1. мај 2017 - 05:19
Tags Posts tagged with "izložba"

izložba

Autor -
0 519
Galeriju 73 - fotografija : Jan Valo

Najznačajnija godišnja izložba Foto saveza Srbije, koja se po jedanaesti put održava, otvorena je sinoć 20.aprila 2017. godine u „Galeriji 73“ u Beogradu. Izložba „Na tragu svetlosti“ je ove godine i deo manifestacije „Beogradski mesec fotografije“. Pozdravnom rečju, i podsećanjem na obim i značaj izložbe, posetiocima se obratila direktorka „Galerije 73“ Mirela Pudar. U ime organizatora FSS izložbu je otvorio i o izložbi je govorio Milovan Ulićević član UO FSS. Analiziravši izložbu on je izneo mišljenje i o trenutnom stanju u izlagačkoj fotografiji pod patronatima FIAP i FSS, i o tome napisao uvodnik u katalog izložbe, koji ovde u celini prenosimo:

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Izložba „Na tragu svetlosti“ nagrađenih radova na izložbama pod patronatom FIAP-a i Foto Saveza Srbije ulazi u drugu deceniju, održavajući se jedanaesti put. To svakako zaslužuje poštovanje, koje uživa među fotografima koji su svoje delovanje vezali za kreativnu fotografiju, bilo da su amateri ili profesionalci. Na izložbi su fotografije autora koji su po mišljenju selektora, predsednika umetničkog saveta Aleksandra Kelića, najbolja fotografija od više nagrađenih, ako je autor imao više nagrada na raznim FIAP salonima, ili samo jedan nagrađeni rad, ako ih autor nije imao više. Sigurno da je selektor pri izboru imao ideju vodilju za konačan izgled cele postavke. Svi autori su na taj način predstavljeni sa po jednom fotografijom, a ukupno je 56 autora nagrađenih na izložbama održanim u 2016. godini, dok je 176 njihovih fotografija nagrađeno. Takva demokratičnost kod izlaganja radova je i logična, jer ne bi bilo u redu suprostavljati nagrade sa raznih salona, i još jednom ih žirirati i porediti međusobno neporedivo, kako po temi tako i po tipu salona fotografije. Jer ipak ova izložba ima revijalni, a ne takmičarski karakter.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Po zamisli ova izložba dokumentuje stanje u grupnoj izlagačkoj fotografiji, a sam naziv govori da predstavlja svetlosni trag koji se ocrtao na fotografskom nebu Srbije. Prezentovana na najbolji mogući način, udružena sa reprezentativnim katalogom-knjigom sa svim izloženim radovima i popisanim nagradama, privlači pažnju javnosti i zauzima značajnu istorijsku ulogu u današnjem vremenu, u kome dominira virtuelna digitalna prezentacija fotografija, i kratkotrajni, neanalitički pogled na fotografiju. Ona tako vraća veru u tradicionalno poimanje uloge umetnosti kao estetskog pročišćenja duše onoga koji posmatra neko umetničko delo – katarzu.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Gledajući ove fotografije, postavljaju se tri ključna pitanja, na koja ću pokušati da odgovorim.
Prvo je pitanje da li izložba daje objektivni presek stanja fotografije u Srbiji, i smer njenog razvoja, obzirom da gledamo fotografije – vizije velikog broja kreativnih fotografa? Na njega bih mogao odgovoriti potvrdno samo ukoliko se uzme u obzir nekoliko oblasti fotografije: one vezane za temu prirode, dokumentarne i socijalne fotografije, a nešto manje portrete i aktove. Stiče se utisak da odgovor na ovo pitanje upućuje na organizatore koji biraju teme za svoje izložbe, vodeći se finansijskom isplativošću organizovanja, a autori se prilagođavaju temi, kao i svojoj finansijskoj moći. Većina nagrada za fotografiju je osvojena na izložbama i salonima domaćih organizatora i žirirana od žirija sastavljenog od domaćih eminentnih fotografa i fotografa iz okruženja, manje-više istog fotografskog nasleđa. Međutim jedan veliki broj fotografa školovanih na akademijama, i višim školama, ostaje van ovog miljea, jer konceptualna, nadrealna, eksperimentalna i društveno angažovana fotografija, uz još neke druge, nisu predmet interesovanja organizatora, osim posredno, kroz slobodne teme, gde nailaze na slabiji odjek. To se onda direktno reflektuje na izložbu „Na tragu svetlosti“. Zato sam mišljenja da ova izložba ipak nije dovoljno objektivna slika stanja fotografije u Srbiji, ali se kao polazna tačka može uzeti za istraživanje o srpskoj fotografiji. Pošto drugih sličnih izložbi u Srbiji nema, samo širenjem članstva FSS u smeru obuhvatanja svih koji su vezani za fotografiju i povećanja uticaja FSS u društvu, kroz značaj očuvanja fotografskog nasleđa, ova objektivnost će se povećati.

Autor fotografije: Miki Veličković
Autor fotografije: Miki Veličković

Drugo pitanje je da li se može primetiti autorski kontinuitet i razvoj, posmatrajući nagrađene fotografije istih autora u poslednjih deset godina? Razmišljajući o tome, posmatrao sam fotografije u katalozima i zamislio da izmešam nagrađene fotografije iz raznih godina ne bih li primetio razliku. Došao do zaključka da vremenski sled u ovom nizu, a ni estetsku promenu, ne mogu da uočim. Jedino što mogu da primetim je da korak po korak udeo kompjuterske obrade u dokumentarnoj fotografiji raste, što tumačim tolerantnijim kriterijumima žirija prema toj pojavi kako godine odmiču. O valjanosti toga, nekom drugom prilikom. Na primer, na vrlo sličan način se prilazi dokumentarnoj ili portretnoj fotografiji danas i pre deset godina, osim u par ženskih fotografskih rukopisa, koji najviše ostavljaju po strani klasičnu LIFE fotografiju i idu u smeru nadrealnog.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Takav jedan eksperiment je doveo do zaključka da autori koji dostignu određeni kreativni umetnički nivo, samodovoljni i uljuljkani, ne preduzimaju borbu sa medijem i ne istražuju ga, već ostaju kod svog stila, večno zaključani. Zato nam se i dešava da još uvek dobre fotografije iz osamdesetih i devedesetih budu nagrađene, iako smo ih dosta puta videli izložene. Kvalitet ne sporim, ali metodu, udeo u razvoju fotografije, praćenje nove estetike, vizuelno istraživanje, sporim.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Treće i poslednje pitanje, koje se postavlja, je da li virtuelizacija svega postojećeg utiče na izložbu „Na tragu svetlosti“? Moje mišljenje je da pogotovo fejsbuk i ostale društvene mreže utiču negativno. Kako je način izlaganja na izložbama za fotografe skup, ako su dosledni sebi, oni već na početku odustaju i traže lakše puteve. Individualna, automarketing objava na fejsbuku donosi autoru progresivno lajkove, uljuljkuje njega samog, ali sa druge strane guši i obeshrabruje kreativnost mladih fotografa koji žele da istražuju svoj senzibilitet kroz fotografiju. Lažno ih usmerava u jednom jedinom pravcu koji donosi slavu. Međutim, malo je voljnih koji znaju i hoće da ih obuče i upute kako da njihove teme predstave na najbolji način. Zato jedan deo njih, koji se odluči za izlaganje, idu u smeru imitiranja starijih kolega, ili sličnih fotografa sa interneta, gubeći originalnost po cenu prijema fotografija na FIAP salonima. Drugi deo mladih se potpuno posvećuje samostalnim izložbama, koje onda nemaju kvalitet, jer fotografije ne nose ni zanat ni iskustvo i nisu prošle nikakve kritike i sudove, osim virtuelnih lajkova društvenih mreža ili drugarskih komentara „vrh brate“, super i sl.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Možda je neko očekivao da ću nešto reći o pojedinačnim fotografijama na ovogodišnjoj postavci. Teško je to uraditi sa nekoliko reči, a da se ne ostane u ravni deskripcije fotografije, uz obavezno smeštanje u neku fioku kojoj pripada, što je očigledno i većini posetilaca ove izložbe. Za estetski i istorijski kontekst prikazanog treba više reči, pogotovo ako želimo da istaknemo i otkrijemo posebnost pojedinih fotografija, ali i zbirnu sličnost po motivu, estetskom pristupu, dokumentarnom značaju, sociološkom kontekstu ili semantičkom i semiotičkom značenju pojedinih fotografija.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Ubeđen sam da bi na taj način trebalo da radi žiri, koji je te fotografije izabrao za najbolje, ili bar za nagrađene fotografije na domaćim salonima. Kada bi pored svake fotografije stajalo i usaglašeno mišljenje žirija, to bi uticalo edukativno i marketinški, i otklonilo sve nedoumice oko izbora fotografija za nagrade, pa i opravdalo novac koji autori odvajaju za kotizaciju. Na organizatoru je da to dodatno angažovanje i finansijski podrži. Ovakvo ulaganje bi se dugoročno vratilo kroz povećano interesovanje za učešće na salonima, a posredno bi se odrazio i na kvalitet izložbe „Na tragu svetlosti“. Tako bi i svesni i nesvesni uticaj društvenih mreža na odluke bio marginalizovan, jer pisana reč kritike ostavlja duboki trag i uticaj, dopunjujući vizuelno.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Veliki doprinos izložbe „Na tragu svetlosti“ je i taj što će radovi koji su izloženi, ostati u arhivi Foto saveza Srbije kao trajan dokument o fotografskoj aktivnosti i dometima članova foto-saveza. Kako je u digitalno doba sve nestalno i veoma kratko traje, tradicionalan način čuvanja fotogarfija na papiru garantuje da ćemo u budućnosti imati potpuniji uvid na fotografsku sadašnjost. Vremenska distanca će tada odvojiti svaku subjektivnost od fotografije, pa će se onda pokazati i stvarni dometi današnje fotogafije u Srbiji.

Autor -
0 500

U okviru Beogradskog meseca fotografije 1. aprila 2017. godine u TC „UŠĆE“ je otvorena veoma zapažena izložba „Reciklaža sećanja“ slobodnog umetnika Gorana Kukića. Petar Grimani je napisao kritički prikaz ove izložbe i mi ga u celini objavljujemo uz autorske fotografije Gorana Kukića i fotografije sa otvaranja.

Fotografija kao dokaz i objekt u službi koncepcije.

Goranovo putovanje prema ovoj izložbi započelo je jedriličarskom regatom koja spaja Herceg Novii Bari.U Bariju pronalazi neobično mjesto, svojevrstan deponij neobičnih predmeta svrstanih po nekoj svojoj slučajnoj logici, iracionalnom sustavu. S jedne strane,riječ je o otpadu, jer svaki od predmeta je van upotrebei više se ne koristi,a opet se radi i o jednoj vrsti kolekcije (nalik na Antimuzej V.D.T.)

Fotografija sa otvaranja: Miki Veličković
Fotografija sa otvaranja: Miki Veličković

Dijelovi izrezbarenih kreveta, motora, lustera, lanci, pribor za jelo, kape, igračke, alati, odjeća, muzički instrumenti, reklame, šivaće mašine, skulpture… beskrajan niz predmeta koji više nisu u svojoj primarnoj funkciji…

Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević

Lutke koje su bile manekenke i manekeni u izlozima ukombinirane u ovaj masivni amalgam kao da pričaju svoje priče, u kojima njihova vanvremenska idealna ljepota i karakter živog bića govore o nama.
Jedno je sigurno: svi ovi objekti bili su proizvodi ponuđeni u nekoj trgovini, svi su oni bili roba ili dio robe koja je čekala da je kupimo ili su služili u reklamne svrhe.

Plakat izložbe "Reciklaža sećanja" Gorana Kukića
Plakat izložbe „Reciklaža sećanja“ Gorana Kukića

Svi govore o prisutnosti nas ljudi i o našim potrebama, odnosu konzumacije proizvoda i njihovog ograničenog vremena korištenja.Prisutnost tijela koje istražuje zatečeno stanje ostaje zabilježena očima promatrača koji svoj dolazak u ovaj improvizirani muzejdokumentira svojim fotoaparatom.
Fotoaparat bilježi, visokom tehničkom razinom i oštrinom dokumentira ovaj konglomerat, ali tu nije kraj kreativnog čina.

Fotografija sa izložbe autora Gorana Kukića
Fotografija sa izložbe autora Gorana Kukića

Goran Kukić je već u prijašnjim autorskim projektima spajao konceptualnost suvremenih umjetničkih praksi s postavom koji postaje ambijentalan i, zajedno s popratnim materijalima, katalogom i plakatom, zaokružuje u cjelinu koja ima svoj specifičan narativ.

Fotografija sa izložbe autora Gorana Kukića
Fotografija sa izložbe autora Gorana Kukića

«Imamo ideje i znanje», «Kroz ogradu», «JNA84» su projekti koji su potpuno različiti u izvedbi i motivu i vrlo su tematski čisto obrađeni,a zajedničke svima njima su promišljenost i zaokruženost upravo u interakciji i interdisciplinarnom pristupu, koji uključuje i rad sa suradnicima, da bi se, na kraju, dobile posebna priča i estetska cjelina.
Tako je i sa ovom izložbom.

Fotografija sa izložbe: autor Goran Kukić
Fotografija sa izložbe: autor Goran Kukić

S jedne strane, primitivni totemizam apliciran ukontekstu industrijskih proizvoda postaje kroz same objekte svjedok neke tihe, gotovo prešućene mitologije stvaranja konstantnog otpada. Groblja u slavu vječite mladosti i konzumerizma. Otpad pokazuje pravu stranu gomilanja i konstantnog jurenja prema novom. Pokazuje potrošnost u jednokratnosti korištenja i smrtnost sadržaja, dok forma ostaje bez mogućnosti nastavljanja izvornog života.
Oblicii dalje ostaju intrigantni, zanimljivi i na novi način lijepi, oni ovako dobivaju novi produženi život, poput filmskih zvijezda i manekena što se utiskuju u našim unutrašnjim nebesima. Emocionalno ih zatopljavamo i volimo onakvima kakvi su sada, kombiniramo i kreiramo novi život slažući objekte u nekom nadrealističnom snu na javi.
Širenjem palete potrebnih i nepotrebnih proizvoda, širi se karcinogeno razaranje tkiva biosfere. O tome ne razmišljamo doksu novi, sjajni i zavodljivi. Stvaranjem umjetnih i novih potreba, širi se i prostor konzumerističkog labirinta, u kojemu gubimo i identitet i novce, a zadovoljstvo koje dobivamo je obično kratkog vijeka i nije nužno vezano uz naše primarne potrebe.

Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević

«Antropocen» je ime koje su znanstvenici prihvatili za početak novog geološkog razdoblja, jer sve veći broj istaknutih geologa stratigrafa smatra da je Zemlja, nakon više od jedanaest tisuća godina epohe holocena – razdoblja klimatske stabilnosti, čime je bitno omogućen dosadašnji razvoj ljudske civilizacije – vjerojatno već ušla u novu epohu svoje četiri i pol milijardi godina dugačke povijesti: u antropocen. Izrazom „antropocen“ želi se upozoriti na postupno sve veći, a sad već moguće i odlučujući utjecaj čovjeka na stanje Zemljinog sustava.
Upravo postavljanjemovakve izložbe u šoping centar, i to na panoima koji su samostojeći objekti unutar kompletne artikulacije prostora, Goran Kukić postavlja ne samo izložbu nego i čitav spektar pitanja koja se radijalno šire i indirektno otvaraju puno veći prostor od onog koji nas dresira i fokusira na kupovanje.

Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević

Pitanja koja iščitavam su: Što mi, zapravo, kupujemo? Što radimo u hramovima koji nas usisavaju i transformiraju u čiste konzumente? Što nam zapravo istinski treba?
Pitanja na koja postaje sve teže i teže naći pravi odgovor.

Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević

Činjenica je da sve više nalikujemo na lutke iz izloga. U interakciji sa stvarnošću, zrcaljenja su uvijek najmanje obostrana, a odbljesci brojni.Goran Kukić ovdje zadržava ulogu svojevrsnog fotografa kroničara, koji bilježi zatečeno stanje bez mnogo intervencija. Odabirom mjesta izlaganja svojih radova koji su nastali negdjeu izmaknutom prostoru i bilježenjem motiva koji nije toliko čest, nudeći nam dijalog bez ambicija da nam proda svoje fotografije,Goran prezentira svoju ideju, koju prenosi fotografijom.

Tekst napisao:
mr.art Petar Grimani

Autor -
0 672
Plakat konkursa "Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu"

KONKURS ZA NAJBOLJU FOTOGRAFIJU NA TEMU
“Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu”

Plakat konkursa "Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu"
Plakat konkursa „Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu“

Pozivamo Vas da učestvujete na prvom nagradnom konkursu Crvenog krsta Vojvodine za najbolju fotografiju na temu “Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu”.
Osnivač Crvenog krsta bio je Anri Dinan, vizionar i humanista koji je pokrenuo ideju da u svakoj državi treba da postoji društvo Crvenog krsta koje će pomagati svim ljudima kojima je pomoć potrebna u toku ratnih sukoba. Ideja je nastala davne 1864.g., i danas ona živi u 190 država u svetu u kojima je Crveni krst i Crveni polumesec na raspolaganju milionima ljudi.
Misiju Crvenog krsta određuju Osnovni principi, koje poštuju svi volonteri i zaposleni u Nacionalnim društvima Crvenog krsta i Crvenog polumeseca širom sveta. Oni omogućavaju da organizacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca pristupe ljudima u različitim okolnostima i na svim lokacijama, pružajući relevantne i pravovremene humanitarne usluge ugroženim zajednicama u vreme sukoba, prirodnih nesreća i kriza.

Osnovni principi Crvenog krsta usvojeni su na Međunarodnoj konferenciji Crvenog krsta i Crvenog polumeseca u Beču 1965.godine i glase:

1. HUMANOST
Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, rođen u želji da bez diskriminacije ukaže pomoć ranjenicima na bojnom polju, u svom međunarodnom i nacionalnom vidu nastoji da spreči i ublaži ljudske patnje u svim prilikama. Njegov cilj je, da štiti život i zdravlje i da obezbedi poštovanje ljudske ličnosti. On unapređuje uzajamno razumevanje, prijateljstvo, saradnju i trajan mir među svim narodima.

Humani smo onda kada brinemo o drugim ljudima, posebno prema onima koji nisu u mogućnosti da se brinu o sebi i da obezbede osnovne ljudske potrebe. Humanost podrazumeva poštovanje svih ljudi i pružanje pomoći svima kojima je pomoć potrebna.

2. NEPRISTRASNOST
Crveni krst ne pravi nikakvu razliku prema narodnostima, rasi, verskim ubeđenjima, klasi ili političkom mišljenju. Crveni krst nastoji da ublaži stradanje pojedinaca, rukovođen samo njihovim potrebama dajući prvenstvo najhitnijim slučajevima nesreća.

Ne zaboravimo da su ljudi u nevolji isti, i da je svima pomoć potrebna i dobrodošla. Ovaj princip predstavlja suštinu ideje, odnosno ideal Crvenog krsta.
Nepristrasni smo onda kada sve ljude vidimo istim očima, bez diskriminacije i osuđivanja.

3. NEUTRALNOST

Da bi očuvao poverenje svih, Crveni krst se ne opredeljuje u neprijateljstvima i ne angažuje se u bilo koje vreme u raspravama političke, rasne, verske i ideološke prirode.

Kada se desi sukob dve strane (prijatelja, članova porodicice i sl.), ljudi očekuju od nas da se opredelimo čiju stranu podržavamo. Ponekad to nije lako, jer ako zauzmemo jednu stranu, druga će izgubiti poverenje u nas.

4. NEZAVISNOST

Pokret je nezavisan. Nacionalna društva, kao pomoćni organi humanitarnih službi svojih vlada i podvrgnuta zakonima u njihovim zemljama, moraju uvek da sačuvaju svoju autonomiju, koja će im omogućiti, da u svako doba deluju u skladu sa principima Pokreta.

Nezavisni smo onda kada donosimo odluke sami, kada ne podležemo bilo čijim pritiscima i kada je naše ponašanje vođeno osnovnim ljudskim vrednostima.


5. DOBROVOLJNOST

To je dobrovoljni pokret za pomoć, koji ne pokreće želju za sticanje koristi.

Princip dobrovoljnosti je dobro poznat svim volonterima. U svakodnevnom životu, dobrovoljnosti je nažalost sve manje. Podsetimo sve ljude, da dobrovoljnost oplemenjuje i da je dovoljno da za vaše dobro delo dobijete osmeh kao znak zahvalnosti. Tada shvatite da nijedna materijalna nagrada ne može tu vrednost da zameni.

6. JEDINSTVO
U jednoj zemlji može postojati samo jedno društvo Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca. Ono mora biti dostupno svima i sprovoditit svoju humanitarnu delatnost na celoj teritoriji.

Jedinstvo bi značilo da ujedinjenost oko neke ideje, a da smo pri tom potpuno različiti. Svedoci smo divnih stvari koje ljudi mogu da učine kada ih povezuje ista misao, dobra ideja, lepa osećanja, I zajednička volja. Tada mogu da nastanu dobra dela koja menjaju ceo svet.

7. UNIVERZALNOST
Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, u kome sva društva imaju jednaki status i dele jednaka prava i dužnosti, da se međusobno pomažu, je univerzalan.

Univerzalnost je princip koji nas povezuje, koji nam je svima zajednički. Npr. to što volimo da pomažemo drugima je univerzalno svim volonterima Crvenog krsta.

1.Tema i cilj takmičenja

Tema takmičenja je “Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu”. Cilj takmičenja je da se šira javnost upozna sa Principima Crvenog krsta i njihovim značenjem u svakodnevnom životu. Takođe, cilj takmičenja je i da svi ljubitelji fotografije izraze svoju kreativnost, inovativnost u prepoznavanju principa Crvenog krsta u društvu koje ih okružuje. Na taj način, podsetićemo javnost i skrenuti joj pažnju da humane vrednosti postoje, da ih trebamo negovati i širiti u našem društvu (pogotovo među mladima).

2.Ko može da učestvuje?
Takmičenje se odvija u dve kategorije:
– Učenici srednjih škola (uzrasta od 16-19 godina) u Vojvodini.
– Svi ljubitelji fotografije stariji od 19 godina, studenti Akademije umetnosti Novi Sad sa odseka- fotografija, članovi Foto kluba Vojvodine i Foto kino i video saveza Vojvodine.

3.Izbor fotografije i nagrade
Izbor fotografije izvršiće stručni žiri koji čine prof. Željko Škrbić profesor na Akademiji umetnosti Novi Sad–odsek fotografija, Saša Avram- stručni saradnik Crvenog krsta Srbije, Anđela Papić-stručni saradnik Crvenog krsta Vojvodine i fotograf Aleksandar Radić direktor Digital studija “Đenka” u Novom Sadu. Žiri će ocenjivati fotografije na onovu sledećih kriterijuma:
• Fotografije su u skladu sa temom takmičenja
• Originalnost
• Umetnički kvalitet fotografije
• Mogućnost primene fotografije u promotivne svrhe unapređivanja svesti javnosti o humanim društvenim vrednostima.
U odnosu na postavljene kriterijume, žiri će odabrati po 3 najbolje fotografije za obe kategorije učesnika (učenike I sve ljubitelje fotografije starije od 19 godine) i nagraditi ih nagradama Crvenog krsta Vojvodine uz veliku podršku i pomoć donatora za:
1.mesto-Vaučer za kupovinu u vrednosti od 5,000 dinara u Gigatron prodajnim objektima.
2.mesto- Knjiga “Digitalna fotografija-priručnik koji nedostaje”- autor David Pogue
3.mesto- Power bank –eksterni punjač za mobilni telefon 8000 mAh

4.Tehnički zahtevi za sve učesnike:

• Digitalni format: JPG
• Kolorit: u boji ili crno-belo
• Originalne dimenzije: 30x40cm i 30x45cm, 300dpi u rezoluciji
• Orjentacija: vertikalna ili horizontalne
• Veličina fajla: maksimalno do 10 Mb
• Rezolucija fotoaparata: minimum 8 Mpix (za učenike srednje škole)

Digitalni naziv fotografije treba da bude u skladu sa sledećom formulacijom
Broj koji se nalazi ispred principa_Prezime_ime_naziv fotografije

5.Izložba fotografija
Izložba će se održati u izložbenom prostoru Kulturnog centra Novog Sada-dvorcu “Eđšeg” (ul. Antona Čehova 4), u Nedelji Crvenog krsta koja se tradicionalno obeležava različitim aktivnostima u periodu od 8-15.maja. Otvaranje izložbe kao i uručenje nagrada pobednicima održaće se 8. maja, a izložba će biti otvorena za sve posetioce do 12.maja.
Pored pobedničkih fotografija, biće izložene i druge fotografije učesnika koje po mišljenju stručnog žirija ispunjavaju zadate kriterijume. Takođe, fotografije će biti objavljene na sajtu i FB stranici Crvenog krsta Vojvodine.
Troškovi prevoza pobednika biće pokriveni od strane organizatora, kao i troškovi štampanja fotografija.

6.Kako da učestvujete?
Fotografije je potrebno dostaviti najkasnije do 10.aprila 2017. na mail stručnog saradnika za podmladak i omladinu Crvenog krsta Vojvodine, Sofije Jovanović – sofija@ckv.org.rs.
Uz svaku fotografiju potrebno je poslati i Formular za prijavu fotografije i dozvolu autora (u prilogu ) koja se odnosi na štampanje i objavljivanje fotografije na sajtu i FB stranici Crvenog krsta Vojvodine.
Svaki učesnik može dostaviti po jednu fotografiju po principu Crvenog krsta koji sam odabere. Napominjemo da nije dozvoljeno slanje više fotografija na temu jednog principa.
Autori fotografija preuzimaju svu odgovornost koja se odnosi na osobe i objekte koji su prikazani na fotografiji.

7.Ograničenja
Fotografije će biti diskvalifikovane ukoliko imaju konotaciju rasizma, ksenofobije ili diskriminacije; promovišu verske, nacionalističke, vulgarne, nasilne, agresivne, nepristojne, političke ili pornografske sadržaje; izražavaju pretnje i klevete.

8.Dodatne informacije
Dozvoljeno je da na Konkursu učetvuju fotografije koje su već objavljivane i/ili obrađivane. Za sve ostale dodatne informacije možete se obratiti Sofiji Jovanović na broj 063/583-610 ili na mail sofija@ckv.org.rs.

S poštovanjem,
CRVENI KRST VOJVODINE

Autor -
0 193
Tomislav Petrnek autor Izložbe - autor Rajko Karišić

U Maloj galeriji Doma Vojske Srbije, juče 3.marta 2017. godine, otvorena je samostalna izložba fotografija barda fotografije na ovim prostorima, gospodina TOMISLAVA PETERNEKA, pod nazivom „45 paklenih noći nad Beogradom“. Na izložbi su predstavljene fotografije snimljene tokom NATO bombardovanja Beograda 1999. godine. Goste je, u ime organizatora pozdravila potpukovnik Biljana Pašić dok se prisutnima svojom besedom o autoru i njegovim radovima obratio Dušan Milovanović, istoričar umetnosti iz Beograda. Na kraju se prisutnima obratio i sam autor, Tomislav Peternek, vidno uzbuđen, koji je, na kraju svoga obraćanja, istakao da on, kao autor, donira kompletnu izložbenu postavku Ministarstvu odbrane Republike Srbije jer, kako je istakao, ovi eksponati mogu samo njima i da pripadaju…
Poštovani, ovom mojom malom foto pričom pokušaću da Vam dočaram atmosferu u Maloj galeriji tokom čina otvaranja ove značajne izložbe koju ćete moći da posetite do 27. marta ove godine. U prilogu ovoga teksta je i kompletan tekst gospodina Dušana Milovanovića pročitan na samom otvaranju izložbe.

Istoričar umetnosti Dušan Milovanović govori na otvaranju
Istoričar umetnosti Dušan Milovanović govori na otvaranju

Na otvaranju je prisutnima Dušan Milovanović, osvrćući se na događaje iz 1999.godine, opisao značaj izložbenih fotografija i i njegov tekst prenosimo u celini:

„Poštovani,

Misao Patrijarha Srpskog Germana “Oprostiti, ne i zaboraviti“izrečena je u duhu hrišćanskog dobrotoljublja i čini se, da se u sledu događaja nekako izlizala i izgubila biblijsku potenciju, ili u najmanju ruku dovela u sumnju mnoštvo na srpskim prostorima,napaćeno tokom minulog veka.
Kada se jednom o nešto saplete, to je slučaj; dva puta na istoj prepreci, već je glupost; svako sledećesudaranje može da izvede jedino – idiot.
Zaboraviti se ipak, zaista, zaista vam kažem – nikako ne sme!
A treba li oprostiti?
Jer, pamti li se da su “saveznici“ u Velikom ratu Srbima često bili “gori od Nemaca“;
Tokom Drugog svetskog rata, pamte li se sva nepočinstva od strane Sila Osovine, ali i Saveznika pa i “istokrvne braće drugih ispovesti“; i na kraju – može li ko da zaboravi Agresiju NATO Alijanse 1999. godine, s posledicama čiji teret će vući sve generacije, u nedogled u budućnosti?

Plakat izložbe "45 paklenih noći nad Beogradom"
Plakat izložbe „45 paklenih noći nad Beogradom“

Psihološka dvosmislica “Oprostiti, nikako i zaboraviti“ nikako nas ne može odvestii do njenog rešenja. Jer u pominjanim vremenima viteštvo, Ženevska i druge konvencije o humanosti, svi sporazumi, preporuke i dokumenta Lige Naroda i Ujedinjenih Nacija za Srbe su jednostavno prenebregnuti, i ovaj narod je doveden u poziciju da treba da se potčini ili mu sledi brisanje sa mape sveta. Kako, uostalom, drugačije razumeti najveću Alijansu ikad sačinjenu u istoriji ratovanja, koja kreće na SRJ, sve da satre ( 24. mart-10. jun), udruženim snagama 19 zemalja (SAD, Velika Britanija, Belgija, Holandija, Danska, Island, Češka, Francuska, Nemačka, Mađarska, Italija, Španija, Grčka, Turska, Kanada, Norveška, Poljska, Portugal, Luksemburg)? Među njima su i bivši “saveznici“. A pamti se da niko nije odbio. Istine radi, u redovima Alijanse ta akcija se zvala Operacija Savezničkih sila (en. Operation Allied Force), dok su je Oružane snage SAD zvale Operation Noble Anvil, odnosno Operacija Plemeniti Nakovanj.
Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata, a 1.150 borbenih aviona istreslo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, bacio 37.000 „kasetnih bombi“, upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom i druga nedozvoljena sredstva. Prema proceni Vlade Srbije u bomardovanju je poginulo najmanje 3. 200 ljudi, od kojih 89 dece; po nekim izvorima – podleglo je skoro 4.000, a ranjeno i povređeno više od 12.500 osoba. Nedavno objavljeni zvanični podaci Ministrastva Odbrane Srbije govore o 1.008 ubijenih vojnika i policajaca. Uništena infrastruktura zemlje, preko 100 milijardi dolara materijalne štete, otkinuto Kosovo od Srbije, pripremljen teren za otcepljenja i stvaranje novih, nakaznih “država“ samo su neki od rezultata ovog “poduhvata“. Pribrojmo još i nemerljivi uticaj radijacije nastao posle upotrebe zabranjene municije s osiromašenim uranijumom, koji žanje nezapamćenu žetvu po Srbiji i Srpskim zemljama.

Može li se oprostiti?
Na kraju, 2007. u Vašingtonu je otvoren Muzej holokausta, a na vernisaž nije pozvan ni jedan predstavnik naroda Srbskog i nijedan dokument o stradanju Srba nije izložen. Ovakvo patološko i hronično stanje mržnje, ili neodnosa ako vam je lakše, produžava se dakle i shodno sledu prethodnih događaja. I kraj mu se ne nazire.
Sme li im se oprostiti?
Jer, beskrajno okretanje “i drugog obraza“ prvi su prekinuli mudri Jevreji. Da li je vreme da i Srbi zauvek odustanu od te mazohističke prakse? Naravno, uznemiriće se liberali i svi gadljivi na sopstveno poreklo. Velikodušnoim prepuštamo prvenstvo u isticanju, njihovih obraza.
Pamtimo misao velikog nemačkog filosofa Artura Šopenhauera: “Oprostiti i zaboraviti znači stečena dragocena iskustva baciti kroz prozor“. I još: oproštaj, bez sankcija istovremeno abolira zlikovca i daje šansu sledećoj generaciji da ponovi nedela. Sme li se ovaj narod i dalje činiti neveštim, “pacifistom“, “hrišćaninom“, ili jednostavno – blesavim?

Jedan od onih koji svakako pamte, a oprašta li – samo on zna, jeste veliki srpski umetnički fotograf, gospodin i ljudina Tomislav Peternek. Plod njegove borbe protiv NATO agresije čini impresivno svedočanstvo o nepočinstvima i njihovim gadostima, ovoga puta spakovan u format 45 paklenih dana. Svedok sa kamerama, naučen od početka da samo svedočanstvo sa lica mesta – jeste ispravno svedočanstvo – učinio je poduhvat, i iz dana u dan beležio zverstva nevidljivih neprijatelja. Koliko li se puta tih dana prolomilo psovki – molitvi – “a što ne izađete na crtu, smradovi?“; i koliko doskočica za oborenih 70-tak njihovih letilica – “Izvinite, nismo znali da su nevidljive“; koliko li se samo akumulisalo besa dok su sejali smrt i rasap po svemu šta im je bilo po volji, i na dlanu… Dotle je Tomislav, po krovovima, na nasipima, sa zemlje… osmatrao i snimao same trenutke eksplozija i urušavanja, da bi zatim sasvim “obradio“ njihove posledice. Spremnost – spretnost, analitičnost, radinost mu nikada nisu nedostajali. Ovo pred nama, međutim nekima budi sumnju da je sve to delo samo jednog čoveka. Kako je postigao, kako je znao gde će se dogoditi, kako tamo stizao, kakvom brzinom je morao da snima, da dorađuje, smišlja šta dalje (?)… da bi u sasvim rđavim uslovima uspevao i da šalje obilje svedočanstava širom sveta.

Tomislav Peternek se obraća posetiocima-Autor fotografije: Rajko Karišić
Autor fotografije: Rajko Karišić
Izuzetna poseta na otvaranju - Autor fotografije Rajko Karišić
Izuzetna poseta na otvaranju – Autor fotografije Rajko Karišić

Nazvaćemo to Peternek expres. Neki mu i nisu verovali, pa je morao dodatno da osnaži i dokazuje verodostojnost snimaka; drugima nije bilo jasno otkud toliko, takvih, tačnih informacije o metama i događajima. Nisu mogli da zamisle da Peternek radi na mnogo kanala, a da pri tom ima i savršenu anticipaciju. Opasnost je njegovo zanimanje, dokazao je to tokom života bezbroj puta. A ovoga se (samo) ozračio pored radiaktivnih antena na beogradskim zgradurinama. Ali, žilave je on sorte, ni radijacijom mu se ne može doakati!
Iz ogromnog korpusa fotografija Ciklusa bombardovanja Srbije, Peternek je odbrao 24 događaja, predstavio ih u gro planu, a ispod svakog, u frizu postavljene su fotografije o posledicama zločinačkog akta. Ovakav iskaz može da se čita i kao mračna saga zbitija. Ispod oskrnavljenog neba Otadžbine.
Sve što je Peternek dosada snimio i sačuvao, od najstarijih fotografija iz 50-tih godina prošlog veka do današnjih dana predstavlja nacionalno blago koje se mora čuvati, štititi, predstavljati… da bi služilo osnaženju pamćenja i svega što za tim sledi. Odavno je njegova kolekcija prevazišla mogućnosti ličnog fonda. Nacionalne institucije bi trebalo da se zainteresuju i otpočnu staranje o fotografskom fondu Tomislava Peterneka.
Ciklus o bombardovanju svakako pripada i istoriji Srpske Vojske, i u svakom smislu zaslužuje da ona u budućnosti o njemu vodi računa. Jer ove fotografije zauvek čuvaju istinu i o herojstvu vojnika, rezervista i naroda, oklevetanih za zločine; da bi oni što kleveću – izašli iz svojih ljuštura i rupa i zločine nad njima činile.
I još jednom, ovo je delo u prilog nezaborava, uz koga se opraštenje nikako ne rimuje.
U pameti se, narode, i jadni i slavni!“

Uvodni tekst i autor fotografija:

Rajko Karišić

Autor -
0 876

Jedna izuzetna postavka, neuobičajena po konceptu, a još više po prezentaciji unutar galerijskog prostora, je izložba „Lekcije iz 91“ koju je osmislila kustoskinja Sandra Vitaljić. Izložba je otvorena 28. februara 2017. u Muzeju istorije Jugoslavije i predstavlja izbor ratnih fotografija, koje su snimili mnogobrojni fotoreporteri slovenačkih, hrvatskih i srpskih medijskih kuća, i koje u datim istorijskim okolnostima predstavljaju pogled na ratna dešavanja u toku i posle 1991. godine na prostoru bivše Jugoslavije. Pored fotografija izložene su i naslovne strane novina i novinski članci, medija zaraćenih strana iz tog doba.

Izložba podstiče na duboko razmišljanje i prati je muk posetilaca dok je posmatraju, a kao aura nad izložbom se nameće pitanje: Zašto je svim narodima Jugoslavije, tako gorka spoznaja o sebe samima, trebala da se desi?
Izložba u Beogradu je bila u organizaciji Foto saveza Srbije i njoj su prethodile izložbe u Zagrebu u okviru festivala „Organ vida“ i izložba u Mariboru, dok je sledeća destinacija Berlin. Sigurno je u tome i simbolika zbog uticaja koji je Berlin imao na balkanska dešavanja. Izložbi su prisustvovali kao gosti Foto saveza Srbije organizatori izložbi iz Maribora i Zagreba. Možete je pogledati do 26. marta 2017. godine, a ako delite moje mišljenje, da je fotografija najbolji i najobjektivniji dokument vremena, ovu izložbu ne smete propustiti. A istina o ratu je uvek negde između.

Tekst i fotografije:
Milovan Ulićević

Autor -
1 1104
Do you remember yourself - Fotografija: Željka Gavrilović

Dešava se u poslednje vreme jedna neusklađenost između značaja izložbe u estetskom smislu, i prostora u kome se prezentuju takve izložbe javnosti. Sa jedne strane imate izložbe „tek da nešto okačimo“, koje svojim malim dometom ne zaslužuju da se prikažu javnosti, jer autor nema šta da kaže fotografijama, iako ih je opremio najboljim ramovima i u reprezentativnoj galeriji. S druge strane imate izložbe koje zbog skromnosti autora završe u nekoj neadekvatnoj slabo osvetljenoj prostoriji, sa minimalnom ili nikakvom opremom fotografija, ali zato sa odličnom izložbom, sjajno koncipiranom i iznad svega originalnim i doslednim pristupom fotografskoj umetnosti, a kojoj su mišljenja posetilaca unisona u rasponu od pozitivnog stava do oduševljenja.

Do you remember yourself - Fotografija: Željka Gavrilović
Do you remember yourself – Fotografija: Željka Gavrilović

Ovoj drugoj grupi izložbi pripada zasigurno i samostalna izložba „NOIR“ Željke Gavrilović iz Valjeva koja je otvorena 14. decembra 2016. godine u centru za strane jezike „Kontext“ (ugao ulica Knez Mihajlove i Vuka Karadžića u Beogradu, prvi sprat) Izložbu je otvorio proslavljeni reditelj Slobodan Šijan (kultni film „Ko to tamo peva“) koji je u Željkinim fotografijama prepoznao „tamnu stranu strepnje koja nas je obuzimala u kinoteci davnih sedamdesetih godina“. Naslov izložbe njega asocira na vrstu filmova koju su francuski kritičari nazvali „film noir“. Prisetio se on tih godina kada je upoznao Željku i kada su u kinoteci „strepili da možda postoji mračniji svet iza privida obične svakodnevnice“. To se može prepoznati i na Željkinim fotografijama.

Run away - Fotografija:Željka Gavrilović
Run away – Fotografija:Željka Gavrilović

Njena izložba je dosledna jednoj ideji na svakoj fotografiji, veoma čvrstog koncepta sprovedenog od prve do zadnje fotografije. U detaljima svakodnevnice, u ljudskim figurama, sakrivenim karakterima u siluetama, dubokim senkama kriju se osećanja i raspoloženje. Uticaj koji je ljubav prema filmu (dani provedeni u kinoteci), i druženje u mladosti sa ljudima iz sveta filma koji su pomerali njegove granice, ostavilo je uticaja i na svet ovih fotografija. Sve fotografije imaju jednu filmičnu notu, pa deluju kao međukadrovi koji povezuju dve glavne scene velikog kontrasta života, ili kao kadrovi koji povezuju neke dve nevidljive realnosti. Te dve realnosti ne predstavlja autorka direktno, već međuvezom ili kako rekoh, međukadrom, koji nosi ton i osećaj iz obe realnosti, i koji je trenutak i prolaznost, a ipak večan, zaustavljen na fotografiji.

Hiden erotism Fotografija: Željka Gavrilović
Hiden erotism Fotografija: Željka Gavrilović

Na fotografijama nema naznaka o kome se radi, koje su to ličnosti, karakteri, kakve su njihove priče i sudbine. To je isključeno, i dati su ogoljena osećanja u svim nijansama crne. Crnoj se podređuje i svetlo, pa više to nije svetlo koje osvetljava tamu, već svetlo koje više ili manje upija crnu.

Light enigma - Fotografija: Željka Gavrilović
Light enigma – Fotografija: Željka Gavrilović

Kompozicije fotografija su takođe dosledne, ali i to potiče iz osećaja i vizuelnog iskustva, a ne iz znanja o strukturi fotografije. Nije kompozicija zasnovana na jednoj dominantnoj tački interesa, kojoj su svi ostali likovni elementi „u službi“ kako bi joj dali još veći značaj. Takve kompozicije su česte kod fotografija gde ima ogoljene priče povezane sa motivom, što god Željke nije slučaj. Ona kompoziciju gradi bez čvrstog centra, a na mikro-povezivanju crnih površina i reakciji koje će prisustvo čoveka, ili detalja tela, izazvati kod posmatrača.

Apokalyptic - Fotografija: Željka Gavrilović
Apokalyptic – Fotografija: Željka Gavrilović

Čovek se doživljava kao kopča sa realnošću i sa osećanjima, koja su prvenstveno osobina ljudi. Tako da fotografije ne nose apstraktnu notu, niti je razuđena kompoziciona struktura, svojstvena apstrakciji, zato izabrana. Ona je posledica dilema koje su lični osećaji i slutnje, ali i tuđi osećaji i stanja, profesionalno saznani (autorka je psiholog), pa sakupljani u glavi, odjednom isplivali na površinu i vizualizovani. To je uspešno pokazala ovom izložbom Gavrilovićka, a i svojim delovanjem poslednjih nekoliko godina, od kada se intezivno interesuje za fotografiju.

All the love and pain - Fotografija: Željka Gavrilović
All the love and pain – Fotografija: Željka Gavrilović

Zato je u pravu slikar mr Milomir Romanović kada u tekstu koji prati katalog izložbe kaže: „Svaka Željkina fotografija je posledica poetskog stava. Susret sa istinom. Ona ne koketira sa slikom-fotografijom, ne montira, ne aranžira. Ona je lovac, lovi trenutak, kada je priroda došla u susret čoveku….“. A ja dodajem, ne bezosećajni lovac na atrakciju, dokumentarnost, život, socijalu, „babe i tarabe“, već na svoje osećaje, koje veoma uspešno vizualizuje, što nam pokazuje ovom izložbom.

Outside inside - Fotografija Željka Gavrilović
Outside inside – Fotografija Željka Gavrilović

Ovakve izložbe zaslužuju da se o njima piše, polemiše, da se pominju u diskusiji. Izložbe o kojima se ne piše kritički, i o kojima drugi ništa ne kažu, ili nemaju šta da kažu, brzo se zaboravljaju, jer ne bude, i služe samo zadovoljenju sujete autora.

Autor teksta:
Milovan Ulićević

Autor -
0 435
Istoričarka umetnosti Milijana Jovanović otvara izložbu

Na poziv organizatora aktivnosti Kulturnog centra u Rumi, Fotografski klub Vojvodina je 6. avgusta 2016. godine otvorio izložbu na kojoj se predstavilo osamnaest autora kluba. Izložbu je otvorila istoričarka umetnosti Milijana Jovanović. Izložba je organizovana u sklopu manifestacije „Ruma fest“ koja se svakog leta održava u tom živopisnom sremskom gradiću, a postavljena je u velikom holu Kulturnog centra Ruma.

Katalog izložbe FKV u Rumi
Katalog izložbe FKV u Rumi

Istoričarka umetnosti je istakla izuzetnu likovnost prikazanih radova, bez obzira što su zastupljene mnoge teme, po izboru samih autora. Izuzetan prostor za prezentaciju fotografije je doprineo potpunijem utisku o izložbi, pa su i sami autori bili iznenađeni dobrom postavkom, koju je priredio Nenad Vukelić organizator iz Kulturnog centra. Izložbu prati katalog u kome su zastupljeni svi autori sa po jednom fotografijom i kratkim prikazom delovanja Fotografskog kluba Vojvodina i njegovim delovanjem u fotografiji. Predsednik kluba je na otvaranju pomenuo neke od uspeha članova sadašnjih i bivših na polju kreativne fotografije koju neguje klub od prvih dana.

Tekst: Milovan Ullićević
Fotografije: Nenad Karlić i Dušanka Ljubojević

Autor -
0 1190
Prva nagrada za fotografiju "By the river" - autor Zoltan Bisak

Završeno je nagradno takmičenje Fotografskog kluba Vojvodina za mesec jun 2016. godine. na temu LJUBAV. Iako laka i univerzalna, tema nije obilovala tolikom raznovrsnošću pristupa koliko se očekivalo. Naravno bilo je i izvrsnih odgovora na temu. Takve fotografije su ušle u najuži izbor u 10 najboljih fotografija, a najbolje su i nagrađene. Stiče se utisak da kada je tema laka i kada mislite da svi imaju odgovor na nju, to baš i nije tako, jer iako imaju dobru ideju, kod realizacije zaškripi, naročito kod kompozicije, i izbora svetla. Zbog toga prikaz radnje na fotografiji deluje nedorečeno, i nema dovoljno likovnosti. I autori mogu druge ocenjivati kao i ostali registrovani članovi sajta koji pregledaju fotografije. Ali kao da su se malo ustezali da ocene fotografije, nekim srednjim i nižim ocenama kada im se fotografija ne dopada, pa su takvu fotografiju ostavljali neocenjenu. Tako da je manji zbir ocena nego što je bio prethodnih meseci. Svima je u interesu da se preko ocene oseti mišljenje auditorijuma, zato je najbolje da se ocene pri prvom pregledanju fotografije.

Prvu nagradu je osvojio Zoltan Bisak iz Ivanova za fotografiju „By the river koja je dobila 69 bodova i on je osvojio nagradu TORBA ZA FOTAOAPARAT VANGUARD PEKING 10 koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru). BM-FOKUS se specijalizovala za prodaju fotoaparata i fotografskog pribora i opreme.

Prva nagrada za fotografiju "By the river" - autor Zoltan Bisak
Prva nagrada za fotografiju „By the river“ – autor Zoltan Bisak

Drugu nagradu je osvojio Jan Valo iz Novog Sada za fotografiju „Vernost koja je dobila 55 bodova i njemu pripada knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE

Druga nagrada za fotografiju "Vernost" - autor Jan Valo
Druga nagrada za fotografiju „Vernost“ – autor Jan Valo

Specijalnu nagradu za najbolji komentar fotografije osvojio je Dragan Lapčević iz Beograda sa osvojenih 460 bodova (dobija se kao broj lajkova na komentar x broj pregleda fotografije) On je osvojio umetničku sliku „Tajnovito skrovište“ dimenzije 29×40 cm rađenu kombinovanom tehnikom modne dizajnerke i slikarke Ivane Đukičin iz Novog Sada. Komentar je postavljen na prvonagrađenu fotografiju, mnogo pre nego što se znalo za nagradu.

Ostale autori sa liste 10 najbolje ocenjenih u nagradnoje temi „LJUBAV“ su:

3. Dragan Lapčević iz Beograda autor fotografije „Staza ljubavi“ koja je osvojila 46 bodova
4. Snežana Lukić iz Novog Sada autorka fotografije „Love“ koja je osvojila 26 bodova
5. Andrea Novak iz Kucure autorka fotografije „Zauvek moja“ koja je osvojila 24 boda
6. Andrea Novak iz Kucure autorka fotografije „Nedostaješ mi“ sa osvojenih 17 bodova
7. Dušanka Ljubojević autor fotografije „Sestre “ sa osvojenih 15 bodova (254 pregleda)
8. Dragan Lapčević autor fotografije „Različite ljubavi “ sa osvojenih 15 bodova (58 pregleda)
9. Đani Bardoti iz Rume autor fotografije „Porodica“ sa osvojenih 15 bodova (22 pregleda)
10. Đani Bardoti iz Rume autor fotografije „Zagrljaj“ sa osvojenih 11 bodova

Redosled je određen na osnovu broja osvojenih bodova po pravilima i na bazi pregleda fotografija u momentu zaključenja takmičenja, ako je isti broj bodova. Sve fotografije možete videti na linkovima na koje kliknete u nazivima gore. Za veću fotografiju kliknite posle toga na tu fotografiju desnim klikom miša i izaberite veliku za pregled. Tako dobijate bolji prikaz i vernije boje i tonove.

Čestitamo nagrađenima i zahvaljujemo se svim učesnicima ovog takmičenja.

Sve primedbe na redosled možete poslati na mail office@fkv.rs u roku od 48 sati.

FKV tim

Autor -
0 1127
Fotografija "Sa Zlatibora" autor Albert Gregorović

Fotografski klub Vojvodina predstavlja fotografa Alberta Gregorovića iz Beograda, autora knjige „Raskrsnica duge – fenomen fotografije od analogne do digitalne“ Knjiga se dva meseca dodeljuje kao nagrada za najbolje fotografije na takmičenju na sajtu FKV. Predavanje će se održati u utorak 7. juna 2016. od 20 časova. Ovog izuzetno zanimljivog predavača je ovom knjigom dotakao mnoge teme od tehnike do estetike i esejistike, a neke od njih ćemo imati prilike da čujemo kroz predavanje i razgovor sa fotografom Gregorovićem. U sklopu ovog gostovanja biće postavljena i izložba originalnih radova Alberta Gregorovića u obimu koliko to prostor bude dozvoljavao.

Fotografija "Oluja" autor Albert Gregorović
Fotografija „Oluja“ autor Albert Gregorović

U plejadi mladih talentovanih fotografa koji su ušli u srpsku fotografiju pedesetih godina prošlog veka, uz Dragoljuba Tošića, Tomu Peterneka, Živka Janevskog, Đorđa Bukilicu, i niza drugih, bio je i Albert Gregorović, student mašinskog fakulteta. Sa mnogo novih ideja, posebnim pristupom u likovnim rešenjima i ogromnom radnom energijom u težnji ka perfekciji u svakom delu posla do gotove fotografije. Rezultat je bio više odličnih fotografija i niz nagrada na domaćim i međunarodnim izložbama.

Fotografija "Sa Zlatibora" autor Albert Gregorović
Fotografija „Sa Zlatibora“ autor Albert Gregorović

„Raskrsnica duge“ je jedinstvena knjiga o fotografiji po načinu kako je osmišljavana i pisana (godinama, kako kaže autor), po broju naučnih oblasti o kojima se u njoj govori, po različitom načinu iznošenja činjenica:
a) pedantno, inženjerski precizno, navođenje tačnih obrazaca, fizičkih veličina, tabela i grafikona, formulisanje projekata, pravljenje planova.
b) sveobuhvatno, uvodi osećajnost autora, odnos ka modelu, prirodi modela, predmetu snimanja, neophodnu potrebu da postoje uzbuđenje i osećanja uvek kada namerava i sprema se da bilo šta snima.
c) esejistički, o pitanjima značajnim za pristup fotografiji, za njeno mesto u umetnosti, za ulogu umetnika, podstaknutih u njegovom nastavnom radu, u kome su raspričano izlagana mišljenja i stavovi ne samo autora nego i niza majstora fotografije, umetnika i mislilaca.

Knjiga: Raskrsnica duge-fenomen fotografije od analogne do digitalne
Knjiga: Raskrsnica duge-fenomen fotografije od analogne do digitalne

„Raskrsnica duge“ inicira još jedno pitanje koje traži odgovor. Kada je autor počinjao da živi i radi u fotografiji, količina saznanja u svetu se udvostručavala za pola veka, a sada se to dostiže za manje od deset godina. Gde je potreba za napisanom knjigom, gde je mesto starim saznanjima i starim iskustvima u vremenu koje ogromnom brzinom donosi nova? O čemu vredi pisati? Šta će ostati dovoljno trajno da preživi vreme „sušenja mastila“ (Ko zna šta je to mastilo?)? I sugeriše odgovor: pored činjenica u određenom istorijskom razdoblju, knjiga pokazuje i način razmišljanja čoveka i umetnika u tom vremenu. To poređenje može da donese novo bogatstvo i istine u proceni budućih pravaca u razvoju i načinu razmišljanja. Knjiga čitaocu u tome daje podršku, on prihvatanjem, dobija zadovoljstvo da nastavi u pravcima koji su mu nagovešteni ili napomenuti“ – piše u pogovoru o knjizi Dragiša Radulović MF FSJ

Studijski portret fotografisao Albert Gregorović

Autor knjige i fotografija ne pojavljuje se pred vama u smokingu s leptir mašnom, nego u carevom novom odelu, svom javno ogoljenom biću, sa hrabro nacrtanim metama na grudima i leđima. Na sreću rizik je minimalan, ostrašćeni zlonamernici su slabi strelci, dok su dobronamerni često slabovidi, pa nekad i slepi za grexove grešnika. Opredeljeni za lepotu samosvojnosti, biografije, tekstovi i fotografije su dokaz otpora bezumnom nasilju moćnih.

Fotografija "Polifem ajkula" autor Alfred Gregorović
Fotografija „Polifem ajkula“ autor Alfred Gregorović

Predavanju i izložbi fotografija mogu prisustvovati besplatno svi koji se prijave na mail officе@fkv.rs do ponedeljka 6. juna 2016. godine u 23h Svi ostali sem članova Mense i Fotografskog kluba Vojvodina i onih koji se prijavili na vreme, plaćaju kotizaciju za ovo predavanje 300din. Na predavanju će se moći kupiti knjiga uz koju ide dodatak odštampane izabrane fotografije u velikom formatu.

Fotografija "Mladi" autor Alfred Gregorović
Fotografija „Mladi“ autor Alfred Gregorović

BIOGRAFIJA:
Albert Gregorović, dipl. maš. inž. (u penziji ), fotograf

Portret Alberta Gregorovića
Portret Alberta Gregorovića

Rođen 09.06.1935 u Vrbasu
Diplomirao na mašinskom fakultetu u beogradu 1966. Specijalnost: termoenergetika
Profesor akademije „IVAS“ (international visual art society )
Član EAP (evropske akademije za fotografiju)

P R O J E K T O V A N J E : procesne opreme, opreme za tng, grejanje i klimatizacija sa kotlarnicama,postrojenja za prečišćavanje pijaćih i otpadnih voda. Rukovođenje raz vojno istraživačkim projektima u oblasti tehničkih gasova , upravljanjeinvesticionim projektima na postrojenjima za preradu rečne vode u pijaću vodu Beograda i dr. Rukovođenje u privredi: direktor fabrike tehničkih gasova,potpredsednik za istraživanje i razvoj korporacije za tehničke gasove, predsednik poslovnog odbora i generalni direktor korporacije sa 30 kompanija u zemlji i inostranstvu, sa kompanijama sa zaiedničkim ulaganjima u zemlji i inostranstvu.
Z N A NJ E J E Z I K A : ruski, engleski, nemački, mađarski, srpski.
T E O R E T S K I S T R U ČN I R A D O V I : matematički model izbora optimalne lokacije za izgradnju postrojenja za razlaganje vazduha,primena teorije grafova na transportni problem distribucije tehničkih gasova,exergetski potencijal kao mera vrednovanja komponenata sinteznog gasa u petrohemiji kutina.
P U B L I C I S T I K A : monografija o fotografiji „Raskrsnica duge – fenomen fotografije od analogne do digitalne“ , Novi Sad 2008, 296 str.
A N G A Ž O V A NJ A : Predsednik udruženja profesionalnih fotografa SR Jugoslavije, predsednik saveza prijatelja Kine iz SR Jugoslavije, redsednik komiteta za delovanje i razvoj svetskog saveta profesionalnih fotografa (WCPP – world council of professional photographers), profesor IVAS (international visual art society ) akademije, član EAP (evropske akademije za fotografiju ).
N A G R A D E : nagrada za životno delo dodeljeno od mašinskog fakulteta beograd, društva inženjera i tehničara SRJ i časopisa procesna tehnika 1977. godine. Medalja Nikola Tesla dodeljena od nemačkog časopisa „Raum und Zeit“ (prostor i vreme) 1992g, za stručni rad “ Exergijski metod vrednovanja komponenata gasnih smeša“ pa je u jeku sankcija, kada je nemačka policija raspisala poternicu zbog kršenja sankcija, organizovana predaja medalje u Beogradu.
U k u p a n r a d n i s t a ž : 47 godina !!

Tekst pripremio:

Milovan Ulićević

Autor -
0 996

Za april mesec 2016.godine nagradna tema je „OSMEH“

„Osmeh ne košta ništa, ali daje mnogo. On obogaćuje one koji primaju, a ne siromašni one koji ga daju. Za osmeh je potreban samo trenutak, ali sećanje na njega nekada traje zauvek. Niko nije toliko bogat ili moćan da može bez njega i niko nije toliko siromašan da se ne može obogatiti od njega. Ipak, osmeh ne može da se kupi, izmoli, pozajmi ili ukrade, jer je to nešto što nema vrednost sve dok se ne pokloni. Neki ljudi su suviše umorni da vam pruže osmeh. Dajte im je jedan od svojih, jer nikome nije toliko potreban osmeh kao onome koji nema više da ga da“

NAGRADE:

Ovog meseca na nagradnom takmičenju FKV imamo tri nagrade, a to su dve nagrade koje dobijaju dva prvoplasirana takmičara za fotografiju i treća specijalna nagrada za najbolji komentar fotografije na sajtu.

1. Prva nagrada za fotografiju je CIRRKULARNI POLARIZACIONI FILTER DHQ CPL JAPANSKE FIRME FUJIYAMA od 58 mm koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru)

Fujiyama DHQ circular PL filter

2. Druga nagrada za fotografiju je knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE
“ Ova knjiga, apsolutno nije udžbenik o fotografijiu bilo kom vidu. Ova je knjiga za zaljubljenike u fotografiju kojima će čitanje ove knjige biti i nauk i zadovoljstvo i prolaženje kroz sopstveni život, osećanja, razmišljanja i iskustva. Knjiga podstiče i prepušta čitaocu, da po svom biću vrši redukciju materijala, procenjuje sebe, svoju širinu razmišljanja i usmerenost u fotografiji i bira teme koje će proširivati u svojim razmišljanjima. Knjiga ima dva lica, kada se čita u „jednom dahu“ i kada se sa pauzama čitaju odabrana poglavlja, birana prema trenutnom interesovanju čitaoca“ kaže u recenziji knjige Dragiša Radulović Majstor fotografije FSJ, AFIAP

Knjiga je velikog A4 formata i na 270 strana opisuje mnoge teme od studijskog rada, kompozicije, estetskih aspekata, moralnih aspekata fotografije, snimanja određenih motiva, razumevanja i tumačenja fotografije i mnogo drugog što je ovde teško nabrojati. Izvestan broj knjiga se može nabaviti i preko Fotografskog kluba Vojvodina po ceni od 1500 dinara, jer knjige više nema u prodaji.

3. Specijalna nagrada za najbolji komentar fotografije. Od ovog meseca nagrađujemo najbolje komentare ispod fotografija na sajtu FKV postavljen do 10. maja 2016. godine. U konkurenciji učestvuju samo komentari koji analiziraju fotografiju sa likovno-estetske strane i moraju imati minimalno tri proširene rečenice o fotografiji. Nagrada su tri digitalna printa formata 30×45 cm vlastitih fotografija ili fotografija po izboru autora komentara.

ROKOVI:

Pozivamo sve ljubitelje fotografije da učestvuju u nagradnom takmičenju, a pobediće one fotografije koje vam se najviše dopadnu, i koja najbolje odgovore na zadatu temu. Ovakva tema zahteva poseban pristup i originalnost jer je to nešto što se posebno ceni, i po čemu želimo da naša fotografija ostane zapamćena u odnosu na druge.

Rok za postavljanje fotografija je od 19. aprila 2016. godine do 5. maja 2016. godine u 23:00 časa. Glasanje počinje sa objavom teme, a završava se 10. maja 2016. godine u 23:00 časa.

Rok za glasanje je uobičajen, kao i nekih ranijih meseci. Maksimalno tri fotografije može postaviti jedan registrovani korisnik po nagradnoj temi, za taj mesec. Fotografije koje su već učestvovale na nekoj od mesečnih nagradnih tema na takmičenju FKV, ne mogu učestvovati opet u drugoj mesečnoj nagradnoj temi, bez obzira da li odgovaraju ili ne toj temi, i da li su ili ne dobile nagradu. Da bi postavljali fotografije morate se prvo registrovati na forumu FKV i malo sačekati da registracija bude primećena i validirana (nekoliko sati). Videti komentar dole ispod teksta o registraciji i načinu postavljanja fotografija i komentara.

Proglašenje pobednika će biti objavljeno do 12. maja na sajtu Fotografskog kluba Vojvodina www.fkv.rs
Tema za sledeći mesec biće objavljena od 15. do 20. u mesecu.

Prve tri najbolje fotografije, u svakom od 12 poslednjih takmičarskih meseci, počev od oktobarskog takmičenja 2015. godine, će učestvovati na završnoj izložbi FOTOGRAFIJA GODINE nagradnog takmičenja Fotografskog kluba Vojvodina. Izložba će se održati u oktobru mesecu 2016. Žiri će odrediti pobedničku fotografiju, a autora očekuje značajna nagrada.

PROPOZICIJE:

Ostaju iste kao i predhodnog meseca, a formula za izračunavanje bodova je sledeća:
Broj bodova = (prosečna ocena zaokružena na ceo broj -zvezdice) x (broj datih ocena – vidljiv pored zvezdica) + (broj lajkova na sve komentare ispod fotografije – vidljivi pored komentara)

LINK DO GALERIJE U KOJU TREBA DA POSTAVITE SVOJE RADOVE:

http://fkv.rs/forum/gallery/category/79-osmeh-aktuelan/

                                                                                          ŽELIMO SVIMA PUNO USPEHA U TAKMIČENJU !!!
FKV tim

Autor -
0 739

Nekako je u biti svakog čoveka da kada neku radost želi da podeli, obavezno u goste pozove i najbliže komšije. Tako je Fotografski klub Vojvodina, na poziv prijateljskog Foto kino i video kluba „Rada Krstić“ iz Sombora, podelio radost fotografskog stvaranja sa klupskim komšijama. i odazvao se na njihov se poziv da se predstavimo klupskom izložbom u Somboru. Izabrane fotografije najaktivnijih članova Fotografskog kluba Vojvodina, nastalih poslednjih nekoliko godina, su izložene u velikom holu Merkator centra, u centru Sombora.

Branko Milešević otvara izložbu FKV u Somboru
Branko Milešević otvara izložbu FKV u Somboru

Izložba je otvorena u subotu 12. marta 2016. godine, i krasiće nekoliko nedelja taj moderni prostor tržnog centra, gde po procenama domaćina više od dve hiljadu ljudi pogledaju izložene radove. Prisutne je pozdravio Branko Milešević predsednik FKVK „Rada Krstić“ istakavši da ovakvi pozivi učvršćuju saradnju između klubova, a ovo je samo prvi korak, koji neće ostati usamljen, već će se takva druženja proširiti. Foto kino i video klub „Rada Krstić“ ima iskustva u organizovanju ovakvih međuklupskih aktivnosti i na međunarodnom planu, pa imaju nameru da i FKV, kao trenutno najaktivniji klub u Srbiji, uključi u to. Zato je nama kao mladom fotografskom klubu vrlo značajno iskustvo starijeg foto-kluba koji postoji i deluje u kontinuitetu od 1950. godine. Zajedničko predstavljanje radova, druženje članova, i organizovanje izleta doprineće da se sazrevanje u kreativnom izražavanju kroz fotografiju ubrza kod svih članova oba kluba.

Zajednička fotografija oba fotografska kluba za uspomenu na druženje
Zajednička fotografija oba fotografska kluba za uspomenu na druženje

Zajedničko druženje bude uvek opuštenije uz jelo i piće, a dobri domaćini su se potrudili da udovolje našim željama, i da nam kišni dan ne pokvari raspoloženje. Riblja čarda na rukavcima Dunava je najbolje mesto za to, jer pored ribe lako i objektivi zaplivaju po pejsažima i refleksima Bačkih vodotokova. Dogovoreno je da se ovakvo druženje ponovi kada proleće bude u najlepšim bojama. Tada ćemo obogatiti sadržaj mini prezentacijama fotografija članova oba kluba, pa će se svaki član njihovog i našeg kluba tako najbolje predstaviti. Sigurno je da će analize fotografija sa obe strane dodatno doprineti proširenju fotografskih vidika.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Slađana Pantelić, Jan Valo i Milovan Ulićević

Autor -
0 1192
Pobednička fotografija godišnjeg foto konkursa "Ledeni start" - Jan Valo

U cilju promocije prirode, prirodnih dobara i zaštite prirode Srbije, Zavod za zaštitu prirode Srbije u saradnji sa Foto savezom Srbije već nekoliko godina realizuje foto-konkurs na temu: PRIRODA SRBIJE.

Priroda Srbije konkurs

Žiriranje najboljih fotografija za 2015. godinu je obavljeno i žiri u sastavu Branislav Brkić MF FSS, Milan Živković MF FSS i Miroslav Predojević MF FSS odredio je najbolje fotografije za 2015. godinu od fotografija koje su dobijale nagrade i pohvale na mesečnim takmičenjima u okviru istog konkursa. Dodeljuju se jedna prva, dve druge i tri treće nagrade i pet pohvala

Pobednik konkursa je Jan Valo član Fotografskog kluba „Vojvodina“, koji je dobio prvu nagradu za fotografiju „Ledeni start“ . Godišnja nagrada je terenska nedelja (5 radnih dana) provedena sa istraživačkim timom Zavoda.

Pobednička fotografija godišnjeg foto konkursa "Ledeni start" - Jan Valo
Pobednička fotografija godišnjeg foto konkursa „Ledeni start“ – Jan Valo

Drugu nagradu su osvojili Milan Simonović za fotografiju „Povratak“ i Aco Bojanić za fotografiju „Zmijice 1″“
Treću nagradu su osvojili Igor Đorđević za fotografiju „Vilin konjic“ , Milinko Radosavljević za „Puž“ i Vesna Mijailović za „Svitanje“
Pohvale su osvojili Vladan Mišić za fotografiju „Kos“, Zoran Milutinović za „Lovac“ , Vladimir Mijailović za „Krilati reptil“ , Milan Đunić za „Pauk“ i Violeta Milutinović „Na ivici“
Za najistaknutije fotografe planirana je organizacija FOTO IZLETA u zaštićenim prirodnim dobrima Srbije. Domaćini će biti upravljači zaštićenih prirodnih dobara i Zavod za zaštitu prirode Srbije.
Od žiriranih fotografija, na godišnjem nivou planirana je izložba fotografija u prostorijama Zavoda, kao i drugim galerijama po Srbiji, za koju će biti štampan katalog.

Nagrađene fotografije možete pogledati na Facebook strani Zavoda za zaštitu prirode

Tekst: Milovan Ulićević

Autor -
0 641

Pozivamo sve ljubitelje kreativne fotografije na svečano otvaranje prve izložbe fotografija „ČOVEK I ENERGIJA 2015“ u organizaciji Fotografskog kluba Vojvodina. Izložba će biti otvorena u Foto galeriji „148+“ u petak 11.12.2015. godine u 19.30 časova. Adresa održavanja izložbe je Novi Sad, Bulevar oslobođenja 22. Na otvaranju ćemo uručiti medalje salona fotografije i pohvale nagrađenim autorima.

Biće nam drago da svojim prisustvom uveličate ovaj događaj.

FKV tim

Autor -
1 677

Žiriranje prve fotografske izložbe „ČOVEK I ENERGIJA 2015“ koja se odvija pod patronatom Foto saveza Srbije, a u organizaciji Fotogarfskog kluba Vojvodina završeno je 22.11.2015.
Žiri u sastavu: Borivoj Mirosavljević MF FSS, Prof. dr Željko Škrbić sa Akademije umetnosti u Novom Sadu, i Ana Lazukić FA1 FSS, AFIAP uz prisustvo delegata izložbe Đorđa Vukičevića F1 FSS, EFIAP ocenio je fotografije koje su poslate za izložbu.

Žiri ocenjuje u punom sastavu
Žiri ocenjuje u punom sastavu

Rezultate žiriranja za temu A: ČOVEK I ENERGIJA možete preuzeti u PDF formatu OVDE>>>>Tema A
Rezultate Žiriranja za temu B: SLOBODNA možete preuzeti u PDF formatu OVDE>>>>>Tema B

Prva izložba fotografija ČOVEK I ENERGIJA 2015

Izveštaj sastavio Milovan Ulićević.

Autor -
0 862

U Fotografskom klub Vojvodina će u utorak 20. oktobra 2015. u 20h će se održati tribina:

„Fotograf dr Radivoj Simonović – pogled za istoriju i budućnost“

simonovic_foto_velika

Povod za tribinu je velika izložba koja se održava u Muzeju Vojvodine o dr Radivoju Simonoviću, i predstavljanje široj javnosti njegovog značajnog etnografskog i fotografskog rada.

Na tribini učestvuju:
1. Bogdan Šekarić, etnolog, viši kustos Muzeja Vojvodine i pomoćnik direktora Muzeja
2. Borivoj Mirosavljević, Majstor fotografije FSS
3. Branislav Marković – Umbra, akademski slikar i fotograf na projektu
4. Ilija Ramić, fotograf saradnik na projektu

Pozivamo Vas da u što većem broju prisustvujete ovom događaju i da zajedno osvetlimo istorijski značajan rad ovog fotografa, i da ukažemo kroz razgovor na sadašnjost i budućnost etno-fotografije.

Na tribini ćemo videti i projekciju radova dr Radivoja Simonovića i razgovarati o prezentaciji, obradi i čuvanju značajnih fotografskih dela u budućnosti.

Autor -
0 1029

Sinoć je fotograf Božidar Vitas KMF FSS, AFIAP gostovao u FKV, i u atmosferi punoj pozitivnih vibracija oduševio prisutne prijatnošću i druželjubivošću. Pored prikazanih fotografija čuli smo interesantne priče o pojedinim ljudima sa fotografija, koje se pripremaju za Vitasovu knjigu, i poeziju koju su pesnici pisali o Boži. Na inicijativu predsednika FKV na kraju je ordržana najkraća izložba fotografija na svetu, koja bi mogla biti za Ginisa, jer je otvaranje, trajanje i zatvaranje trajalo celih 38 sekundi, taman toliko da je fotografi ovekoveče i fotografijama dokažu njeno postojanje. Svi prisutni su bili učesnici ovog umetničkog performansa-izložbe fotografija Božidara Vitasa. Zatim je druženje nastavljeno uz irski viski koji je domaćinima Fotografskom klubu Vojvodina doneo na poklon naš gost.

Fotografije: Tomka Vitas i Ratko Nedović
Tekst: Milovan Ulićević

Autor -
0 1372

Fotografski klub Vojvodina organizuje Prvu izložbu fotografija „ČOVEK i ENERGIJA 2015“
Ovom izložbom Fotografski klub Vojvodina želi da nastavi tradiciju izložbe „Čovek i nafta“ koja je organizovana u Novom Sadu sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka i koja je bila povod za divno druženje i susrete fotografa iz cele bivše Jugoslavije. Izložba fotografija „Čovek i energija“ je svojim nazivom proširila temu i zamišljena je kao kreativni odgovor fotografa na narastajuće potrebe čovečanstva za energijom, na odnos čoveka prema energiji, kao i njegov doprinos, uticaj i delovanje u stvaranju i eksploataciji energije u svim vidovima, pa i njegove vlastite.

Pozivamo sve fotografe sveta da učestvuju na ovoj izložbi. Rok za slanje fotografija je 15. novembar 2015. godine.

Prva izložba fotografija ČOVEK I ENERGIJA 2015

PROPOZICIJE IZLOŽBE:

Prva izložba „ČOVEK I ENERGIJA 2015“

1. ORGANIZATOR:

Fotografski klub „Vojvodina“ – Berislava Berića 7A, Novi Sad, Srbija

2. UČEŠĆE:

Pravo učešća imaju fotografi iz celog sveta.

3. TEME:

Tema A – ČOVEK I ENERGIJA
Tema B – SLOBODNA

A. Život čoveka u energetskom okruženju i njegova zavisnost od energije, izvori energije, uticaj energetskih izvora na čoveka, dobijanje energije, obnavljanje energetskih izvora, uništavanje energetskih izvora, eksploataciju energije, primena energije u svakodnevnom životu, neiskorišćena energija prirode, energija u čoveku i druge teme vezane za energiju i čoveka.

B. Slobodna tema uključuje crno-bele ili fotografije u boji

4. BROJ RADOVA:

Za učešće na prvoj izložbi fotografije „ČOVEK I ENERGIJA 2015“ autori konkurišu sa crno-belim ili kolor fotografijama u digitalnom formatu. Maksimalan broj radova je četiri (4) fotografije po temi, maksimalne dimenzije 3600 piksela (po dužoj strani fotografije) u 300 dpi, JPG format, kompresije 7-10. Maksimalna veličina jedne fotografije do 2 megabajta.

Fotografije trebaju biti označene na sledeći način:
Tema i redni broj-Ime-Prezime autora-Naziv rada-Međunarodni ISO kod države od 2 karaktera.
( Međunarodni ISO kod države – Country Code ISO2: www.fiap.net/pdf/ISO2-en.pdf , Primjer: GB – Velika Britanija). Za autore iz Srbije ne treba unositi međunarodni kod.
Naziv rada može da ima maksimalno 35 karaktera.
Molimo vas da prilikom označavanja ne koristite specijalne znakove kao što su:. , # (*, itd. Koristiti isključivo engleski alfabet.

Primjer za temu A: A1-Petar-Petrovic-Igra, itd.
Primjer za temu B: B1-John-Smit-Lines-GB , itd

5. KATALOG – KOTIZACIJA :

Svi autori koji su učestvovali na konkursu i platili kotizaciju dobijaju štampani katalog odštaman na kvalitetnom papiru
Kotizacija je obavezna za sve autore-učesnike izložbe.
Kotizacija je jedinstvena i iznosi 800 dinara (800 RSD) za sve teme za autore iz Srbije.
Kotizacija za autore izvan Srbije je 8 EUR ili 9 $.
Za članove Foto saveza Srbije koji su uplatili članarinu za 2015. godinu kotizacija iznosi 500 dinara (500 RSD).
Radovi autora koji ne uplati kotizaciju neće biti žirirani

6. ŽIRI:

– Borivoj Mirosavljević MF FSS, EFIAP
– Ana Lazukić KMF FSS, AFIAP
– prof. dr Željko Škrbić, redovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu
Delegat izložbe: Đorđe Vukićević FA1 FSS, EFIAP

7. KALENDAR IZLOŽBE:

Prijem radova do……………………………………………………………………….15. 11. 2015.
Žiriranje radova ………………………………………………………………………22. 11. 2015.
Objava rezultata žiriranja (www.fkv.rs)…………………………………………………. 28. 11. 2015.
Otvaranje izložbe u Novom Sadu………………………………………………………….11. 12. 2015.
Dostava kataloga i nagrada ……………………………………………………………..22. 01. 2016.

8. PRIMEDBE:
Organizator može koristiti izložene radove za reprodukciju u katalogu i za promovisanje izložbe bez plaćanja naknade. Organizator će sa odabranim i otštampanim fotografijama za salon, pažljivo postupati i njih će, zajedno sa prispelim CD-ovima uredno arhivirati i čuvati u arhivi, ali ne može preuzeti odgovornost za štetu na CD-u nastalu u transportu prilikom dolaska do organizatora.

9. NAGRADE:

Tema A: FSS zlatna, srebrna i bronzana medalja i tri pohvale
Tema B: FSS zlatna, srebrna i bronzana medalja i tri pohvale

10. DOSTAVLJANJE RADOVA:

Slati PRIJAVU (ovde preuzmi) i fotografije na e-mail: office@fkv.rs
ili slati CD sa prijavom i fotografijama na adresu:
Fotografski klub Vojvodina,
Berislava Berića 7A ,
Novi Sad.

11. KONTAKT:

Telefon: +38163580610 (Milovan Ulićević)
E-mail: office@fkv.rs
Web: www.fkv.rs

12. INSTRUKCIJE ZA PLAĆANJE KOTIZACIJE:

Autori iz Srbije kotizaciju u dinarima plaćaju uplatom na:
Fotografski klub Vojvodina,
Berislava Berića 7A; Novi Sad
Račun broj 200-2660770101934-51 kod Poštanske štedionice.
Svrha uplate: kotizacija za izložbu
Fotografi van Srbije kotizaciju plaćaju putem PayPal-a (vidi instrukcije na sajtu www.fkv.rs)

EXHIBITION PROPOSITIONS:

First international „Humans and Energy 2015“ photographic exhibition

1. ORGANIZATOR:

Photographic Club „Vojvodina“ – Berislava Berica 7A, Novi Sad, Serbia

2. PARTICIPATION:

The right to participate have photographers from all around the world.

3. THEMES:

Theme A -HUMANS AND ENERGY (color or black and white )
Theme B – OPEN (color or black and white)

A. Human life in an energetic environment and his dependence on energy, energy resources, impacts that energy resources have on human life, producing energy, regeneration and destruction of energy resources, exploitation of energy and not (enough) exploited natural resources of energy, utilization of energy in everyday life, and any other possible aspects that concern man and energy.

B. Open theme

4. AMOUNT OF PHOTOGRAPHS:

Authors participate in The First International „Humans and Energy 2015“ Exhibition with color or black and white photographs only in digital format. Maximum number of photographs is four (4) per theme, with the maximum of 3600 pixels along the longer side in 300dpi, JPG format, 7-10 jpg compression. Maximum size is 2 mb per one photograph.

Photographs have to be named as listed below:
Theme and serial number-Name of the author-Surname of the author-Name of the photograph-International 2 characters ISO country code.

(International ISO country code – Country Code ISO2: www.fiap.net/pdf/ISO2-en.pdf , Example: GB – Great Britain). Authors from Serbia do not need to list the international code.
Maximum amount of characters to be used in naming the photograph is 35.
Please do not use any special characters: . , # (*, … Use English alphabet only.

Example: a) A1-Petar-Petrovic-Igra
b) A1-John-Smit-Lines-GB

5. CATALOG – PARTICIPATION FEE :

All participating authors who pay the participation fee will receive high quality printed catalog.

All authors who want to participate must pay the participation fee.
Participation fee for authors from Serbia is 800 RSD for both themes.
Participation fee for authors outside Serbia is 8 EUR or 9 $ for both themes.
Participation fee for members of Photo Association of Serbia that payed the 2015 membership fee is 500 RSD for both themes.
The works of the authors who did not pay the fee would not be taken into consideration.

6. JURY:

– Borivoj Mirosavljevic MF FSS, EFIAP
– Ana Lazukic KMF FSS, AFIAP
– prof. dr Zeljko Skrbic, full professor at The Academy of Arts in Novi Sad.

7. EXHIBITION CALENDAR:

Acceptance until…………………………………………………………………………….15. 11. 2015.
Judging until….. ……………………………………………………………………………..22. 11. 2015.
Publishing the results (www.fkv.rs)…………………………………………………. 28. 11. 2015.
Opening of the Exhibition in Novi Sad………………………………………………11. 12. 2015.
Delivery of catalogs and rewards………………………………………………………22. 01. 2016.

8. NOTE:
The organizator of the Exhibition holds the right to use the accepted photographs for making the catalog and for promoting the Exhibition without paying any fees to the autor(s). The organizator of the Exhibition will handle carefully all selected and printed photographs and will archive them along with the arrived CDs. The organizator of the Exhibition will not be held responsible for any damages of the CDs that occured during the transport.
9. REWARDS:

Theme A: FSS gold, silver and bronze medal and three praises
Theme B: FSS gold, silver and bronze medal and three praises

10. SENDING YOUR PHOTOGRAPHS:

Send your application form and photographs via e-mail: office@fkv.rs
Or send a CD with the application form and photographs to a following address:
Fotografski klub Vojvodina,
Berislava Berica 7A ,
Novi Sad.

11. CONTACT:

Phone: +38163580610 (Milovan Ulicevic)
E-mail: office@fkv.rs
Web: www.fkv.rs

12. INSTRUCTIONS FOR PAYING THE PARTICIPATION FEE:

Authors from Serbia pay the participation fee in RSD using following information:
Fotografski klub Vojvodina,
Berislava Berica 7A; Novi Sad
Account number 200-2660770101934-51 in Postanska stedionica.
Purpose of payment: kotizacija za izložbu (participation fee for an exhibition)
Authors outside Serbia pay participation fee by PayPal using information from www.fkv.rs

Autor -
0 741

Iz potrebe da se obogati fotografska scena, pre pet godina osnovan je Fotografski klub Vojvodina. Povodom jubileja ovog kluba otvorena je izložba fotografija njihovih članova.

Izloženi radovi delo su fotoamatera, koji su se godinama unazad edukovali kroz razne radionice i usmeravali ka kreativnoj fotografiji.

Među članovima ima i profesionalnih fotografa, koji su kroz ljubav prema ovakvoj vrsti fotografije u sebi zadržali duh fotoamaterizma. Iako je teško naći jedinstvenu zajedničku temu ovih fotografija, okom ovih umetnika vešto su zabeleženi trenuci svakodnevice, čovek, ali i priroda.

“Na ovoj izložbi izlagači su uglavnom aktivni članovi, mada imamo i bivših. Svima je upućen poziv da učestvuju, neki su se odazvali, a neki ne. A mi smo smatrali da je to jubilej i da je potrebno da svi učestvuju u tome, jer su na neki način svi doprineli sadašnjen statusu fotografskog kluba”, istakao je Milovan Ulićević, predsednik Fotografskog kluba Vojvodine.

Danas klub broji preko 30 članova, a kroz ovih 5 godina kroz njega je prošlo je više od njih 80. Naš sagovornik ističe i to da su ponosni na činjenicu da su jedan od najaktivnijih klubova u Srbiji. Njihova misija je da se fotografija posmatra kao umetnost i na taj način podigne na jedan viši nivo.

“Aktivnosti našeg udruženja svode se na foto predavanja, foto radionice, organizacije izložbi. Imamo međunarodne projekte. Radimo i radićemo na tim projektima koji neguju kreativnu fotografiju. Znači, gledamo kroz neku edukaciju, kroz foto kurseve, da formiramo jednu solidnu bazu fotografa koji poseduju znanje da bi mogli da se uključe u neke projekte kasnije”, kazao je Ulićević.

Ljubitelji fotografije izložbu mogu pogledati do 3. avgusta u Kulturnom centru Novog Sada, u galeriji Tribine mladih. Ulaz je besplatan.

TV KANAL 9

 

Autor -
2 1920

Kako predstaviti jedan od najvažnijih događaja za Fotografski klub Vojvodina i dočarati atmosferu sa otvaranja klupske izložbe „Naših pet godina“ u Kulturnom centru Novog Sada koja je otvorena sinoć 17. 07. 2015. godine u 19h, u prisustviu skoro 150 ljubitelja fotografije? Možda je  najbolji način da stenografskim beleškama i fotografijama prikažemo otvaranje svima onima koji nisu mogli doći na otvaranje. Sigurno da će u tekstu biti kolokvijalnih grešaka govrnika, ali smo sigurni da će tako tekst još više preneti atmosferu sa otvaranja. Svim našim  sadašnjim članovima je puno srce utisaka, a pretpostavljam i svim onima koji su deo svog vremena vezali u nekom ranijem periodu za Fotografski klub Vojvodina.

Panorama FKV Autor fotografije: Tomislav Peternek
Panorama FKV Autor fotografije: Tomislav Peternek

Na početku otvaranja se ispred Kulturnog centra Novog Sada prisutnima obratila Nikolina Spasić PR osoba KC Novog Sada

NIKOLINA SPASIĆ:

Dobro veče svima. U ime KCNS želim vam dobrodošlicu na izložbu FKV koji predstavlja jedan od najaktivnijih a i najkreativnijih klubova u zemlji. Večerašnja izložba nosi naziv „Naših pet godina“. Dakle, kako i sam naziv kaže imaćemo priliku da sagledamo dosadašnji rad fotografa amatera koji su upravo u ovom klubu sticali i dalje razvijali svoju kreativnost i ambiciju u fotografiji.

Svaka fotografija sa svojim mikrosvetom nosi svoju priču, svoju poruku, a zasigurno posmatrača poziva na ponovno buđenje svesti kako samom sebi, tako i u svetu koji nas okružuje. Ja vam želim da uživate. A sada će vam se obratiti predsednik Foto kluba Vojvodina gospodin Milovan Ulićević. Izvolite.

Govorili na otvaranju Nikolina Spasić, Milovan Ulićević, Tomislav Peternek
Govorili na otvaranju Nikolina Spasić, Milovan Ulićević, Tomislav Peternek

MILOVAN ULIĆEVIĆ:

Dobro veče svima, drago mi je da ste došli u ovolikom broju, drago mi je da vidim u ovom KC ovoliko ljubitelja fotografije. To je na neki način pohvala, vrlo velika, Fotografskom klubu Vojvodina (FKV), naglašavam fotografskom, jer se tako zovemo, a ne Foto klub Vojvodina.

Ova klupska izložba je izložba koja predstavlja pet naših godina, ali nismo u fotografskom smislu napravili izložbu u kojoj ćemo kroz fotografije sumirati u pet godina postojanja kluba već je to bio jedan izbor samih autora koji su učestvovali na izložbi. Na ovoj izložbi je zastupljeno nekih 60-tak fotografija. Morali smo malo skratiti zbog prostora izabrane fotografije ali tako je kako je…, a učestvuje 18 autora, najaktivnijih autora FKV, s tim što imamo i članova koji su bivši članovi FKV , a učestvuju na ovoj izložbi.

FKV trenutno ima oko 35 aktivnih članova, a ako kažem aktivnih članova mislim na one koji plaćaju redovno članarinu. A kroz FKV je za ovih pet godina prošlo više od 80 ljudi koji su na ovaj ili onaj način učestvovali, manje ili više, u akvivnostima FKV,  i ja im se ovom prilikom zahvaljujem, jer su svi oni sigurno doprineli da ovaj FKV bude jedan od najaktivnijih klubova, ne samo u Vojvodini, nego smo i u Srbiji jedan od najaktivnijih klubova. Posebno bi se zahvalio i članovima FKV koji su se ovako nesebično zalagali ove godine, a sadašnji su članovi, da se realizuje ova izložba. Moram da kažem da imamo i fotografa profesionalce u FKV.Naravno, moram uputiti zahvalnost i svim onim Majstorima fotografije i Kandidat majstorima fotografije koji su bili gosti u FKV, i koji su svojim znanjem i iskustvom prenosili to znanje na fotografe amatere.

FKV je osnovan 9. Jula 2010. Tada kada je osnovan Fotogafski klub Vojvodina, imala se na umu jedna misija,  da to bude mesto koje će okupljati kreativne fotografe, odnosno fotografe koji fotografiju doživljavaju kao umetnost, i da  se fotografija podigne na jedan viši nivo. Još jedna misija je bila na umu, da se fotografska umetnost ne zasniva na sadašnjem trenutku, već da treba  da spojimo ljude koji su nekada stvarali fotografiju, i sadašnje mlade ljude, koji su počeli da se bave fotografijom u digitalnom dobu.

Evo ovde večeras imamo priliku i čast, da nam izložbu otvori Tomislav Peternek doajen srpske i jugoslovenske fotografije, jedan od naših najpoznatijih majstora fotografije u svetu, čovek koji Magnumovu fotografiju doneo u Srbiju, i koji je u svetu poznat kao srpski magnumovac, koji je stvarno dao jedan veliki doprinos klubu i uvek se odazivao pozivima, kako za predavanja, tako i da bude predavač na fotografskim kursevima koje smo organizovali, i ja mu se ovde, ovom prilikom, zahvaljujem na tome. Skupština FKV je na svojoj redovnoj sednici (koja se inače održava svake godine), je ove godine proglasila Tomislava Peterneka  za počasnog člana FKV. Moram da naglasim da FKV u svom članu pet Statuta ima tri tipa članstva: To su  redovni član, zaslužni član, onaj koji je doprineo FKV svojim radom, i treće onaj fotograf koji je zaslužan za razvoj fotografije uopšte, a takodje i za doprinose koje je dao i razvoju FKV – takvi se članovi proglašavaju za počasnog člana. Prvi takav počasni član je Tomislav Peternek Majstor fotografije. Ja bih, pre nego što reč prepustim Tomislavu Peterneku, hteo da uručim povelju počasnog člana.

Ovde piše (čita): POVELJA SE DODELJUJE ZA IZUZETAN DOPRINOS UNAPREĐENJU FOTOGRAFIJE, RAZVOJU FOTOAMATERIZMA I PODSTICAJ RADU FOTOGRAFSKOM KLUBU VOJVODINA. Čestitam! (Aplauz)

Predsednik FKV uručuje Povelju počasnog člana Tomislavu Peterneku
Predsednik FKV uručuje Povelju počasnog člana Tomislavu Peterneku

TOMISLAV PETERNEK:

Mogu vam reći da sam ja radostan, ali i postiđen. Izvinjavam se vama svima što sam u ovakvoj garderobi. Vrućina je, vrućina. („Nisu loše bermude!“) (Smeh)

Ja sam otvarao drugu klupsku izložbu kod Vas. I od onda, do danas, gledajući ove fotografije, ja sam lično konstatovao da je to veliki napredak. Tu ima takvih fotografija na koje bi se i ja rado potpisao. Ovde ima lajf fotografija, to je ono čime se ja celog života bavim, ali uspeh je, što je to sve estetitozovano, uspeh je što tu postoje sva likovna pravila u tim fotografijama, i zato se razlikuju od drugih registrovanja događaja, i situacija. Ovde sam zapazio i neke fotografije koje su preklapanja, što digitalna fotografija omogućava, u čemu sam se i ja nedavno isprobao. Jednostavno, ova era digitalne fotografije je napravila takav pomak da može svako da se bavi fotografijom. Ali, opet je važno kako ko gleda, i kako ko oseća situaciju oko sebe. Savetujem svakome da se upozna sa likovnim pravilima u slikarstvu, u grafici, i neka primeni to na fotografiju, i njegova fotografija će se razlikovati od pukih registrovanja drugih ljudi. Digitalna fotografija sada daje mogućnosti preklapanja slojeva, tzv. lejera. Znači, potpuno možete ostvariti svoju zamisao koja ne mora biti puko registrovanje.

Ja mislim da ovde kod vas postoje, onako kada čovek prođe celom izložbom,  i recimo stane pred ovu fotografiju (pokazuje rukom na fotografiju „Točkovi života“ op.a) – koju bih itekako bi voleo da je moja! Znači, uspeh je ogroman, i ja vam se svima zahvaljujem a pogotovu tebi (obraća se Milovanu) što si uspeo da te ljude dovedeš u situaciju, da se takvom fotografijom bave.

Proglašavam da je izložba otvorena. I molim vas, nemojte proleteti kraj njih, čitajte ih, čitajte ih kao tekstove, jer ima šta da se pročita na njima. Hvala. (Dug aplauz)

Televizija

MILOVAN ULIĆEVIĆ:

Na kraju bih još nešto bih rekao. Ne bih da se ovo pretvori u otvaranje jedne obične izložbe, jer je ovo jubilej. Ostanite ovde da se družimo, tu je posluženje, poslužite se, u nekom razgovoru sa nama i sa članovima kluba, sigurno će te steći neko veće fotografsko iskustvo, a vidim je tu puno mladih ljudi. Ovde su prisutna dva majstora fotografije: Bora Milosaljvević (pokazuje rukom na Boru)  i Tomislav Peternek, ovde je profesor sa Akademije umetnosti u Novom Sadu dr Željko Škrbić. Ovde, na izložbi  je trenutno ono što je možda najbolje, najkvalitetnije, najpoznatije što danas imate na fotografskoj sceni Novog Sada…. Ostanite da se družimo, mladi posebno, da porazgovaramo o svakoj fotki, sa svakim autorom. Hvala vam svima!

izlozba 7m

Katalog i naocare

Dozet

Ruka teznja

Medjusobne cestitke

Toma fotka

Udvaranje

Dusanka

IMG_4867

Prst na katalog

Toma i Bora

Kvas

Boza

IMG_4799

 

Rolon

.

Stenogram: Zorica M. Madžarević Matković

Fotografije: Božidar Anđelković i Nemanja Jovanović

 

 

 

Autor -
2 1353

Klupskom izložbom „Naših pet godina“ u Kulturnom centru Novog Sada od 17. jula do 3. avgusta 2015. godine, Fotografski klub Vojvodina obeležava mali jubilej svog postojanja i rada, koji se u kontinuitetu odvija od osnivanja 9. jula 2010. godine. Na izložbi su zastupljeni radovi sadašnjih aktivnih članova, ali i nekadašnjih članova koji su u ranijem periodu aktivno delovali u klubu. Izložbu će otvoriti doajen srpske i jugoslovenske fotografije Tomislav Peternek, Majstor fotografije iz Beograda, kome je Skupština FKV dodelila ove godine  „Povelju počasnog člana“ Fotografskog kluba Vojvodina. Otvaranje izložbe je u petak 17. jula u 19 časova u galeriji „Tribina mladih“ na drugom spratu Kulturnog centra Novog Sada.

Naslovna strana kataloga

Izložene fotografije na ovoj izložbi su radovi fotoamatera koji su započeli, a potom i razvijali svoje fotografsko viđenje u klubu, ali ima i radova pojedinaca fotoamatera koji su mnogo ranije, pre osnivanja FKV, upoznali fotografske principe i likovnost. Usmeravani od strane starijih članova  iskusnijih u fotografiji, završavajući foto-kurseve u klubu, edukujući se na gostujućim predavanjima, mlađi članovi kluba su brzo i vidljivo pokazivali napredak u fotografskoj umetnosti. Takođe u klubu ima i profesionalnih fotografa, koji su svoje profesionalne obaveze dopunili sa kreativnom fotografijom van agencijskih zahteva, i tako zadržali duh fotoamaterizma u svojim fotografijama.

Do sada se u klub učlanilo oko osamdeset fotografa amatera i profesionalaca. Neki su od osnivanja u klubu, učlanjeno je mnogo novih mladih članova, ali su neki zbog obaveza, odlaska u inostranstvo, ili iz ličnih razloga napustili klub. Većini je od njih FKV ostao u dobrom sećanju, na koji često pomisle dok fotografišu.

Fotografski klub Vojvodina je u ovom trenutku najveće i najaktivnije udruženje koje neguje kreativnu fotografiju u Novom Sadu i Vojvodini, i jedan je od najaktivnijih foto klubova u Srbiji. Klub je član Foto saveza Srbije. Aktivnosti i zadaci kluba u pet godina postojanja su bili: da predstavlja značajne fotografe, organizuje izložbe, predavanja o fotografiji, foto-izlete, foto-školu, foto-radionice, foto-kurseve kako za svoje članove, tako i za građanstvo. Sa klubom sarađuju, predaju u klubu i otvaraju klupske izložbe najeminentniji majstori fotografije u Srbiji, i neki vrlo značajni fotografi iz inostranstva, profesori fotografije na fakultetima i visokim školama,  kao i urednici fotografije u najpoznatijim ilustrovanim i dnevnim novinama.

Klub od nastanka poseduje i svoj sajt od samog osnivanja na adresi www.fkv.rs koji prati klupske aktivnosti, i na svom forumu okuplja veliki broj fotoamatera koji se interesuju za  kreativnu fotografiju. Redizajnirani sajt u junu 2015. godine je postigao veliki uspeh i postao sajt sa najboljim rejtingom među fotografskim sajtovima u Srbiji.

Pozivamo sve ljubitelje fotografije, i sve one koji podržavaju i cene fotografsku umetnost, bilo da je stvaraju, koriste ili pišu o njoj, da prisustvuju ovom značajnom događaju, i prvom jubileju koji obeležava Fotografski klub Vojvodina. Želja nam je da FKV bude centar fotografskog dešavanja, u kome će se susretati mladost i iskustvo, fotografija i umetnost, fotografska istorija, fotografska sadašnjost i fotografska budućnost. Mi ćemo, i nadalje raditi na tome pod sloganom „Fotografija na delu“.

.

Milovan Ulićević
predsednik FKV

Autor -
0 2270
Fotografija Robert Semnic: Staklo
Fotografija Robert Semnic: Staklo

Veliko je zadovoljstvo predstaviti samostalnu izložbu jednog od članova Fotografskog kluba Vojvodina.  Robert Semnic,  KMF  FSS,  EFIAP  će se, 25. 09. 2014. u 19 h na platou ispred Gradske kafane u SPC Vojvodina (SPENS), predstaviti sedmom samostalnom izložbom od kada je   2003.  godine počeo kroz tražilo da posmatra svet drugačijim očima, od onog koje kao doktor med. nauka ima.

Katalog 7. samostalne izložbe Roberta Semnica
Katalog 7. samostalne izložbe Roberta Semnica

Šta je ideja ove izložbe i kako su nastajale fotografije najbolje govori sam autor u katalogu predstojeće izložbe rečima:

„Potaknut izjavom našeg istaknutog fotografa Aleksandra Trbojevića,  na  ovogodišnjoj  tribini   o   aktuelnoj srpskoj fotografiji, da je tema mrtve prirode slabije prisutna na izlagačkoj sceni, hteo sam da dam doprinos sa svoja dva ciklusa.

Prvi ciklus se bavi optičkom fascinacijom providnosti statičkog stakla kao i ispitivanjem njegove fragilnosti pod dejstvom sile. U projektu krhkosti stakla, upotrebljeno je oko 20 staklenih posuda i 60 iskorišćenih sijalica koje sam skupljao godinama a pomagali su mi sin Boris i ćerka Hana. Deo sijalica je punjen obojenim vodenim rastvorom. Drugi ciklus (ne)žive prirode predstavljaju makrofotografije strukture, boja i šara različitih primeraka morskog kamena koje uključuju foto-likovnost (boja, oblici) i foto-grafičnost (linija,  tekstura, površina). Najrazličitije kombinacije likovnih elemenata pokvašenog i izglačanog kamena koje se nalaze  pored nas na plažama, u časovima opuštanja i dokolice a koji su nastali dugim delovanjem prirodnih sila i zakona, posredstvom fotografije postaju prepoznate a mi ponovo svesni skrivene lepote koja nas okružuje. Fotografisano kamenje je iz oblasti Pefkohorija (Grčka) te sa dubrovačkog ostrva Lokrum.“

Kakve estetske domete u radovima Roberta Semnica možemo pronaći, najbolje govore reči akademskog slikara i grafičara Lazara Markovića u kritičarskom osvrtu pod naslovom:

U NALAŽENJU ESTETSKOG

Fotografski rad Roberta Semnica ima i svoju pred-uvertiru na polju likovne umetnosti kada je stvarao i eksperimentalno se poigravao u mnogim likovnim disciplinama, promišljeno i izvođački uverljivo.

Fotografija Robert Semnic: Staklo
Fotografija Robert Semnic: Staklo

Posao, kojim se profesionalno bavi ga je ograničavao u likovnom – kreativnom radu a dodatno nije raspolagao ni potrebnim i adekvatnim prostorom u kome bi taj rad izvodio. Vremenom se opredelio za polje fotografije u kojem već dugo i uspešno radi zahvaljujući upravo svojim počecima u likovnoj umetnosti. Savladavši likovne elemente, bez kojih se ne može napraviti dobra fotografija, njegov rad ima prepoznatljivu estetiku koju nalazi u prirodi te je jednostavno postavlja u dobru kompoziciju (KAMEN) ili je sam stvara u formi bliskoj performansu (STAKLO).

Fotografija Robert Semnic : Kamen
Fotografija Robert Semnic : Kamen

KAMEN. U ovoj tematskoj celini Robert „skenira“, zatečenu tvrdu strukturu kamena, postavlja je u dobar kompozicijski graničnik gde skladnost prirode i njenog foto-isečka prikazuju čisto slikarske vizuelne efekte i u boji i u formi. Ovde je estetika prirode „namamila“ autora da reaguje. Nastale fotografije ostavljaju široku mogućnost dodatne obrade (na primer u pravcu digitalne grafike).

Fotografija Robert Semnic: Staklo
Fotografija Robert Semnic: Staklo

STAKLO.  U drugom ciklusu fotografija, autor za  temu bira materijal koji je krhak, lomljiv, za razliku od kamena koji je tvrd i uslovno postojan. U kamenu  autor pronalazi estetsko, a u staklu estetsko „oblikuje“. Za realizaciju fotografije, pripremaju se i postavljaju staklene forme u korelaciji sa onim što posle destrukcije ostaje (krhotine, čekić, metalni deo sijalice,…) ili se formira grupa od dva ili više staklenih elementa, različitih oblika i boje, čime nastaje „Dišanovska“ kompozicija. Ovaj pristup temi ima sled radnji: sekvenca koja je prethodila aktu i sekvenca koja je „uhvaćena“ i koja se posle fotografisanja nastavlja. Kada sve ovo postavimo u jedan izlagački prostor, dobijamo vizuelni doživljaj dobro promišljenih ideja interesantne likovnosti.

Autor -
0 2060
Olympus modul kamera - poster konceepta
Olympus modul kamera - poster konceepta

Na danas otvorenom najvećem sajmu foto-opreme u Evropi, Fotokini u Kelnu, jedna originalna inovacija je zapala za oko, i u razmišljanjima sluti novi put kuda će ići fotoaparati u budućnosti. Na svom štandu Olympus pokazuje prototip kamera modula „fotoapatara otvorene platforme“, koji je dizajniran u suradnji s MIT Media Lab.  Rečeno je da je uređaj još uvijek u prototip fazi, tako da nema detaljnih specifikacija na raspolaganju, ali pretpostavljamo da modul dolazi sa 4/3 senzorom i da se upravlja kamerom preko Wi-Fi veze sa Android ili iOS mobilnog uređaja.

Modul fotoaparata
Modul fotoaparata

Na prednjoj strani, MFT bajonet objektiva vam omogućava da priključite širok izbor objektiva od Olympusa, Panasonica. Na vrhu ćete naći okidač i kontakt za blic, ali nema ekrana. Koncept se temelji na otvorenoj platformi i Olympus razvija SDK da omogući programerima da izgrade aplikacije za kontrolu modula preko „pametnih“ telefona. Tu je uvijek neka neizvjesnost oko potencijalnih načina upotrebe, pa kompanija ispituje javnost kroz projekat, da bi saznala koje su karakteristike koje bi potencijalni korisnici želeli.

Olympus modul kamera - poster konceepta
Olympus modul kamera – poster konceepta

Dodatne informacije o projektu su na posteru iznad, a možete ići na internet stranicu zajednice „otvorene kamera platforme“ da naučite više o projektu i možete učestvovati u studiji ovog projekta.

Autor -
0 2268
Golupčići - Mirjana Dobrosavljev
Golupčići - Mirjana Dobrosavljev

Na izložbi fotografija „Novi Sad i Novosađani 2014“ održanoj u galeriji FKVSV u Pašićevoj 34, a povodom dana Novog Sada 1. februara, uspešan nastup članice Fotografskog kluba Vojvodina dr Mirjane Dobrosavljev koja je osvojila prvu nagradu za kolekciju fotografija.

Par - Mirjana Dobrosavljev
Par – Mirjana Dobrosavljev

Kolekcija pleni svojom ujednačenošću unutar teme koju obrađuje, i kompozicijama pojedinih fotografija. Najčešće snimljeni iz «ptičije perspektive» glavni motiv, kišobrani, se svojim kolorom izdvajaju unutar kompozicije.

Kandelabri - Mirjana Dobrosavljev
Kandelabri – Mirjana Dobrosavljev

Parovi ljudi zaklonjeni kišobranima od pogleda posmatrača, su metafora odnosa između ljudi. Više vremenskih uslova u kojima su fotografije snimljene, govori o studioznosti autora, i posvećenosti temi koju hoće da nam predstavi kolekcijom. Iako na prvi pogled deluje da nije u temi izložbe „Novi Sad i Novosađani“, detalji na fotografijama koji su dodani glavnom motivu nas u tome demantuju. Jednom rečju zasluženo prvo mesto i po mom sudu kolekcija je u kvalitetu mnogo iznad ostalih kolekcija na izložbi, tako da žiri sigurno nije imao dilemu koga da nagradi.

Bankina - Mirjana Dobrosavljev
Bankina – Mirjana Dobrosavljev
Razgovor - Mirjana Dobrosavljev
Razgovor – Mirjana Dobrosavljev

Na izložbi se uspešno predstavio i član FKV Jan Valo kome su sve od 6 poslatih fotografija primljene i izložene. Po oceni žirija nisu bile za nagradu, ali kvalitetom su sigurno uzete u razmatranje.

Tandem - Mirjana Dobrosavljev
Tandem – Mirjana Dobrosavljev
Golupčići - Mirjana Dobrosavljev
Golupčići – Mirjana Dobrosavljev

Izložba je dobro posećena, pa se nadam da to nije slučajnost već će postati pravilo, a u tome me uverava veliki broj mladih ljudi prisutnih na izložbi. Odvojiti se od fejsbuka i prisustvovati izložbi, to je sveta dužnost fotografa. Autori tada vide smisao svoga rada u fotografije koju izlažu.

.

Tekst: Milovan Ulićević

Autor -
0 900
Selektor izložbe Tomislav Peternek govori na otvaranju
Selektor izložbe Tomislav Peternek govori na otvaranju

Izložba „Grupe 32ˮ, jedne od najangažovanijih fotografskih grupa, van fotografskih klubova  Foto saveza Srbije, otvorena je 14. oktobra 2013. u 19h po treći put u galeriji „Studio Fine Art Dexˮ u Skadarskoj 36a u srcu Beograda. Izložba pod temom „Moja pričaˮ,  je i ove godine vođena selektorskom rukom našeg uvaženog majstora fotografije Tomislava  Peterneka. Znajući za selektorov oštri i nepristrasni sud u ocenjivanju fotografija, autori su se trudili, da za selekciju izaberu što boljih pet fotografija, od kojih je Peternek izabrao dve najkvalitetnije.

Zahvaljujući se selektoru izložbe, pred punom galerijom o radu Grupe 32 govorila je Tijana Lubura, fotograf koji predstavlja grupu 32 u javnosti, i koja je uz ostale ponela veliki teret organizacionog posla, kako bi se izložba što bolje prezentovala publici.

Selektor izložbe Tomislav Peternek govori na otvaranju
Selektor izložbe Tomislav Peternek govori na otvaranju

„Vidan je napredak koji pokazuje Grupa 32 i njeni autori u odnosu na prošlu izložbuˮ – istakao je Tomislav Peternek, i založio se za neophodnost selektovanja sličnih izložbi u budućnosti, ali je i stavio primedbu što su autori samoinicijativno, podstaknuti malim prostorom galerije, predali za selekciju sve fotografije u vertikalnom formatu, ograničavajući tako sami sebe. Proglašavajući izložbu otvorenom Tomislav Peternek je rekao: „Nadam se da se poseta ovakvim izložbama neće završiti samo danom otvaranja, već će se posećivati u celom periodu trajanja izložbeˮ. Odmah je stiglo uveravanje vlasnika galerijskog prostora, da će uložiti trud da tako i bude, iskazujući podršku ideji stvaranja foto-grupa na srpskoj fotografskoj sceni u ovom trenutku.

Čuvari trenutaka - Grupa 32 pozira u trenutaku za večnost
Čuvari trenutaka – Grupa 32 pozira u trenutaku za večnost

„Čuvari trenutaka su čvrsto organizovana grupa, pokret, skoro partija. Pripadnici grupe međutim nemaju potrebe da se često sastaju i dogovaraju o budućem radu, jer njihova konzistentnost nije bazirana na rečima već na deluˮ ističe svoj pogled Zoran Vasić, i sam član grupe, u uvodu kataloga izložbe.

Posmatrajući izložbu stekao sam utisak da je ova izložba homogenija od prošle, da su fotografije autora likovnije i da ih karakteriše u većini jednostavna kompoziciona ideja i uređenost unutar kadra. Možda je donekle uslovilo nametnuto ograničenje (vertikalan format) da na izložbi nemamo LIFE fotografija sa izrazitom socijalno-dokumentarnom  pričom, i složenijim kompozicionim rešenjima, gde je horizontalni format mnogo češće primenjen, iako sam siguran da ih autori poseduju. Zato je tema izložbe „Moja pričaˮ više odrađena u intimističkom maniru svakog autora ponaosob. Portrete i  detalje iz svakodnevnice, vezane za jedan urbani deo grada, osvetljene tek na momente zracima jakog sunca, koje se probija do motiva da bi nam otkrio intimu trenutka, prenosi kroz objektiv svaki autor posmatraču. Fotografija  je u tom duhu je bilo mnogo na ovoj izložbi. Radovi Lapčevića, Bajčetića, Pajkića, Vasića, Živanovića, Todorovićke, Kasumovićke, Lubure, Stojiljkovića i Dragana Babovića iz kataloga izložbe to potvrđuju, a selektor Tomislav Peternek je to sigurno uočio, i selekcijom „provukaoˮ kao jednu zajedničku crtu ove treće izložbe Grupe 32.

Veliki broj prisutnih zaljubljenika u fotografiju na otvaranju
Veliki broj prisutnih zaljubljenika u fotografiju na otvaranju

I na kraju je uvek dobro pozvati i one zaljubljenike u fotografiju, da na nekoliko sati prestanu da se „lajkuju na fejsbukuˮ, i odu do 28. oktobra do Skadarlije, posete izložbu, i uživo, na pravom izložbenom formatu fotografije 30x45cm (opremljenu ramovima dragog nam Tošketa iz Niša), a ne preko monitora, uživaju u fotografijama „čuvara trenutakaˮ iz Grupe 32.

Tekst i fotografije:

Milovan Ulićević

Autor -
2 3040
Jarošani_9 - 2007
Jarošani_9 - 2007

Kritički prikaz stvaralaštva: SAVA STEPANOV

1.

 

Počeci i preludijska ostvarenja. Poštovanje autentičnosti fotografije.

 

(1967 – 1980)

U tokovima vojvođanske fotografije novomiloševački umetnik Ljubomir Bata Kojić (1945) ima dugogodišnji i zavidan ugled. Počeci njegovog bavljenja fotografijom datiraju se u davne šezdesete godine prošlog veka – tokom 1967. godine otvora „Atelje za fotografiju“ u Novom Miloševu te se tako egzistencijalno vezuje za stvaranje fotografsklih slika.[1] Njegovo osposobljavanje za fotografiju je specifično. Glavni učitelj mu je Viktor Žaitlik, Slovak poreklom iz oblasti Visoke Tatre, čovek koji je između dva velika svetska rata svoje fotografsko znanje stekao u okviru čuvene češke fotografske škole. Iz Čehoslovačke Žaitlik  dospeva u Beograd i tu se zapošljava zahvaljujući svojoj fotografskoj diplomi, da bi se potom preselio u Kikindu, a odatle u Novo Miloševo. Mladi Kojić je tako dobio autentičnog učitelja. Žaitlikovo znanje, bogato iskustvo, te sećanje na Prag i razvijenu fotografsku aktivnost takozvane srednjeevropske fotografske škole, istinski su doprineli da se Ljuibomir Kojić potpuno posveti fotografiji – egzistencijalno i umetnički.

Ljubomir Bata Kojić - portret
Ljubomir Bata Kojić – portret

To je vreme izuzetno zanimljivih dešavanja u tadašnjem jugoslovenskom društvu i umetnosti. Studentske demonstracije u Beogradu 1968. godine, kao integralni deo svetske studentske pobune, prouzrokovaće brojne promene u tadašnjem socijalističkom društvu. Između ostalog pojaviće se slobodnija i direktnija komunikacija sa  duhom i atmosferom kulture Zapada. U tim zbivanjima veoma indikativne su promene u umetnosti. Napuštaju se uobičajena shvatanja i praćenja stilskih pojava u domenu klasičnih slikarskih, skulptorskih ili grafičkih ostvarenja, a na sceni se pojavljuje konceptualna umetnost sa idejom o dematerijalizaciji umetnosti, o interdsicplinarnosti, o umetnosti ponašanja, o uvažavanju Bojsovog stava  život = umetnost. Takva promena doneće i jačanje položaja fotografije kao umetničkog medija. U sklopu tadašnjih „novih medija“ (fotografija, video, tv) i tek nagoveštenih univerzalnih vizuelnih komunikacija (telefoto, tv), fotografija postaje izuzetno značajan fenomen svakodnevnog življenja a  uverenje o njenoj moći, „istinitosti“ i dokumentarnosti nametnuo joj je ugled osnovne i primarne jedinice čitavog univerzalnog vizuelnog sistema u, tada konstatovanom „vremenu slike“ (U. Ecco).

U novomiloševačkom „Ateljeu za fotografiju“, tih poznih šezdesetih godina proteklog veka, nastaju prve Kojićeve fotografije sa umetničkim pretenzijama. Među najstarijima je zanimljiv Portret Ranke Filipov nastao 1968. godine.

Ranka Filipov - 1968
Ranka Filipov – 1968

Iz prigušene tamnine izviru, poput vodopada, bele umnožene vertikalne i blago zatalasane linije kose, dok se, u tom linijskom mnoštvu, dobro separisanim diskretnim, jednostavnim i kompaktnim crtežom – formira poluprofilni lik mlade devojke. Taj svedeni,  ali uzbudljivi fotografski portret, suvereno potvrđuje Kojićev fotografski i likovni talenat, ali i rano stečenu fotografsku siguirnost, verovatno ostvarenu zahvaljujući pomenutom „učitelju“ gospodinu Viktoru Žaitliku.

Portret je važna tema Kojićeve celokupne umetnosti. To će se vremenom itekako potvrditi. Zbog toga je interesantno pratiti kontinuitet njegovih portretskih ostvarenja. Tim pre jer će zbog izbora karakterističnih „modela“, zbog atmosfere u kojoj su oni snimani,  te zbog zasebne plastičke konstitucije tih specifičnih fotografskih slika – ostvarenja ovog umetnika delotvorno komunicirati sa tada aktuelnim tokovima u fotografskoj umetnosti. Portret Dragice Bocarski (1978), dobro uočeni i režirani snimak Generacija (1978), te nekoliko autentičnih „life“ fotografija poput Pariz-Monmartr (1976) i Impresija (1979) poseduju duh jednog vremena ali i duh tada tzv.“nove fotografije“ koja je bila spremna i sposobna da svakodnevicu vidi na jedan nov, funkcionalno estetizovan i artificiran – ali i autentično fotografski način.

Generacija - 1978
Generacija – 1978
riz Monmartr - 1976
Pariz Monmartr – 1976

Ipak, najcelovitija serija fotografija koju je tokom sedamdesetih ostvario Ljubomir Kojić jeste ona koja je posvećena temi akta a koju umetnik naslovaljava Svetlopis kao sećanje, iz 1976. godine. Koncepcijski ove fotografije su veoma bliske ranom Portretu Ranke Filipov – kontrastom dobro oblikovanih akcenata svetlih partija u tamnom kontekstu fotrmira se ubedljiva, čak sugestivna, forma detalja ženskog akta. U ovim senzibiliziranim fotografskim slikama sam sadržaj nije bitan. Bitna je konstitucija fotografije, formiranost predstave, odabrana vizura, svetlosno rešenje, kontrasti… U tom smislu je zajednički naslov ciklusa Svetlopis kao sećanje koncepcijski posve  adekvatan jer se njime ukazuje na primarne osobenosti medija: fotografija je, i po svojoj jezičkoj osnovi, „crtanje“ ili „pisanje“ svetlom (grčki: fotos – svetlo, grafos – pisanje, zapisivanje) a svojom vizuelnom konstitucijom ona ima ulogu autentičnog dokumenta ili svojevrsne vizuelne memorije…

Svetlopis kao sećanje - 1976
Svetlopis kao sećanje – 1976

Očito je, u preludijskom periodu svog fotografskog delanja, tokom poznih šezdesetih i tokom celokupnih sedamdesetih godina prošlog stoleća, Ljubomir Kojić je sazreo kao fotografski stvaralac. Već na početku  je uspeo da pronikne u tajne medija. Fotografska slika poseduje svoje autentičnosti i ovaj autor ih uvažava u svojim ranim radovima. Poštovanje uloge svetla i svetlosnih odnosa, uspostavljanje i izražavanje autentičnog fotografskog realizma i specifične vizeulne istine,  podrazumevanje dokumentarističkog karaktera svakog snimka – omogućilo je Kojiću da ostvari svoje fotografske slike. Ubedljivost njegovih fotografskih ostvarenja proizilazi iz dobro savladanog zanata i dobro realizovanih izvedbeno-tehnoloških postupaka. Kojić znalački obrađuje i dorađuje svaki snimljeni motiv. Ta naknadna laboratorijska obrada snimka predstavlja konstutativni deo stvaralačkog procesa, njome umetnik konačno definiše vlastite fotografske ideje i izravno prezentuje svoje umetničke „namere“ i „poruke“, te metaforičko-poetske potencijale svojih fotografskih ostvarenja.

U biografiji Ljubomira Kojića krajem sedamdesetih godina proteklog veka treba akcentovati dva značajna podatka.

Tokom 1978. godine on postaje član novosadskog Foto kino kluba „Branko Bajić“.[2]  U tom periodu ovaj klub je izuzetno značajna fotografska institucija koja je, po kriterijumima Foto saveza Jugoslavije, nekoliko puta proglašavana za najbolju u tadašnjoj državi. Novosadski umetnički fotografi su izlagali na brojnim značajnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a u okviru kluba je delovala Foto galerija koja je i sama priređivala brojne samostalne, kolektivne i problemske  izložbe koje su doprinosile afirmaciji medija i umetnosti fotografije. Delujući kao član FKK „Branko Bajić“ Ljubomir Kojić je ostvario zavidnu reputaciju.

U julu mesecu 1979. godine, Kojić je među izlagačima velike izložbe Teme i funkcije medija fotografije koju je, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, koncipirao Jerko Denegri, istoričar umetnosti i naš najistaknutiji teoretičar fotografskog medija. Ugledni Miodrag B. Protić u uvodniku kataloga konstatuje: „Izložbom teme i funkcije medija fotografije Muzej savremene umetnosti je želeo da ispita prirodu fotografije kao važnog novog medijuma, zadržavajući se na njenoj definiciji, jeziku i funkciji u rasponu od čina konstatovanja do sredstva koje produžava ljudska čula“.[3] To što je rad Ljubomira Kojića izložen u jednoj tako značajnoj muzejskoj izložbi, upravo potvrđuje ispravnost konstatacije o visokom stepenu njegove autorske afirmacije ostvarene krajem sedamdesetih godina prošlog veka, o uspešno izgrađenoj autorskoj personalizaciji. Uostalom, kada autor izložbe Jerko Denegri naglašava jedan od razloga postavljanja ove izložbe, on kao da govori o karakteristikama Kojićevog fotografskog opusa ostvarenog tokom predhodne decenije.: „Najzad, fotografija je posrednik u izražavanju izrazito personalizovanih stavova i pogleda, postajući pri tome jedna sve prisutnija grana kulture formulisanja vizuelni znakova: pojedini snimci na ovoj izložbi pokazuju da fotografija nije samo dokument nego i autorsko tumačenje mnogih transformacija što se neminovno odvijaju unutar prirodnog, ruralnog ili urbanog ambijenta; drugi primeri otkrivaju tipične ili pak posve specifične fizionomije ljudi ili vidove ljudskih aktivnosti u tim istim ambijentima, a u određenim slučajevima slika poprima karakter upozorenja o narušavanju ravnoteža u postojećim sredinama ljudskog življenja…“ [4]

2.

 

Dokumentarno i estetsko. Portreti. Aktovi.

 

(1980 – 1990)

Pretposlednja decenija dvadesetog veka donela je zanimljive promene u umetnosti. Posle decenijske vladavine ikonoklastičke konceptualne umetnosti – slika se ponovo vratila u vršne pozicije aktuelnosti. Tzv. „nova slika“ je proizašla iz obnovljenog klasičnog manuelnog i izrazito (neo)ekspresionističkog koncepta. Takvo slikarstvo je odgovaralo vremenu ispunjenom brojnim kriznim žarištima i drastičnim promenama koje će u Evropi kulminirati rušenjem berlinskog zida, padom sovjetskog saveza, ruiniranjem socijalističkog društveno-političkog koncepta i nadolazećim tranzicijskim procesima… Za fotografiju to je doba kada je ona u izuzetnoj prilici da se potvrdi kao dokumentarističko i informacijsko sredstvo. Poljski filozof Mječislav Porempski piše o fenomenu ikonosfere, o fenomenu u čijem je centru fotografska slika a nastalom zahvaljujući stalnom impulsivnom protoku brojnih slika svim postojećim informacijskim, kompjuterskim i drugim univerzalno umreženim vezama i kanalima… U takvom okružju fotografija kao umetnički medij postaje interesantan deo ukupnih umetničkih zbivanja. Ona se veoma često integriše sa likovnom umetnošću ali iznalazi i zasebnu pojavnost u delima umetnika koji uspevaju da sintetišu njene osobenosti sa vlastitom osećajnošću i senzibilitetom aktuelnosti sveta i umetnosti.

Impresija - 1980
Impresija – 1980

U tadašnjim jugoslovenskim umetničkim zbivanjima fotografija je u specifičnom položaju. Ona se potpuno integrisala sa aktuelnim umetničkim pojavama gde je često gubila sopstveni integritet, ali je u okviru tzv. „umetničke fotografije“ nastojala da sačuva autonomiju „umetničke fotografije“. Ljubomir Kojić je među onim autorima koji su nastavili da deluju unutar „fotoklupskih“ umetničkih propozicija ali sa jasno izraženom svešću o zasebnostima, osobenostima i vrednostima fotografske slike. Naročito je koncentrisan na ostvarenje uravnoteženog odnosa dokumentarnog i estetskog, na realizaciju iznivelisanog realističkog sagledavanja i verifikovanja (snimanja) i subjektivističkog interpretiranja stvarnosti.

Kiša kao sećanje - 1980
Kiša kao sećanje – 1980

Početkom devete decenije Kojić snima izvanrednu seriju portreta. Izdvajaju se dve grupe portretskih slika. U prvoj su likovi devojaka (Kiša kao sećanje, 1980; Osmeh Mire Stanaćev, 1983; Olja, 1985, Olja II, 1985; Olja Bugarski, 1985; dvojni portret Edita i Tanja, 1986.) izrazito urbanog karaktera. Na takvu ocenu više upućuje svojevrsni savremeni „stajling“ snimljenih devojaka ali i jasno definisan umetnikov stav i odnos prema portretisanim ličnostima. Iako se radi o poziranju Kojić uspeva da ostvari spontanost, da sačeka da personalne karakteristike „modela“ dođu do izražaja… Jednu drugačiju filozofiju portretskih fotografija on postavlja u nekolicini fotografija gde mu poziraju mladi ljudi, umetnici i intelektualci, koji predstavljajući sebe i svoju generaciju, zajedno sa svojim snimateljem slute tegobe novog vremena alijenacije i neizvesnosti (već pomenuta fotografija Generacija, 1978; Radovan Vlahović – jutro posle kiše, 1980; Jovica Bešlin, 1980). Dijapazon umetnikovog stava je odista širok – od „life“ fotografije do režiranih situacija. Pri tome su sve ove slike potpuno vremenski određene – one pripadaju atmosferi posttitovske Jugoslavije, atmosferii duhu osamdesetih, atmosferi solidnog i sigurnog standarda ali i nekakve nejasne slutnje skorašnjih fatalnih promena.

Jutro posle kiše - 1980
Jutro posle kiše – 1980

O tom dihotomijskom stanju svesti, o isprepletanosti čvrstih pogleda i nesigurnih osmeha, o jasno definisanim i oblikovanim likovima svojih seljana Kojić govori sa zabrinutošću, ljubavlju i punom svešću o ukupnom ljudskom usudu. Intelektualnom fotografu – a Ljubomir Kojić upravo to jeste – prirodno „sleduju“ fotografska ostvarenja koja nikako neće samo zadovoljavati samo estetske potrebe posmatrača. Angažovanim načinom, sasvim primerenom mediju usmerenom ka realističkoj interpretaciji stvarnosti, Ljubomir Kojić karakteriše vreme u kojem nastaju njegovi portretski (i drugi) fotosi. Zbog toga su svi ovi fotografisani ljudi, prema kojima fotograf ima sasvim iskren i dobronameran pristup, bez obzira na svu ispoljenu realističnost, tek simboli jednog mogućeg stanja i promišljanja sveta. No, te slike su doista uverljivije i zbog činjenice da su ostvarene u malenom Novom Miloševu, u mestu gde se ljudi međusobnmo poznaju. Zbog toga su svim ovim portretima naznačena autentična imena i nadimci. Taj podatak je bitan jer se radi o stvarnim ličnostima, o umetnikovim poznanicima, prijateljima, njemu bliskim ljudima… Kojić ima saznanja i predznanja o njihovim karakterima, o njihovim biografijama, poslovima, brojnim situacijama u kojima su se našli, pa su zbog toga i zasluživali određene nadimke po kojima ih Novomiloševčani znaju i poznaju… Dok snima ove ljude, zasigurno, Kojić sa njima razgovora. Oni nisu njegova tema „u porolazu“. Na ovim fotosima se ništa ne ulepšava, poze se ne popravljaju i ne nameštaju. Sve je dato u izvornom, prvotnom stanju, sve su ovo autentične situacije i slike koje je umetnik Kojić dobro sagledao u momentu snimanja ali i kultivisano tehnološki obradio naglašavajući detalje koji doprinose upečatljivijem utisku i ublažavajući fragmente drugostepenog dejstva i značenja. U nekom fotografskom smislu Ljubomir Kojić je ovde uverljiv zbog toga što insistira na neokrnjenom dokumentarizmu. Zbog toga ova serija fotografija predstavlja dragocenu i verodostojnu zbirku. Ona je, takva kakvu ju je načinio Ljubomir Kojić: subjektivističko viđenje je pretvoreno u autentični dokument o jednom vremenu što je za nama, o vremenu „starih dobrih osamdesetih“ kada se solidno radilo i živelo, kada je odlazak na rad i njivu značio egzistencijalnu sigurnost a kada su se, s nesigurnošću i neizvesnošću, možda, tek slutila neka druga i drugačija vremena; baš kao u ovim portretskim fotografijama snimljenim u banatskim pustama, na njivama, u malim ekonomijama, pri radu, u selu, pod razbokorenim oblacima ili širokim vedrim nebom nad ravnicom, a koje su naslovljene kao Osmeh pred oluju, Deda Rade Cincar, Simica Radojčin Šijak, Dragoljub Šerša, te džakom opterećeni Slobodan Tomić – Kikiriki (svi snimljeni 1980)…

Deda Rakić cincar - 1980
Deda Rakić cincar – 1980

Iako je deceniju započeo portretima i fotografijama za koje se može konstatovati da pripadaju socijalnim, životnim, a u fotografskom smislu čak reporterskim temama, okosnicu Kojićevog opusa tokom čitavih osamdesetih, pa sve do sredine devedesetih godina prošlog dvadesetog veka, čini  ciklus fotografija sa temom ženskog akta. Kao retko ko u čitavoj vojvođanskoj fotografiji dvadesetog veka, ovaj umetnik je ostvario jedan  kontinuirani i koherentni ciklus visokih estetskih i fotografskih nazora.

Akt u vodi - 1980
Akt u vodi – 1980

Od svojih ranih fotografija (Akt u vodi, Akt na mostu, oba iz 1980.) Ljubomir Kojić insistira naprikazivanju ženskog tela u prirodnom mizanscenu. Ljudsko telo je integralni deo prirode i to umetnik nastoji da naglasi svojim fotografijama. Osim toga, tim fotografijama Kojić izražava svoju potrebu za estetikom, za lepotom kao zasebnom kategorijom – lepotom koja nam je itekako potrebna u vremenima u kojima smo obremenjeni teretom uznapredovale civilizacije, alijenacijskom ugroženošću, kriznim ambijentima. Tim se prizorima ustanovljava i predočava potreba za održavanjem svojevrsne prirodne ravnoteže. Ovakva fotografska slika poseduje svojevrsnu blisku, ljudsku lepotu, lepotu koja je u izvesnoj meri funkcionalna – jer nas upućuje na povratak prirodi i njenim načelima, zakonima i osnovnim vrednostima (Akt u šumi, i ponovo nekoliko fotosa sa temom Akt na mostu, ali ovoga puta iz 1986.).

Akt na mostu - 1986
Akt na mostu – 1986

Kojić u svom pristupu slici izjednačava erotizam i  estetizam i po tome je blizak nekim ranim Vestonovim stavovima povodom akt fotografije. Zbog toga specifičnost u ovih fotografskih slika jeste jedna tiha, smirujuća i plemenita erotika. Tek u retkim primerima aktu se daje drugačija, pomalo uznemirujuća i angažovana uloga kao u fotografiji uznemirujuće atmosfere sa motivom ženskog akta na putu (Akt, 1986).

Akt na putu - 1986
Akt na putu – 1986

No, pokazalo se da je u predvečerje fatalnih devedesetih potreba za unutrašnjom ravnotežom, za skladom i harmonijom imalo delotvornu ulogu te je Ljubomir Kojić, krajem osamdesetih i na samom početku devedesetih, tačnije 1990. godine, ostvario čitavu seriju lirski intoniranih prikaza nagog ženskog tela u tihom pejzažu (Magla kao sećanje),

Magla kao sećanje - 1990
Magla kao sećanje – 1990
Možda spava - 1990
Možda spava – 1990

nekoliko prelepih fotosa sa izrazito poetskim naslovom Možda spava, a potom uzbudljivi i dramatični, čak pomalo uznemirujući Akt sa oblakom kod kojeg isti datum nastanka predstavlja bitnu činjenicu koja nagoveštava svojevrsnu anticipaciju onih zloslutnih oblaka što će se, uskoro, tokom čitavih devedesetih, tako zlokobno, nadvijati nad našim životima i sudbinama…

Akt sa oblakom - 1990
Akt sa oblakom – 1990

Može se slobodno konstatovati da je tokom osamdesetih godina, u svoja dva fotografska ciklusa – jedan posvećen portretu a drugi aktu – Ljubomir Kojić pokazao pravu stvaralačku strast i dosegao punu stvaralačku zrelost. Njegova fotografija je fokusirana na sadržaj – Kojić poseduje izoštrenu sposobnost dobrog sagledavanja i pravovremenog snimateljskog reagovanja. Svaka njegova slika je vizuelno čitka, precizno je kompozicijski organizovana i suvereno je realizovana. Unutar slike postoji dobro izbalansirana uravnoteženost dokumentarnih i estetskih načela. Zbog toga je Kojićev fotos ispunjen brojnim metaforičkim i simboličkim napomenama. Konačno, celokupni Kojićev umetnički  opus poseduje istinski emotivni naboj, jednu osobenu poetiku i filozofiju.

Poetika je, od fotografije do fotografije, različito intonirana: od lirske razneženosti, do plemenite estetičnosti, pa sve do pomalo oporih, kontrastnih, čak i dramatičnih iskaza. Zapravo, realističke slike Kojićevih fotografija su odista usklađene sa jednim od temeljnih postmodernističkih načela – ove slike su obeležene onim i „individualnim sindromom“ o kome govori Oliva, a koji umetniku daje pravo na ničim nesputavani subejktivizam, na stvaralački nomadizam, na slobodno ponašanje, na vlastito shvatanje sveta i vremena u kome umetnik živi i stvara.

Takav opus je, tokom druge polovine osamdesetih, tokom 1987. godine, na dvadesetogodišnjicu svog dotadašnjeg stvaralaštva, Ljubomir Kojić prezentovao je na samostalnoj izložbi prikazanoj u Zrenjaninu a potom i u novosadskoj Foto galeriji. Postavka je objedinila i rezimirala dotadašnje fotografije u jedinstvenu i smislenu celinu i ukazala na svu kompleksnost Kojićeve umetnosti, na njene značajne domete u okviru vojvođanske umetničke fotografije

3.

 

Devedesete i godine posle: od fotografije do diskretne kompjuterske manipulacije, od realizma do apstrakcije.

 

(1990 – 2009)

Posle 1990-te, skoro čitavu prvu polovinu poslednje decenije proteklog dvadesetog veka, Ljubomir Kojić neće stvarati. I ovog puta životne prilike su učinile da „muze utihnu“  pred oružjem i ratom. Tek tokom druge polovine te fatalne poslednje decenije nesretnog dvadesetog veka, u uslovima stalne i transformišuće krize, Kojić će se vratiti svom čvrstom poetskom uporištu – temi čoveka i njegove egzistencije.

Lunga ovčar - 1997
Lunga ovčar – 1997
Na tiskoj dolmi - 1998
Na tiskoj dolmi – 1998

Nova serija portreta asocira na rešenja iz ranih osamdesetih godina, no, ipak se radi o drugim ljudima i novim  iskustvima. Vojvođanska ravnica je ona zavičajna lokacija kojom uporno tumaraju njeni čuvari – poput Veselina Munćana-Gige na tiskoj dolmi (1998), Lunge ovčara (1997) i drugi Kojićevi novomiloševački poznanici, tihi, pouzdani i postojani zemljodelci, čobani, stočari, salašari, usamljenici i zaboravljeni ljudi…

Minja Jaroški - 2003
Minja Jaroški – 2003
Jarošani_1 - 2003
Jarošani_1 – 2003

U ovoj seriji slika koja će imati i svoj nastavak posle 2000-te (Minja Jaroški, 2003; Braća Sava i Novica Berbakov, posle muže u Unčiću, 2004;  Voja Berbakov na Jarošu, 2005; Jarošani-9, 2007) Ljubomir Kojić je jedan od najubedljivijhih interpretatora Vojvodine.

Jarošani_9 - 2007
Jarošani_9 – 2007

Njegovo novo viđenje istih tema i motiva je iskustvom zlehudih vremena izoštreno, drastičnije, fotografski nemilosrdnije – ali zato senzibilnije i (sa)osećajnije. Valjda je samo još čuveni Stevan Lazukić uspevao da s toliko dobronamernosti i plemenitosti opiše svu dramatiku svojevrsne praznine  ravničarskog prostora i njegovih usamljenih stanovnika…

Mlekari - 2004
Mlekari – 2004

U devedesetim i godinama posle, Ljubomir Kojić je opetovao i neke druge svoje ranije teme. Tema žene je razrađena i u diskretnom, sasvim poetskom i tihom ciklusu Kao ptica let (1995), kojim se Kojić podseća jedne svoje fotografije izrazito minimalistički interpretiranog motiva iz godina svojih početaka (Ptica let, 1978).  Ponovo se pojavilo i nekoliko aktova. Doduše oni su ranije snimljeni ali su diskretnom kompjuterskom manipulacijom, uostalom primerenoj vremenu novog veka, dovedeni u drugačije odnose i smešteni u nove kontekste (Harmnoija, 2007).

Harmonija_3 - 1986
Harmonija_3 – 1986

Sasvim u duhu vremena su i visokomodni hitech portreti (Senka Vlahović, 2004, Dona inkognita, 2004) koji predstavljaju određenu inovaciju u Kojićevom kontinuiranom delovanju. Ipak, najveća promena se objavljuje serijom slika u kojima se, odlučnom i sistemskom redukcijom motiv svodi na dobro uočen i definisan fragment kojeg Kojić promoviše u konačan i kompletan prizor blizak apstrakcijskoj slici. Tom postupku je srodan i proces svođenja motiva na drastičnu crno-belu konfrontaciju, na pojednostavljenu foto-grafičku predstavu.[5] Ovim likovno fotografskim ostvarenjima Ljubomir Kojić je potvrdio svoj likovni talenat, svoju estetsku kultivisanost, svoju sposobnost da u običnim stvarima iznađe nekakvu funkcionalnu, konkretnu lepotu, sposobnu da nas obraduje i ohrabri.

Na kraju valja zaključiti da je trodecenijsko fotografsko stvaralaštvo Ljubomira Kojića ostvarivano tokovima skladnog i logičnog kontinuiteta. Baveći se jednim odista modernim tehničkim medijem, ovaj umetnik je znao da ga primeni i prilagodi vlastitim umetničkim namerama i vlastitom senzibilitetu. Doroteja Lange je svojevremeno konstatovala da „fotograf mora uliti dušu svom fotografskom aparatu“. Taj alhemijski „postupak“ je Kojiću odista uspeo te su njegove slike ispunjene njegovom vlastitom stvaralačkom filozofijom, njegovim karakterističnim diskretnim estetizmom, njegovim tihim emocijama i metafičkom poetikom. Radi se o jednom kompleksnom ali prepoznatljivom, i sasvim personalnom izrazu. Uostalom, u zaključku jedne komisije, pored ostalog je zabeleženo: „Kolekcija radova Ljubomira Kojića bezrezervno pokazuje da je on jedan od najkompletnijih foto stvaralaca na tlu Vojvodine. Već na prvi pogled vidi se da je izuzetan poznavalac fotografske veštine. I kada je u pitanju snimateljski rad, i kada se posmatra angažovanje u laboratoriji. U njegovom opusu su zastupljeni skoro svi vidovi fotografskog angažmana, od portreta u ateljeu i u slobodnom prostoru, preko snažnih pejzaža i lajf fotografija, pa sve do atraktivnih akt fotografija ostvarenih u karakterističnom vojvođanskom ambijentu. Veoma je značajno da je Kojić svojom kamerom visokog senzibiliteta ovekovečio, u savremenom maniru, ljude iz Banata, iz svog neposrednog okruženja. Spojivši dokumentarne i likovne vrednosti autor je ostvario dela koju nagoveštavaju njegovo značajno prisustvu u eliti jugoslovenskog fotografskog stvaralaštva.“[6]

[1] Kojićev „Atelje za fotografiju“ je u Novom Miloševu delovao od 1967 pa sve do 1987. godine.

 

[2] Kojić je  1978. godine učestvovao u osnivanju novog Foto kino kluba „Stevan Maksim“ u Beogradu, a izvesno vreme je bio i član Foto kluba OZ u Zrenjaninu.

 

[3] Miodrag B.Protić, Teme i funkcije medija fotografije, Muzej savremene umetnosti, Beograd, juli-avgust 1979. Tekst u uvodniku kataloga izložbe.

 

[4] Jerko Denegri, isto

 

[5] Svi radovi iz ovog ciklusa imaju jedinstven naziv Grafika a nastali su tokom 2008 i 2009. godine.

 

[6] Obrazloženje o dodeli zvanja Umetničkog saveta Foto kino i video saveza Vojvodine, iz  __________ godine, kojim je Ljubomiru Kojiću dodeljeno zvanje autora prvog ranga. Članovi Umetničkog saveta su bili Stevan Lazukić, Jovan Vajdl i Borivoj Mirosavljević.

Kopirajt:

fotografije Ljubomir Bata Kojić , tekst Sava Stepanov

Objavljeno uz saglasnost autora

Autor -
0 796

Bio sam u ovom klubu (FKV) nekoliko puta i smatram da je velika sreća što imate tako lepo prostor za predivne izložbe. Foto klub Beograd takvo nešto nema. Ujedno, ova izložba je i rezultat toga što klub ima članove entuzijaste, jer može da se radi na pravi način i što drugi mogu da diskutuju o tom radu. Kod mene je fotografija od hobija prerasla u životnu ljubav, koju već primećujem kod nekih članova. Došli ste na samu oštricu žileta, jer ste do sada izlagali šta vam se dopalo i uz međusobne konsultacije, ali od sada fotografije moraju biti žirirane u određena fotografska pravila“ – istakao je Tomislav Peternek otvarajući drugu klupsku izložbu Fotografskog kluba Vojvodina.

Otvaranje druge klupske izlozbe-foto Milan Smederevac
Otvaranje druge klupske izlozbe-foto Milan Smederevac

Možda je ovim rečima priznatog fotografskog maga i majstora fotografije, izgovorene na otvaranju druge klupske izložbe Fotografskog kluba Vojvodina,  najbolje početi priču o uspesima kluba i njegovih članova. Tu pre svega  spada dobro organizovana kulpska izložba, koja je bila propraćenma sa dva potpuno dizajnerski  različita kataloga, urađena po zamisli dve dizajnerke Monike Sabo i Sonje Slijepčević, od kojih je jedan na ćiirlici, a drugi na latinici, što je  prvi put u Srbiji urađeno.

Zainteresovani posetioci na izložbi - foto M. Smederevac
Zainteresovani posetioci na izložbi - foto M. Smederevac

Samom otvaranju u galeriji FUJI je prisustvovalo više od sto pedeset posetilaca, koji su time ukazali poštovanje za napore koje klub ulaže u podizanju umetničkog nivoa fotografije i edukacije svojih članova. Druga klupska izložba je zamišljena kao koncept autorske obrade određene teme i motiva. Dakle, svaki od 24 autora se predstavio sa tri do četiri fotografije,  koje su motivski i likovno povezane. Ona nije bila žirirana, tako da ćemo  već na prvom međunarodnom nastupu kluba, izložbi u okviru Euroart festivala u Rumuniji, poslušati savete Tomislava Peterneka, i žirirati kolekciju Fotografskog kluba Vojvodina, sa kojom ćemo se predstaviti rumunskoj publici.

Predsednik Fotografskog kluba Vojvodina je uručio zahvalnice  za doprinose uspehu i radu kluba majstorima fotografije Tomislavu Peterneku i Gezi Lenertu i pomenuo je nekoliko najznačajnijih, a novčano i materijalno najvrednijih nagrada, koje su osvojili članovi Fotografskog kluba Vojvodina.

Pre svih  najvrednija nagrada koju je do sada osvojio neko od članova Fotografskog kluba Vojvodina je drugo mesto Vuka Adžića iz Temerina na konkursu 100NAJ,  koji je organizovao časopis REFOTO.

Vuk Adžić fotografija - druga nagrada REFOTO konkursa 100NAJ
Vuk Adžić fotografija - druga nagrada REFOTO konkursa 100NAJ

Ova nagrada je dobijena u verovatno najjačoj konkurenciji,  izlagački najaktivnijih fotografa u Srbiji, koji u ovom trenutku deluju po klubovima i samostalno. Velikim delom na konkursu su uzeli učešće i  autori sa prostora susednih država gde se časopis čita, i od kojih je bilo dosta pristiglih radova. Za nagradu je omiljeni Vule dobio vaučer u vrednosti od 2000 evra.

Vaučer od 2000 evra za drugu nagradu konkursa 100naj
Vaučer od 2000 evra za drugu nagradu konkursa 100naj

Ova nagrada ima zlatan sjaj za Vuka Adžića  i za Fotografski klub Vojvodina. Klub je na ovom konkursu predstavljen sa šest autora, i to ga čini najbrojnijim klubom zastupljenim na izložbi. Kada tome dodamo i drugu nagradu, onda sigurno i najboljim klubom u Srbiji, ma kao to neskromno zvučalo na ovim internet stranama.

U Fotografskom klubu Vojvodina imamo pobednika na konkursu za erotsku fotografiju časopisa PLAYBOY. Lovorov venac pobednika je poneo Ranko Đurović iz Novog Sada i uz njega nagradu NIKON D7000. O tom uspehu smo već pisali na ovom sajtu. (link)

Vrednu nagradu i fotoaparat je osvojila Anica Župunski za prvo mesto na foto-konkursu u organizaciji udruženja EKOTOPIJA. Interesantno je pomenuti kolika je posvećenost fotografiji kod Anice, koja je pobedničku fotografiju snimila u pauzi između seminarskih predavanja. Neko pauzu koristi za kafu, a Aniiica za kreaciju i foto- komentar o našoj ekološkoj svesti.

Anica Župunski pobednička fotografija "Jos samo malo"
Anica Župunski pobednička fotografija "Jos samo malo"

(Da se našalim malo. Gornja fotografija može delovati kao pokušaj FKV u traženju fiinansija za svoje aktivnosti)

Nizali su se u prošloj godini uspesi na raznnim konkursima za fotografiju od pohvala do prvih mesta. Zapaženo od svih je bilo prvo mesto Dejana Miloradova na  međunarodnom konkursu za ekološku fotografiju, koji je organizovao Riječki foto-klub. Na istom konkursu Snežana Lukić je dobila pohvalu.

Posebno su se pojedinci iz kluba istakli na godišnjim konkursima časopisa REFOTO. Krajem prošle godine je Goran Tešanović osvojio prvu nagradu na temu „Monohromatski svet“ , a ove godine Đorđe Gavrilović treću nagradu na temu godišneg konkursa „Moje mesto-moji ljudi“ . Za nagradu su dobili najnovije Epson štampače.

Pomenućemo i najorganizovaniji nastup kluba koji smo imali na nekom konkursu. Na izložbi „Novi Sad i Novosađani“ u organizaciji FKVSV, od ukupno 139 izloženih imali smo 37 primljenih fotografija, i članovi su osvojili pet nagrada od osam, kako za pojedinačnu fotografiju tako i za  kolekcije. Nebojša Živić osvojio je treću nagradu za pojedinačnu fotografiju, a Snežana Lukić pohvalu, drugu nagradu za kolekciju pripala je Štefanu Kovaču, a treća Vuku  Adžiću, dok je pohvala pripala Ivanu Aleksiću. Ne mogu se ovde pomenuti sve nagrade. A bilo je toga još. Neka se ne osete manje vrednim oni nagrađeni članovi Fotografskog kluba Vojvodina koje nisam pomenuo.

Fotografija je umetnost i ne postoji najbolja i najvrednija fotografija, već samo ona koja je kao takva ocenjena po trenutnom sudu članova žirija i sudu fotografa i kritike koji je ocenjuju kao dobru i vrednu. Ali najbolji sud će dati vreme. Uticaj koji pojedine fotografije ostvare tokom tog vremena, kako na autora, tako i na nas koji fotografije posmatramo, odrediće joj najbolje kvalitet. One fotografije koje to prođu, i budu zaslužile da se pamte, postaće večne i obeležiće autora, ali i klub iz koga je autor potekao, i u kome je svoje fotografsko znanje razvijao. Nagrade i klupske izložbe su dobra preporuka koja ih stavlja u uži izbor, a to je, što bi rekli matematičari, potreban  ali ne i dovoljan uslov. Dovoljan uslov će odredti vreme. Istrajnost u ljubavi prema fotografiji i fotografskoj umetnosti je na tom putu sigurno neophodna.

Tekst napisao:

Milovan Ulićević

Autor -
0 552

Pozivamo vas da prisustvujete svečanom otvaranju druge klupske  izložbe Fotografskog kluba Vojvodina. Izložbu će 15. februara 2013. godine u 19 h u Galeriji FUJI (Narodnog fronta 55, Novi Sad) otvoriti Tomislav Peternek, jedan od najznačajnijih fotografa na prostoru bivše Jugoslavije. Cilj ove izložbe jeste promocija fotografije kao umetnosti, naših autora i samog kluba, i animacija što više ljubitelja fotografije.

Izložba je otvorena do 22. februara 2013.  Prate je dva kataloga, sa dva potpuno različita dizajna koji su osmislile dve dizajnerke, jedan na ćirilici a drugi na latinici, što je posebna osobenost i originalnost druge klupske izložbe fotografija Fotografskog kluba Vojvodina (FKV)

Naslovna strana latiničniog kataloga druge klupske izložbe FKV
Naslovna strana latiničniog kataloga druge klupske izložbe FKV

Za protekle tri godine koliko klub postoji, više od 50 autora je učlanjeno u klub. Neki su od samog početka verni klubu, dosta ih je došlo kasnije, a pojedinci su ga privremeno napustili, da bi fotografisali na prekookenskim brodovima, ali i dalje, šireći ime kluba po svetskim meridijanima.

Postavka ove izložbe se bitno razlikuje od prethodne , na kojoj su se autori  predstavljali raznovrsnim fotografijama , u zavisnosti od toga šta je ko dotad fotografisao. Druga klupska izložba je zamišljena kao koncept autorske obrade teme i motiva. Dakle, svaki autor se na panou predstavio sa tri do četri fotografije koje su motivski i likovno povezane. To je najčešće jedna oblast fotografije i unutar toga su obrađeni različiti motivi. To je teži način predstavljanja autora, i rizičniji, jer se ponekad neće sagledati autor u celini, ali zato izložba dobija svojim konceptom na prepoznatljivosti.

Ćirilični katalog druge klupske izložbe FKV
Naslovna strana ćiriličnog kataloga druge klupske izložbe FKV

Sledeći korak kojem bi autori trebalo da teže na sledećim izložbama  jeste da se predstave svojim prepoznatljivim stilom. Na kraju je ono čemu treba klub da stremi je da se u klubu vremenom stvori jedan osoben pogled na fotografiju i odškoluje među članovima jedan zajednički stil, koji bi Fotografski klub Vojvodina činio prepoznatljivim, kroz radove njegovih članova. Bauhaus je zvezda vodilja koja nam govori kako se to radi

Tekst:

Milovan Ulićević

predsednik FKV

Autor -
0 1071

Fotografski klub Vojvodina se najnovijom izložbom pod nazivom „Bušački trio“ odlučio da otpočne sa još jednim konceptom u organizaciji izložbi u Fuji galeriji u Novom Sadu, priređivanje memorijalnih izložbi fotografija, onih ljudi  koji su zadužili ovu umetnost, kako svojim fotografijama tako i organizacionim i edukacionim sposobnostima vezanim za fotografiju. Podsećanje na njihovo delo ono nastavlja da živi, a mlađa publika dobija priliku da sazna o prošlosti fotografskog stvaralaštva u svojoj sredini i u Srbiji.

Marjan Urekar, Živorad Banović i Miloš Ćurić (na fotgrafiji sleva na desno)

Ovom izložbom predstavljena su posthumno tri autora Živorad Banović, Miloš Ćurić i Marjan Urekar. Sva trojica su bili kolege sa posla i članovi Foto sekcije „Bušač“  koja je delovala u okviru nekadašnjeg FK „Branko Bajić“ iz Novog Sada . Izložbu je otvorio i o autorima nadahnuto govorio MF Borivoj  Mirosavljević.

Otvaranje izložbe "Busački trio" u FUJI galeriji uz kratak muzički program

Ono što je zajedničko za ovu trojicu fotografa, je to što su oni najviše i najbolje u Srbiji promovisali fotografijama jednu motivski specifičnu temu: čoveka, njegov rad i okruženje u eksploataciji i preradi nafte. Vrlo uspešno su organizovali jedinstvenu tematsku izložbu fotografija „Čovek i nafta“ (ČIN),   koja je od lokalne prerasla u međunarodnu izložbu i tako privukla pažnju mnogih fotogafa u svetu, i u osamdesetim godinama prošlog veka imala svoju „zlatnu eru“. Sami autori su bili nagrađivani za svoje fotografije i dijapozitive na tim izložbama koje su se priređivale jedanput godišnje. Izložbe je obavezno pratilo i prethodno organizovanje foto izleta u NIS – Naftagas, kako bi se na taj način, pružila šansa i ostalim fotografima, da fotografišu i da iskažu svoju kreativnost u toj temi. Izložba je finansijski bila potpomognuta od naftne idustrije, koja je u tome sigurno videla dobru promociju svoga rada.

Živorad Banović, je bio najstariji među njima, i svakako najzaslužniji za uspehe Foto sekcije „Bušač“ dugi niz godina, sve do smrti. Miran, tih po karakteru, a uporan i istrajan u nastojanju da ostvari zamišljeno, značajan deo života posvetio je fotografiji kao animator , popularizator i organizator aktivnosti. Često je podređivao svoje zalaganje uspesima drugih, nauštrb svoje afirmacije.

Fotografija Živorada Banovića

Njegove fotografije na  izložbi najvećim delom obuhvataju temu čoveka u borbi za «crno zlato» kao i fotografije samih postrojenja, tornjeva za bušenje. Zajednička crta njegovih fotografija predstavljenih na izložbi je precizna kompozicija, dominiranje linija i oblika postrojenja, koje posmatrane iz nekog posebnog ugla objektivom daju jednu apstraktnu formu. Banovića pamtim i po izražajnim dijapozitivima za koje je dobijao nagrade čak i Grand pri izložbe. Nosilac je umetničkog zvanja KMF.

Za godinu dana mlađeg Miloša Ćurića se slobodno može reći da je bio desna ruka u Foto sekciji „Bušač“  Živoradu Banoviću. Energičan, impulsivan, glasan ali pravičan u stavu, potekao sa hercegovačkog krša, bio je karakterom suprotnost Banoviću, ali ih je to verovatno i zbližilo u zalaganju za fotografiju, jer je svako dodavao saradnji ono što onaj drugi nije imao. Ćurićeve  crno-bele fotografije su naglšene teksture i kontrasta. Motive nalazi u kršu, starom drvetu ili modernim objektima građenim od materijala koji treba da odražavaju čvrstinu i nepropusnost kao kod kolekcije fotografija na kojoj je bazen sa vodom.

Fotografija Miloša Ćurića

Ponekad to odlazi i u blage apstraktne forme ili pak asociraju i na oči strip junaka, kao u slučaju fotografije snimljene ispod Kameničkog mosta sa postavljenom predlećom ispred objektiva. Nije zaboravio ni ljude iz svoje Hercegovine i bliskog mu primorja u seriji „Žene iz Konavla“  koje na jednoj fotografiji predstavio čak i u formi triptiha. U fotografijama sa temom čovek i nafta, trudio se da  ukomponuje boju i teksturu u jednu celinu, za razliku od crnobelih gde uklapa kontrast i teksturu. Moram priznati da postoji i jedan deo njegovih fotografija na izložbi, najčešće je tu motiv Novi Sad, koji ne odražava najbolje mogućnosti i kreativne domete autora.

Marjana Urekara, sam moram priznati najmanje poznavao, iako mi je po godinama bio najbliži, ali sam njegove radove na izložbama češće viđao što je verovatno bilo posledica izlagačke energije koju je posedovao. Zbog prirode posla koji je obavljao (zaštita na radu) česće od ostalih je bio u poseti naftnim postrojenjima, gde je napravio veliki broj fotografija. Urekar je na izložbi zastupljen sa najvećim brojem fotografija od sve trojice. Ono što ga karakteriše je i velika tehnička i  zanatska perfekcija  i maksimalno iskorišćenje vrlo dobre foto-opreme  koju je posedovao i sa kojom je radio. Na fotografijama dominira boja  (naročito je crvenu volio ), čista i zasićena.

Fotografija Marjana Urekara

Manje je pridavao značaj svetlu i ono je bilo po karakteru takvo da bi se opremom izvukla maksimalna tehnička perfekcija i savršen kolor (frontalno svetlo sunčanog dana najčešće). Zato su njegove fotografije mahom krupni planovi ljudi,  objekata i makro fotografija gde se tehnička perfekcija i najbolje uočava. On je svoja interesovanja proširio sa fotografije na film i video, a autor je i multimedijalne prezentacije „Fruškogorski manastiri“  za eparhiju Sremsku u Sremskim Karlovcima. U 2006. postaje nosilac zvanja KMF.  Nažalost,  život je tragično završio u saobraćajnoj nesreći.

Za realizaciju ove izložbe veliku zahvalnost dugujemo i članu FKV i članu FS „Bušač“, Siniši Petroviću i njegovom pozitivnom odnosu prema fotografskoj zaostavštini autora, njihovom čuvanju, kao i KUD-u „Bušač“  koji je finansijski pomoglo izradu kataloga za izložbu. Velika je šteta po fotografiju što više nema u FS „Bušač“ ljudi sa takvom energijom da nastave sa organizovanjem ČIN-a i foto izleta, a čini mi se da bi u tome i NIS mogao da nađe dobrobit za sebe ulaganjem u ovaj vid saradnje sa fotografima. Izložba se posle postavke u Fuji galeriji premešta u zgradu NIS.

Tekst napisao:

Milovan Ulićević

Autor -
0 428

Peta samostalna izložba fotografija „Isečci života“ Dr. Ranko Đurović

Otvaranje petak 16. mart u 19.00h.

FKV NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

3,453FansLike
16Subscribers+1
731FollowersFollow
7SubscribersSubscribe