“ iz Zrenjanina, kao i onima koji se prijave do utorka 16. februara 2016. na e-mail: office@fkv.rs predavanje je besplatno. Ostali plaćaju kotizaciju od 300 din. Broj prijava je ograničen kapacitetom prostora. Predstavljanje autora je na adresi „Bulevar oslobođenja 22, Novi Sad (vidi kontakt u meniju sajta)

BIOGRAFIJA:
IŠTVAN VIRAG

Ištvan Virag - portret autora

Rođen 18.08.1944. godine u Batini (Hrvatska). Prosvetni radnik, istorijski arhivist, diplomirani novinar. Živi u Somboru. Član je FKVK „RadaKrstić” u Somboru, Foto kluba „Srbija-foto” u Beogradu, Foto saveza Srbije,Foto kluba „Moholy” u Baji (Mađarska) i World Association of Hungarian Photographers (Svetske asocijacije mađarskih fotografa izvan matične zemlje).
Fotografijom se počeo baviti sedamdesetih godina prošlog veka. Već prve snimke objavljuje mu na naslovnim stranicama osiječki ilustrovani nedeljnik „Magyar Képes Újság”(Mađarske ilustrovane novine). Od tih naslovnica upriličena mu je prva samostalna izložba u Somboru, 2005. godine.
Ne dugo nakon uspešnog početka odlaže aparate, da bi se fotografiji vratio posle tridesetogodišnje pauze. Slede samostalne izložbe „Nebo nad ravnicom” – Sombor, 2007. i Telečka, 2011; „Kanalske impresije“ – Baja (Mađarska) 2011. i Sombor 2014; „Snoviđenja“ – Sombor, 2011. i 2012, Budimpešta, Baja i Subotica 2014.
Punim intenzitetom se posvećuje fotografiji od 2013. godine. Od tada je učestvovao na preko 200 međunarodnih i domaćih izložbi, na kojima je osvojio 120 nagrada.
Nosilac je zvanja F1 FSS i EFIAP.

Tekst:
Milovan Ulićević
Fotografije:
Ištvan Virag ©

Autor -
0 1328

Izašao je novi Nikon D500. Pisati objektivno o novom Nikonu nekome ko voli Olympus i nije tako teško, za razliku od nikondžija čija objektivnost ponekad prelazi u idolopoklonstvo :). Jedno od očiglednih pitаnjа koje mnogi postаvljаju je „Štа se dogodilo sа D400?“ Pošto je ovaj fotoaparat sličnih tehnoloških karakteristika kao novi Nikon D5, imalo je više smislа usklаdi imenа ova dva fotoaparata. Slično kao nekada sa D3 i D300 . U ovom članku ću pisati samo onim novinama koje smatram dobrim i korisnim za ciljnu grupu kome je namenjena, a to su strasni ljubitelji fotografije.

Nikon D500 se pored mnogih istih karakteristika sa D5, mora razlikovati od njega u senzoru jer je to APS-C fotoaparat, a D5 je punog 35mm formata (FF). Njegov senzor ima iskoristivih 20,9 Mpx, što nije previše, ali tako je šum mnogo manji od onih fotoaparata sa više megapiksela, kakvih na tržištu ima, a to je ono što napredni korisnici i profesionalci više cene, od gomile megapiksela. Biće to tako, sve dok jednog dana i to ne izgubi smisao u raspravama, kao što su izgubile smisao priče o automatskim i programskim modovima i različitim sistemima merenja svetla, a koje su u doba analogne fotografije bile presudne za kupovinu ovog ili onog modela. To je zato jer danas svi imaju sve modove i sisteme merenja svetla. Istina one za praktičan rad više znače od toga da li šuma ima, ili nema na fotografiji. Šum je ionako smanjen toliko danas, da su povećanja do 30x45cm moguća i zadovoljavajuća i sa kompaktnih modela u 90% svetlosnih situacija.

Stabilizacija snimka na Nikonu D500 se ostvaruje preko VR objektiva sa stabilizacijom u 3 stepena slobode kretanja (horizontаlna osa , vertikаlna osa , rotаcija oko ose snimanja) što je napedak, ali još uvek zaostaje za Olympusovom i Sony-evom stabilizacijom. Pogotovo za najnovijom stabilizavijom slike koja postiže do čak 6 EV u odnosu na snimanje bez stabilizacije, a koju je ostvario Olympus udružujući stabilizaciju u telu sa 5 stepeni slobode kretanja i stabilizaciju u objektivu. To je postigao sa najnovijim objektivom od F4/300mm prestavljenim na istom CES 2016 sajmu u Las Vegasu gde je predstavljen i Nikon D500. Neko moje predviđanje je da će se u budućnosti DSLR na ovom polju prikloniti sistemu stabilizacije u bezogledalskim fotoaparatima, ali još uvek zbog sujete to ne žele, jer bi tako priznali poraz svog koncepta.

Svetlo optičko trаžilo obezbeđuje polje gledanja u 100%-oj pokrivenosti snimljenog, sa uvećаnjem 1.0x (30,8° ugao gledanja). To je svakako nešto što je u ovoj klasi obavezan standard, jer ne sme da u gledanju kroz optičko tražilo polje slike bude manje od onog kod elektronskih tražila, koje uvek vidi 100% snimljene fotografije.

Ono što je najveća novost, i za svaku pohvalu je dobаr izbor novog AF sistema sa 153 AF tačke, od kojih su 99 krstastog tipa. U stvаri, to je isti AF sistem koji ćete nаći kod Nikona D5. Pošto je AF sistem rаzvijen zа pun 35mm format (FF), primenjen na ovom fotoаpаrаtu on obezbeđuje pokrivenost AF poljem gotovo do ivice okvirа DX kadra. A kako testovi sa neta pokazuju, to dobro radi do slabog svetla od -4EV (ekspozicione vrednosti) što je otprilike ekspozicija (60s pri blendi F2) Skoro potpuni mrak, toliki da samo još oko malo razaznaje krupne detalje lica pri takvim svetlosnim uslovima. Proizvođač tvrdi da je fazna AF detekcija brža od Nikona D4s i ista kao kod D5. Sve čestitke i pitanje ko će onda kupiti D4s za mnogo veću cenu.?

Model D500 vаm pružа mnogo kada je u pitanju brzina snimanja, mаdа D5 postiže i više. Nа primer D500, može dа snima 10 kadrova/s i ima internu privremenu memoriju (buffer) za 200 RAW snimaka, i koristi isti procesor za obradu slike kao D5. Impresivno nema šta samo je pitanje kada to ima smisla upotrebiti, ako niste profesionalac koji snima borbe u Siriji ili trku na 100m Jusejna Bolta.

Jedna mnogo korisnija funkcija je posebno ISO dugme iza okidača, što je za brzu promenu svakako dobra stvar. Promena ISO je najznačajnija i najkorisnija karakteristika koja u radu odvaja analognu od digitalne fotografije. A brza promena tog parametra kod digitalne fotografije mnogo ubrzava rad kada se svetlosni uslovi mnogo razlikuju, kao naprimer kod koncerta kada snimamo malo izvođače, a malo uzavrelu publiku.

Modelа D500 uključuje dvа otvorа zа kаrtice, ali to i nije neka novost i ranije je toga bilo, uključujući jedan slot za XQD karticu i jedаn slot zа SD kаrticu. Ako želite dа dobijete mаksimаlne performаnse možete dа koristite XQD kаrtice, koje imаju veće brzine pisаnjа (ali i višu cenu). XQD slot poseduju još samo Nikon D4 i D5.

Još jedna korisna opcija koju D500 tаkođe uključuje Nikonovu novu „Snаp Bridge“ tehnologiju, koja koristi Bluetooth vezu između fotoаpаrаtа i pаmetnih uređаjа, kаo što je mobilni telefon. Jednom upаreni, „Snаp Bridge“ obezbeđuje stаlnu vezu sа fotoaparatom i podržаvа funkcije kаo što su аutomаtsko prebаcivаnje slikа, i sposobnost dа se ugrаde GPS podаci sа telefonа u EXIF podаtke fotoaparata. Tаkođe, zаhvаljujući NFC vezi, moguće je dodirivanjem obаvljаti upаrivanje fotoaparata i mobilnog telefona. Ovo je slično sistemu koji je Sаmsung implementirаo nа NX seriji fotoaparata.

91xsoeLwpkL._SL1500_

Ono što je po mom sudu svakako najkorisnije, i što će oduševiti sve, je ugradnja džojstika (ručice za upravljanje) preko koga se pozicionirа AF tačka. Pozicija džojstika na zgodnom i prirodnom mestu, pod palac desne ruke, je mnogo bolja opcija za rukovanje od većeg D-pаd, pogotovo kаdа se D-pаd nаlаzi nisko, kаo što je nа D500 / D750 fotoaparatima. Izbor AF Point je brz, i tu nadnmašuje sve dosadašnje bezogledalske fotoaparate, pa će se u dogledno vreme džojstik verovatno odomaćiti i na ovim fotoaparatima, a i na svim ostalim. Fotograf sada mnogo efikasnije namešta tačku za AF uoštravanje kod brzih promena scena, kod kojih nije ranije definisao objekt za praćenje AF tačkom (opciji koja je sada standardna kod mnogih poluprofesionalnih i profesionalnih modela). Sve čestitke Nikonu za ovo.

Ekrаn osetljiv nа dodir od 3,2 inčа sa 2,4 milionа piksela osetljiv nа dodir, tako da broj piksela garantuje oštru i svetlu sliku i kod zumiranja, kao i kod mobilnog sa velikim brojem piksela na ekranu. Taj zаdnji ekrаn se odvaja kao ruka dizalice od telа fotoaparata i okreće gore i dole za 90 stepeni, što je još jedno pohvalno i dobro rešenje, i odličnа mogućnost zа dobijаnje fotografije iz rakursa niskog do poda, ili iz rakursa iznаd glаve fotografa. To je rešenje bolje od onog kod Olympusa i Sony-ja, a nije sa neozbiljnim okretanjem oko jednog zgloba pogodnog za selfije, kao kod nekih slabijih modela iz serije 5000, kod kojih se lako može i oštetiti u otvorenom položaju.

P9840216_converted

Video snimatelji će svakako biti uzbuđeni što mogu da imaju fotoаpаrаt koji snimа 4K / UHD (3840×2160) video sa 30p snimaka u sekundi. Pored togа, ima izlаz nekomprimovаni video preko HDMI. Takođe je već postao i standard super brzi USB 3.0 port (micro B) za prebacivanje fotografija.

Nikon D500 uključuje ugrаđenu „Time-Lаpse“ funkciju, funkciju snimanja u definisanim vremenskim intervalima. Kаmerа može dа stvori 4K sekvence u fotoаpаrаtu snimane u intervalima, а mogu dа koriste аuto-ISO zа stvаrаnje glаtkih prelаzа u slučaju zatamnjivanja kadra. Oduševiće se filmadžije i stock fotografi ovom funkcijom.

Nа D500 bаterijа može dа nаpаjа kаmeru preko 1240 snimаkа premа CIPA stаndаrdimа. Pored interne bаterije, Nikon je tаkođe proizveo dodatak za bateriju (grip) MB-D17. On poseduje dodаtnu bаteriju i duplirаne kontrole zа vertikаlno snimаnje.

Zа rаzliku od većine DX fotoaparata, Nikon D500 ne poseduju ugrаđeni blic, a i šta će ugrađeni blic u toj klasi sa osetljivošću senzora koji ide od ISO 50-51000 sa proširenjem do ISO 1.640.000 (Hik! nije greška, milion i šesto četrdeset hiljada) naravno neupotrebljivih u praksi, jer je zrno pri toj osetljivosti kao mladi krompirići s početka leta. Nаrаvno, D500 je kompаtibilаn sа Nikon Speedlight blicevimа, uključujući i nаjnoviji rаdio talasima kontrolisаnim blicem, SB-5000.

Koriscenje D500

Sve u svemu, veomа sam impresionirаn sa D500 karakteristikama koje su objavljene do sada, a praksa će potvrditi da li sam u pravu. Nadam se da Nikon D500 nije sa nekom skrivenom manom kao nekada Nikon D600. Svakako je fotoaparat za preporuku, i za dugo korišćenje, gde ćete retko poželeti, ili gde će vam retko trebati, još nešto što ovaj fotoaparat ne poseduje. Cilj ovog članka je da ipak samo informiše o tome, a ne i da ulazi u tehničke detalje previše.

Sir Oliver mi reče da je cena za naše uslove „prava sitnica“, i biće dostupan zа isporuku u mаrtu zа 1999.95 $ za telo fotoaparata sаmo, ili 3069,95 $ sа Nikon 16-80 mm F2.8E ED VR objektivom.
Možda me sedmica na lotou obraduje pa postanem vatreni nikondžija 😀 što ne bi bilo ni tako loše. Kad može čovek da voli dva različita proizvođača auta, možda može i dva različita proizvođača fotoaparata. Znam neke koji će me optužiti za jeres, a te optužbe primam u komentarima ispod. Do tada volim svoj Oly, a voli i on vas, naročito ispred objektiva. 🙂

Tekst: Milovan Ulićević
Izvor: Specifikacije proizvođača

Autor -
0 641

Iz godine u godinu novogodišnje druženje u Fotografskom klubu „Vojvodina“ okuplja članove kluba, donatore i prijatelje kluba. U opuštenoj atmosferi podsećamo se događaja u prethodnoj godini i iznosimo poneku ideju za narednu. Ovogodišnje druženje je bilo u znaku nagradnog takmičenja, gde je naš donator Mile Karlić u ime firme BM-FOCUS uručio nagradu pobedniku nagradnog takmičenja za mesec novembar Đorđu Gavriloviću, koji je član Fotografskog kluba Vojvodina. U znak zahvalnosti i podršku koju je prethodnih godina a i poslednjih meseci pružao klubu i donirao takmičenja predsednik FKV Milovan Ulićević je Miletu Karliću poklonio fotomonografiju. Uz jelo, piće i muziku do ponoćnog sata na početku narednog dana, uz šale i anegdote i „velike“ fotografske teme, ostalo je u sećanju prisutnih još jedno novogodišnje druženje.

Mile Karlić iz BM-FOKUS-a uručuje nagradu Đorđu Gavriloviću
Mile Karlić iz BM-FOKUS-a uručuje nagradu Đorđu Gavriloviću

Zato svi mi u Fotografskom klubu Vojvodina zahvaljujemo predavačima poznatim Majstorima fotografije, učesnicima tribina i radionica , vernim posetiocima, fotografima koji su učestvovali na izložbi „Čovek i Energija“ i onima koji učestvuju na mesečnim nagradnim takmičenjima, Foto savezu Srbije, Mensi Srbije, donatorima Elektrovojvodini i firmama BM-FOKUS i FOTO STAR koji su pomogli da se realizuju brojne klupske aktivnosti. Takođe se zahvaljujemo članovima Foto kluba Čakovec iz Čakovca, Foto kluba „CD 13“ iz Zrenjanina, Foto kino i video kluba „Rada Krstić“ iz Sombora, Foto kino kluba „Trebinje“ iz Trebinja sa kojima smo ostvarili lepu saradnju i druženje u 2015. godini.
SVIMA NJIMA, KAO I LJUBITELJIMA FOTOGRAFIJE KOJI PRATE NAŠ RAD NA SAJTU, I SVIM DOBRIM LJUDIMA, ŽELIMO SREĆNU NOVU 2016. GODINU PUNO ZDRAVLJA I DOBRO SVETLO DA IH PRATI DOK STVARAJU I POSMATRAJU FOTOGRAFSKA DELA.

Autor -
0 743

Fotogalerija „148+“ je sinoć bila puna pozitivne energije na otvaranju prve izložbe fotografija „Čovek i energija 2015“. Isijavala je energija ne samo na fotografijama koje su visille na zidovima, već i među posetiocima koji su došli da vide ovu izložbu iz Valjeva, Beograda, Kovačice, Banja Luke, Bačkog Petrovog Sela, Rumenke, Kule, a najviše iz Novog Sada.

Izložbu je otvorio predsednik žirija izložbe Borivoj Mirosavljević MF FSS, koji je naglasio da mu je drago što je organizator Fotografski klub Vojvodina nastavio sa tradicijom nekadašnje poznate izložbe „Čovek i nafta“, proširujući je tematski na celokupnu energiju, temu koja okupira danas celo čovečanstvo.

Posebno se Mirosavljević u govoru analizirao pobedničku fotografiju u slobodnoj temi autora Ljubomira Bate Kojića iz Novog Miloševa, naglašavajući da je to jedna od žiriranih fotografija za koju je žiri, u sastavu Ana Lazukić, prof dr Željko Škrbić i Borivoj Mirosavljević, imao jednoglasno mišljenje o nagradi. Istako je povezanost ove fotografije sa skulpturom „Mislilac“ Ogista Rodena koja je svojevremeno donela slobodu forme u skulpturi. Mirosavljević je pred prepunom fotogalerijom naglasio da mu je drago što baš ovde na izložbi u Novom Sadu, u Fotografskom klubu Vojvodina, vidi poznate umetnike fotografije iz Beograda, Valjeva i nekih drugih mesta u Srbiji, da smatra da nam je takvo zbližavanje preko potrebno u vremenima kada je umetnost i kultura u zaplećku dešavanja.

Zatim su podeljene nagrade i pohvale autorima, koji su svojim učešćem i izuzetnim fotografijama u ovako zahtevnoj temi „Čovek i energija“ poslali najbolje fotografije. Posle toga su dodeljene i autorima koji su svojom imaginacijom napravili i poslali fotografije na slobodnu temu, a koja je zadovoljila kriterijume pomenutog žirija za nagradu.

Naslovna strana kataloga izložbe ČOVEK I ENERGIJA 2015
Naslovna strana kataloga izložbe ČOVEK I ENERGIJA 2015

Izložbu je pratio i izuzetan katalog koji je dobio pohvale mnogih posetilaca, a koji je dizajnirala članica FKV Marina Deli. Dugo su posetioci posle otvaranja ostali u razgovorima, a druženje do ponoći su nastavili članovi Fotografskog kluba Vojvodina, koji su se najviše angažovali da ova izložba dobije željenu formu i kvalitet.

Izložba je realizovana uz pomoć našeg donatora ELEKTROVOJVODINE Novi Sad i podršku MENSA Srbije.

Svi ljubitelji fotografije mogu izložbu pogledati u Fotogaleriji „148+“ svakog dana od 16 do 21 čas, na adresi Bulevar oslobođenja 22, Novi Sad.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Darko Dozet i Ratko Nedović

Autor -
0 918


Na izuzetno posećenom predavanju u Fotografskom klubu Vojvodina sinoć nas je glavni fotografski „mašinovođa“ Stanko Abadžić vodio fotografijama kroz gradove sa puta slavnog Orijent ekspresa. Od Pariza do Istanbula za tri sata uživanja, i sa jednosatnim zadržavanjem u Pragu uz najeftiniju kartu za ekskluziv klasu. Četrdesetak putnika ovog fotografskog putovanja šetalo se kroz gradove na ovoj slavnoj voznoj putanji, slušajući zanimljive priče o počecima u fotografiji, prekretnicama u radu, teškoćama profesije, galeristima i galerijama, nastanku i radu na foto-monografijama, prodaji fotografija, zaštiti autorstva i još mnogo drugih tema.

Pitanja su pristizala sa svih strana, na svim usputnim stanicama, a glavni mag je rasvetljavao senke i senčio svetline, otkrivao tajne dok su se na ekranu smenjivali neponovljivi prizori Praga, Istambula i Pariza. U nekoj od usputnih stanica ukrcavali smo i upijali priču o jedinstvenim ženama sa akt fotografija zaljubljenica u lepotu umetničkog izraza u kojem su učestvovale svojim nagim telom, ali i duhom prenesenim kroz Abadžićeve priče i sećanja.

Na kraju ovog putovanja kroz fotomonografije o gradovima, sa i oko rute Orijent ekspresa, ovekovečili smo ovo putovanje zajedničkom fotografijom članova Fotografskog kluba Vojvodina, naših prijatelja iz Foto kluba CD13 iz Zrenjanina i ostalih gostiju koji su istinski uživali u vožnji fotografski vozom na turi Orijent ekspresa od Pariza do Istanbula. Tako je Fotografski klub Vojvodina postao obavezna stanica za predah fotografskom Orijent ekspresu.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Ratko Nedović

Autor -
2 1772

Vraćajući se u ranu mladost, pokušavam da se setim osećaja koji sam imao dok sam u rukama držao čuveni ruski fotoaparat „SMENA 8“. Ne, nije to bio moj prvi aparat, ali poseban osećaj držanja tog „malog plastičnog čuda“, i tajna koju mi je otkrilo rastavljanje njegovog centralnog zatvarača (pokušavajući da pronađem „ptičicu“ koja se čula iz njega), je osećaj koji ću pamtiti ceo život. Da li je slična magija opčinila Stanka Abadžića, kao znatiželjnog dečaka, dok je držao svoj prvi fotoaparat istog naziva, otkrićemo na predstavljanju njegovog fotografskog opusa u Fotografskom klubu Vojvodina, u utorak 17. novembra 2015. godine u 20 časova.

Fotografija: Stanko Abadžić

Jedan od najpoznatijih fotografa sa prostora bivše Jugoslavije će otkriti tajne svetlosne igre koja ga je opčinila, za nas neuhvatljivijh scena gradova, u kojima je tražio i našao inspiraciju. Prag, Zagreb, Paris, Berlin, Istanbul su ovekovečeni u njegovim knjigama. „Hoću li izbeći uobičajeni identitet gradova? Hoću li sačuvati u tome sebe kao autora, i zadržati sopstvene emocije?“ verovatno su pitanja koja su se vrzmala u glavi Stanka Abadžića, dok je šetao ulicama tih gradova. Tražeći neki neponovljivi momenat, odnos svetlosti i senke u kojoj ni jedno ne dominira, i ugao snimanja pri kome će ljudska figura dominirati, i odrediti ključ za kompoziciju fotografije, je po mom mišljenju suština u likovnosti Abadžićevog fotografskog traganja po velikim gradovima.

Fotografija: Stanko Abadžić

Stanko Abadžić nam na trenutak deluje kao Servantesov vitez, koji se bori protiv gradskih prostora, tražeći u njima suštinu i osobenost koji nisu našli mnogi pre njega. Nije lako ući u osobenost grada kao što je Pariz, kada na plećima nosite viđene fotografije Atžea (Atget), Brašaia (Brassaïa), Bresona (Bresson), Duanoa (Doisneau) ili Ronisa (Ronis). Ali kada vidimo fotografije, zauvek bivamo razuvereni da taj vitez nije donkihotovskih namera.

tt

On uspeva u tom traženju, i nalazi svoj prepoznatljiv izraz, pitak običnom posmatraču, koji fotografijama biva opijen, kao pićem koje ispija u oduševljenju. Abadžić analizira gradski pejsaž, njegovu linijsku osobenost, oko koje gradi kompoziciju kadra, a onda je začinjava teksturom, senkom i prostornom prazninom koju povezuje sa suštinom ljudske egzistencije. Svetlost je tu veza, koji sve prostorne detalje, gradi i menja sa vremenom. Posebnost na fotografijama svih gradova je dijalektički odnos čovek i prostora. U tom odnosu se traži trenutak koji oslikava fotografov ugao posmatranja.

ww

U prikazu čoveka se na njegovim fotografijama može osetiti neka „tišina“, koja podseća na metafizičko slikarstvo ispunjeno melanholijom ulice, isčekivanjem neobičnog događaja, prizivanjem tišine i sna. Autor na fotografijama ne ulepšava stvarnost, niti veliča mravinjak megapolisa, već intimističkim prikazom jedinke, daje sasvim drugačiji pogled na grad.

Možda potraga za prostorom i putovanje u mnoge gradove da ih ovekoveči, potiče iz Stankove čežnje za rodnim krajem, koga je u ratnom vihoru morao da napusti i nastani se na neko vreme u Pragu.

Fotografija: Stanko Abadžić

Pored gradova još jedna velika i večna tema zaokupila je Abadžićevo stvaralaštvo. To je žena i ženski akt kao forma, koja je muškarcu najizazovnija, i kojoj se divi. Nekako se stvara utisak, da je autor aktovima gradski motiv preselio u sobu, ili pak u neki drugi intimni prostor, dajući ženi mogućnost da se potpuno opusti i pokaže svoje čari. Ujedno nesputano i neometano on prati svaki detalj, svojim „voajerskim“ objektivom. U tom prostoru je on osvetljava prirodnim svetlom, a „šara“ senkom, ističući njenu putenost, i skrivenu seksualnost uspavane lepotice, koja čeka i priziva svoga princa preko filmske emulzije. Ona svoju ženstvenost i mirnoću širi prostorom kao nekakav očaravajući parfem. Prostor i ovde igra veliku ulogu, ali nije povezan sa suštinom egzistencije, kao kod fotografija iz serije gradova, već sa suštinom njenog bića da se ne otkriva svakome, nego samo odabranom posmatraču. Tu fotograf vidi svoju šansu, i kadrom snažno prikazuje svoju ulogu u otkrivanju njene lepote.

Fotografija: Stanko Abadžić

Jedan viteški odnos u današnje digitalno vreme, je sam rad na stvaranju fotografija. Abadžić fotografiše i stvara isključivo na klasičan način. Radom sa srednjeformatnim filmom, i kasnijim povećanjem na fotopapiru kod svog laboranta, njegov je rad u dobroj meri ograničen brojem fotografija koje može snimiti, ali je zato izoštrio sva ostala čula da mu ne promakne ni jedan „odlučujući trenutak“. To ga stavlja u red sa velikim majstorima fotografije, jer ne traži iz kvantiteta kvalitet, već se uzda u svoju intuiciju i osećaje, a kadar kontroliše velikim fotografskim iskustvom. „Sve što nastaje polako, trajaće dugo“ citiraću njegovu jednom izrečenu misao, koja možda najbolje objašnjava zašto fotografiše analognom tehnikom.

Fotografija: Stanko Abadžić

Dobra i originalna fotografija je prvi i najvažniji korak svakog profesionalca. Ali nju treba prezentovati i prodati da bi se mogli profesionalno baviti fotografijom. O mnogim detaljima galerijske promocije i prodaje će se Stanko Abadžić dotaći u svom predstavljanju u Fotografskom klubu Vojvodina, što će posebno biti interesantno fotoamaterima koji jednim okom gledaju na profesionalni okean pun izazova, koji treba savladati do uspeha.

14

Za predavanje Stanka Abadžića u Fotografskom klubu Vojvodina SVI plaćaju kotizaciju.
Članovi FKV, CD13 i Mense Srbije plaćaju kotizaciju 300 din, a ostali posetioci plaćaju kotizaciju 400 din. za predavanje. Zbog ograničenog broja mesta u klubu, molimo vas da e-mail-om potvrdite dolazak na predavanje do utorka u 14 časova. E-mail je: office@fkv.rs Predavanje se održava na adresi: Bulevar oslobođenja 22, Novi Sad

BIOGRAFIJA:

Portret Stanka Abadžića
Portret Stanka Abadžića

Stanko Abadžic – rodjen 1952. u Vukovaru.U petnaestoj godini od oca dobiva
prvi fotoaparat SMENA 8.Učlanjuje se u Foto klub „BOROVO“, koji mu organizira
prve grupne i samostalne izložbe u Vukovaru i Borovu.
Diplomirao je germnistiku i radio kao dopisnik Vjesnika iz Vukovara. Iz tog vremena poznate
su njegove reportaže iz Tunisa, Malte, Turske i drugih zemalja.
Od 1995. do 2002. godine boravi u Českoj, gdje radi kao slobodni fotograf. U Českoj je takodje imao brojne grupne i samostalne izložbe, a najveću retrospektivnu izložbu imao je u Pragu u Komornoj galeriji „Dom Josefa Sudeka“, koja nosi ime po čuvenom českom fotografu. Muzej „Mimara“ mu organizuje 2003. godine izložbu „IN ABSENTIA“, kojom je Abadžić označio povratak na hrvatsku fotografsku scenu. U Hrvatskoj je izlagao u Osijeku, Novigradu, Splitu, Zagrebu i Dubrovniku, Karlovcu, Sisku, Rijeci i Daruvaru. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja
Samostalno je izlagao u 16 europskih zemalja, od kojih u Argentini,Japanu, Americi i Rusiji.
Njegove fotografije se nalaze u brojnim zbirkama u Europi, Hrvatskoj i Americi. Redovno
suradjuje s izdavačkim kućama DISPUT, MEANDAR, FRAKTURA, ZNANJE, AGM na oblikovanju korica knjiga.
Član je HDLU Zagreb, Hrvatskog saveza samostalnih umjetnika Zagreb i Fotokluba Zagreb. Živi i radi u Zagrebu.

Zastupljen u zbirkama i privatnim kolekcijama :

Filip Trade,Zagreb
Zbirka hrvatske fotografije,Fotoklub Zagreb
Muzej grada Rijeke
Moderna galerija Rijeka
Moderna galerija Zagreb
Steven Cohen Gallery,L.A. USA
Stuart N. Brotman Communications,Boston,USA
Perdita Adrian Kunze,Njemacka
Galerija Moosgasse,Kempen,Njemacka
Kazutami Ando,Tokio,Japan
Karel Kresta,Prag,Česka
Stockeregg,Zuerich,Svicarska
Vintage Ltd,USA
Pg Art Gallery,Turska
John Cleary Gallery,Houston,US
Umeleckoprumyslove muzeum Praha
Fotografska zbirka pariske banke HSBC

Objavljene knjige:

naslovnica-PRAG

Zagreb - Sketches for a portrait of the city

Paris - Sketches for a portrait of the city

Istanbul

sami u toj sumi

Portfolio objavljen u časopisima:

Black and White,Amerika
Schwarzweiss – Njemačka
Fotoforum – Njemačka
Photoeye – Bugarska
Fotografie Magazin – Česka
Photoart Magazin – Česka

Fotomag – Hrvatska
Oris – Hrvatska
Livingston – Hrvatska
Photo – Rumunjska
Refoto – Srbija
IZ – Turska
Photo Art International – Francuska
Polka,Francuska

Fotografije: Stanko Abadžić
Tekst prikaza: Milovan Ulićević
.

Autor -
0 879

Predstaviti jedno kapitalno fotografsko delo, na koje se čekalo više od četvrt veka, je ujedno lako i teško. Lako jer se ne možete postideti pišući o njemu, a teško jer ne znate koju od sijaset značajnih i važnih uloga ovakvog kapitalnog dela istaći prvo. Tim povodom Fotografski klub Vojvodina u utorak 27. oktobra 2015. godine u 20 časova organizuje tribinu o „ALMANAHU FOTO SAVEZA SRBIJE“ u kojoj ćemo najbolje osvetliti sve strane ovog Almanaha, ali i autora zastupljenih u njemu. Almanah objedinjuje značajne fotografije svih Majstora fotografije i Kandidat majstora fotografije od nastanka Foto saveza Srbije 1951. do 2014. godine. Ovaj Almanah pored fotografija krasi i studiozan prikaz „Istorijski pregled razvoja amaterske fotografije u Srbiji“ autora Gorana Malića MF FSS, istoričara umetnosti i pisca mnogih knjiga o istoriji fotografije.

Gosti naše tribine će biti:
1. Branislav Brkić MF FSS i MFIAP predsednik Foto saveza Srbije
2. Dragoslav Mirković MF FSS i EFIAP/s
3. Borivoj Mirosavljević MF FSS i EFIAP
4. Geza Lenert MF FSS, EFIAP
5. Ana Lazukić KMF FSJ i AFIAP

ALMANAH-FSS-1000

Učesnici tribine su eminentni fotografi Srbije od kojih su pojedini više godina radili na ovom Almanahu, i fotografi sa višedecenijskim fotografskim delovanjem, koji su bili, kolege, saradnici ili su pak lično poznavali ili poznaju veliki broj autora, i njihovog fotografskog rada, zastupljenih u ovom Almanahu FSS. Oni će tokom prezentacije fotografija iz Almanaha govoriti svoja sećanja o pojedinim autorima, osvetliti njihov rad, njihovo fotografsko delovanje, i značaj u srpskoj fotografiji.

Pozivamo sve fotografe koji žele da saznaju o najznačajnijim autorima u srpskoj fotografiji, koji su za proteklih šest i po decenija delovali i stvarali u srpskoj fotografiji, da dođu i uzmu aktivno učešće u tribini. Takođe pozivamo i mlade fotografe koji stasavaju u kreativnoj fotografiji, da dođu i upoznaju tradiciju fotografije kojoj će nesumljivo pripadati u budućnosti.

Almanah Foto saveza Srbije je knjiga koju svaki fotograf u Srbiji, koji drži do svog poznavanja fotografije, ili svaki student fotografije, treba da poseduje u svojoj foto-biblioteci. Kako se knjiga ne može kupiti u knjižarama, ovo će biti i jedinstvena prilika da je, na ovom neponovljivom druženju sa fotografijom i fotografima, kupite po promotivnoj ceni od 2000 din, a specijalno izdanje (izdato samo 100 numerisanih primeraka u kožnom povezu) za 3000din.

Mesto dešavanja tribine je Bulevar oslobođenja 22 (vidi u kontaktima na sajtu http://fkv.rs/kontakt/)

Tekst: Milovan Ulićević
Plakat: Milenko Savović MF FSS

Autor -
0 1685

Viši kurs fotografije Fotografskog kluba Vojvodina je namenjen naprednim fotoamaterima, umetnicima, novinarima i drugima koji žele da prodube svoje znanje u fotografiji i na školsko-metodički način se osposobe tehnički i likovno za izlagački i profesionalni rad.

Kurs obuhvata rad sa analognom fotografijom, i rad sa digitalnom fotografijom.
Viši kurs fotografije FKV se odvija pod patronatom Foto saveza Srbije.

Posebna pažnja je usmerena na razvijanje individualnih potencijala polaznika i specifičnosti njihovog različitog senzibiliteta i na analizu i komentarisanje radova polaznika.

U toku kursa polaznici će usvajati fotografski rečnik kojim će vizuelno artikulisati svoje ideje, emocije i namere. Izgradiće vlastite vrednosne poglede i kriterijume na likovnu organizaciju umetničkog dela. Razvijaće se ka istraživačkoj i kreativnoj fotografiji, bez šablonskih rešenja i ponavljanja često viđenih formi.

Na kraju kursa će se održati izložba radova polaznika kursa.

PREDAVAČI NA VIŠEM KURSU

Predavači su najpoznatiji Majstori fotografije Foto saveza Srbije, renomirani umetnici sa velikim izlagačkim i profesionalnim iskustvom, dugogodišnji urednici fotografije renomiranih časopisa, i profesori sa dugogodišnjim pedagoškim iskustvom, predavači sa dugogodišnjem iskustvom u vođenju škola za fotografiju i foto-kurseva, a pojedini predavači su i autori originalnih naučno-stručnih radova iz teorije umetnosti fotografije i fotografske tehnike.

Predavači su:

1. Tomislav Peternek MF FSS (doajen srpske i jugoslovenske fotografije)
2. Miroslav Predojević MF FSS (sekretar FSS)
3. Zoran Đorđević MF FSS (član Umetničkog saveta FSS i predsednik Foto kluba Kragujevac)
4. prof. dr Željko Škrbić (profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu – odsek fotografija)
5. prof. Sibila Petenji-Arbutina (profesor Visoke tehničke škole u Novom Sadu – primenjena fotografija)
6. prof. Alexandros Vrettakos (predavač na fotografskoj školi „Photodiodos“ u Kozaniju – Grčka)
7. Milovan Ulićević (predsednik FKV, moderator kursa)

PROGRAM VIŠEG KURSA FOTOGRAFIJE:

Ovo su oblasti Višeg kursa fotografije FKV. U svakoj ima po više tema koje se obrađuju. U zavisnosti od oblasti, one se obrađuju od 3-6 časova.

1. Moderna fotografija – istorijski pregled
2. Film i tehnike analogne fotografije
3. Eksponometrija i densitometrija, Adamsov zonski sistem – napredne metode
4. Laboratorijska obrada filma i foto-papira.
5. Digitalna fotografska tehnika
6. Likovni elementi fotografije (linija, oblik, boja, tekstura, valer itd.)
7. Kompozicija u fotografiji
8. Analiza fotografske slike
9. Studijska fotografska tehnika
10. Portretna fotografija – studijski portret
11. Portretna fotografija – ambijentalni portret
12. Modna fotografija
13. Akt fotografija – studijska, ambijentalna
14. Ostale studijske tehnike (makro, reklamna itd.)
15. Dokumentarna fotografija
16. Moderna ulična fotografija
17. Fotografski projekti – konceptualna fotografija
18. Prezentacija fotografije
19. Položaj uloga i pravci razvoja fotografije u XXI veku
20. Fotografske organizacije i izlagačka fotografija

Postoji mogućnost izmene i dodavanja nekih tema u zavisnosti od interesovanja polaznika.

Kurs traje 4 i po meseca. Minimalalan broj polaznika za grupu je 8 a maksimalan 12.

Časovi se sastoje od teorijskog i praktičnog rada na terenu, u studiju i laboratoriji i domaćih zadataka koji su obavezni. Na kraju kursa se polaže završni test i oni koji ga uspešno polože dobijaju certifikat o završenom kursu.

PRIJAVA NA VIŠI KURS FOTOGRAFIJE:

Prijave se vrše isključivo na e-mail kluba: office@fkv.rs sa kratkim podacima o sebi i opisom koji ste prethodni kurs završili. Sva pitanja na ovaj mail sa naznakom “ Viši kurs FKV“ Potrebno je da pri prijavi pošalju na mail: office@fkv.rs svojih 6-8 radova (fotografija) u jpg formatu u rezoluciji max 1200×800 pixela (3:2) ili 1200×900 (4:3 odnos strana) i jednu fotografiju sa svojim likom.

Za kurs je neophodno da polaznik ima vlastiti digitalni fotoaparat sa izmenjivom optikom koji ima manuelni mod, a poželjno je da ima i blic i analogni (sa filmom) fotoaparat, mada to nije neophodno, jer to može i pozajmiti kada ustreba, a biće par komada i na kursu.

Polaznici koji se prijave na kurs polažu kratki test provere osnovnih znanja iz fotografije, a koje su trebali naučiti ili sami ili na početnom kursu FKV ili nekom drugom kursu. Neće biti primljeni u grupu oni koji ne poseduju osnovna znanja potrebna za viši kurs.

U slučaju prijave većeg broja kandidata od 12 položeni test i fotografije odlučuju o prijemu.

Cena kursa je 18000 din i može na tri rate da se plati na početku kursa, posle prvog i posle drugog meseca kursa. U cenu kursa su uračunati film, foto-papir i hemikalije za deo kursa gde se radi analogna fotografija, i modeli za akt i modnu fotografiju, kao i organizacija završne izložbe polaznika višeg kursa i katalog izložbe.

Članovi Mense Srbija i članovi FKV plaćaju 15% nižu cenu kursa od ostalih. Dokaz članska karta i plaćena članarina Mensi Srbija.

Prijave za kurs su do 25. oktobra 2015. a test provere se polaže 27. oktobra 2015. o čemu će svi prijavljeni biti obavešteni.

Autor -
0 1033

Proteklog vikenda od 11-12. septembra 2015. godine održana je 40. gitarijada u Kisaču Završno veče je obeležilo dodeljivanje nagrada najboljim mladim rok sastavima, i koncert Riblje Čorbe. Veliki broj ljubitelja rock muzike iz Kisača, Novog Sada, Zmajeva, Temerina, Rumenke i drugih mesta je prisustvovalo ovom događaju. I nekoliko članova FKV je prisustvovalo gitarijadi. Tim povodom prikazujemo seriju fotografija „Sve boje Čorbe“ našeg člana, snimljenu na gitarijadi.

Foto: Milovan Ulićević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Autor -
1 1930
Plakat 45. ŽISEL-a

Kada neki festival fotografije i amaterskog filma doživi 43 (fotografija) odnosno 45 godina (film) onda se njegov uticaj mora odraziti na celokupnu fotografsku i filmsku amatersku scenu. Jedan od takvih je ŽISEL (skraćenica od život sela) najstariji festival filma i fotografije na našim prostorima koji je ove godine od 7. do 9. avgusta održan u Omoljici, Njegovim osnivačima i entuzijastima treba odati dužno priznanje, jer su mnoga svetlopisi seoskih  događaja zabeleženi od fotografa, reditelja i snimatelja, nastali u pripremama radova za festival ŽISEL. Budići da je ovo fotografski sajt, osvrnuću se samo na dešavanja unutar festivala koja su prevashodno vezana za fotografiju i kojima sam prisustvovao.

Centralni događaj je svakako 43. međunarodni salon umetničke fotografije – ŽISEL 2015. Pored njega retrospektivna izložba Centra za foto talente „EKO – FOTO“, izložba „Dobitnici najviših zvanja Foto saveza Srbije“, izložba Foto kluba CD13 iz Zrenjanina i samostalna izložba akt fotografija pod nazivom „Drugi san“ Milana Živkovića iz Kovina. Pomenute izložbe su svakako dobar razlog za dolazak u Omoljicu, a po cenu da skratite i letovanje.

Plakete zlatni, srebrni i bronzani suncokret za najbolje fotografije i kolekcije
Plakete zlatni, srebrni i bronzani suncokret za najbolje fotografije i kolekcije

Međunarodni salon umetničke fotografije je jedna od retkih izložbi na kojima se dodeljuju visoke novčane nagrade za naše uslove, a za kolekcije fotografija i za pojedinačnu fotografiju. Članovi žirija čine Dragoslav Mirković MF FSS, Borivoj Mirosavljević MF FSS i Milan  Živković MF FSS, od pristigle 301 fotografije od 76 autora dodelio je sledeće nagrade za kolekciju: plaketa Zlatni suncokret i 25.000 din. Milenku Mrvošu iz Rume, plaketa Srebrni suncokret i 20.000 din. Đaniju Bardotiju iz Rume, i plaketa Bronzani suncokret i 15.000 din. Maji Stošić iz Paraćina . Pohvale su dobili Jan Valo iz Novog Sada i Hadži Miodrag Miladinović iz Aleksinca.

Publika na otvaranju 43. Međunarodnog salona umetničke fotografije - ŽISEL 2015.
Publika na otvaranju 43. Međunarodnog salona umetničke fotografije – ŽISEL 2015.

Za pojedinačnu fotografiju plaketa Zlatni suncokret i 25.000 din. pripala je Zoltanu Bisaku iz Ivanova, plaketa Srebrni suncokret i 20.000 din. dobio je Branko Pejaković iz Prnjavora i plaketa Bronzani suncokret i 15.000 din. dodeljena je Vuku Adžiću iz Temerina. pohvale su dobili Željko Đurić iz Smedereva, Dejan Selaković iz Banja Luke i Slobodan Štetić iz Jagodine.

Izložbu je otvorio Milan Živković MF FSS govoreći na aktuelnu temu, i o dilemi koja se nadvila nad ovim festivalom i pitanjem koje je postavljeno svima: Šta dalje, kakav nam je odnos prema fotografiji, i da li će biti 46. Žisela? Najbolji odgovor na to nalazimo u uvodu kataloga koji je napisao Živković, a koji je ujedno i suština njegovog obraćanja prisutnima. Zato ga prenosimo u celini, jer smatramo da može i čitaoce ovog članka podstaći na razmišljanja.

Milan Živković MF FSS otvara 43.  Međunarodni salon fotografije
Milan Živković MF FSS otvara 43. Međunarodni salon fotografije

Godinama već, na žiriranjima, postavljam Đurici (direktor Đurica Jovanov) tradicionalno pitanje: ko nam je ukrao godinu dana? A takvih se pitanja nakupio popriličan broj jer već bezmalo četrdest godina neprekidno dolazim na Žisel. Neću se sada razsentimentalisati nad prošlim vremenima kada su stvari bile drugačije i kada su fotografi bili kompletni autori svojih dela. Stvari se neumitno menjaju a sa njima i ovaj jedinstveni festival koji je prilagodio i ujedno uspešno odoleo svim pomodarstvima. Uspeo je da se održi na površini i ne potone u mutne vode kojima kovitlaju drugi saloni i festivali gde se primaju hiljade fotografija, dodeljuje nekoliko stotina nagrada i gde je fotografija postala ozbiljan biznis u kojem je dobijanje fotografskih zvanja neraskidivo vezano za spremnost i pre svega mogućnost pojedinca da organizatoru plati svoje učešće. Za uzvrat dobija reprodukovanu fotografiju (često veličine poštanske marke) mesto u beskrajnim spiskovim prihvaćenih radova i par sekundi prikazivanja fotografije na projekcijama koje, zbog dužine trajanja, fizički niko ne može da isprati. Ali tu su pre svega važni bodovi, jer bod po bod i eto ti zvanja.

Tokom svih ovih godina Žisel ništa nije tražio a davao je mnogo. Ako ste pomislili da sam zaboravio da objasnim rečenicu o kompletnim autorima priča je sledeća: fotografije koje su stizale, kako za Salon tako i za samostalne izložbe, bile su urađene rukom autora dok je sada slučaj upravo suprotan. Autori smatraju da su toliko važni da organizatoru šalju digitalne fajlove kako bi im fotografije (besplatno) bile urađene i postavljene na izložbu. To je u redu kada je u pitanju Salon fotografije ali takva „moda“ prenela se i na autore čije se fotografije predstavljaju u pratećem programu. S obzirom na to da sam umešan u veliki deo stvari koje se moraju uraditi kako bi Salon bio postavljen neshvatljiva mi je ova svojevrsna zamena teza jer nije Omoljici čast da gleda fotografije ovakvih autora već je upravo obrnuto: fotografima treba da je čast što izlažu na Žiselu. A to podrazumeva i kompletno autorstvo koje uključuje i minimum angažovanja oko označavanja fotografija koje često stignu bez ijednog ispisanog slova koje bi pomoglo u identifikaciji. Pretpostavljam da to podrazumeva obavezu organizatora da prepozna takva „kapitalna dela“ koja će ostaviti neizbrisiv trag u našoj fotografskoj istoriji.

Sve ovo uvod je u nešto o čemu niko nije razmišljao a to je neumitna smena generacija odnosno odlazak u zasluženu penziju ljudi koji su faktički decenijama bili „Žisel“. I zbog toga uz naslov stoji i veliki znak pitanja jer nisam siguran da postoji neko ko sa sigurnošću može da kaže da će sledećeg festivala biti ili da postoji neko ko je spreman i sposoban da ubedi one koji o tome odlučuju da izdvoje sredstva, za početak samo za nagrade, jer da vas podsetim da su nagrade novčane, da je učešće besplatno i da svaki autor čija fotografija nađe svoje mesto u galeriji dobija diplomu. A tek potom sledi ostatak organizacije koju je godinu za godinom obavljala ekipa Doma kulture „Vuk Karadžić“ u Omoljici. A sada se oni povlače u zasluženu penziju…

Želim da poverujem da Festival „Žisel“ neće proći klasičnu tranzicionu šemu i biti „privatizovan“ odnosno postati još jedan privatni salon kojima naša mala zemlja itekako obiluje. Čak se priča i kako je to postala ozbiljna privredna grana koja našoj zemlji donosi toliko potrebna sredstva. Činjenica je da nigde ne postoji podatak o tome koliko novca se sa ovakvih salona slilo u državnu kasu tako da sa takvim podacima nećemo špekulisati.

Pitanje opstanka Žisela u vezi je s odnosom svih nas. Za sebe znam da ću se potruditi da sva tri dana uživam u ovogodišnjem Festivalu i da ću, za svaki slučaj, pokušati da zapamtim što više kako bi nastavio da živim s nadom da ćemo se sledeće godine ponovo sresti u Omoljici!

Publika na otvaranju izložbe "Dobitnici najviših zvanja FSS"
Publika na otvaranju izložbe „Dobitnici najviših zvanja FSS“

Izložba „Dobitnici najviših zvanja FSS“ je predstavila sa po desetak fotografija sledeće Majstore fotografije FSS i Kandidat-majstore fotografije FSS koje su to zvanje dobili u 2015. godini i to pokojnog Branislava Backovića -Backa MF iz Loznice, Milenka Savovića MF iz Čačka, Dragana M. Babovića KMF iz Beograda, Dragana Lapčevića KMF iz Beograda, Slobodana Štetića KMF iz Jagodine, Branislava Goluba KMF iz Sombora i Eda Iglića KMF iz Beograda. Izložbu je otvorio Miroslav Predojević MF FSS prethodno odajući poštu preminulom Backoviću. Tom prilikom posebno je istakao da praksa koja je započela pre nekoliko godina promovisanja dobitnika najviših zvanja u Omoljici, je njihova prva prava promocija nosilaca najviših zvanja FSS za tu godinu, posle dobijanja zvanja na Skupštini FSS krajem juna. „Na jednom mestu može se videti kakv je nivo fotografija potreban da bi se osvojila pojedina najviša zvanja“ – rekao je Predojević. Domaćin Đurica Jovanov  dodao je  da će se ova dobra saradnja sa Foto savezom Srbije nastaviti i u budućnosti, a takođe i sa foto klubovima..

Miroslav Predojević MF FSS i Đurica Jovanov na otvaranju izložbe "Dobitnici najviših zvanja u FSS"
Miroslav Predojević MF FSS i Đurica Jovanov na otvaranju izložbe „Dobitnici najviših zvanja u FSS“

Priređena je i retrospektivna izložba „EKO-FOTO“ organizatora izložbe Centra za foto talente (CFT) iz Beograda. To je nevladina organizacije za popularisanje fotografije i fotografskog stvaralaštva. Ovom izložbom i foto-konkursom, CFT ima za cilj promenu odnosa prema životnoj sredini, smatrajući fotografiju najboljim beležnikom negativnog uticaja čoveka na životnu okolinu. Izložba će obići više mesta u Srbiji, a Omoljica je jedno od njih.

Sa otvaranja izložbe Foto kluba CD 13 iz Zrenjanina
Sa otvaranja izložbe Foto kluba CD 13 iz Zrenjanina

Izložba Foto kluba CD 13 iz Zrenjanina je privukla posebnu pažnju članova ostalih klubova, jer je to ponovo aktiviran klub, on nastavlja tradicije nekadašnjeg Foto kluba „Žarko Zrenjanin“ koji je kasnije promenjenog imena u FKK CD13. Poziv za Omoljicu je bio jedinstven povod klubu da se članovi organizuju, prikupe stare fotografije i naprave spoj fotografija nekadašnjih aktivnih članova i sadašnjih članova koji pokušavaju da vrate sjaj starog kluba.

Detalj sa izložbe Foto kluba CD 13
Detalj sa izložbe Foto kluba CD 13

Izložba je mogla poslužiti kao edukacija mladima da osete razliku u pristupu i tonu analogne fotografije nekadašnjih članova, i mladih članova, koji su sa ekspanzijom digitalne fotografije videli sebe u fotografiji. Dobro je da još u klubu postoje i članovi koji mogu da naprave most između starog i novog CD 13, jer tako se manje gubi energija na traženju klupskog identiteta.

Otvaranje samostalne izložbe "Drugi san"  Milana Živkovića MF FSS
Otvaranje samostalne izložbe „Drugi san“ Milana Živkovića MF FSS

Poslednja otvorena izložba je bila posebano interesantna za autora ovog članka. Tehnički perfektno odrađeno, i jedinstveno za naše uslove, Milan Živković je postavio nove standarde svima, pokazavši im do koje granice mogu ići štampanja fotografija na papiru (750g) i na ink jet štampaču i koji kvalitet crno-belog tona možemo dobiti. Sama izložba akt fotografija je pokazala kako se, i koliko se, u osmišljavanju ambijenta, poze i stava modela mora pristupiti studiozno. Raznovrsnošću primenjenih tehnika i svetlosnim poigravanjima u različitim ambijentima, kao malo koja izložba, ostavlja pred svakom fotografijom posmatrača u dilemi, i sa jednim pitanjem „A šta je smišljeno sledeće?“ A to sledeće se pokazuje već na sledećoj fotografiji, drugačijoj potpuno od predhodne. Ne dešava se svetlosno-ambijentalno-modelska transformacija dva ili tri puta na celoj izložbi, a ostalo su samo varijacije, već se skokovito menjanje svih elemenata u likovnoj ravni, i istraživanje motiva, odražava na svih četrdeset četri fotografije na izložbi. Tako se ima utisk da je to bilo moguće izvesti jedino u snovima, u nekom „Drugom snu“, od onoga koji živimo u stvarnosti izrasloj na muško-ženskim odnosima.

Otvaranje samostalne izložbe "Drugi san"  Milana Živkovića MF FSS
Otvaranje samostalne izložbe „Drugi san“ Milana Živkovića MF FSS

Izložbu je otvorila prof. mr Ivana Tomanović koja je istakla da je ova izložba deo mašte i snova kojima se Milan prepušta zahvaljujući svom velikom fotografskom iskustvu, i da treba svakako pohvaliti saradnju modela i njegovih prijateljica koje pristaju na tu igru i koje učestvuju u tome da se Milan prepušta i sanja svoje snove. „Akt fotografija je oduvek proces između otkrivanja i skrivanja“ ističe se u katalogu , sigurno da je taj proces određen maštom i snovima autora.

Kod dobrih domaćina sva štrudla se brzo pojede
Kod dobrih domaćina sva štrudla se brzo pojede

I na kraju iz prepune svetom Omoljice, uz zakusku koje priredio domaćin, sa neizbežnom banatskom štrudlom, i uz zvuke tamburaša, ostali smo dugo u razgovorima o fotografiji. Utisci sa ovog događaja su se još dugo prepričavali u ponoćnoj vožnji do Novog Sada.

Tekst i fotografije:

Milovan Ulićević

FKV NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

3,453FansLike
16Subscribers+1
731FollowersFollow
7SubscribersSubscribe