Jedinstveno mesto za razmenu i kupovinu polovne i nove foto -opreme je novosadska foto berza. Opipajte, pogledajte, razmenite iskustva, poslušajte savete iskusnijih fotografa i kupite fotoaparate, objektive, bliceve, studijsku rasvetu i mnoštvo drugog dodatnog foto-pribora koji ćete koristiti u vašim fotografske aktivnostima. Zato budite 13. aprila 2014 na pravom mestu, u galeriji FUJI u Novom Sadu, Narodnog fronta 55, gde se od 10-17h održava treća po redu novosadska foto berza u organizaciji firme FOTO STAR, firme prijatelja foto-kursa FKV, i sponzora zajedničkih foto-radionica sa Fotografskim klubom Vojvodina (FKV)
Poštovani ljubitelji fotografije Fotografski klub Vojvodina oganizuje kratki početni kurs fotografije u trajanju od 8 časova za sve one koji se učlane u Fotografski klub Vojvodina do 12. marta 2014. godine
Kurs je namenjen početnicima, a za pohađanje je potrebno da imaju bilo kakav digitani fotoaparat. Kurs je besplatan za one koji se prvi put učlanjuju u FKV. Više informacija o učlanjenju, programu kursa, kao i pristupnicu FKV možete dobiti, ako dođete na sastanak kluba koji se održava u četvrtak 6. marta 2014. u 19:30 časova u galeriju FUJI Narodnog fronta 55, Novi Sad.
Ovaj kurs je uvod u jedan mnogo sadržajniji kurs fotografije koji organizuje FKV u trajanju od 4 meseca i na kome se obrađuju napredne fotografske tehnike namenjene onima koji žele kreativnije da se bave fotografijom.
Na izložbi fotografija „Novi Sad i Novosađani 2014“ održanoj u galeriji FKVSV u Pašićevoj 34, a povodom dana Novog Sada 1. februara, uspešan nastup članice Fotografskog kluba Vojvodina dr Mirjane Dobrosavljev koja je osvojila prvu nagradu za kolekciju fotografija.
Par – Mirjana Dobrosavljev
Kolekcija pleni svojom ujednačenošću unutar teme koju obrađuje, i kompozicijama pojedinih fotografija. Najčešće snimljeni iz «ptičije perspektive» glavni motiv, kišobrani, se svojim kolorom izdvajaju unutar kompozicije.
Kandelabri – Mirjana Dobrosavljev
Parovi ljudi zaklonjeni kišobranima od pogleda posmatrača, su metafora odnosa između ljudi. Više vremenskih uslova u kojima su fotografije snimljene, govori o studioznosti autora, i posvećenosti temi koju hoće da nam predstavi kolekcijom. Iako na prvi pogled deluje da nije u temi izložbe „Novi Sad i Novosađani“, detalji na fotografijama koji su dodani glavnom motivu nas u tome demantuju. Jednom rečju zasluženo prvo mesto i po mom sudu kolekcija je u kvalitetu mnogo iznad ostalih kolekcija na izložbi, tako da žiri sigurno nije imao dilemu koga da nagradi.
Na izložbi se uspešno predstavio i član FKV Jan Valo kome su sve od 6 poslatih fotografija primljene i izložene. Po oceni žirija nisu bile za nagradu, ali kvalitetom su sigurno uzete u razmatranje.
Tandem – Mirjana DobrosavljevGolupčići – Mirjana Dobrosavljev
Izložba je dobro posećena, pa se nadam da to nije slučajnost već će postati pravilo, a u tome me uverava veliki broj mladih ljudi prisutnih na izložbi. Odvojiti se od fejsbuka i prisustvovati izložbi, to je sveta dužnost fotografa. Autori tada vide smisao svoga rada u fotografije koju izlažu.
Fotografski klub Vojvodina će ugostiti predsednika FSS Branislava Brkića, prvog i za sada jedinog nosioca fotografskog zvanja MFIAP u FSS, najviše fotografske titule u ovoj internacionalnoj fotografskoj organizaciji. Izložba fotografija pod nazivom „Seoski muzikantiˮ će biti otvorena 29. januara 2014 u 19:30 h u FUJI galeriji u Novom Sadu, a odmah posle otvaranja autor će digitalnom projekciom fotografija predstaviti svoj dosadašnji opus, i u razgovoru sa posetiocima izložbe otvoriti fotografske “Aladinove lampe”, osvetljavajući svoj način kreativnog fotografskog stvaralaštva. Izložba će biti otvorena do 9. februara 2014. svakog dana od 16-21h
Branislav Brkić jr rođen je 1960. godine u Valjevu.
Danas živi u Beogradu, po zanimanju je diplomirani elektroinženjer.
Kreativnom fotografijom bavi se od 1980. godine i do sada je učestvovao na vise od 400 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Nagrađivan je više od 140 puta.
Do sada je imao 26 samostalnih izložbi u Srbiji i inostranstvu (Slovenija, Bosna i Hercegovina, Mađarska, Rumunija, Ukrajina, Kina).
Predsednik je Foto saveza Srbije od 2003. godine.
Poseduje DIGIGRAPHIE sertifikat za najviši kvalitet izrade fotografija u savremenoj EPSON tehnologiji.
Plakat najave izložbe Branislava Brkića u Novom Sadu Dizajn: I. Mašanović
Serija Seoski muzikanti:
Fotografije iz ove serije snimane su poslednje tri godine u selu Nanomir kod Valjeva.
Ovo selo, smešteno između Bogovađe i Mionice, naseljava dosta porodica koji pripadaju Romskoj nacionalnoj zajednici. Preci današnjih stanovnika naselili su se u ovom kraju kako bi radili kao najamni sezonski radnici kod seljaka iz okolnih, bogatijih sela. I dan danas njihovi potomci žive na sličan način, većinom su slabo obrazovani, ne poseduju sopstvena imanja i osnovne prihode im obezbeđuje nadničarenje na okolnim imanjima.
Otprilike, tu bi se sva priča o ovom nevelikom selu mogla završiti, da naši sugrađani Romi nisu prirodno muzički obdareni, pa pokušavaju, uz pomoć muzike, da obezbede sebi bar malo bolji život nego što postižu teškim radovima u polju.
Muzikanti predstavljaju izvesnu elitu u selu iako nemaju formalno muzičko obrazovanje. Kao veoma mladi počinju da vežbaju i uče od starih, dokazanih majstora svirača. Ukoliko pokažu dovoljno talenta i upornosti u učenju, biće im omogućeno da se uključe u neki orkestar i da se opredele za život muzikanata.
Dobri violinisti su najviše poštovani. Samo najdarovitiji i najuporniji muzikanti uspevaju da savladaju do perfekcije ovaj atraktivni instrument. Po pravilu, violinisti su šefovi orkestara i oko njih se okupljaju svi ostali svirači.
Ne bira se prilika za svirku i zaradu. U vreme pravoslavnih slava svi orkestri su na putu, obilaze domaćine po bližim i daljim selima i stižu da zasviraju u svakoj kući. Svadbe i druga veća slavlja donose i bolje prihode, pa nije redak slučaj da se nalaze „tezge“ ne samo u okolini nego i stotinak kilometara daleko.
Nije lako, kažu muzikanti, ali je ipak sve drugo teže nego svirka.
Izvod iz kataloga:
„Fotografije Branislava Brkića, predstavljene na ovoj izložbi, odvajaju od zaborava jednu autentičnu sredinu. Predstavljajući romske muzičare i njihove porodice, fotograf nije skriven kao lovac na kadar, već otvoren saučesnik i beležnik onoga što je pred njim, dozvoljavajući muzičarima da se predstave na prirodan način samom fotografu. Fotograf tada bira „odlučujući trenutakˮ kada je ta prirodnost maksimalna, i kada je ušla duboko u suštinu ličnosti na fotografijama, u bit karaktera ekspresivno ocrtanog na njihovim licima. Posvećenost muzici ide toliko do krajnjosti, da su ostali aspekti života prikazani na fotografijama samo mizanscen istrumentima, u koje je usmerena sva ljubav seoskih muzikanata. Fotografije su mogle biti samo crno-bele, jer se u valerima sive odvija i njihov život.“ (Milovan Ulićević)
Fotografije na ovoj izložbi rađene su tehnikom DIGIGRAPHIE na fajn art papiru Somerset Velvet for Epson, 505 g/m2, format 76cm x 61cm. Ukupno je izloženo 16 radova.
Neko će prvo videti oblike, a neko prvo boje, ali teško da se može naći neko u istoriji fotografije za čije se ime i stil vezuje boja, kao što se vezuje za Pita Tarnera (Pete Turner). On je radio bojene kompozicije u fotografiji pre ere računara, i pionir je u kolor fotografiji. U doba šezdesetih kada se fotografija u boji smatrala ekskluzivnom, Pit Tarner je započeo da eksperimentiše sa fotografijom u boji.
Portret Pita Tarnera sa svojom najčuvenijom fotografijom
Rođen je 1934. u New York-u, i još kao dečak je ispoljavao strast prema bojama. Imao je samo jedanaest godina kada je po prvi put dobio fotoaparat. Ta strast ga je dovela do istraživanja boje u fotografiji koje radi i danas, a donela mu je brojne nagrade koje je dobio od raznih udruženja kako fotografskih tako i udruženja grafičara.
Pit Tarner za kompjuterom
Pit je uvijek želeo da bude fotograf, studirao je na Rochester Institute of Technology, i završio ga 1956. Studirao je umetnost, i bio je pod uticajem slikara René Magritta i Yves Tanguy, dva umetnika dvadesetog veka koji su bili deo grupe nadrealista u Europi
Kasnije je dosegnuo svoje vizije spajajući tehnički proces dobijanja fotografije sa svojim osećajem za boje. Učeći od samog početka da manipuliše sa nijansama i zasićenošću boja, Pit Tarner je stvorio fotografije koje do tada nisu bile viđene.
Pit Tarner – Svet oblaka, 2001.
Obeležje stila Pit Tarnera, je fotografija izgrađena zasićenom bojom i sa naglašenom grafikom. Ali kada duže gledamo fotografije shvatamo, da iako je legendaran po svom majstorstvu, tu se događa mnogo više od odnosa boja. Postoji i tema i priča. A ima i misterije.
Pit Tarner – Push, 1970. njegova najpoznatija fotografija
Koliko puta vas on vodi ka beskonačnoj tački horizonta i postavlja pitanje, šta je izvan nje? Ili ova ulazna vrata idu …. a gde? Ti prozorski okviri gledaju na …. na šta? Tako vas Pit Tarner uči da doživite i vidite stvari na potpuno novi način, kada ih vidite na njegovim fotografijama
Pit Tarner – Žirafa, 1964
Jedna od njegovih najpoznatijih fotografija pod nazivom „Žirafa” je primer njegove sposobnosti u tehničkom procesu dobijanja fotografije. Ta fotografija je nastala 1964 g. kada je kompanija Esso tražila od njega da uradi kolekciju fotografija koja prikazuje njihovu angažovanost na afričkom kontinentu.
Fotografija žirafe u galopu sa nogama savijenim ispod tela bila je preeksponirana. U želji da spase tu fotografiju Pit Tarner je kopirao negativ dodajući purpurni (magenta) i žuti (yellow) filter da bi povratio boje. Rezultat je bio fantastičan, fotografija sa nazivom „Žirafa” je promenila svet fotografije u boji. To je dovelo do toga da je on sam počeo da tretira boje u fotografiji kao grafički element.
Pit Tarner – Put zvuka, 1967Pit Tarner – Put zvuka II, 1967
Vi zaključite da ne izmišlja stvari. I u pravu ste, on to ne radi. Kaže da ne zna kako, ali shvatanje može trajati predugo i trošiti previše energije. Suština je slediti svoje instinkte, a to je ono što on uvek radi.
Pite Turner, Balon i štrafta, 1980Pit Tarner, Trag čamca, 1966
I onda, baš kad nakon svega mislite, da znate ko je Pit Tarner, da izvlači iste karte na različite načine, on dolazi s potpuno novim idejama.
Pit Tarner – Usne
Voleo je da se ponovo vrati na lokacije gde je prethodno bio, tražeći nove inspiracije, a omiljen mu je kontinent Afrika, na kom voli da fotografiše i dalje.
Pit Tarner – New Dawn Heimeay, Island 1973
Poznata je njegova kolekcija fotografija sa Islanda, koju je uradio 1973 godine posle erupcije vulkana u mestu Heimeay. Nakon dvadeset godina, tačnije 1996., ponovo se vraća u isto mesto praveći uporedne fotografije istih lokacija i istih kuća samo sada obnovljenih.
Pit Tarner
U svojoj karijeri, Pete je sve radio: reklamne kampanje, uredničke ilustracije, foto eseje, omote albuma, sportske događaje i slavne osobe. Njegov je rad u privatnim zbirkama, muzejima i galerijama Pariza, Njujorka, Tokija, a pojavljuje se u svim većim foto časopisima. Njegove fotografije su našle mesto i na nekim najboljim muzičkim albumima u poslednjih pedeset godina :„Žirafaˮ album (Antonio Carlos Jobim „Wave“); „Gepardˮ na albumu (Hubert Laws „The Rite Of Springˮ – Laws-ovi svi albumi su imali omot sa nekom od najnovijih Tarnerovih fotografija), ili „Put zvukaˮ, album Wes Montgomery-a. Jedna od fotografija se našla i na omotu albuma Canned Funk, muzičara Joe Farrell iz 1975 godine. Fotografija lažnog oka u konzervi sa breskvama.
Pit Tarner – omot albuma Canned Funk, 1975
Tokom svoje karijere, boja je bila konstantna. „Boja je ono što me privlači na sceniˮ, kaže on, „ali tu mora biti više od boje tu mora biti sadržaja. Ali sadržaj je često teško pronaći kada radite s jakim grafičkim bojama i naglašenim dizajnom, tako da imate tendenciju da se oslanjate na boju. Neki fotografi će vam reći, ako si u nevolji, idi na boju, što znači ako ne možete pronaći sadržaj, neka boja nosi teret. Ali kad dođete do određenog nivoa, vi se ponovo vratite sadržaju.ˮ
Pit Tarner – Westin Regina Resort Los CabosPit Tarner – Westin Regina Resort Los Cabos
Kao i na fotografijama koje vidite ovde, snimljene u Westin Regina Resort Los Cabos u Baja California. Naselje je delo arhitekta Javiera Sordo Madaleno, a za Petea, njeni oblici i boje su neodoljivi. „Morao sam otići tamo i fotografisati,“ kaže on, „ali za razliku od svog uobičajenog pristupa, ovaj put fotografija je isključivo za zabavu. „Upravo sam šetao okolo i nisam razmišljao o tome ozbiljno ili o simetrijama. To je bila boja i oblik i njihov vlastiti utisak.“
I tada, nastaju nove ideje za fotografisanje: Pit Tarner se jednostavno druži s bojama i oblicima.
Pit Tarner – Westin Regina Resort Los Cabos
„Boja, može biti teška za kontrolu. To vas može odvesti mnogim stranputicama, i to može poremetiti harmoniju, jer će vaše oči biti zalepljene za boju kao magnet, a to nije dobro za kompoziciju.ˮ Tako će on često odbaciti scene koje ne deluju kao sklad, iako boja može biti briljantana. „Ponekad mi se čini sve više i više da imam fotografiju. Zatim se zaustavim i shvatim da je kompozicija neodrživa.ˮ
Kad fotografiše, Pete zna kada je fotografija završena. „Znam puno fotografa koji imaju problema da odrede kada su obradili dovoljno neku temu ili scenu, ali ja imam dobar osjećaj za to. Znam kad sam ga dobio, i čime god da radim filmom ili digitalno, ja prestajem fotografisati, i to je to. Ne osvrćem se, ili ne mislim da sam trebao napraviti više fotografija. Imam poverenja u svoje sposobnosti i opremu, i idem na sledeću fotografiju. Mislim, da se to može reći, da znam kada sam zadovoljio svoju znatiželju ˮ
Pit Turner – geometrijska telaPit Turner – muva
I da zaključim, baš kad mislite da ste ga dobro shvatili, Pit Tarner vas iznenadi.
Pit Tarner danas živi i radi u Njujorku i dalje nastavljajući da radi na projektima.
Fotografski klub Vojvodina organizuje početni kurs fotografije. Kurs počinje početkom novembra meseca 2013 godine. Prijave nove generacije polaznika za kurs su do 4. novembra 2013 i mogu se uputiti e-mailom. Kurs traje 4 meseca i nastava se održava četvrtkom uveče i subotom pre podne. Mesto održavanja je FUJI galerija, Narodnog fronta 55 Novi Sad.
Selektor izložbe Tomislav Peternek govori na otvaranju
Izložba „Grupe 32ˮ, jedne od najangažovanijih fotografskih grupa, van fotografskih klubova Foto saveza Srbije, otvorena je 14. oktobra 2013. u 19h po treći put u galeriji „Studio Fine Art Dexˮ u Skadarskoj 36a u srcu Beograda. Izložba pod temom „Moja pričaˮ, je i ove godine vođena selektorskom rukom našeg uvaženog majstora fotografije Tomislava Peterneka. Znajući za selektorov oštri i nepristrasni sud u ocenjivanju fotografija, autori su se trudili, da za selekciju izaberu što boljih pet fotografija, od kojih je Peternek izabrao dve najkvalitetnije.
Zahvaljujući se selektoru izložbe, pred punom galerijom o radu Grupe 32 govorila je Tijana Lubura, fotograf koji predstavlja grupu 32 u javnosti, i koja je uz ostale ponela veliki teret organizacionog posla, kako bi se izložba što bolje prezentovala publici.
Selektor izložbe Tomislav Peternek govori na otvaranju
„Vidan je napredak koji pokazuje Grupa 32 i njeni autori u odnosu na prošlu izložbuˮ – istakao je Tomislav Peternek, i založio se za neophodnost selektovanja sličnih izložbi u budućnosti, ali je i stavio primedbu što su autori samoinicijativno, podstaknuti malim prostorom galerije, predali za selekciju sve fotografije u vertikalnom formatu, ograničavajući tako sami sebe. Proglašavajući izložbu otvorenom Tomislav Peternek je rekao: „Nadam se da se poseta ovakvim izložbama neće završiti samo danom otvaranja, već će se posećivati u celom periodu trajanja izložbeˮ. Odmah je stiglo uveravanje vlasnika galerijskog prostora, da će uložiti trud da tako i bude, iskazujući podršku ideji stvaranja foto-grupa na srpskoj fotografskoj sceni u ovom trenutku.
Čuvari trenutaka – Grupa 32 pozira u trenutaku za večnost
„Čuvari trenutaka su čvrsto organizovana grupa, pokret, skoro partija. Pripadnici grupe međutim nemaju potrebe da se često sastaju i dogovaraju o budućem radu, jer njihova konzistentnost nije bazirana na rečima već na deluˮ ističe svoj pogled Zoran Vasić, i sam član grupe, u uvodu kataloga izložbe.
Posmatrajući izložbu stekao sam utisak da je ova izložba homogenija od prošle, da su fotografije autora likovnije i da ih karakteriše u većini jednostavna kompoziciona ideja i uređenost unutar kadra. Možda je donekle uslovilo nametnuto ograničenje (vertikalan format) da na izložbi nemamo LIFE fotografija sa izrazitom socijalno-dokumentarnom pričom, i složenijim kompozicionim rešenjima, gde je horizontalni format mnogo češće primenjen, iako sam siguran da ih autori poseduju. Zato je tema izložbe „Moja pričaˮ više odrađena u intimističkom maniru svakog autora ponaosob. Portrete i detalje iz svakodnevnice, vezane za jedan urbani deo grada, osvetljene tek na momente zracima jakog sunca, koje se probija do motiva da bi nam otkrio intimu trenutka, prenosi kroz objektiv svaki autor posmatraču. Fotografija je u tom duhu je bilo mnogo na ovoj izložbi. Radovi Lapčevića, Bajčetića, Pajkića, Vasića, Živanovića, Todorovićke, Kasumovićke, Lubure, Stojiljkovića i Dragana Babovića iz kataloga izložbe to potvrđuju, a selektor Tomislav Peternek je to sigurno uočio, i selekcijom „provukaoˮ kao jednu zajedničku crtu ove treće izložbe Grupe 32.
Veliki broj prisutnih zaljubljenika u fotografiju na otvaranju
I na kraju je uvek dobro pozvati i one zaljubljenike u fotografiju, da na nekoliko sati prestanu da se „lajkuju na fejsbukuˮ, i odu do 28. oktobra do Skadarlije, posete izložbu, i uživo, na pravom izložbenom formatu fotografije 30x45cm (opremljenu ramovima dragog nam Tošketa iz Niša), a ne preko monitora, uživaju u fotografijama „čuvara trenutakaˮ iz Grupe 32.
Fotografski klub Vojvodina predstavlja Anu Lazukić jedanu od najznačajnijih fotoreportera u vojvođanskom novinarstvu. Ona je radila je kao novinar i fotoreporter u redakciji dnevnog lista Magyar Szó, i u nedeljnom omladinskom listu Képes Ifjuság. Razgovori o fotografiji i prezentovanje fotografskog rada Ane Lazukić od strane autorke će biti u četvrtak 16. maja 2013. u 20 časova u Galeriji FUJI u Novom Sadu, Narodnog Fronta 55.
Plakat najave razgovora o fotografiji . Dizajn: Ivan Mašanović
Svoju fotografsku karijeru je započela tokom pedesetih godina u tadašnjem novosadskom Foto klubu „Branko Bajić“. Izlagačku aktivnost započinje 1958. god. pod imenom Ana Hem, a fotoreporterstvom Ana Lazukić počinje da se bavi kao novinar.
Fotoreporterska aktivnost Ane Lazukić trajala je pune tri decenije, a za to vreme je na stranicama Magyar Szo-a objavila veliki broj fotografija i fotoreportaža na kojima su zabeleženi brojni značajni događaji i ličnosti.
Izlagala je na oko 300 izložbi u sadašnjoj Srbiji i u bivšoj Jugoslaviji, u 50 raznih gradova, a u inostranstvu u 13 država. Dobila je preko 60 nagrada i pohvala, i 27 raznih društvenih priznanja. Imala je 23 samostalne izložbe. Od 2005. god. je jedina žena u Vojvodini sa zvanjem kandidat majstora umetničke fotografije.
Od 1990. godine je u penziji, ali do današnjeg dana se bavi umetničkom fotografijom.
Fotografski klub Vojvodina predstavlja knjigu Dragana Babovića „ČUVARI TRENUTKA“ u četvrtak 25. aprila 2013. u 20 časova. Predstavljanje je u Galeriji FUJI u Novom Sadu, Narodnog fronta 55. Knjiga Dragana Babovića, poznatog dr Bach sa internet sajtova za umetničku fotografiju, predstavlja prvu kritički napisanu knjigu o nekoj foto-grupi i radovima autora grupe nastaoj u Srbiji. Kako je Fotografski klub Vojvodina organizovao izložbu fotografija FOTO GRUPE 32 u Novom Sadu, ovo predstavlja logičan sled podrške radu te grupe, čiji su članovi i neki od članova Fotogafskog kluba Vojvodina.
Plakat najave predstavljanja knjige u FKV - dizajn Ivan Mašanović
U narastajućoj fotografskoj sceni Srbije, kada je digitalna fotografija uzela maha u umetničkom izrazu mlađih autora, ostala je jedna velika praznina u kritičkom sudu te fotografije i u praćenju savremenih fotografskih tokova kojima se mlađi autori okreću. Zato je svaki pokušaj kao ovaj Dragana Babovića dobrodošao. Bez kritičkog suda i teorijskih promišljanja o fotografijama pojedinih autora, grupa i izložbi, fotografska scena postaje konfuza, a autori ponekad dezorjentisani i podložni velikim oscilacijama u kvalitetu. Zato se nadam da ovo neće ostati usamljen pokušaj jednog entuzijaste posvećenog fotografiji, već će se i drugi, vični pisanju, latiti pera.
Fotografski klub Vojvodina organizuje početni kurs fotografije. Ovde je dat sadržaj kursa i opšti progamski principi.
Kurs je zamišljen je kao celina posle koje će polaznik videti i uočiti motiv na fotgrafski način i biti u stanju da zna da iznađe najbolje tehničko rešenje,i kako da to realizuje u praksi. Ovaj kurs ne predstavlja instant učenje fotografije za vikend i sl. i nije podeljen po kurseve za određene atraktivne teme (akt, priroda, portret…) od kojih svaku posebno upisujete i plaćete, i u kojima se po više puta ponavljaju jedni isti tehnički i likovni principi. Na ovom kursu se oni zajednički izučavaju u opštem delu, a specifičnosti kasnije kroz vežbe proučavaju.
Na kursu vas ne učimo kako da klikćete i koristite očigledne alate u programima za obradu fotografije, već se učite kako da ih povežete sa fotografskim principima, jer je ovo kurs napravljen prevashodno za učenje fotografije, a ne programa za njihovu obradu.
U planu i programu nisu navedene sitne programske jedinice koje se izučavaju u delu časa, nego samo naslovi krupnijih oblasti (logičke nastavne celine), a koji su predmet izučavanja jednog ili više blok časova, u zavisnosti od obuhvatnosti teme.
Specifičnost kursa što ga odvaja od drugih sličnih kurseva, je da ga podržava interaktivni sajt FKV, gde sami polaznici mogu postavljati fotografije i online dobiti komentare koji su vidljivi na sajtu. Takođe je konsultacije i komentare na fotografije polaznika moguće dobiti mailom u toku i nakon završetka kursa u trajanju od godinu dana. Dakle naš sud o umetničkoj fotografiji je uvek javan.
Slogan kursa je „NAUČITE DA VIDITE SVET DRUGAČIJIM OČIMA“
PLAN I PROGRAM
Osnovni kurs fotografije obuhvata teoriju i praktične vežbe i u njemu je naglasak na
upoznavanju i savlađivanju osnovnih tehničkih elemenata i njihovih karakteristika (A deo)
kao i osnovnih likovnih elemenata savremene fotografije (B deo).
Trajanje kursa je 35 časova teorije + 25 časova praktičnih vežbi. Vežbe se realizuju na terenu
i studiju, paralelno sa teorijom i pratiće gradivom predavanja iz teorije. Termini i ritam
pohađanja će biti u dogovoru sa polaznicima i predavačima.
U toku kursa će biti organizovano gostovanje poznatih fotografa specijalizovanih za određenu oblast fotografije, što će zavisiti od broja i interesovanja polaznika za neke specifične teme u fotografiji.
Potrebno je da polaznici za ovaj kurs poseduju digitalni fotoaparat koji ima manuelni mod, (najčešće označeno sa M na fotoaparatu), zbog uspešnijeg i potpunijeg praćenja kursa i mogućnosti da se odradi ceo ciklus vežbi.
Teorija:
A)
1. Kratak prikaz nastanka i istorijski razvoj fotografije
2. Osnove fotoaparata – delovi, vrste i istorijski razvoj
3. Objektivi vrste i karakteristike
4. Blenda i dubinska oštrina
5. Zatvarač i kreativna neoštrina
6. Filmovi, senzori i formati slike
7. Svetlo vrste i karakteristike
8. Merenje svetla
9. Boja u fotografiji, filteri i balans belog
10. Dodatni pribor u fotografiji
B)
11. Razvijanje i obrada slike
12. Teorija fotografije i praksa. Vizuelna percepcija.
13. Osnovi eksponometrije, tonska skala i valer
14. Osnovni likovni elementi slike
15. Kompozicija u fotografiji
16. Govor slike i konstrukcija slike
17. Vrste fotografije
18. Motivi u fotografiji
19. Foto organizacije i zakonska regulativa
20. Prezentacija fotografije i analiza radova
Sredstva ostvarena od kurseva u organizaciji FKV se uplaćuju za aktivnosti udruženja.
Prijave su u toku a sve dodatne informacije možete dobiti na fotoskolafkv@gmail.com ili office@fkv.rs kao i na fotografski.klub.vojvodina@gmail.com Takođe je dostupan i poziv na broj telefona 063 580 610.
Fotografski klub Vojvodina se najnovijom izložbom pod nazivom „Bušački trio“ odlučio da otpočne sa još jednim konceptom u organizaciji izložbi u Fuji galeriji u Novom Sadu, priređivanje memorijalnih izložbi fotografija, onih ljudi koji su zadužili ovu umetnost, kako svojim fotografijama tako i organizacionim i edukacionim sposobnostima vezanim za fotografiju. Podsećanje na njihovo delo ono nastavlja da živi, a mlađa publika dobija priliku da sazna o prošlosti fotografskog stvaralaštva u svojoj sredini i u Srbiji.
Marjan Urekar, Živorad Banović i Miloš Ćurić (na fotgrafiji sleva na desno)
Ovom izložbom predstavljena su posthumno tri autora Živorad Banović, Miloš Ćurić i Marjan Urekar. Sva trojica su bili kolege sa posla i članovi Foto sekcije „Bušač“ koja je delovala u okviru nekadašnjeg FK „Branko Bajić“ iz Novog Sada . Izložbu je otvorio i o autorima nadahnuto govorio MF Borivoj Mirosavljević.
Otvaranje izložbe "Busački trio" u FUJI galeriji uz kratak muzički program
Ono što je zajedničko za ovu trojicu fotografa, je to što su oni najviše i najbolje u Srbiji promovisali fotografijama jednu motivski specifičnu temu: čoveka, njegov rad i okruženje u eksploataciji i preradi nafte. Vrlo uspešno su organizovali jedinstvenu tematsku izložbu fotografija „Čovek i nafta“ (ČIN), koja je od lokalne prerasla u međunarodnu izložbu i tako privukla pažnju mnogih fotogafa u svetu, i u osamdesetim godinama prošlog veka imala svoju „zlatnu eru“. Sami autori su bili nagrađivani za svoje fotografije i dijapozitive na tim izložbama koje su se priređivale jedanput godišnje. Izložbe je obavezno pratilo i prethodno organizovanje foto izleta u NIS – Naftagas, kako bi se na taj način, pružila šansa i ostalim fotografima, da fotografišu i da iskažu svoju kreativnost u toj temi. Izložba je finansijski bila potpomognuta od naftne idustrije, koja je u tome sigurno videla dobru promociju svoga rada.
Živorad Banović, je bio najstariji među njima, i svakako najzaslužniji za uspehe Foto sekcije „Bušač“ dugi niz godina, sve do smrti. Miran, tih po karakteru, a uporan i istrajan u nastojanju da ostvari zamišljeno, značajan deo života posvetio je fotografiji kao animator , popularizator i organizator aktivnosti. Često je podređivao svoje zalaganje uspesima drugih, nauštrb svoje afirmacije.
Fotografija Živorada Banovića
Njegove fotografije na izložbi najvećim delom obuhvataju temu čoveka u borbi za «crno zlato» kao i fotografije samih postrojenja, tornjeva za bušenje. Zajednička crta njegovih fotografija predstavljenih na izložbi je precizna kompozicija, dominiranje linija i oblika postrojenja, koje posmatrane iz nekog posebnog ugla objektivom daju jednu apstraktnu formu. Banovića pamtim i po izražajnim dijapozitivima za koje je dobijao nagrade čak i Grand pri izložbe. Nosilac je umetničkog zvanja KMF.
Za godinu dana mlađeg Miloša Ćurića se slobodno može reći da je bio desna ruka u Foto sekciji „Bušač“ Živoradu Banoviću. Energičan, impulsivan, glasan ali pravičan u stavu, potekao sa hercegovačkog krša, bio je karakterom suprotnost Banoviću, ali ih je to verovatno i zbližilo u zalaganju za fotografiju, jer je svako dodavao saradnji ono što onaj drugi nije imao. Ćurićeve crno-bele fotografije su naglšene teksture i kontrasta. Motive nalazi u kršu, starom drvetu ili modernim objektima građenim od materijala koji treba da odražavaju čvrstinu i nepropusnost kao kod kolekcije fotografija na kojoj je bazen sa vodom.
Fotografija Miloša Ćurića
Ponekad to odlazi i u blage apstraktne forme ili pak asociraju i na oči strip junaka, kao u slučaju fotografije snimljene ispod Kameničkog mosta sa postavljenom predlećom ispred objektiva. Nije zaboravio ni ljude iz svoje Hercegovine i bliskog mu primorja u seriji „Žene iz Konavla“ koje na jednoj fotografiji predstavio čak i u formi triptiha. U fotografijama sa temom čovek i nafta, trudio se da ukomponuje boju i teksturu u jednu celinu, za razliku od crnobelih gde uklapa kontrast i teksturu. Moram priznati da postoji i jedan deo njegovih fotografija na izložbi, najčešće je tu motiv Novi Sad, koji ne odražava najbolje mogućnosti i kreativne domete autora.
Marjana Urekara, sam moram priznati najmanje poznavao, iako mi je po godinama bio najbliži, ali sam njegove radove na izložbama češće viđao što je verovatno bilo posledica izlagačke energije koju je posedovao. Zbog prirode posla koji je obavljao (zaštita na radu) česće od ostalih je bio u poseti naftnim postrojenjima, gde je napravio veliki broj fotografija. Urekar je na izložbi zastupljen sa najvećim brojem fotografija od sve trojice. Ono što ga karakteriše je i velika tehnička i zanatska perfekcija i maksimalno iskorišćenje vrlo dobre foto-opreme koju je posedovao i sa kojom je radio. Na fotografijama dominira boja (naročito je crvenu volio ), čista i zasićena.
Fotografija Marjana Urekara
Manje je pridavao značaj svetlu i ono je bilo po karakteru takvo da bi se opremom izvukla maksimalna tehnička perfekcija i savršen kolor (frontalno svetlo sunčanog dana najčešće). Zato su njegove fotografije mahom krupni planovi ljudi, objekata i makro fotografija gde se tehnička perfekcija i najbolje uočava. On je svoja interesovanja proširio sa fotografije na film i video, a autor je i multimedijalne prezentacije „Fruškogorski manastiri“ za eparhiju Sremsku u Sremskim Karlovcima. U 2006. postaje nosilac zvanja KMF. Nažalost, život je tragično završio u saobraćajnoj nesreći.
Za realizaciju ove izložbe veliku zahvalnost dugujemo i članu FKV i članu FS „Bušač“, Siniši Petroviću i njegovom pozitivnom odnosu prema fotografskoj zaostavštini autora, njihovom čuvanju, kao i KUD-u „Bušač“ koji je finansijski pomoglo izradu kataloga za izložbu. Velika je šteta po fotografiju što više nema u FS „Bušač“ ljudi sa takvom energijom da nastave sa organizovanjem ČIN-a i foto izleta, a čini mi se da bi u tome i NIS mogao da nađe dobrobit za sebe ulaganjem u ovaj vid saradnje sa fotografima. Izložba se posle postavke u Fuji galeriji premešta u zgradu NIS.
U Fuji galeriji u Novom Sadu, u petak 16. marta 2012. otvorena je samostalna izložba fotografija dr Ranka Đurovića «Isečci života» koja predstavlja presek njegovog petogodišnjeg vrlo uspešnog bavljenja fotografijom. Na izložbi se mogu videti mnoge nagrađivane fotografije na raznim fotografskim izložbama u Srbiji koje je Ranko izlagao, i postao jedan od najnagrađivanijih autora Fotografskog kluba Vojvodina, kluba koji svoja okupljanja i izlagačke aktivnosti veže za Fuji galeriju u Novom Sadu.
dr Ranko Đurović pozdravlja posetioce na otvaranju izložbe
Na izložbi je predstavljeno četrdsetak radova, koje je dr Đurović snimio u Srbiji, Maroku i na Kubi. Fotografije nisu putopisne reportaže o tim zemljama, kao bi se možda dalo pomisliti, već kreativna fotografija o ljudima i njihovim životnim aktivnostima, gde je određenje mesta fotografisanja manje značajno na fotografiji.
Sa otvaranja izložbe u Fuji galeriji
Na izložbi koja se uslovno može podeliti na dva dela: lajf fotografiju i portrete, vidimo čoveka u prvom planu i «isečke iz života», što bi po autoru bila tema cele izložbe koju je sam koncipirao.
Na Rankovoj lajf fotografiji dominira priča koja izvire iz karaktera njegove ličnosti i njegove profesionalne opredeljenosti ka humanom, ka čoveku, a ne priča posmatrača o događaju i ljudima sa neke udaljene distance, koji je došao sa hiljadama kilometara dalekog mesta. To se ogleda u prisnosti kontakta koji ostvaruje sa čovekom na fotografiji i svesnosti modela o fotografovoj prisutnosti.
Ranko Đurović: „Alhemičar“ – 2010
Izložba deluje kao zbirka, u kojoj svaka fotografija postoji sama za sebe, a ne čvrsto formiran koncept izložbe, koji bi se bazirao na stilu kao likovnoj kategoriji. Stil podrazumeva tumačenje likovnih elemenata na samosvojstven način, a primenjen na motive i teme koje fotografišemo unutar zadanog koncepta. Dakle, to nije izložba po unapred smišljenom obrascu.
Rankova fotografska likovna rešenja su pronalažena od slučaja do slučaja, i više su diktirana samom scenom, stalno imajući u vidu to da se priča ne naruši. A onda se izbacuje iz kadra sve nepotrebno što bi smetalo osnovnoj priči ili karakteru portreta.
Ranko Đurović: „Portret u boji nikotina“ 2011
Naravno, oslanjanje na svoj senzibilitet i osećaj nije greška , ako on vodi ka dobroj fotografiji, a poruka bude ujedno i razumljiva gledaocu. Ta poruka je često svojevrstan i duhoviti Rankov komentar situacije koju je zapazio, ponekad malo i pripomognut dodatnim aranžiranjem od strane fotografa, ali nikada to nije preterano da bi delovalo neprirodno, već vrlo smišljeno i u funkciji ideje.
Ranko Đurović: „Amarkord“ – 2010
Na fotografijama preovladavaju jake emocije i snažna ekspresija, ponegde i šok, osim na portretima, gde pokušava da pokaže smirenost i poštovanje prema portetisanim osobama. Njih najčešće postavlja u neki svetlosni ambijent prirodnog svetla niskog svetlosnog ključa (low light) i tako opusti model dok stvara fotografiju. Tehničku perfekciju u takvim slabim svetlosnim uslovima mu dozvoljava i vrlo kvalitetna oprema sa kojom radi (Nikon D3s).
Ranko Đurović: „Isčekivanje“ – 2010
Fotografijama na ovoj izložbi dominiraju ljudi, i ispoljavanje njihovog karaktera kroz lik zabeležen objektivom, kao i čovek u radu u nekim poslovima koji se oslanjaju na tradiciju (bojadžija , mesar, tašnar….), a ne neki industrijski radnik kao «šraf» industrije «modernih vremena» (u Čaplinovom poimanju toga). Nekada su to i isečci dešavanja na masovnim manifestacijama poput sabora u Guči.
Ranko Đurović: Hvala Bogu za sve što mi daje – 2010.
Svakako da je ovako brz uzlet u fotografiju kod dr Ranka Đurovića bio moguć samo kod čoveka od značajnog životnog iskustva, i dara za fotografiju, otkrivenog posle 45-te godine. Ali to nije nešto što se nije dešavalo do sada i nekim drugim autorima.
Ranko Đurović: “ Palingenia Longiqauda“ – 2009.
Dr Ranko Đurović rođen je u Feketiću 1960. Detinjstvo je proveo u Lovćencu, a studije medicine završio je u Novom Sadu 1984. Prvi fotoaparat kupuje decembra 2006. Samostalne izložbe je imao u Simferopolju na Krimu (Ukrajina) u Novom Sadu, Futogu i Smederevu. Nosilac je zvanja Fotoamater I klase FSS.
Dobitnik je i više nagrada fotografskih salona i izložbi: u Požarevcu osvaja drugu nagradu 2009 . a prvu nagradu za «Alhemičara» i treću nagradu 2010. na istoj izložbi, zatim u Boru 2. nagradu i pohvalu salona 2010., treću nagradu na LIFE BALANCE salonu u Beogradu 2011, i na izložbi u Zaječaru pohvalu 2012.
Izložba u Fuji galeriji je otvorena do 23. 03.2012.
