20. октобар 2017 - 21:03
Tags Posts tagged with "fotografi"

fotografi

Autor -
0 472
Fotografija za uspomenu na predavanje Jelene Matić u FKV

Kada priređujete neki događaj poput predavanja iz fotografije, i dovodite gosta koji će to predavanje realizovati, uvek ste u dilemi da li ste napravili dobar izbor predavača ili teme u odnosu na publiku koju očekujete. Predstavljanje knjige „Kratka istorija fotografije“, i predavanje istoričarke umetnosti Jelene Matić na tu temu je bio ne samo dobar izbor, veće je prevazišlo sva očekivanja, po pitanju zaiteresovanosti publike za temu, i pažnje kojom je praćeno izlaganje iz istorije fotografije.

Na početku predstavljanja knjige autorka je odgovorila na par pitanja: o motivu za pisanje ovakve knjige, teškoćama oko dobijanja autorskih prava i pribavljanju građe za njenu knjigu budućnosti izdavanja ovakvih autorskih knjiga o fotografiji kod nas, ili pak mogućnosti izdavanja prevoda velikih svetskih istorija fotografije.

Zatim je usledilo predavanje na istu temu sa naglaskom na paralele svetske i srpske fotografije. Iako se činilo da će istorijska tema biti suvoparna, prepuna podataka i činjenica, zahvaljujući Jeleni Matić njenim zanimljivim pristupom, elokvencijom i predavačkim umećem, to se nije desilo. Predavanje je imalo akademski nivo, ali je vođeno računa da ne izgubi zanimljivost mlađoj publici kad su u pitanju fotografije iz XIX i početaka XX veka. Osećajem mere i prilagođenjem publici kojoj treba preneti dosta činjenica, i poređenjima sa slikarstvom, magistar Jelena Matić je držala neprekidnu pažnju dva i po sata.

Iznosila je more zanimljivih činjenica iz fotografije, analizirala je pojedine značajne periode razvoja fotografije, uticaje pojedinaca, i povlačila je paralele sa srpskim autorima, i sa razvojem fotografije u Srbiji od nastanka fotografije do današnjih dana.

Svi koji su bili sinoć u Fotografskom klubu Vojvodina dugo će pamtiti predavanje. U svakom od nas prisutnih će još duže odzvanjati nova fotografska znanja, i iz kojih će svako usvojiti ponešto, kako bi bolje sagledao fotografsku umetnost u budućnosti.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Đorđe Banjanin

Autor -
0 1061

Završeni su ovogodišnji Dani akt fotografije. Održani su u Novom Sadu po prvi put od 28-30. jula 2017. godine. Ali nisu i do kraja završeni sa događajima, je su izložbe i dalje otvorene, i mogu pogledati do 7. avgusta, a ona u Muzeju savremene umetnosti do 10 avgusta 2017. godine. Ređali su se događaji jedni za drugim. Otvaranja izložbi su smenjivala predavanja, a njih delovi akt radionice i fotografisanja na određenim lokacijama, pa opet predavanja, izložbe, predstavljanje foto-monografije akt fotografija, i tako redom tri dana. Ceo događaj je tekao po utvrđenom programu, a na kraju svakog otvaranja ljubitelji fotografije su mogli da se druže sa autorima izložbi, mentorima i novosadskim fotografima, i da čuju mnoge tajne akt fotografije i motive njenog nastanka, ulazeći često i u konstruktivne diskusije oko fotografije. Značaj ovakvog događaja je veliki za novosadsku i vojvođansku fotografsku scenu, ali i srpsku fotografiju u celini. Ovogodišnji Dani akt fotografije, i u okviru njih 2. međunarodna akt radionica, su imali međunarodni karakter, po autorima izložbi, po mentorima akt radionice, ali i po polaznicima akt radionice, jer su pojedini polaznici čak iz Slovenije došli na radionicu.

PRVI DAN

Otvaranje Dana akt fotografije i izložba Sandre Požun
Na početku foto-manifestacije Dani akt fotografije, otvorena je izložba „Goli život“ fotografkinje iz Slovenije Sandre Požun u Galeriji dvorca Eđšeg. O umetnici Sandri Požun govorio je Geza Lenart MF FSS istakavši kvalitet njene fotografije, njen značaj i uticaj Stojana Kerblera na njeno fotografsko sazrevanje. Izloženo je 50 fotografija ujednačenog stila, koje je autorka snimila poslednjih godina. Naracijom, vanrednom kompozicijom i osećajem za prostor u kome se modeli fotografišu, Požunova prenosi svoja osećanja, stanja, komentare na društvo, otuđenost pojedinca u savremenom svetu. Smeštajući modele često u devastiranim ambijentima ona pravi kontrast između modela kao subjekta-individue svesne svog postojanja i spoljnjeg sveta oličenog u najčešće neprijateljski nastorjenoj sredini, koje na fotografijama predstavlja to razrušeno okruženje. Sandra modele postavlja unutar kadra na takav način da oni izazivaju kod posmatrača posebna psihološka stanja, ponekad i nelagodu, a telo to personifikuje. Uz prisustvu poštovaoca Sandrine umetnosti iz Novog Sada, Sombora, Zrenjanina, Beograda izložbu je zvucima saksofona obojila Sandra Dropo-Ramai mlada muzičarka sa Akademije umetnosti u Novom Sadu. Obraćajući se prisutnima, vidno uzbuđena Sandra Požun se zahvalila organizatoru što je pozvao i novosadskoj publici koja je došla na izložbu. „Nadam se da vam se dopada“ rekla je, a aplauz je potvrdio mišljenje publike o izložbi.

Predavanje mentora Dejana Dizdara
Nakon izložbe u prostorijama kluba polaznicima radionice jedan od ovogodišnjih mentora Dejan Dizdar iz Izraela održao je dvosatno predavanje „Moj pristup akt fotografiji“ u kome je najpre teorijski, a kasnije i kroz primere fotografija iz svog dugogodišnjeg rada pokazao polaznicima kako da naprave pristup modelu, na šta da obrate pažnju, kako da odaberu lokaciju i drugo. Dizdar je svojim fotografijama, koje su bile skoro sve u boji, objasnio kako da koriste boju u akt fotografiji. Skoro trosatno predavanje obuhvatilo je analizu i pregled više od 300 fotografija. Mogla se na kraju pogledati Dizdareva foto-monografija nastala pre petnaestak godina.

Predavanje mentora Dejana Dizdara - "Moj pristup akt fotografiji"
Predavanje mentora Dejana Dizdara – „Moj pristup akt fotografiji“

DRUGI DAN

Prvi deo akt radionice
Subota je počela odlaskom na prvu lokaciiju u jutarnjim časovima na kojoj se radila tema „Akt u urbanom ambijentu“ Podeljeni u dve grupe mentori Stijepo Brbora i Dejan Dizdar pokazivali su kako modele postaviti u takvom ambijentu, i na šta obratiti pažnju. Pristupi mentora su veoma različiti, što su i polaznici primetili, a što je veliki pozitivni doprinos ovakvih akt radionica.

Predavanje mentora Stijepa Brbore
Nakon trosatnog snimanja vratili smo se u klub gde nas je čekalo drugo predavanje na 2. međunarodnoj akt radionici pod nazivom „Seksualnost u erotskoj fotografiji“ koje održao Stijepo Brbora iz Dubrovnika, Hrvatska. Predavanje je bilo u potpunosti u crno-belom tonu. Čuli smo od Brbore kako nastaju njegove fotografije, kakav je pristup erotici, kako koristi prvokaciju kao metodu u radu za izazivanje emocija kod posmatrača, kako se radi sa modelom kada treba snimiti fotografije u uličnom ambijentu, i još mnogo toga. Čuli su i o upotrebi rekvizita u radu koji treba da samo naznače i podstaknu erotsku maštu. Da li fotograf može postati model i kakva osećanja tada treba izazvati fotografijom videli smo na fotografijama gde je i sam autor pozirao sa modelom. Sve je to prikazao na svojim veoma intrigantnim fotografijama, kojima je podstakao na razmišljanje polaznike, a ne retko i na oduševljenje smelošću, koja je bila neoophodna da bi te fotografije nastale.

Predavanje Stijepa Brbore "Seksualnost u erotskoj akt fotografiji"
Predavanje Stijepa Brbore „Seksualnost u erotskoj akt fotografiji“
Predavanje Stijepa Brbore "Seksualnost u erotskoj akt fotografiji"
Predavanje Stijepa Brbore „Seksualnost u erotskoj akt fotografiji“

Drugi deo akt radionice
Nakon predavanja i pauze za ručak, u popodnevnim časovima akt radionica se preselila u bajkoviti predeo na obali rečnog rukavca gde se nastavio rad na temu „Akt u okruženju prirodom“ Opet dve grupe, ali su se ovaj put polaznici sami odlučivali za mentora koji im po afinitetu odgovara, i sa njim su radili uz promenu modela do kraja sesije. I pored visokog sunca prostor je obilovao difuznim svetlom ispod krošnji visokih vrba, pa je atmosfera bila veoma inspirativna za stvaranje.

Fotografija snimljena na  2. međunarodnoj akt radionici: Milovan Ulićević
Fotografija snimljena na 2. međunarodnoj akt radionici: Milovan Ulićević

Izložba akt fotografija Mario Leone Bralića
Dan je završio sa izložbom „Venere i Titani“ Mario Leone Bralića iz Zemuna u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu. Dvadesetak fotografija ogromnog formata do 170 x 140cm ispunilo je galerijski prostor muzeja, pa je sve delovalo kao da su fotografije namenski pravljene za ovu galeriju i Dane akt fotografije. Fotografije su studije forme i oblika pojedinačno muškog i ženskog tela nastale u fotografovom studiju, a delom izložbe je na fotografijama međusobni sklad muškog u ženskog tela zajedno. Na fotografijama su tela predstavljena kroz ideal negovan u antičkoj Grčkoj i klasičističkoj umetnosti 17. i 18. veka, u kome dominiraju sklad oblika i čvrsta kompozicija, zasnovano na idealnim proporcijama tela i kompozicijskim kanonima.

Izložbu Maria Leone Bralića otvara prof dr Željko Škrbić
Izložbu Maria Leone Bralića otvara prof dr Željko Škrbić

Izložbu je otvorio prof. dr Željko Škrbić sa akademije umetnosti u Novom Sadu koji je govorio o Bralićevom radu i odnosu prema umetnosti fotografije oslanjajući se na neka njegova ranija razmišljanja data u intervjuima i polemišući sa njima. Izložba je u slavu akt fotografije otvorena pucnjem čepa flaše šampanjca, koji se služio i pio posle otvaranja na radost posetioca izložbe,a u slavu same foto-manifestacije Dani akt fotografije – Novi Sad 2017.

Posetioci Mario Bralićeve izložbe "Venera i Titani"
Posetioci Mario Bralićeve izložbe „Venera i Titani“

Dan se završio večerom za mentore, modele, autore izložbi i goste uz razmmenu fotografskih iskustava razmišljanja i planova negde iza ponoći.

TREĆI DAN

Treći deo akt radionice
Treći dan je počeo malim planinarskim pešačenjem do treće lokacije za fotografisanje. Polaznici radionice su doživljavali ovu sesiju kao kulminaciju kreacije na radionici, jer su već postali „iskusni“ akt fotografi, koji svoje iskustvo mere više satnim snimanja akt fotografije, kao piloti koji svoje letačko iskustvo mere satima leta avionom. Među polaznicima je bilo i „starih vukova“ koji su prošli 1. međunarodnu akt radionicu Fotografskog kluba Vojvodina, odražanu prošle godine. Radilo se na lokaciji kamenoloma, gde kontrast kamena sa mekim oblinama ženskog tela dominira. Inspirativna je bila i okolina kamenoloma koja je pod šumom pa je deo ovog dela radionice fotografisan i na takvoj lokaciji. Posle pojedinačnih sesija nastavilo se sa temom „Akt kompozicija sa više modela“. Završetak ove radionice svi polaznici su napustili sa pozitivnim utiscima. Kako zbog edukacije koju su im pružili ovogodišnji mentori Dejan Dizdar i Stijepo Brbora, tako i zbog zalaganja modela i raznovrsnošću lokacija koje su bile podsticajne i prijatne za rad u vrelim letnjem danima, sa veoma dobrim svetlom u toku fotografisanja.

Polaznici 2. međunarodne akt radionice sa mentorima i modelima (nekoliko polaznika nije na fotografiji)
Polaznici 2. međunarodne akt radionice sa mentorima i modelima (nekoliko polaznika nije na fotografiji)
Treći deo akt radionice " Akt kompozicija sa više modela"
Treći deo akt radionice “ Akt kompozicija sa više modela“

Predstavljanje foto-monografije Stijepa Brbore
Posle podne je obeležila promocija foto-monografije Stijepa Brbore „Death, fuck, gang and love“ na kojoj je autor govorio o ideji za izdavanje knjige, izboru fotografija, problemima sa štampom, stanju u izdavaštvu knjiga o fotografiji, reizdanju, tržištu fotografske knjige, zabranama i problemima sa pojedinim grupama koji mogu nastati kada se objavljuje provokativna erotska fotografija,a ona je u osnovi rada Stijepa Brbore. Vrućina je uzrokovala nešto manju posetu od očekivane, ali je prisutna publika bila veoma konstruktivna u pitanjima, pa je sat vremena promocije brzo protekao, jer su prikazane i fotografije koje nisu ušle u izbor za knjigu, ili ih nema u reizdanju, a zaslužuju da se vide na ovako reprezentativnom događaju – kako je naglasio Brbora

Predstavljanje foto-monografije Stijepa Brbore
Predstavljanje foto-monografije Stijepa Brbore

Izložba akt fotografija Željka Škrbića
Završetak Dana fotografije je obeležen otvaranjem izložbe „Insomnija“ redovnog profesora Akademije umetnosti u Novom Sadu dr Željka Škrbića. Izaložbu je otvorio predsednik Fotografskog kluba Vojvodina Milovan Ulićević, koji je naglasio da je ova izložba po svojoj poetici i nežnosti aktova potpuno drugačija od ostalih izloženih na Danima akt fotografije. Ono što je karakteriše je karakteristika metoda nastanka, koja je tipično fotografska, i gde je iskorišćena jedna od dva tipa neoštrine u fotografiji, dinamička neoštrina nastala dugom ekspozicijom, a koja je u skladu sa dinamikom i višeslojnošću stanja koje nosi nesanica (insomnija). Iako je na svim fotografijama jedan model, njegova personalnost je skrivena i oličena u pokretu u kojem ispoljava raznovrsnost u sadejstvu sa zamislima i instrukcijama koje dobija od fotografa. Rezultat je svetlosni otisak u kome zbog prisustva svetla visokog svetlosnog ključa senka pravi oblike i neoštrine. Nastale forme kao kod Rošarhovih figura izazivaju kod svakog posmatrača drugačije misli i drugačiju asocijativnu sliku.

Autor je zainteresovanim ljubiteljima fotografije nesebično otkrio tehničku stranu nastanka fotografija, istakavši na kraju dobru stranu ovogodišnje foto-manifestacije što se sve tri prikazane izložbe totalno razlikuju po raznovršnošču pristupa akt fotografiji, i kojima „samo nedostaje Brborina erotska fotografija“ u paleti pristupa. Nadamo se da će obzirom na mentore ovogodišnje radionice takva fotografija biti izložena na Danima akt fotografije naredne godine.

Fotografski klub Vojvodina zahvaljuje na pomoći u realizaciji ove manifestacije Kulturnom centru Novog Sada, Muzeju savrmene umetnosti Vojvodine, SPC Vojvodina i Galeriji „Macut“ koji su omogućilli prostor za realizaciju izložbi, firmama Foto Star Elite, BM – fokus i restoranu Balkan Ekspres iz Novog Sada na sponzorstvu ove značajne fotografske manifestacije koja se po prvi put organizuje u Novom Sadu. Ovo je prva fotografska manifestacija u Srbiji koja je posvećena samo jednoj oblasti fotografije, a na jedinstven i sveobuhvatan način. Ovo je, na ponos organizatoru, najveća i najsveobuhvatnija fotografska manifestacija održana u Novom Sadu u poslednjih 30 godina (koliko nam u ovom trenutku sećanja doseže), a koja je već na samom početku poprimila karakter međunarodne manifestacije.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije sa izložbi: Branko Vujkov
Fotografije sa radionice: Milovan Ulićević

Autor -
0 949
A sad svi marš na ples 2012 - Fotografija Zoran Jovanović Mačak

Fotoreporter je lovac oduvek i ono što ulovi zauvek živi kao dokument. Ali postoje scene kojima ne možete lako prići, ako se ne šunjte kao mačak koji se šunja da uhvati svoj plen, za koje imate delić sekunde, ne bi li motiv učinili narativnim i večnim trenutkom koji se ne zaboravlja, trenutkom kojem se često vraćamo kada opisujemo pojedine događaje iz prošlosti.
Život treba studirati očima, a fotograf mora dovoljno blizu prići objektu, biti brz i oprezan, i uporan u svojoj želji da uhvati „lovinu“ iz života. Fotograf je lovac koji jednim „hicem“ hvata karakter osobe, njen stvaralački kredo, stav i razočarenja.

Kuda otići  1996 - Fotografija Zoran Jovanović Mačak
Kuda otići 1996 – Fotografija Zoran Jovanović Mačak
Za Đurđevdan mora da  ima 1996 - Fotografija Zoran Jovanović Mačak 1996
Za Đurđevdan mora da ima 1996 – Fotografija Zoran Jovanović Mačak

Upravo takav je fotograf Zoran Jovanović Mačak iz Pančeva. Zato nije slučajno da je nadimak dobio zbog načina obavljanja svog posla fotografa reportera koji radi više od dve decenije u redakciji „Večernjih novosti“.
Zato smo ponosni što će Zoran Jovanović gostovati u Fotografskom klubu Vojvodina u utorak 30. maja 2017. godine od 20h, kada će predstaviti svoj fotografski rad. I to ne samo kao reporter dnevnih događaja, već i kao fotograf na filmskim projektima u kojima je učestvovao.

Iskušenje general i omladinka 2005 - Fotografija Zoran Jovanović Mačak/Večernje novosti
Iskušenje general i omladinka 2005 – Fotografija Zoran Jovanović Mačak/Večernje novosti
Kosac 1999 - Foto Zoran Jovanović Mačak
Kosac 1999 – Foto Zoran Jovanović Mačak

Veoma rano, sa 19 godina, je postao saradnik dnevnih listova „Vjesnik“ i „Večernji list“, a preko 36 godina sarađuje i sa „Pančevcom“, dok najveći uspeh postiže kao stalni fotoreporter „Večernjih novosti“ gde su naslovne strane mnogo puta bile Mačkove fotografije . Njegove fotografije su objavljivane i na naslovnim stranama „Vašington posta“ i saradnik je više novinskih agencija. Od 1985. godine je radio i kao fotograf i asistent kamere na velikim televizijskim serijama poput „Vuk Karadžić“ na RTS-u. Zoran je na Institutu za novinarstvo u Beogradu pohađao novinarsku školu kod Tomislava Peterneka.

Brze pruge - Fotografija Zoran Jovanović Mačak
Brze pruge – Fotografija Zoran Jovanović Mačak
Romantika naših dana 1995 - Fotografija Zoran Jovanović Mačak
Romantika naših dana 1995 – Fotografija Zoran Jovanović Mačak

Izlagao je fotografije na dve samostalne ali veoma značajne izložbe. Uvek sam smatrao da hiperprodukcija samostalnih izložbi pojedinim autorima samo smeta u njihovom kreativnom radu, jer se uljuljkuju samodovoljnjošću i gube na izrazu. Za Zorana Jovanovića Mačka se to ne može reći. Njegove fotografije, kaže Ivan Ivačković na otvaranju njegove samostalne izložbe „Pogled“ iz 2001 godine, „govore o vremenu u kome je na sve strane bilo prljavih ruku, u kojem se ljudi nisu pitali kako će izgledati sutrašnjica, nego da li će je uopšte biti, u kojem je svako jutro garantovalo nova poniženja i u kojem nismo stizali da se načudimo svemu što nam se događa

Jovanović je svoje dnevno reportersko iskustvo u dnevnom novinarstvu razvio kroz prepoznavanje onih trenutaka koji nadživljuju vreme, i sa fotografijama ostaje i iznad tog vremena i sudbine koja nas je sve zadesila. Trudi se da ostane neutralan, odgovoran i objektivan u sudu koji poseduje svaka dokumentarna fotografija, misleći i o vremenu koje će doći posle toga. Postaje reporter koji je sam sebe ovekovečio fotografijama, a za to treba i mnogo hrabrosti, jer je sud fotografije mnogo jači od izgovorene i pisane reči.

Maca i slanina 1996 - Fotografija Zoran Jovanovic Macak/Vecernje Novosti
Maca i slanina 1996 – Fotografija Zoran Jovanovic Macak/Vecernje Novosti

Njegove fotografije „nisu samo jedan mogući pogled na Srbiju kakva ona uistinu po tim „beleškama“ i jeste, već je to i svojevrsni autoportret suptilnog ali i oštrookog posmatrača, nepristrasnog ali i emotivnog aktera stvarnog života, obrazovanog i intuitivnog tumača“ kaže o fotografu Savo Popović.

Predavanje je otvoreno za sve zainteresovane i besplatno je. Zbog ograničenog broja mesta i bolje organizacije toka predavanja, molimo Vas da prijavite dolazak putem emaila office@fkv.rs . Predavanje se održava 30.05.2017. od 20h u Bulevaru oslobođenja 22, Novi Sad (VIDI MAPU u kontaktima na sajtu)

BIOGRAFIJA:

Zoran Jovanovic Mačak -portret Predrag Mitić
Zoran Jovanovic Mačak -portret Predrag Mitić

Zoran Jovanović Mačak rođen je 1962. godine u Pančevu, a profesionalno se bavi fotografijom od 1981.
Status slobodnog fotografa mu je omogućio da raširi saradnju sa mnogim dnevnim i ilustrovanim listovima širom Jugoslavije, u kojima objavljuje atraktivne reportažne fotografije. Šest godina je proveo radeći na filmu gde stiče raskošno iskustvo kao filmski fotograf.

Upravo ovaj deo karijere i fantastični snimci koje je „uhvatio“ i ovekovečio otvorili su mu vrata svetskih novinskih agencija “Reuters”, “AP” i “Sigma”. Stalni je saradnik dečje fondacije UNICEF. 0D 1994. godine je stalno zaposlen u najtiražnijem dnevnom listu “Večernje novosti” u kojem i danas radi kao fotograf-reporter.

Član je profesionalnih udruženja UNS (Udruženje novinara Srbije), NUNS (Nezavisno udruženje novinara Srbije) i UFOS (Udruzenje fotografa Srbije), kao i umetničkog udruženja ULUPUDS (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti I dizajnera Srbije).
Dobitnik je više domaćih i svetskih priznanja.

NAGRADE (izbor): 1999 Godisnja nagrada za fotografiju „Kosac“ lista Vecernje Novosti.

1999 Godisnja nagrada agencije tanjug za reportazu ,:kolekcija “Dim”

1999 Nagrada za istu kolekciju u Njujorku u organizaciji ULUPUDS /TIME

2000 UNEP/Njujork/Tokio nagrada za seriju o ekologiji .

2012 UNS Godisnja nagrada za fotografiju “Zauvek zaboravljeni”

IZLOZBE IZBOR: 2001 Samostalna izlozba :Pogled ,Muzej istorije Jugoslavije .

2000- 2013 Redovne, Majska, Ulupuds izlozbe na zadate teme.

1995 -2011 Redovne ,press foto izlozbe YU – Press Tanjug, YU-Press -Srbija, Beta foto,
World Press – Foto.

2014 Samostalna izlozba: “Romantika nasih dana” Kulturni centar Srbije u Parizu
.

Tekst: Milovan Ulićević

Autor -
0 839

U okviru Beogradskog meseca fotografije 1. aprila 2017. godine u TC „UŠĆE“ je otvorena veoma zapažena izložba „Reciklaža sećanja“ slobodnog umetnika Gorana Kukića. Petar Grimani je napisao kritički prikaz ove izložbe i mi ga u celini objavljujemo uz autorske fotografije Gorana Kukića i fotografije sa otvaranja.

Fotografija kao dokaz i objekt u službi koncepcije.

Goranovo putovanje prema ovoj izložbi započelo je jedriličarskom regatom koja spaja Herceg Novii Bari.U Bariju pronalazi neobično mjesto, svojevrstan deponij neobičnih predmeta svrstanih po nekoj svojoj slučajnoj logici, iracionalnom sustavu. S jedne strane,riječ je o otpadu, jer svaki od predmeta je van upotrebei više se ne koristi,a opet se radi i o jednoj vrsti kolekcije (nalik na Antimuzej V.D.T.)

Fotografija sa otvaranja: Miki Veličković
Fotografija sa otvaranja: Miki Veličković

Dijelovi izrezbarenih kreveta, motora, lustera, lanci, pribor za jelo, kape, igračke, alati, odjeća, muzički instrumenti, reklame, šivaće mašine, skulpture… beskrajan niz predmeta koji više nisu u svojoj primarnoj funkciji…

Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević

Lutke koje su bile manekenke i manekeni u izlozima ukombinirane u ovaj masivni amalgam kao da pričaju svoje priče, u kojima njihova vanvremenska idealna ljepota i karakter živog bića govore o nama.
Jedno je sigurno: svi ovi objekti bili su proizvodi ponuđeni u nekoj trgovini, svi su oni bili roba ili dio robe koja je čekala da je kupimo ili su služili u reklamne svrhe.

Plakat izložbe "Reciklaža sećanja" Gorana Kukića
Plakat izložbe „Reciklaža sećanja“ Gorana Kukića

Svi govore o prisutnosti nas ljudi i o našim potrebama, odnosu konzumacije proizvoda i njihovog ograničenog vremena korištenja.Prisutnost tijela koje istražuje zatečeno stanje ostaje zabilježena očima promatrača koji svoj dolazak u ovaj improvizirani muzejdokumentira svojim fotoaparatom.
Fotoaparat bilježi, visokom tehničkom razinom i oštrinom dokumentira ovaj konglomerat, ali tu nije kraj kreativnog čina.

Fotografija sa izložbe autora Gorana Kukića
Fotografija sa izložbe autora Gorana Kukića

Goran Kukić je već u prijašnjim autorskim projektima spajao konceptualnost suvremenih umjetničkih praksi s postavom koji postaje ambijentalan i, zajedno s popratnim materijalima, katalogom i plakatom, zaokružuje u cjelinu koja ima svoj specifičan narativ.

Fotografija sa izložbe autora Gorana Kukića
Fotografija sa izložbe autora Gorana Kukića

«Imamo ideje i znanje», «Kroz ogradu», «JNA84» su projekti koji su potpuno različiti u izvedbi i motivu i vrlo su tematski čisto obrađeni,a zajedničke svima njima su promišljenost i zaokruženost upravo u interakciji i interdisciplinarnom pristupu, koji uključuje i rad sa suradnicima, da bi se, na kraju, dobile posebna priča i estetska cjelina.
Tako je i sa ovom izložbom.

Fotografija sa izložbe: autor Goran Kukić
Fotografija sa izložbe: autor Goran Kukić

S jedne strane, primitivni totemizam apliciran ukontekstu industrijskih proizvoda postaje kroz same objekte svjedok neke tihe, gotovo prešućene mitologije stvaranja konstantnog otpada. Groblja u slavu vječite mladosti i konzumerizma. Otpad pokazuje pravu stranu gomilanja i konstantnog jurenja prema novom. Pokazuje potrošnost u jednokratnosti korištenja i smrtnost sadržaja, dok forma ostaje bez mogućnosti nastavljanja izvornog života.
Oblicii dalje ostaju intrigantni, zanimljivi i na novi način lijepi, oni ovako dobivaju novi produženi život, poput filmskih zvijezda i manekena što se utiskuju u našim unutrašnjim nebesima. Emocionalno ih zatopljavamo i volimo onakvima kakvi su sada, kombiniramo i kreiramo novi život slažući objekte u nekom nadrealističnom snu na javi.
Širenjem palete potrebnih i nepotrebnih proizvoda, širi se karcinogeno razaranje tkiva biosfere. O tome ne razmišljamo doksu novi, sjajni i zavodljivi. Stvaranjem umjetnih i novih potreba, širi se i prostor konzumerističkog labirinta, u kojemu gubimo i identitet i novce, a zadovoljstvo koje dobivamo je obično kratkog vijeka i nije nužno vezano uz naše primarne potrebe.

Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević

«Antropocen» je ime koje su znanstvenici prihvatili za početak novog geološkog razdoblja, jer sve veći broj istaknutih geologa stratigrafa smatra da je Zemlja, nakon više od jedanaest tisuća godina epohe holocena – razdoblja klimatske stabilnosti, čime je bitno omogućen dosadašnji razvoj ljudske civilizacije – vjerojatno već ušla u novu epohu svoje četiri i pol milijardi godina dugačke povijesti: u antropocen. Izrazom „antropocen“ želi se upozoriti na postupno sve veći, a sad već moguće i odlučujući utjecaj čovjeka na stanje Zemljinog sustava.
Upravo postavljanjemovakve izložbe u šoping centar, i to na panoima koji su samostojeći objekti unutar kompletne artikulacije prostora, Goran Kukić postavlja ne samo izložbu nego i čitav spektar pitanja koja se radijalno šire i indirektno otvaraju puno veći prostor od onog koji nas dresira i fokusira na kupovanje.

Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević

Pitanja koja iščitavam su: Što mi, zapravo, kupujemo? Što radimo u hramovima koji nas usisavaju i transformiraju u čiste konzumente? Što nam zapravo istinski treba?
Pitanja na koja postaje sve teže i teže naći pravi odgovor.

Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević

Činjenica je da sve više nalikujemo na lutke iz izloga. U interakciji sa stvarnošću, zrcaljenja su uvijek najmanje obostrana, a odbljesci brojni.Goran Kukić ovdje zadržava ulogu svojevrsnog fotografa kroničara, koji bilježi zatečeno stanje bez mnogo intervencija. Odabirom mjesta izlaganja svojih radova koji su nastali negdjeu izmaknutom prostoru i bilježenjem motiva koji nije toliko čest, nudeći nam dijalog bez ambicija da nam proda svoje fotografije,Goran prezentira svoju ideju, koju prenosi fotografijom.

Tekst napisao:
mr.art Petar Grimani

Autor -
1 951
Plakata filma "Alisa u gradovima"

Као редатељ, ја сам приповедач. Али као фотограф, ја сам искључиво слушалац. Слушам приче мени испричане не od људи, већ od пејзажа и места, од кућa и улицa. Они су прошли кроз puno toga и imaju много тога да се кажu о нама и нашој цивилизацији.” – Wim Wenders

Vim Venders se od strane mnogih filmskih kritičara smatra za jednog od najvećih živih reditelja, s obzirom na njegovu osobenu filmsku estetiku izgrađenu još tokom sedamdesetih godina prošlog veka i ostvareni uticaj na razvoj autorskog filma. Međutim, manje se zna da se Venders, uporedo sa radom na filmu, aktivno bavi i fotografijom. Svoj rad na polju fotografije kultivisao je kroz dugoživeći projekat „Pictures from the Surface of the Earth“, koji je započeo početkom osamdesetih godina ciklusom „Written in the West“. Ideju za ovaj projekat dobio je tokom priprema za snimanje filma “Paris, Texas” fotografišući lokacije na američkom zapadu. Ovaj film iz 1984. godine, kao i mnoge druge Vendersove filmove, odlikuje izuzetna filmska fotografija za koju je zaslužan dugogodišnji Vendersov saradnik kamerman Robi Miler (Robby Müller). Potpuna posvećenost vizuelnim aspektima filma vidljiva je i na deset godina starijem ostvarenju ove dvojice umetnika “Alice in the Cities” (1974), koje predstavlja deo trilogije o putovanjima zajedno sa filmovima “Wrong Move” (1975) i “Kings Of The Road” (1976). Ono što karakteriše Vendersove fotografije, a to su melanholični prizori pustih predela, zapuštenih ili napuštenih ruralnih ili urbanih prostora, koji nameću teme kao što su vreme, sećanje, nostalgija, gubitak i pokret, karakteristično je i za filmsku fotografiju filma “Alisa u gradovima”, odnosno fotografije u filmu koje svojim polaroid fotoaparatom stvara glavni lik Filip.

Tridesetjednogodišnji Filip Vinter, novinar-fotograf, dobio je zadatak od svog izdavača iz Minhena da napiše reportažu o putovanju po Americi. Nakon četiri nedelje usamljeničke vožnje kroz prostranstva Amerike stigao je u njujorško predstavništvo minhenskog izdavača, ali bez napisane reportaže, samo sa hrpom fotografija. Službenik iz predstavništva, nezadovoljan Filipovim objašnjenjem da je sve na fotografijama i da će one vrlo brzo da iznedre traženi tekst, ostavlja ga bez avansa i upućuje na svoje pretpostavljene u Minhenu. Filip odlazi na aerodrom i kupuje kartu do Amsterdama za sutradan uveče, jer je let do Minhena otkazan zbog štrajka pilota. Tu na šalteru upoznaje svoje sunarodnike Lizu i Alisu, majku i ćerku, koje putuju za Amsterdam i provodi sa njima noć i naredni dan čekajući let. Na dan leta, ostavljajući Alisu Filipu, Liza odlučuje da još jednom ode do svog muža želeći da izgladi narušene odnose između njih dvoje. Kasnije tokom dana Filip dobija poruku od Lize, u kojoj mu predlaže da on sa njenom ćerkom odleti za Amsterdam i da je tamo sačeka do pristajanja narednog leta iz Njujorka. Međutim, Liza nije došla narednim letom i Filip shvata da Alisa, devetogodišnja devojčica, postaje jedino njegova briga.

Kroz razgovor sa Alisom saznaje da njena baka živi u Vupertalu u Nemačkoj i odlučuje da je odveze do nje. Ostatak filma prolazu u potrazi za Alisinom bakom, što se svelo na, maltene, besciljno lutanje, jer se ispostavilo da je Alisa slagala za Vupertal i da je jedini trag bio u vidu fotografije bakine kuće i nagoveštaja da se ona nalazi negde u Rurskoj oblasti. Tokom ovog lutanja zapadnom Nemačkom, u početku mrzovoljni Filip u potrazi za inspiracijom za pisanje i nesrećna Alisa u potrazi za svojom rodbinom, postepeno postaju bliski i nalaze zadovoljstvo u samom putovanju, u gradskim i ruralnim pejzažima, muzici koju slušaju, restoranima koje posećuju, tako da policijsko uplitanje i razrešenje Alisinog slučaja na kraju dolazi kao naglo buđenje iz jednog prijatnog sna.

Iako se prema izloženom sižeu može zaključiti da je Venders stavio akcenat na naraciju, ona je ipak u drugom planu, ali fragmentarna kakva jeste zbog niza izdvojenih epizoda tokom putovanja i zajedno sa fotografijom pejzaža, laganom muzikom i ritmom u celini, u funkciji je stvaranja jednog melanholičnog ili možda pre sentimentalnog osećanja, što je navelo neke kritičare da Vendersove filmove iz ove faze stvaralaštva podvedu pod termin egzistencijani sentimentalizam. Ovim osećanjem su obojeni i likovi u filmu i ono je posledica njihove otuđenosti, nemogućnosti da se uklope u društvo i usled toga besciljnog lutanja, težnje da se skrase i u isto vreme straha da će naći svoj dom. Odnos između Filipa i Alise je kičma filma i kroz njihovo vezivanje Venders pokušava da nađe izlaz iz ove rastrzanosti u samom putovanju. Kao da želi da kaže: Putovanje je život. Život čine predeli i gradovi kroz koje putujemo. Ljudi koje pritom srećemo. Život je u kretanju, bilo to autom, avionom, vozom ili metroom. U pogledu omeđenom prozorskim okvirom prevoznih sredstava. Prozorom kao okvirom za život uhvaćen u kretanju. Život ukadriran kamerom ili fotoaparatom tokom putovanja.

Crno-bela fotografija korišćena u filmu doprinosi građenju sumorne atmosfere. Pusti monohromatski pejzaži, povremeno u dugim kadrovima, samo su odraz duševnog stanja glavnih likova. Ona je više konotativna nego realistična; više osetljiva na duševni trepet, nego na telesni pokret; u većoj meri je odraz preovlađujućeg duha filma, nego što bi to bila kolor fotografija. I fotografije koje Filip izrađuje svojim Polaroid SX-70 fotoaparatom (mi ih vidimo kao crno-bele, iako su one možda u koloru) prema svom karakteru odgovaraju filmskoj fotografiji i funkciji koju ona ima u filmu. On u jednom trenutku upoređuje dobijenu fotografiju morskog pejzaža i sam morski pejzaž, pri čemu zaključuje da između njih nema nikakve sličnosti. Možda nam sugeriše da fotografija, jednostavno, prikazuje stvarnost u određenom prošlom trenutku, različitu od onoga što je sada. Međutim, možda hoće da kaže da ona predstavlja i njegovu intimnu stvarnost, stvarnost onakvu kakvom je on doživljava, ogledalo njegove duše.

Venders se tokom svoje karijere osim osećanjima usamljenosti, otuđenosti i mladalačkog “angsta” bavio konstantno i temom amerikanizacije Nemačke. U ovom filmu Filip često izražava netrpeljivost prema komercijalizaciji medija (razbija televizor ili šutira radio kada program prekidaju reklamama), ali sa druge strane konzumira američke filmove i muziku preko istih tih medija. I u Nemačkoj kao i u Americi bombardovan je rokenrolom, koji je u to vreme već postao globalni fenomen. Koristi džuboks da zavrti neki od američkih rok hitova ili posećuje koncerte tadašnjih rokenrol zvezda, ali ipak ima averziju prema komercijalizaciji koju kreira potrošačko društvo. U krajnjoj liniji može se reći da je njegov odnos prema američkoj kulturi ambivalentan. U tom smislu upečatljiv je kadar u kojem je prikazan mali Nemac sa sladoledom naslonjen na džuboks u trenutku dok pevuši pesmu “On the Road Again” ili krupni plan oznojanog lica Čaka Berija tokom nastupa na jednom od koncerata, a zatim i izraz lica hipnotisane nemačke publike.

Venders, koji je pisao i scenario za ovaj film, kroz dijalog između Filipa i jedne njegove njujorške prijateljice, pored kritike komercijalizacije i uopšte potrošačkog društva kao takvog, izražava možda i svoje shvatanje fotografije, odnosno navodi razlog koji ga tera da fotografiše. Razgovor između Filipa i Anđele doslovno prenet izgleda ovako:
Filip: “Od trenutka kada se izađe iz Njujorka ništa se više ne menja. Sve izgleda isto. Čovek više ništa ne može da zamisli. Pre svega ne može da zamisli nikakvu promenu. Postao sam sebi tuđ. Mogao sam jedino da zamislim da će se to tako nastaviti. Uveče bih bio siguran da ću se ujutru vratiti. A onda sam ipak vozio dalje i slušao taj hvalisavi radio. Uveče u motelu, koji je izgledao isto kao i onaj prethodne večeri, gledao sam tu okrutnu televiziju. Izgubio sam i sluh i vid.”
Anđela: “Ti si to odavno izgubio. Za to se ne mora putovati po Americi. Čovek izgubi sluh i vid kad izgubi osećaj za sebe. A ti si to odavno već izgubio. Zato su ti stalno potrebni dokazi da stvarno još postojiš. Sa tim pričama i doživljajima postupaš kao da su živa jaja. Kao da si ti jedini koji nešto doživljava. Zato stalno praviš te fotografije. Tako imaš nešto u ruci. Dokaz da si ti bio taj koji je nešto video. Zato si i došao ovde. Da bi te neko slušao. Tebe i tvoje priče koje zapravo pričaš samom sebi. Ali, to nije dovoljno…”
Filip: “Fotografisanje zaista ima neke veze sa dokazivanjem. Dok sam čekao da se slika razvije često me je obuzimao čudan nemir. Jedva sam čekao da gotovu sliku uporedim sa stvarnošću. Ni to poređenje nikada nije moglo da ublaži moj nemir. Stvarnost je te statične slike stalno sustizala i preticala. Samo sam još opsednutije fotografisao. Druge fotografije, osim tih polaroida, tek ne mogu da zamislim…”

„Alisa u gradovima“ je možda najbolji Vendersov film i s toga topla preporuka ne samo zaljubljenicima u fotografiju, već pre svega probitačnim filmofilima. Ovim prvima, međutim, rado preporučujem i Vendersov dokumentarac iz 2014. godine „The Salt of the Earth“, biografski film posvećenom brazilskom fotografu Sebastijaou Salgadu. No, to je već neka sasvim druga priča…

Tekst napisao:
Dejan Marković
član FKV

Autor -
0 1413
Fotografija "Old gentleman" autor Marija Milosavljević

Završeno je nagradno takmičenje za mesec septembar 2016. godine na temu „KAPE I ŠEŠIRI“. Biilo je dosta odgovora, ali su se među nagrađenima našli oni koji su temu shvatili na pravi način, što znači da su uspeli da odvoje nagradnu temu od uticaja portreta koji se u realizaciji ove teme često nameće. Drago nam je da pojedini autori redovno odgovaraju na nagradne teme, jer kako sami kažu to im je poseban izazov koji ih angažuje pre svega u razmišljanju o fotografiji.

Prvu nagradu je osvojila Marija Milosavljević iz Temerina za fotografiju „Old gentleman″ koja je dobila 56 bodova i ona je osvojila nagradu PANASONIC PUNJAČ ZA ENELOOP BATERIJE BQ-CC18 + 4 AA ENELOOP BATERIJE od 1900mAh koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru). BM-FOKUS se specijalizovala za prodaju fotoaparata i fotografskog pribora i opreme.

Fotografija "Old gentleman" autor Marija Milosavljević
Fotografija „Old gentleman“ autor Marija Milosavljević

Drugu nagradu je osvojio Ivan Stojanović iz Kragujevca za fotografiju „Wonderland 2„ koja je dobila 40 bodova i njemu pripada knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE

Fotografija "Wonderland 2" autor Ivan Stojanović
Fotografija „Wonderland 2“ autor Ivan Stojanović

Specijalnu nagradu za najbolji komentar fotografije osvojio je Zoltan Bisak iz Ivanova za komentar na fotografiju „Old gentlman“ sa osvojenih 336 bodova (dobija se kao broj lajkova na komentar x broj pregleda fotografije) On je osvojio tri digitalna printa dimenzije 30×45 cm

Ostale autori sa liste 10 najbolje ocenjenih u nagradnoje temi „KAPE I ŠEŠIRI“ su:,
3. Jan Valo iz Novog Sada za fotografiju „Stogodišnjak“ sa osvojenih 39 bodova
4. Aleksa Stojković iz Beograda za fotografiju „Šešir profesora Babovića“ sa osvojenih 34 boda
5. Milena Milenković iz Paraćina za fotografiju „Lola“ sa osvojenih 27 bodova (187)
6. Đani Bardoti iz Rume za fotografiju „Kraj smene“ sa osvojenih 27 bodova (64)
7. Boris Mrđa iz Beograda za fotografiju „Dan mladosti“ sa osvojenih 25 bodova
8. Jan Valo iz Novog Sada za fotografiju „Šta se zbiva“ sa osvojenih 24 boda
9. Dragan Lapčević iz Beograda za fotografiju „Bella“ sa osvojenih 20 bodova (158)
10. Vera Mihajlović iz Raške za fotografiju „Monka“ sa osvojenih 20 bodova (111)

Redosled je određen na osnovu broja osvojenih bodova po pravilima takmičenja i na bazi pregleda ako se desi da je broj isti bodova za fotografiju. a sve to u momentu zaključenja takmičenja. Sve fotografije možete videti na linkovima na koje kliknete u nazivima gore. Za veću fotografiju kliknite posle toga na tu fotografiju desnim klikom miša i izaberite veliku za pregled. Tako dobijate bolji prikaz i vernije boje i tonove.
Čestitamo nagrađenima i zahvaljujemo se svim učesnicima ovog takmičenja.

Sve primedbe na redosled možete poslati na mail office@fkv.rs u roku od 48 sati.

FKV tim

Autor -
0 1098
Na kraju predavanja fotografija za uspomenu sa Dragišom Radulovićem

Veoma nadahnuto, preciznog sećanja, koje su začujuće sveže delovalo, kao da je autor juče doživeo neke događaje, sa izuzetnom memorijom koja je pamtila i do najsitnije detalje, uz more anegdota sa fotografisanja, i preciznim opisima načina portretisanja pojedinih poznatih umetnika su glavna obeležja gostovanja Dragiše Radulovića MF FSJ u Fotografskom klubu Vojvodina u utorak 13. septembra 2016. godine. Krenulo se pričom o fotografskim počecima, i radu foto kluba „Elektromašinac“ iz Beograda, u kome je pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka započeo izlagačku aktivnost i edukatorski rad Dragiša Radulović. Zatim je sledila galerija portreta poznatih umetnika akademika, profesora i dekana fakulteta likovnih umetnosti, slikara, vajara , pesnika, romanopisaca i dr koji su prikazani na predavanju su glavna tema predavanja. Sve vreme svaku fotografiju je pratila sadržajna priča. Skoro svakog detalja u nastanku fotografije i imena je Dragiša precizno zapamtio, iako je prošlo i više od pedeset godina od pojedinih fotografija

Dragiša Radulović - foto Svetozar-Zare Đipanov
Dragiša Radulović – foto Svetozar-Zare Đipanov
Sa velikom pažnjom je pračeno predavanje Dragiše Radulovića MF FSJ
Sa velikom pažnjom je pračeno predavanje Dragiše Radulovića MF FSJ

Sadržajan dobar i odmeren edukator, koji sve vreme drži pažnju, Dragiša Radulović je skoro tri sata privlačio pričom o portretu pažnju prisutnih, kao kakav magnet. Izvlačenje karakternih osobenosti u običnim situacijama su sami umetnici znali da cene, i često se dešavalo da Radulović dobije priznanje u korišćenju tih portreta u knjigama i katalozima i drugim publikacijama portretisanih. Prikazano je preko 160 portreta, a da se ni jednom nije osetilo zasićenje likovima, jer su fotografije, kao i sami umetnici, obilovale velikim različitostima kako u karakteru, tako i u izabranom momentu snimanja, pozi ili upotrebi ambijenta i prirodnog svetla, koje autor isključivo koristio u portretisanju. Dragiša je često koristio veoma skromnu fotografsku opremu, ali je iz nje izvlačio maksimum u datim vremenskim okolnostima. Na kraju je prikazano tridesetak dokumentarnih fotografija sa otvaranja izložbi tih istih umetnika i njihovih kolega, koje portretisao.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Igor Gudalović

Autor -
0 831
Prva nagrada za fotografiju "Adriatic blue" - autor Boris Mrđa

Završeno je nagradno takmičenje za mesec avgust 2016. godine na temu „UHVATI LETO“. Iako laka tema zahtevala je iznalaženje originalnih rešenja, da bi se autori odvojili od svakodnevnih i uobičajenih motiva i prikaza. Pojedini autori su u tome sasvim uspeli, a najbolji su nagrađeni. I među ostalim fotogarfijama od 10 prvoplasiranih bilo je zanimljivih i dobrih fotografija koje su dobro odgovorile na temu. Ovog meseca su ocenjivači dodelili mali broj bodova, što je šteta, jer ćemo sutra očekivati i ocene na naše fotografije, a njih možda neće biti u dovoljnoj meri koliko očekujemo. Na to organizator ne može uticati. Zato se ne ustežimo da damo što više ocena i komentara, i tako malo vremena posvetimo drugima, a njima će to značiti bez obzira na dobijenu ocenu.

Prvu nagradu je osvojio Boris Mrđa iz Beograda za fotografiju „Adriatic blue″ koja je dobila 46 bodova i on je osvojio nagradu ADAPTER ZA OBJEKTIV SA M42 NAVOJA NA NIKON ILI CANON BAJONET PO IZBORU koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru). BM-FOKUS se specijalizovala za prodaju fotoaparata i fotografskog pribora i opreme.

Prva nagrada za fotografiju "Adriatic blue" - autor Boris Mrđa
Prva nagrada za fotografiju „Adriatic blue“ – autor Boris Mrđa

Drugu nagradu je osvojio Aleksa Stojković iz Beograda za fotografiju „Daleko je more„ koja je dobila 40 bodova i njemu pripada knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE

Druga nagrada za fotografiju "Daleko je more" - autor Aleksa Stojković
Druga nagrada za fotografiju „Daleko je more“ – autor Aleksa Stojković

Specijalnu nagradu za najbolji komentar fotografije osvojila je Dušanka Ljubojević iz Novog Sada za komentar na fotografiju „Leto 1“ sa osvojenih 148 bodova (dobija se kao broj lajkova na komentar x broj pregleda fotografije) On je osvojila tri digitalna printa“ dimenzije 30×45 cm

Ostale autori sa liste 10 najbolje ocenjenih u nagradnoje temi „UHVATI LETO“ su:,

3. Katarina Kosanović iz Novog Sada za fotografiju „Leto 1“ sa osvojenih 27 bodova
4. Saša Lalić iz Sombora za fotografiju „Sa pecanja“ sa osvojenih 25 bodova
5. Alen Djozgić iz Priboja na Limu za fotografiju „Dečak i more“ sa osvojenih 21 bod
6. Milena Milenković iz Paraćina za fotografiju „Summer Ride“ sa osvojenih 20 bodova
7. Marija Milosavljević iz Temerina za fotografiju „Uhvati leto“ sa osvojenih 18 bodova
8. Nina Knežević iz Novog Sada za fotografiju „Ljubljana“ sa osvojenih 17 bodova
9. Milena Milenković iz Paraćina za fotografiju „Sliced wave 02“ sa osvojenih 16 bodova
10. Olja Simović iz Raške za fotografiju „Na plaži“ sa osvojenih 15 bodova (105 pregleda)

Redosled je određen na osnovu broja osvojenih bodova po pravilima takmičenja i na bazi pregleda ako se desi da je broj isti bodova za fotografiju. a sve to u momentu zaključenja takmičenja. Sve fotografije možete videti na linkovima na koje kliknete u nazivima gore. Za veću fotografiju kliknite posle toga na tu fotografiju desnim klikom miša i izaberite veliku za pregled. Tako dobijate bolji prikaz i vernije boje i tonove.
Čestitamo nagrađenima i zahvaljujemo se svim učesnicima ovog takmičenja.

Sve primedbe na redosled možete poslati na mail office@fkv.rs u roku od 48 sati.

FKV tim

Autor -
0 1481
Slikar Vladimir Veličković 1979 - Fotografija Dragiše Radulovića

Kada prođe vreme, onda u kolektivno sećanje ostaju portretne fotografije po kojima pojedine umetnike pamtimo i prisećamo se njihovog dela, lika i karaktera. Fotograf koji je ostavio veliki trag u srpskoj portretnoj fotogrfiji je Dragiša Radulović, MF FSJ iz Beograda koji će biti gost Fotografskog kluba Vojvodina u utorak 13. septembra 2016. godine od 20 časova. Više je od šezdeset godina u fotografiji Dragiša Radulović „arhivar“ tuđeg i sopstvenog vremena, u kome se nestvarno meša sa stvarnim, u kome fotografski portret nadilazi autora, i postaje ikona (produhovljena slika) koja nas podseća na ljude i na neko prošlo vreme, mahom umetnike koje poznavao.

Portret Momčila Antonovića 1962 - fotografija Dragiše Radulovića
Portret Momčila Antonovića 1962 – fotografija Dragiše Radulovića

„Radulovićevo fotografsko stvaralaštvo donekle osvetljava još jedna osobina. Nema u njegovim portretima ničeg iščašenog, usiljenog, niti povišeno artificijelnog. Pogled na njegove junake, ličnosti sa srpske kulturne scene, uvek je iskren, blizak, čak i onda kada bi se, uz manje ili veće zahvate, mogao prilagoditi zahtevima estetizovane slike. Dragiša Radulović i te kako ume da napravi i takvu sliku, ali tom zahtevu ne robuje. Otuda toliko poverenje gledaoca u sadržaj njegovih fotografija. Treba voleti baš tu njegovu crtu, tu normalnost pogleda“ – piše Goran Malić MF FSS o Dragišinom radu.

Slikarka Ljubica - Cuca Sokić  1991- fotografija Dragiše Radulovića
Slikarka Ljubica – Cuca Sokić 1991- fotografija Dragiše Radulovića

Ambijentalni portret je karakteristika najvećeg fotografskog stvaralaštva Radulovićevog, ali nije samo to. Početkom šezdesetih akt fotografija i foto-grafika su bili oblasti interesovanja koje istraživao, ali je iskra u oku i mimika lica koja otkriva karakter i dušu portretisanog, preuzela primat. Upornost i strpljenje, nenametljivost i nonšalancija u njegovom karakteru, sticala je poverenje mnogih umetnika (slkara, vajara, grafičara, romanopisaca, pesnika i dr) pa su mu oni otvorili dušu na trenutak, razotkrivši njenu tajnovitost.

Atmosferu prostora ateljea, i slobodu koju umetnik ima u prostoru u kojem se najbolje oseća, njegovu opuštenost, Dragiša prenosi na fotografiju. Čekajući pravi trenutak da se stopi ambijent sa modelom, osvetljenje sa mimikom, pokretom, gestom, on izvlači emociju na površinu, pri tome ne pretvatajući je u atraktivnost trenutne ekspresije koja se brzo zaboravlja, već traži izraz koji će nadići vreme, i sve promene koje ono donosi. Dragiša uspeva da izvuče na čistinu umetnikov karakter, koji se često skriva iza njegovog umetničkog dela.
On je svestan značaja koje donosi vreme fotografiji i pažljivo osluškuje i interesuje se za umetničko stvaralaštvo portretisanih, kako bi i u tome pronašao neku karakternu crtu portretisanih umetnika koju će predstaviti na portretnoj fotografiji.

Slikar Ljuba Popović 2009 - fotografija Dragiše Radulovića
Slikar Ljuba Popović 2009 – fotografija Dragiše Radulovića

Svestan je i značaja dokumentarnosti događaja iz sveta umetnosti, emocija koje se ispoljavaju u susretima umetnika, pa i te trenutke Radulović beleži. Na velikoj retrospektivnoj izložbi stvaralaštva Dragiše Raduloviča u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ marta 2016. godine u Beogradu jedan značajan deo su bile i takve fotografije. Prisećanja posetioca starije generacije i neizbežna pitanja: „Gde je to?“ „Da li ta galerija još postoji?“ „Kada je to snimljeno?“ „Bila su to zlatna vremena za umetnost.“, „E pa nisam ni znao da postoji ta fotografija.“ – potvrđuju značaj koje imaju takve fotografije kao dokument, čega je i fotograf svestan.

Grafičar Slobodan Knežević  2009 - fotografija Dragiše Radulovića
Grafičar Slobodan Knežević 2009 – fotografija Dragiše Radulovića

Čini se da je davno započeto portretisanje misija koja traje celog života, i koju Dragiša neće nikada završiti, već će samo kolekciju dopunjavati novim portretima mlađih umetnika. Svaka nova izložba može biti deo ove velike kolekcije koji je prolagođen mestu i karakteru izložbe, i nekim zajedničkim imeniteljima portreta, koje svaka izložba želi da predstavi posmatraču.

Pozivamo sve ljubitelje fotografije da dođu na predstavljanje Dragiše Radulovića u Fotografskom klubu Vojvodina. Predavanje je besplatno, ali je zbog ograničenog broja mesta obavezno prijavljivanje na e-mail office@fkv.rs, najkasnije do utorka u 15 časova.Predavanje je u Bulevaru oslobođenja 22 Novi Sad (vidi na sajtu u kontaktima mapu)

BIOGRAFIJA:

Portret Dragiše Radulovića
Portret Dragiše Radulovića

Dragiša Radulović, rođen u Čačku 1936. godine, diplomirani inženjer elektrotehnike bavio se strukom do penzionisanja. Fotografijom počeo da se bavi u gimnaziji 1954g, a izlaganjem od 1959. godine, samostalno i u okviru svoga kluba ELEKTROMAŠINAC i Foto-kino saveza Jugoslavije i Srbije.
Učestvovao je na više od 150 izložbi i Salona fotografije u zemlji i inostranstvu i na njima dobio 44 nagrade i pohvale za pojedinačne radove i kolekcije. Održao i 17 samostalnih izložbi.
Za višegodišnji rad na širenju fotografije, kao predavač i instruktor , organizator izložbi, akcija i predavanja, član mnogih žirija, nagrađen je bronzanom plaketom “Boris Kidrič”, kao i brojnim diplomama.
Od 1962. godine do današnjih dana sarađuje sa štampom, izdavačkim kućama, institutima, muzejima (MPU, Narodni muzej,), galerijama (SANU, KC ,“Cvijeta Zuzorić”, “Stara kapetanija”, ULUS), domovima kulture, društvenim organizacijama i nizom umetnika.
Ima zvanja Majstor jugoslovenske i srpske fotografije, AFIAP, član ULUPUDS-a po pozivu.

Adresa: Ratka Mitrovića 179, Beograd,
tel. 011 23 160 39
e mail: dragi.radulovic@yahoo.com

Samostalne izložbe

• MORAVA 1960, Čačak 1960.
• ADA 1962. (50 fotografija) u DK Vuk Karadžić u Beogradu 1962.
• ZELENI POJAS ĐERDAPA, (73), Kladovo 1969. i Dom omladine, Beograd 1970.
• Kolekcija fotografija, (30), Salon fotografije, Beograd 1975.
• 10 GODINA OTVORENOG GRAFIČKOG ATELjEA, (64), Biblioteka grada Beograda, 1990.
• UMETNOST I FOTOGRAFIJA, (78), DK Kovin, 2003.
• PORTRETI UMETNIKA, (50), Lazarevac, 2003.
• UMETNOST I FOTOGRAFIJA, Banatski Brestovac, 2003.
• ŽIVOT UMETNIKA, portreti (1962-2004), (56), KC Beograd, galerija ARTGET, 2004.
• ŽIVOT UMETNIKA, portreti (1962-2005), (76), Dom kulture Čačak, 2005.
• FOTOGRAFIJA I UMETNOST, Retrospektiva 1959-2009, Narodni muzej Čačak, 2009.
• PORTRETI UMETNIKA, portreti (1985-2010), (18), Galerija beogradske tvrđave, 2010.
• PORTRETI UMETNIKA, portreti i susreti, (58), Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad 2010.
• PORTRETI UMETNIKA – IZBOR FOTOGRAFIJA 1962-2010, (60), Kulturni centar Laza Kostić, Sombor, 2010.
• 75 g. FLU – PORTRETI PROFESORA, (30), MUZEJ CEPTER, BEOGRAD 2012.
• ZAGLEDANjE U SUŠTINU- PORTRETI 1962-2014, (64), Banatski Brestovac, 2015.
• ISKRICE DUHA – ODSJAJI DUŠE, Retrospektiva 1954-2016. (232), Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, 2016.

Značajnije kolektivne izložbe i nagrade

• 20. OKTOBAR 1962, nagrada Kulturno prosvetne zajednice Beograda za najbolju fotografiju na izložbi
• Savezna izložba, Sarajevo 1962. druga nagrada za kolekciju
• Republička izložba BiH, 1962. druga nagrada za kolekciju
• Republička izložba Srbije 1962. druga nagrada
• Izložba PMF, Beograd, 1962. prva nagrada
• ČOVEK I MORE , Zadar, 1963.
• Foto Evropa, 1963.
• Upsala, 1963, diploma
• Studentski grad, 1963. prva nagrada
• Međunarodna – Beograd 1963. i 1968.
• Savezna kolekcija u DR Nemačkoj, 1963.
• Republička Srbije, 1963. pohvala za kolekciju
• Kup fotografije, 1965. i 1967.
• Singapur, 1966.
• Zagreb salon, 1968. i 1969. druga nagrada
• Berlin, 1968. treća i četvrta nagrada
• Salon Maglaj, 1968. treća nagrada
• Doboj, 1969. prva nagrada
• Sarajevo, 1970.
• 150 GODINA FOTOGRAFIJE KOD SRBA, Beograd, SANU i MSU 1990. Pet izloženih fotografija itd.

Tekst napisao:

Milovan Ulićević

Autor -
0 506
Istoričarka umetnosti Milijana Jovanović otvara izložbu

Na poziv organizatora aktivnosti Kulturnog centra u Rumi, Fotografski klub Vojvodina je 6. avgusta 2016. godine otvorio izložbu na kojoj se predstavilo osamnaest autora kluba. Izložbu je otvorila istoričarka umetnosti Milijana Jovanović. Izložba je organizovana u sklopu manifestacije „Ruma fest“ koja se svakog leta održava u tom živopisnom sremskom gradiću, a postavljena je u velikom holu Kulturnog centra Ruma.

Katalog izložbe FKV u Rumi
Katalog izložbe FKV u Rumi

Istoričarka umetnosti je istakla izuzetnu likovnost prikazanih radova, bez obzira što su zastupljene mnoge teme, po izboru samih autora. Izuzetan prostor za prezentaciju fotografije je doprineo potpunijem utisku o izložbi, pa su i sami autori bili iznenađeni dobrom postavkom, koju je priredio Nenad Vukelić organizator iz Kulturnog centra. Izložbu prati katalog u kome su zastupljeni svi autori sa po jednom fotografijom i kratkim prikazom delovanja Fotografskog kluba Vojvodina i njegovim delovanjem u fotografiji. Predsednik kluba je na otvaranju pomenuo neke od uspeha članova sadašnjih i bivših na polju kreativne fotografije koju neguje klub od prvih dana.

Tekst: Milovan Ullićević
Fotografije: Nenad Karlić i Dušanka Ljubojević

Autor -
0 1282
Prva nagrada za fotografiju "By the river" - autor Zoltan Bisak

Završeno je nagradno takmičenje Fotografskog kluba Vojvodina za mesec jun 2016. godine. na temu LJUBAV. Iako laka i univerzalna, tema nije obilovala tolikom raznovrsnošću pristupa koliko se očekivalo. Naravno bilo je i izvrsnih odgovora na temu. Takve fotografije su ušle u najuži izbor u 10 najboljih fotografija, a najbolje su i nagrađene. Stiče se utisak da kada je tema laka i kada mislite da svi imaju odgovor na nju, to baš i nije tako, jer iako imaju dobru ideju, kod realizacije zaškripi, naročito kod kompozicije, i izbora svetla. Zbog toga prikaz radnje na fotografiji deluje nedorečeno, i nema dovoljno likovnosti. I autori mogu druge ocenjivati kao i ostali registrovani članovi sajta koji pregledaju fotografije. Ali kao da su se malo ustezali da ocene fotografije, nekim srednjim i nižim ocenama kada im se fotografija ne dopada, pa su takvu fotografiju ostavljali neocenjenu. Tako da je manji zbir ocena nego što je bio prethodnih meseci. Svima je u interesu da se preko ocene oseti mišljenje auditorijuma, zato je najbolje da se ocene pri prvom pregledanju fotografije.

Prvu nagradu je osvojio Zoltan Bisak iz Ivanova za fotografiju „By the river koja je dobila 69 bodova i on je osvojio nagradu TORBA ZA FOTAOAPARAT VANGUARD PEKING 10 koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru). BM-FOKUS se specijalizovala za prodaju fotoaparata i fotografskog pribora i opreme.

Prva nagrada za fotografiju "By the river" - autor Zoltan Bisak
Prva nagrada za fotografiju „By the river“ – autor Zoltan Bisak

Drugu nagradu je osvojio Jan Valo iz Novog Sada za fotografiju „Vernost koja je dobila 55 bodova i njemu pripada knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE

Druga nagrada za fotografiju "Vernost" - autor Jan Valo
Druga nagrada za fotografiju „Vernost“ – autor Jan Valo

Specijalnu nagradu za najbolji komentar fotografije osvojio je Dragan Lapčević iz Beograda sa osvojenih 460 bodova (dobija se kao broj lajkova na komentar x broj pregleda fotografije) On je osvojio umetničku sliku „Tajnovito skrovište“ dimenzije 29×40 cm rađenu kombinovanom tehnikom modne dizajnerke i slikarke Ivane Đukičin iz Novog Sada. Komentar je postavljen na prvonagrađenu fotografiju, mnogo pre nego što se znalo za nagradu.

Ostale autori sa liste 10 najbolje ocenjenih u nagradnoje temi „LJUBAV“ su:

3. Dragan Lapčević iz Beograda autor fotografije „Staza ljubavi“ koja je osvojila 46 bodova
4. Snežana Lukić iz Novog Sada autorka fotografije „Love“ koja je osvojila 26 bodova
5. Andrea Novak iz Kucure autorka fotografije „Zauvek moja“ koja je osvojila 24 boda
6. Andrea Novak iz Kucure autorka fotografije „Nedostaješ mi“ sa osvojenih 17 bodova
7. Dušanka Ljubojević autor fotografije „Sestre “ sa osvojenih 15 bodova (254 pregleda)
8. Dragan Lapčević autor fotografije „Različite ljubavi “ sa osvojenih 15 bodova (58 pregleda)
9. Đani Bardoti iz Rume autor fotografije „Porodica“ sa osvojenih 15 bodova (22 pregleda)
10. Đani Bardoti iz Rume autor fotografije „Zagrljaj“ sa osvojenih 11 bodova

Redosled je određen na osnovu broja osvojenih bodova po pravilima i na bazi pregleda fotografija u momentu zaključenja takmičenja, ako je isti broj bodova. Sve fotografije možete videti na linkovima na koje kliknete u nazivima gore. Za veću fotografiju kliknite posle toga na tu fotografiju desnim klikom miša i izaberite veliku za pregled. Tako dobijate bolji prikaz i vernije boje i tonove.

Čestitamo nagrađenima i zahvaljujemo se svim učesnicima ovog takmičenja.

Sve primedbe na redosled možete poslati na mail office@fkv.rs u roku od 48 sati.

FKV tim

Autor -
0 1457
Učesnici Drugog bijenala - Majstori fotografije u Kisaču

Možda je nekad neko postavio pitanje: da li postoji potreba za izložbom fotografija na kojoj će zajedno izlagati foto-amateri i profesionalni fotoreporteri, novinski fotografi i televizijski novinari, redovni profesori Akademije umetnosti i njihovi studenti, asistenti i profesori na visokoj tehničkoj školi za primenjenu fotografiju i Akademiji umetnosti, fotografi koji se bave komercijalnom i stok fotografijom i fotografi koji izlažu eksperimentalnu fotografiju, penzioneri i omladinci, početnici i majstori fotografije FSS, koji su bezmalo pola veka u fotgrafiji. I još svi u isto vreme na istom mestu.

Mihal Đurovka govori na otvaranju o izložbi
Mihal Đurovka govori na otvaranju o izložbi

Odgovor je postoji. Jedna takva izložba je otvorena u subotu 4. juna 2016. godine u galeriji Slovačkog doma, u živopisnom selu Kisač, u srcu Bačke. Glavni organizator i nosilac ideje ovakvog okupljanja fotografa, kojima je fotografija prvenstveno velika ljubav, a onda sve ostalo, je Mihal Madacki (Michal Madacky) fotograf iz Kisača. On svojim fotografijama odavno čuva od zaborava ljude i promene ovog sela, većinom nastanjenog Slovacima.

Organizator izložbe i druženja Mihal Madacki (u belom)
Organizator izložbe i druženja Mihal Madacki (u belom)

Izložba je zamišljena kao bijenale fotografije, a prva je održana 2014. godine. Međutim ovogodišnje bijenale fotografije je prevazišlo po odzivu sva očekivanja organizatora, i na izložbi su svoja dela izložila 34 autora iz Vojvodine, koji u njoj žive i rade, ali ima fotografa koji su poreklom iz Vojvodine, ali su fotografsku karijeru gradili po Londonu i Bratislavi..

Velika posećenost izložbe je dokaz potrebe za ovakvim bijenalom fotografije u Kisaču
Velika posećenost izložbe je dokaz potrebe za ovakvim bijenalom fotografije u Kisaču

Izložba je nazvana „II bijenale – Majstori fotografije“, pri čemu svi autori nisu Majstori fotografije po tituli koja se dodeljuje za izlagačke uspehe u amaterskoj fotografiji. Naziv nije ni pežorativan obzirom na visok stručni i obrazovni nivo u fotografiji pojedinih fotografa, već je to naziv koji je odomaćen u kolokvijalnom govoru fotografa, kada se pohvaljuje pojedinac za dobro urađen posao, izložbu, fotografiju. Sam organizator to koristi kao uzrečicu u obraćanju kolegama, pa je to tako i ostalo u nazivu bijenala. Možda će ova izložba talentovanim mladim fotografima koji sad pohađaju završne razrede srednje škole ili akademije, a učestvuju prvi put na izložbi fotografija, biti podstrek da se posvete kreativnoj izlagačkoj fotografiji, i da jednog dana postanu i po zvanju Majstori fotografije FSS ili MFIAP-a

Utiske o ovogodišnjem bijenalu govori Milovan Ulićević
Utiske o ovogodišnjem bijenalu govori Milovan Ulićević

Pored većeg odziva ono što II bijenale odvaja od predhodnog je osetno veći odziv fotografa i ozbiljnije shvatanje uloge i značaja ovog bijenala. I druga odlika koja je obeležila ovo bijenale,je to što su se autori potrudili da u 3-4 fotografije kojima predstavljaju sebe na jednom panou naprave izložbene povezane celine. Neko je to uradio svetlom i motivom, iskusniji nadrealnom duhovitom pričom, ili konceptom zasnovanom na životnoj drami, eksperimentom, geometrijom i grafizmom linija i oblika. Zastupljene su neke tehnike analogne fotografije na baritnom papiru, digitalne fotografije na kolornom fotopiru, fotografije u tehnici digitalne štampe, ali i fotografije koje su fotošop kreacija ili eksperimenatalna fotografija. Fotografski motivi su različiti, ali je najviše zastupljena po oblastima interesovanja lajf fotografija, pejsaž, fotošop kolaži i eksperiment, makro fotografija, uz pojedinačne slučajeve sportske, akt, ili koncertne fotografije.

Na kraju otvaranja je Mihal Madacki predstavio svakog fotografa učesnika Bijenala
Na kraju otvaranja je Mihal Madacki predstavio svakog fotografa učesnika Bijenala

Naš domaći Miša Madacki je posle otvaranja priredio druženje, u kojem su uživali fotografi do kasno u noć. To je bila prilika za razmenu iskustava, ali i pričanje anegdota iz fotografskog života. Svako je tu hteo da se istakne što boljom i interesantnijom pričom koja je imala anegdotski završetak. Neko je, pola u šali, a pola u zbilji rekao, da bi naš domaćin mogao organizovati bijenale dva puta godišnje, umesto dvogodišnje. Svi su to osmehom prihvatili.

Zajednička fotografija sa druženja
Zajednička fotografija sa druženja

Treba pomenuti fotografe koji izlažu fotografije, i bez kojih ne bi moglo biti ovogodišnjeg bijenala fotografije. A to su: Aleksandar Plačkov, Andraš Otoš, Andrea Mernjik, Bora Otič, Branislav Kokavec, Daniela Pavlovič, Darko Dozet, Dragan Kurucić, Dušan Kostić, Dušan Tordaj, Emilia Valenćik, Filip Bakić, Geza Lenert, Goran Mulić, Hana Tancik, Igor Bovđiš, Jan Agarski, Jan Valo, Jaroslav Kraljik, Jaroslav Pap, Jovan Popović, Martin Candir, Mihal Đurovka, Mihal Madacki, Milko Ribar, Milovan Ulićević, Mirko Bilek, Miroslav Pavlovič, Predrag Uzelac, Slađana Pantelić, Zoran Veselinović, Zorica M. Madžarević Matković, Željko Mandić i Željko Škrbić.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Jaroslav Pap i Goran Mulić

Autor -
0 1610
Fotografija je dobar podsetnik pamćenju na važne događaje koji su se desili

Postoje neka predavanja koja se održe u FKV, pa se kasnije dugo prepričavaju. Pojedincima koji nisu prisustvovali, bude posle žao što ne mogu učestvovati u naknadnoj polemici koje predavanje izazove. Jedno od takvih je bilo i predavanje koje je 3. maja 2016. godine, održao Igor Čoko u Fotografskom klubu Vojvodina. Tiho i nenametljivo on je pokazao svojim fotografijama da posedije veliki elan u radu, da ideje strpljivo provodi do kraja projekta, promišljajući duboko o svakom narednom koraku.

Interesovanje veliko da nije bilo mesta za sve zainteresovane
Interesovanje je bilo veliko, da nije bilo mesta za sve zainteresovane

Srce tog predavanja je bila ekskluzivna priča, rad na specifičnom projektu „Zapisi iz ćelije br 12“, realizovanom u Okružnom zatvoru u Beogradu. Ceo projekat će biti predstavljen uskoro i kao štampana knjiga pod naslovom „Iza rešetaka“. Publika je čula mnogo specifičnosti u realizaciji ovog projekta, što je iniciralo brojna pitanja, i iznošenje iskustava iz psihijatrijske prakse, koja su se nadovezivala na ovu priču. Za kraj je ostalo jedno veliko ZRNO (GRAIN) da se postavi pod lupu publike. Iako nije bila glavna tema, to je bila dobra preporuka za praćenje sledećih brojeva svima koji su bili impresionirani prikazanim fotografijama iz elektronskog magazina GRAIN. A oni ostali, ako ih je uopšte bilo, da ne bi zaostali za trendom i aktuelnim pričama o fotografiji, takođe će morati pratiti Igorov i Marinin GRAIN. Čini se da ovakvih mladih ljudi, angažovanih i posvećenih, nedostaje na fotografskoj sceni Srbije.


.
Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Dušanka Ljubojević

Autor -
0 802

Nekako je u biti svakog čoveka da kada neku radost želi da podeli, obavezno u goste pozove i najbliže komšije. Tako je Fotografski klub Vojvodina, na poziv prijateljskog Foto kino i video kluba „Rada Krstić“ iz Sombora, podelio radost fotografskog stvaranja sa klupskim komšijama. i odazvao se na njihov se poziv da se predstavimo klupskom izložbom u Somboru. Izabrane fotografije najaktivnijih članova Fotografskog kluba Vojvodina, nastalih poslednjih nekoliko godina, su izložene u velikom holu Merkator centra, u centru Sombora.

Branko Milešević otvara izložbu FKV u Somboru
Branko Milešević otvara izložbu FKV u Somboru

Izložba je otvorena u subotu 12. marta 2016. godine, i krasiće nekoliko nedelja taj moderni prostor tržnog centra, gde po procenama domaćina više od dve hiljadu ljudi pogledaju izložene radove. Prisutne je pozdravio Branko Milešević predsednik FKVK „Rada Krstić“ istakavši da ovakvi pozivi učvršćuju saradnju između klubova, a ovo je samo prvi korak, koji neće ostati usamljen, već će se takva druženja proširiti. Foto kino i video klub „Rada Krstić“ ima iskustva u organizovanju ovakvih međuklupskih aktivnosti i na međunarodnom planu, pa imaju nameru da i FKV, kao trenutno najaktivniji klub u Srbiji, uključi u to. Zato je nama kao mladom fotografskom klubu vrlo značajno iskustvo starijeg foto-kluba koji postoji i deluje u kontinuitetu od 1950. godine. Zajedničko predstavljanje radova, druženje članova, i organizovanje izleta doprineće da se sazrevanje u kreativnom izražavanju kroz fotografiju ubrza kod svih članova oba kluba.

Zajednička fotografija oba fotografska kluba za uspomenu na druženje
Zajednička fotografija oba fotografska kluba za uspomenu na druženje

Zajedničko druženje bude uvek opuštenije uz jelo i piće, a dobri domaćini su se potrudili da udovolje našim željama, i da nam kišni dan ne pokvari raspoloženje. Riblja čarda na rukavcima Dunava je najbolje mesto za to, jer pored ribe lako i objektivi zaplivaju po pejsažima i refleksima Bačkih vodotokova. Dogovoreno je da se ovakvo druženje ponovi kada proleće bude u najlepšim bojama. Tada ćemo obogatiti sadržaj mini prezentacijama fotografija članova oba kluba, pa će se svaki član njihovog i našeg kluba tako najbolje predstaviti. Sigurno je da će analize fotografija sa obe strane dodatno doprineti proširenju fotografskih vidika.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Slađana Pantelić, Jan Valo i Milovan Ulićević

Autor -
0 639
Nagrađena fotografija Zoltana Bisaka - Ovo sam ja

Posle prebrojanih glasova nagradnog takmičenja za mesec februar 2016. godine na zadatu temu „SVE NAŠE ŽENE“ dobili smo pobednika. To je takmičar Zoltan Bisak iz Ivanova za fotografiju „Ovo sam ja“, sa osvojenih 63 boda. On za prvo mesto dobija nagradu BLUTUT SELFI ŠTAP. Nagradu dodeljuje naš sponzor BM-FOCUS iz Novog Sada (klikni na baner pored za više informacija

NAGRAĐENA FOTOGRAFIJA ZA MESEC FEBRUAR 2016. GODINE:

Nagrađena fotografija Zoltana Bisaka - Ovo sam ja
Nagrađena fotografija Zoltana Bisaka – Ovo sam ja

1. Zoltan Bisak fotografija „Ovo sam ja“ – 63 boda
2. Jan Valo fotografija „DA“ -52 boda
3. Dušanka Ljubojević fotografija „Hod po filmskoj traci“ – 47 bodova
4. Zoran Pislević fotografija „Her Passion“ – 40 bodova
5. Dragan Lapčević fotografija „Porodica“ – 37 bodova
6. Jan Valo fotografija „Mladost“ – 37 bodova
7. Petra Galijan fotografija „Daydreaming“ – 35 bodova
8. Boris Mrđa fotografija „Shower Gel II“ – 31 bod
9. Sandrita 97 fotografija „Ona je još uvek tu…“ – 26 bodova
10. Dragan Lapčević fotografija „Komšiluk“ – 26 bodova


ČESTITAMO NAJBOLJIMA !!!

U ime FKV tima koji je brojao i verifikovao glasanje, rezultate objavljujemo 10.03.2016. godine. Sve primedbe na glasanje u roku od 48 sati uputiti na office@fkv.rs

FKV tim

Autor -
0 1556

Fotografski klub Vojvodina predstavlja Ištvana Viraga fotografa iz Sombora, najboljeg izlagača Foto saveza Srbije za 2014. godinu. On će nas 16. februara 2016. godine od 20 časova provesti kroz putovanje između minimalističkih formi, lajf fotografije i portreta, u stvaralaštvu koje je za nekoliko godina dostiglo visoke izlagačke domete u fotografskoj umetnosti, od kada Ištvan Virag intezivno izlaže na fotografskim izložbama. Iskustvo sadržano u i nekadašnjem fotografskom radu, prosto je posle velike pauze kulminiralo i ispoljilo se u javnosti. A kao da je čučalo negde u dubini duše, koje velike profesionalne obaveze drugačijeg posla kojim se autor bavio, nisu dozvolile da se ispolje.

Verovatno najbolji prikaz izložbe jednog fotografa iz Srbije koji sam pročitao poslednjih godina, je prikaz mađarskog akademika, redovnog člana Mađarske akademije umetnosti Jožef J. Fekete-a , a odnosi se na stvaralaštvo Ištvana Viraga i njegove fotografije u boji, minimalističkih apstraktnih formi predstavljene na izložbi „Snoviđenja“. Zato ga ovde prenosimo u celini.

 Njive - autor Ištvan Virag

Vizuelno stvaralaštvo Ištvana Viraga kretalo se umetničkom putanjom neuobičajenom za fotografe, ali zato čestom među likovnim stvaraocima. Krenuo je od najzahtevnijeg fotografskog izražajnog sredstva, dijapozitiva, bazičnog snimka koji ne omogućava nikakvu manipulaciju, da bi stigao do „laboratorijskog rada“ koji zadire u sve segmente fotografije. Jedina zajednička nit je da stvaralac u oba slučaja maksimalno vlada vizuelnim prostorom.
Ko je slikao dijapozitive zna da to traži visoku školu fotografije: treba pronaći savršenu kompoziciju, najizražajniji izrez, idealnu dubinsku oštrinu, optimalnu ekspoziciju, odgovarajuće filtere, jer se nakon pritiskanja okidača na foto aparatu više ništa ne može menjati na snimku, nakon razvijanja su svi parametri konačni. Kod slika koje su rađene sa negativa, pa i kod instant polaroidnih snimaka postoji mogućnost različitih naknadnih intervencija kojima se osnovni snimak može doterivati, eventualno popraviti. Dijapozitiv, dakle, zahteva potpunu disciplinu i stručno znanje. Ako bismo tražili likovnu analogiju radi poređenja, završena škola crtanja bi mogla odgovarati tome. Stvaralac poznaje složeni sistem tačaka, linija, ravni, površina, tekstura, valera, akcenata i praznina. Od tih usvojenih elemenata treba zatim da realizuje svoj vizuelni svet.

Na vetrometini - autor Ištvan Virag

Ovaj proces se odigrao i u Viragovom poimanju fotografije, neko vreme je dijapozitiv za njega bilo gotovo, dovršeno delo, konačni produkt fotografije, otelotvorena slikovna realnost. Odjednom se, međutim, njegova stvaralačka koncepcija okrenula za sto osamdeset stepeni. Ono što je do tad važilo za gotovo delo, odjednom je postalo sirovina. Ne poput zatvorenog grafičkog sadržaja nego – govoreći ponovo analogijom likovnog izraza – poput boje istisnute iz tube na paletu, upotrebljivog kolorita, od čega uz pomoć naučenog u školi crtanja iz jednog vizuelnog ostvarenja realizuje drugo vizuelno delo. Laboratorijskim radom, ali ne pored aparata za uvećavanje i među tacnama sa hemikalijama nego pred ekranom kompjutera. Računar je laboratorija fotografije, ali ga IštvanVirag ne koristi za doterivanje, popravljanje, prekomponovanje svojih snimaka nego za realizaciju novih površina, novih struktura, novog kolorita, novih tekstura, rečju, novog vizuelnog ostvarenja. A taj postupak ga iz sveta fotografije prevodi u likovnu umetnost.
Polazeći od toga da IštvanVirag između čulnog iskustva i realizovanog dela ubacuje jednu informacionu jedinicu – fotografiju – drugi deo postupka bez dileme možemo nazvati apstrakcijom, budući da vizuelne sadržaje fotografije radikalno razlaže na njene gradivne elemente, boje, linije, površine. Tako nastala nefigurativna ostvarenja, pak, hrabro možemo uvrstiti u konkretne umetničke pojmovne okvire.

Forest - autor Ištvan Virag

Dve glavne karakteristike foto-slikarstva IštvanaViraga su uverljiva impresivnost i eksperimentisanje. Zajedno ih možda možemo nazvati prenebregavanjem konvencija. Fine teksture, izražajni rasteri, kapilarne strukture, dimenzionalističke kompozicije, kubistički matriksi na njegovim fotografijama nedvosmisleno svedoče da se posmatrač suočava sa jednom vrstom neeuklidovske umetnosti, iz slikarstva transponovanom fotografskom umetničkom mutacijom.
Postavka sadrži imaginaran pejzaž koji se jednoznačno može svrstati u okvire lirske apstrakcije, dok su katedrale svetla ipak bliže fraktalnim kreacijama nastalim putem multiplikacijskog algoritma, upućujući na svojevrsnu transdimenzionalnu poetiku. Vizuelno su okupirajuće deformisane, razbijene površine u čijoj obojenosti se prosto sukobljavaju svet redukovanih boja i jarki kolorit, plesnivo ružičasta boja mesa i crvenilo arterijskekrvi, presno zelenilo hlorofila.

UFO - autor Ištvan Virag

Česti motivi na slikama su lukovi, kao i kosmičke površine jakog asocijativnog naboja, prizivajući na momente iz prvobitnog haosa amorfne forme, koje menjaju svoj oblik pod uticajem jakog gravitacionog polja, tragajući za mogućim trenutkom svog eksplozivnog preobražaja. Na ovim slikama javlja se očaj likova zarobljenih ispod nefigurativnosti.

Naravno, zahvaljujući našim asocijacijama, čini se da iza formi, boja i površina gnusni vanzemaljci, prestravljene ribe, žalobne vrane, plen vrebajuća račja klešta nastoje da rastrgnu površinu slike koja ih je zarobila, mada se na njoj pojavljuju samo boje, uglaste, okrugle ili amorfne forme, zamrznute talasaste površine, na izgled realizovane slikarskim sredstvima, priborom.

Horse 02 - autor Ištvan Virag

Da li je onda, konačno, umetnost IštvanaViraga slikarstvo, ili fotografija? Gledajući sredstvo – ovo poslednje, imajući u vidu krajnji rezultat – ono prvo, i ovo dvojstvo ne pokriva izraz koji koristim: fotoslikarstvo. Pre bismo je mogli nazvati svojevrsnom digitalnom umetničkom mutacijom kojoj osobenost daje slikarski senzibilitet IštvanaViraga.

Druga velika tema koja zaokuplja Ištvana Viraga je život i njegova socijalna nota, koju predstavlja fotografijama starijih ljudi, koji su društvenim okolnostima ostavljeni na brigu sami sebi. Jak socijalni momenat sigurno je da izlazi iz njegovog profesionalnog angažmana kao novinara, gde mu je sigurno nedostajao jedan pastelniji i ekspresivniji prikaz života koji nosi fotografija, od samih reči kojima se taj isti život može iskazati.

Treća tema kojoj autor pristupa sa posebnom osetljivošću i analizom je portret. Njemu bliski ljudi iz okruženja u kome živi i kreće se su mu najčešći modeli. Portret je neposredan, uhvaćen pri prirodnom svetlu, neodvojen od okoline u kojoj se portretisani nalazi. Ta neiscrpna tema u kojoj je broj mogućih varijacija jednak proizvodu karaktera, rakursa, i svetlosnih uslova, privlači Ištvana Viraga u potpuno drugačijem kontekstu od predhodne dve. Zato i ostavljamo onima koji budu došli na predstavljanje Ištvana Viraga u FKV da uoče tu različitost i naizgled suprotnost u autorovom radu, i pitanjima podstaknu elokventnog autora za otkrivanje svoje fotografske duše.

Članovima Fotografskog kluba „Vojvodina“, članovima Mensa Srbije, FKVK „Rada Krstić“ iz Sombora, i FK „CD13“ iz Zrenjanina, kao i onima koji se prijave do utorka 16. februara 2016. na e-mail: office@fkv.rs predavanje je besplatno. Ostali plaćaju kotizaciju od 300 din. Broj prijava je ograničen kapacitetom prostora. Predstavljanje autora je na adresi „Bulevar oslobođenja 22, Novi Sad (vidi kontakt u meniju sajta)

BIOGRAFIJA:
IŠTVAN VIRAG

Ištvan Virag - portret autora

Rođen 18.08.1944. godine u Batini (Hrvatska). Prosvetni radnik, istorijski arhivist, diplomirani novinar. Živi u Somboru. Član je FKVK „RadaKrstić” u Somboru, Foto kluba „Srbija-foto” u Beogradu, Foto saveza Srbije,Foto kluba „Moholy” u Baji (Mađarska) i World Association of Hungarian Photographers (Svetske asocijacije mađarskih fotografa izvan matične zemlje).
Fotografijom se počeo baviti sedamdesetih godina prošlog veka. Već prve snimke objavljuje mu na naslovnim stranicama osiječki ilustrovani nedeljnik „Magyar Képes Újság”(Mađarske ilustrovane novine). Od tih naslovnica upriličena mu je prva samostalna izložba u Somboru, 2005. godine.
Ne dugo nakon uspešnog početka odlaže aparate, da bi se fotografiji vratio posle tridesetogodišnje pauze. Slede samostalne izložbe „Nebo nad ravnicom” – Sombor, 2007. i Telečka, 2011; „Kanalske impresije“ – Baja (Mađarska) 2011. i Sombor 2014; „Snoviđenja“ – Sombor, 2011. i 2012, Budimpešta, Baja i Subotica 2014.
Punim intenzitetom se posvećuje fotografiji od 2013. godine. Od tada je učestvovao na preko 200 međunarodnih i domaćih izložbi, na kojima je osvojio 120 nagrada.
Nosilac je zvanja F1 FSS i EFIAP.

Tekst:
Milovan Ulićević
Fotografije:
Ištvan Virag ©

Autor -
0 820

Interesantan tekst povodom otvaranja izložbe fotografija „ŠAPAT KOLJA“ Rajka R. Karišića 19. januara 2016. godine u likovnom salonu UPIDIV-a pročitao je Borivoj Mirosavljević MF FSS i ovde ga prenosimo u celini.

OČI U MRAKU

Danas i mala deca znaju šta su prave vrednosti u kulturi a oni koji odlučuju o njenoj sudbini pred tim vrednostima zatvaraju oči.
Sedmogodišnja Sara Tvrdišić, učenica prvog razreda Osnovne škole „Sveti Sava“ u Beogradu, odjednom je dva puta iznenadila našu kulturnu javnost. Prvi put kada je otvorila sjajnu samostalnu izložbu fotografija na temu „Vojvodina“ i drugi put, kad je, prilikom otvaranja te nesvakidašnje izložbe, javno izrekla do sada najkraću definiciju: „Fotografija je slika!“ Ona je to i objasnila: „Kao što slikar stvara svoje delo pomoću olovke ili četkicom i bojama, tako i fotograf, pomoću svog alata, fotoaparata, uz pomoć svetlosti, pravfi isto – sliku!“
Mnogi slikari, profesori, istoričari umetnosti prihvatili su Sarinu tvrdnju kao najkraću, do sada zabeleženu, definiciju fotografije, a oduševljeni ambasador Japana je darovitoj devojčici poklonio skupoceni fotoaparat najnovije japanske proizvodnje. Dakle, i mala deca nam dele lekciju o tome šta je fotografija, koji je njen uticaj u svakodnevnom životu, koliki je njen značaj u kulturi zemlje, a Srbija je u ovom trenutku jedina zemlja u Evropi koja nema Muzej fotografije! Nema ga jer su oči onih koji o tome odlučuju očigledno još u srednjevekovnom mraku iz kojeg fotografi nastoje da nas izvuku na svetlost dana.

Otvaranje izložbe "Šapat kolja" u galeriji UPIDV -a
Otvaranje izložbe „Šapat kolja“ u galeriji UPIDV -a

Jedan od tih pokušaja je i samostalna tematska izložba fotografija Rajka R. Karišića koji nam svojim radoznalim, i nadasve kreativnim objektivom, prosto gura pod nos seoske vrljike, preteći nam zlom koji su nam ti kočevi doneli kroz istoriju: Turci su nas na njih nabijali kad smo tražili slobodu i izražavali neposlušnost, vrljikama smo se i sami tukli s najbližim komšijama zbog uzurpiranih međa, ograđivanje od najbližih nikada nam nije donelo ništa dobro. Karišićeve svetlopisne poruke su nedvosmislene, čime je ispunio osnovni razlog predstavljanja kulturnoj javnosti, ali on na svojoj izložbi nepotrebno koketira sa fotografijom.

Jeste, fotografija je ženskog roda: ume da bude lepa, dopadljiva, ali i varljiva, zanosna, očaravajuća, zagonetna, pametna, diskretna, našminkana, intimna, surova, sve češće gola i provokativna! To je, u svom višegodišnjem tragalačko majstorskom fotografskom opusu, Rajko R. Karišić nedvosmisleno i sam potvrdio. Iza njega su nezaboravne izložbe, fotomonografije od Vrbasa i Sirogojna do Hilandara, bedekeri naših istorijskih sakralnih objekata širom Srbije. To njegovo značajno delo je ovenčano i prestižnim društvenim priznanjima pa se postavlja pitanje: zašto autor na svojoj lepoj izložbi pokušava da,eksperimentišući, uvede i u neki nadrealni virtuelni svet? Rekli bismo, na prvi pogled, – pomodarstvo! Kao da je iskusni autor hteo da kaže, mlađim autorima, koji nisu stasali ni vodu da mu nose u fotografskim veštinama, a poneti „savremenim pravcima“ u likovnim, pa i u drugim umetnostima, plutaju na površini mrtvog mora, prepušteni stihiji da ih nosi u virtuelni svet beznađa: „To što radite umem i ja!“ Zaintrigirao nas je da se bolje zagledamo u vrljike i da na tim komadima drveta uočavamo i prepoznajemo neke čudne likove koje je iznedrila sama priroda. Tako nas uvodi u neki novi, zaista virtuelni svet, i svesno ili nesvesno, odvraća od svoje prvobitne namere, kao u narodnoj uzrečici: „Što prosto kad može komplikovano!“

Prepuna galerija na otvaranju izložbe
Prepuna galerija na otvaranju izložbe

U svakom slučaju Karišić nam je bacio rukavicu (bolje nju nego da je potegao vrljiku, koja ima dva kraja) a na gledaocima je da reaguju na ovaj zanimljiv izazov, koji neodoljivo podseća na neodložnu potrebu hitnog otvaranja našeg prvog Muzeja fotografije u kojem bi sakupljali, čuvali i proučavali naše neosporno svetlopisno blago, u koje, bezrezervno, spada i celokupno delo delo Rajka R. Karišića, autora ove izložbe, koju ovom prilikom proglašavam otvorenom.

Tekst: Borivoj Mirosavljević


RAJKO R. KARIŠIĆ BIOGRAFIJA:

Rajko Karišić portret
Rajko Karišić portret

Rođen 05.11.1952. godine u Bačkom Dobrom Polju, opština Vrbas.
Završio gimnaziju „Žarko Zrenjanin“ u Vrbasu.
Diplomirao na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Fotografijom, kao sredstvom izražavanja, počeo da se bavi u Foto kino klubu „Mašinac“ na Mašinskom fakultetu u Novom Sadu od 1973. godine.
Do sada imao preko 50 samostalnih izložbi uz učešće na blizu dve stotine kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Nosilac je visokog zvanja Kandidat majstor fotografije Foto saveza SCG.
Član je UPIDIV-a (Udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Vojvodine) od 1998. godine i
ULUV-a (Udruženja likovnih umetnika Vrbasa) od njegovog osnivanja i ULUPUDS (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti Srbije), UNS-a (Udruženja novinara Srbije), Umetničkog bratstva manastira Dobrun, Udruženja likovnih stvaralaca železnica Srbije.
Do sada realizovao preko 80 autorskih fotomonografija uz aktivno učešće u izradi više od deset drugih monografija.
Pored ovih fotomonografija za Srpsku pravoslavnu crkvu je realizovao 21 mini monografiju za crkve i manastire SPC.
Do sada realizovao preko sto pedeset kataloga i plakata za izložbe poznatih slikara.
Aktivno učestvovao u radu oko sedamdeset Likovnih kolonija i saborovanja.
Za svoj sveukupni rad na polju umetničke i primenjene fotografije dobio više desetina nagrada i priznanja: Godišnja nagrada UPIDIV-a – FORMA 18 (2004), više otkupnih nagrada Jesenjeg likovnog salona u Vrbasu, Povelja „Kapetan Miša Anastasijević“ (2005), Vukova nagrada Kulturno prosvetne zajednice Srbije za 2010. godinu, Godišnja nagrada ULUPUDS-a za 2011, Oktobarska nagrada grada Vrbasa za 2012. godinu i Nagradu za životno delo ULUPUDS-a za 2012. godinu, Zlatna Forma 22 UPIDIV-a za 2014. godinu za umetničku fotografiju.

Kontakt adresa autora:
11030 Beograd, ul Breza 7
Telefon: +381 65 501 46 88
E-mail: karisic@gmail.com

Autor -
0 699

Iz godine u godinu novogodišnje druženje u Fotografskom klubu „Vojvodina“ okuplja članove kluba, donatore i prijatelje kluba. U opuštenoj atmosferi podsećamo se događaja u prethodnoj godini i iznosimo poneku ideju za narednu. Ovogodišnje druženje je bilo u znaku nagradnog takmičenja, gde je naš donator Mile Karlić u ime firme BM-FOCUS uručio nagradu pobedniku nagradnog takmičenja za mesec novembar Đorđu Gavriloviću, koji je član Fotografskog kluba Vojvodina. U znak zahvalnosti i podršku koju je prethodnih godina a i poslednjih meseci pružao klubu i donirao takmičenja predsednik FKV Milovan Ulićević je Miletu Karliću poklonio fotomonografiju. Uz jelo, piće i muziku do ponoćnog sata na početku narednog dana, uz šale i anegdote i „velike“ fotografske teme, ostalo je u sećanju prisutnih još jedno novogodišnje druženje.

Mile Karlić iz BM-FOKUS-a uručuje nagradu Đorđu Gavriloviću
Mile Karlić iz BM-FOKUS-a uručuje nagradu Đorđu Gavriloviću

Zato svi mi u Fotografskom klubu Vojvodina zahvaljujemo predavačima poznatim Majstorima fotografije, učesnicima tribina i radionica , vernim posetiocima, fotografima koji su učestvovali na izložbi „Čovek i Energija“ i onima koji učestvuju na mesečnim nagradnim takmičenjima, Foto savezu Srbije, Mensi Srbije, donatorima Elektrovojvodini i firmama BM-FOKUS i FOTO STAR koji su pomogli da se realizuju brojne klupske aktivnosti. Takođe se zahvaljujemo članovima Foto kluba Čakovec iz Čakovca, Foto kluba „CD 13“ iz Zrenjanina, Foto kino i video kluba „Rada Krstić“ iz Sombora, Foto kino kluba „Trebinje“ iz Trebinja sa kojima smo ostvarili lepu saradnju i druženje u 2015. godini.
SVIMA NJIMA, KAO I LJUBITELJIMA FOTOGRAFIJE KOJI PRATE NAŠ RAD NA SAJTU, I SVIM DOBRIM LJUDIMA, ŽELIMO SREĆNU NOVU 2016. GODINU PUNO ZDRAVLJA I DOBRO SVETLO DA IH PRATI DOK STVARAJU I POSMATRAJU FOTOGRAFSKA DELA.

Autor -
0 1125

NAGRADNA TEMA I ROKOVI:

Za decembar mesec 2015. godine nagradna tema je „U SUSRET ZIMI“

Tema je uvek aktuelna u decembru mesecu. Kakva će zima biti, da li će biti snega, da li smo pripremili ogrev, zamenili gume na autu, da li će nam Deda Mraz doneti darove, gde ćemo i kako se pripremiti za Novu godinu i Božićne praznike i da li će biti novaca za zimovanje, su jedne od večnih tema. Najčešća od svih tema u susret zimi je ona o prvom snegu. Da li će nas iznenaditi prvi sneg, ili će nam priuštiti radosti, videćemo po fotografijama u nagradnoj temi pored svih ostalih u decembarskoj nagradnoj temi.

Jedno je sigurno, ovo fotogarfsko takmičenje je na radost cele fotografske zajednice.

Rok za postavljanje fotografija je od 15. decembra 2015. godine do 5. januara 2016. u 23:00
Maksimalno tri fotografije može postaviti jedan registrovani korisnik po nagradnoj temi za taj mesec.

Glasanje počinje sa objavom teme, a završava se 10. januara 2016. u 23:00
Proglašenje pobednika je 12. januara 2016. godine i biće objavljeno na sajtu www.fkv.rs
Tema za sledeći mesec biće objavljena od 15. do 20. u mesecu

NAGRADA:

Pobednik nagradnog takmičenja za mesec decembar dobija kao nagradu STUDIJSKI DVOSTRANI ZLATNO/SREBRNI FOTO-KIŠOBRAN VELIČINE 100 cm – MODEL 6URO4S . Nagradu dodeljuje naš sponzor BM-FOCUS iz Novog Sada (klikni na baner pored za više informacija)

Kisobran dvostrani zlatno srebrni

PROPOZICIJE:

Ostaju iste kao i predhodnog meseca, a formula za izračunavanje bodova je sledeća:

Broj bodova = (prosečna ocena zaokružena na ceo broj -zvezdice) x (broj datih ocena – vidljiv pored zvezdica) + (broj lajkova na sve komentare ispod fotografije – vidljivi pored komentara)

ŽELIMO SVIMA PUNO USPEHA U TAKMIČENJU !!!

FKV tim

Autor -
1 1042
Pobednička fotogarfija "Igre bez granica" - autor: Đorđe Gavrilović

Posle prebrojanih glasova nagradnog takmičenja za mesec novembar 2015. na zadatu temu „ZIDOVI I OGRADE“ dobili smo i pobednika. To je takmičar Đorđe Gavrilović iz Novog Sada za fotografiju „Igre bez granica“ sa osvojenih 62 boda. On je osvojio nagradu foto-torbu LOWEPRO FORMAT 140 koju dodeljuje naš sponzor BM-FOCUS iz Novog Sada

NAGRAĐENA FOTOGRAFIJA ZA MESEC NOVEMBAR:

Pobednička fotogarfija "Igre bez granica" - autor: Đorđe Gavrilović
Pobednička fotogarfija „Igre bez granica“ – autor: Đorđe Gavrilović

Prvih pet fotografija po osvojenim bodovima su:

1. Igre bez granica -autor Đorđe Gavrilović ukupno 62 boda,
2. Evropske ograde – autor Darko Dozet ukupno 57 bodova
3. Let – autor Dragan Lapčević ukupno 53 boda
4. Prozori u svet – autor Tijana Lubura ukupno 40 bodova
5. Sergejev pasad – autor Darko Dozet 38 bodova

ČESTITAMO NAJBOLJIMA !!!

U ime FKV tima koji je brojao i verifikovao glasanje, rezultate objavljujemo 13.12.2015. Sve primedbe na glasanje u roku od 48 sati uputiti na office@fkv.rs

Autor -
0 805

Fotogalerija „148+“ je sinoć bila puna pozitivne energije na otvaranju prve izložbe fotografija „Čovek i energija 2015“. Isijavala je energija ne samo na fotografijama koje su visille na zidovima, već i među posetiocima koji su došli da vide ovu izložbu iz Valjeva, Beograda, Kovačice, Banja Luke, Bačkog Petrovog Sela, Rumenke, Kule, a najviše iz Novog Sada.

Izložbu je otvorio predsednik žirija izložbe Borivoj Mirosavljević MF FSS, koji je naglasio da mu je drago što je organizator Fotografski klub Vojvodina nastavio sa tradicijom nekadašnje poznate izložbe „Čovek i nafta“, proširujući je tematski na celokupnu energiju, temu koja okupira danas celo čovečanstvo.

Posebno se Mirosavljević u govoru analizirao pobedničku fotografiju u slobodnoj temi autora Ljubomira Bate Kojića iz Novog Miloševa, naglašavajući da je to jedna od žiriranih fotografija za koju je žiri, u sastavu Ana Lazukić, prof dr Željko Škrbić i Borivoj Mirosavljević, imao jednoglasno mišljenje o nagradi. Istako je povezanost ove fotografije sa skulpturom „Mislilac“ Ogista Rodena koja je svojevremeno donela slobodu forme u skulpturi. Mirosavljević je pred prepunom fotogalerijom naglasio da mu je drago što baš ovde na izložbi u Novom Sadu, u Fotografskom klubu Vojvodina, vidi poznate umetnike fotografije iz Beograda, Valjeva i nekih drugih mesta u Srbiji, da smatra da nam je takvo zbližavanje preko potrebno u vremenima kada je umetnost i kultura u zaplećku dešavanja.

Zatim su podeljene nagrade i pohvale autorima, koji su svojim učešćem i izuzetnim fotografijama u ovako zahtevnoj temi „Čovek i energija“ poslali najbolje fotografije. Posle toga su dodeljene i autorima koji su svojom imaginacijom napravili i poslali fotografije na slobodnu temu, a koja je zadovoljila kriterijume pomenutog žirija za nagradu.

Naslovna strana kataloga izložbe ČOVEK I ENERGIJA 2015
Naslovna strana kataloga izložbe ČOVEK I ENERGIJA 2015

Izložbu je pratio i izuzetan katalog koji je dobio pohvale mnogih posetilaca, a koji je dizajnirala članica FKV Marina Deli. Dugo su posetioci posle otvaranja ostali u razgovorima, a druženje do ponoći su nastavili članovi Fotografskog kluba Vojvodina, koji su se najviše angažovali da ova izložba dobije željenu formu i kvalitet.

Izložba je realizovana uz pomoć našeg donatora ELEKTROVOJVODINE Novi Sad i podršku MENSA Srbije.

Svi ljubitelji fotografije mogu izložbu pogledati u Fotogaleriji „148+“ svakog dana od 16 do 21 čas, na adresi Bulevar oslobođenja 22, Novi Sad.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Darko Dozet i Ratko Nedović

Autor -
0 951

Realizovan je još jedan HELP PORTRET. I ove godine je organizator Fotografski klub Vojvodina bio maksimalno posvećen korisnicima ove humane akcije. Iskustvo u organizaciji je donelo vidne rezultate. Skoro bez uočenih nedostataka u ovakvo velikoj organizaciji, gde radite sa vrlo osetljivim grupama ljudi, različitih godina i statusa, je sigurno za pohvalu. Snimnjeno je nekoliko stotina portreta, od strane četri ekipe fotografa, na pet lokacija. Pred našim objektivima su bila deca iz dečijeg sela „Dr Milorad Pavlović“ u Sremskoj Kamenici, „bake i deke“ iz objekata Gerontološkog centara u Novom Sadu: objekti na Limanu, Novom naselju, Futogu, i prihvatilištu za beskućnike u Futogu.

Ekipa profesora i studenata  Akademije umetnosti u Futogu

Akcija u toku u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici

Više od dvadeset novosadskih fotografa profesora, studenata, fotoamatera i profesionalaca zaljubljenika u fotografiju, uz nekoliko profesionalnih šminkera i frizera, učestvovalo je u svetskoj akciji HELP PORTRET koja se održala 5. decembra 2015. godine u više od 70 država u svetu, a FKV je angažovanjem upisao i Srbiju u jednu od njih. Motivisanost i oduševljenje svih članova Fotografskog kluba Vojvodina, profesora i studenata Akademije umetnosti u Novom Sadu smer fotografija i Visoke tehničke škole strukovnih studija smer primenjena fotografija je bila na visokom nivou. Akcija je tekla na veliko oduševljenje prijavljenih za učešće, a na mnogim lokacijama je taj broj premšio sva očekivanja.

Ekipa fotografa u domu za stare na Limanu sa pomoćnicom direktora i glavnom animatorkom aktivnosti an akciji

Ekipa fotografa i šminkerka sa decom iz Dečijeg sela - uspomenu na događaj

U svim objektima gde smo fotografisali, naši domaćini, zaposleni Gerontološkog centra Novi Sad i Dečijeg sela, su nas dočekali raširenih ruku, govoreći kako još pamte utiske sa HELP PORTRETA iz 2010. godine kada smo mi prvi put kao klub organizovali ovu akciju u tim ustanovamma. U domovima je vladala prijatna atmosfera, pa je komunikacija sa portretisanim korisnicima prolazila kroz šalu i doskočice kako bi se izmamio osmeh. Svi, od rukovodstva ustanova i zaposlenih, do korisnika, su se potrudili da ova akcija protekne na visokom nivou.

U Sremskoj Kamenici deca su ne samo uživala u poziranju, već su pokazala interesovanje da nauče kako se fotografiše, pa su dobili foto aparate od fotografa da bi se međusobno fotogarfisali. Neki su nam rekli da će kad porastu postati fotografi. Bićemo radostni, ako jednog dana u budućnosti, neko od njih bude fotograf na ovoj humanoj akciji, kada će najbolje moći da prenese svoje utiske mlađima, o događaju kada je on bio portretisan.

Prebacivanje, priprema za izradu i arhiviranje fotografija  u klubu

Na kraju su se sve ekipe fotografa okupile u Fotografskom klubu Vojvodina da bi arhivirali fotografije i pogledali portrete drugih ekipa i da bi analizirali postignuto. Bilo je tu mnogo anegdota sa događaja koje će se dugo pamtiti i prepričavati u klubu. Na kraju kako dolikuje fotografskom klubu ovakvog renomea priređen je zajednički ručak.

Televizijske ekipe na događaju intervjuišu o utiscima

Nije bez odjeka ostala ova akcija ni u medijima, pa se organizator FKV zahvaljuje Radio televiziji Vojvodine, televiziji Kanal 9, radiju „021“, novinama Blic, Večernje novosti, 24 časa, Dnevniku i drugima koji mediski podržaše i ispratiše medijski ovu humanu akciju.

Veliku zahvalnosti i našem donatoru fotografija firmi FOTO STAR-ELIT koja je uradila sve poklonjene fotografije.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: bez pismene dozvole FKV je zabranjeno prenositi i koristiti fotografije na bilo koji način iz ovog članka o događaju.

Autor -
5 1171

Fotografski klub Vojvodina iz Novog Sada (FKV) se ove godine po treći put uključuje u svetsku humanu akciju i nosilac je akcije HELP PORTRET na nivou grada Novog Sada i Vojvodine. Akcija će se odvijati 5. decembra 2015. godine istovremeno, u raznim ustanovama na pet lokacija u Novom Sadu, Futogu i Sremskoj Kamenici.

HP_Logo_Tall_RGB

HELP PORTRET je zajednica fotografa, udruženih širom sveta kako bi svojim znanjem i veštinama na neki način pomogli ljudima u svojoj zajednici i naveli ih da još više zavole fotografiju. Svake godine u jednom izabranom danu za akciju fotografi širom sveta fotografišu siromašne ljude, decu bez mogućnosti da sama naprave svoj portret, starije ljude i sve one koji nisu u mogućnosti da dođu do fotografije svog portreta ili studijske fotografije. Zatim se fotografije izrađuju i poklanjaju onim ljudima koje smo fotografisali.

Ove godine sarađujemo u formiranju fotografskih ekipa sa profesorima i studentima Akademije umetnosti u Novom Sadu – smer fotografija i sa profesorima i studentima Visoke tehničke škole strukovnih studija u Novom Sadu – smer primenjena fotogafija.

FKV logo Cir 234x320

Akciju sprovode fotografske ekipe koje sačinjavaju od 3 do 5 ljudi kao fotografi, šminkeri, rekviziteri koje će na lokacijama domova Gerontološkog centra Novi Sad, (prihvatilištu za beskućnike u Futogu, i više lokacija domova za stare osobe u Futogu i Novom Sadu) i u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, fotografisati korisnike i poklanjati im fotografije.

Akcija se realizuje uz svesrdnu podršku našeg donatora FOTO STAR- ELIT iz Novog Sada, koji će uraditi laboratorijski sve fotografije.

Foto STAR elit sponzor 400x222

Ova akcija je ranijih godina popraćena sa velikim interesovanjem, a najveću nagradu smo dobili u osmehu korisnika u trenutku kada su dobili svoju fotografiju, i kada su se osećali ushićeno što je njihov lik ostao zabeležen za budućnost. Mnogi su nam tada rekli da se i po više decenija nisu fotografisali i da im je to jedan od najdražih poklona koji su dobili. Svi zajedno ćemo se potruditi da i ove godine izmamimo dosta osmeha.

Pozivamo i druge organizatore u Srbiji akcije HELP PORTRET 2015 da pošalju fotografije sa sličnih akcija pa ćemo ih rado objaviti u objedinjenom prikazu na web stranama Fotografskog kluba Vojvodina.

Autor -
3 2567

Često se u ekspanziji nekog medija, kakav je fotografija danas, zaboravi na njegovu demokratizaciju i širenje njegove misije u malim sredinama. Tri fotografa su danas na novi i drugačiji način osetili potrebu za takvom fotografskom misijom. Krajem XIX i početkom XX veka u doba štampe, demokratizacija fotografije je vršena u horizintalnoj ravni, da bi se raširila priča o postojanju medija, i njegovim mogućnostima svim ljudima. Danas u doba interneta takva se misija ne vodi, jer sve je svima u svakom trenutku dostupno, ali na nivou informacija. A ono što je nedostupno je prilaz ka umetnosti i umetničkoj eliti nastaloj oko nekog medija, jer je ona skoncetrisana u gradovima. U njima se susrećemo sa predstavljanjem umetničkih radova na izložbama (koje nažalost sada mali broj ljudi posećuje), edukacijom na nivou klubova i esnafskih udruženja, organizovanjem tribina i diskusija, gde vrhunski poznavaoci medija iskazuju svoje umetničko promišljanje. Ali to sve ostaje zatvoreno u jedan uski okvir. Umetnost se stvara u eliti posvećenih i obrazovanih (a ne samoproklamovanih intelektualaca), ali ona može ostati samo u delu elite, ako se nešto ne uradi da stigne do manjih sredina, „gladnih“ kulturnih dešavanja. Vertikalna demokratizacija od umetničke elite ka najširim slojevima društva je misija kojom se sada umetnička vizija prenosi sve dublje i dublje, u dubine duša običnog zainteresovanog građanina. Umetnička elita ne ostaje dovoljna samoj sebi, što vodi zatvorenosti do samouništenja, već staje na čelo i postaje predvodnik. Dolazak u najmanje sredine kulture, a ne populističkog šunda, je težak zadatak.

Jednog takvog zadatka su se prihvatila tri fotografa, iz umetničke elite velikih gradova, da „govor“ svoja tri objektiva prikažu u malim seoskim sredinama, gde je galerija već zaboravljeno mesto dešavanja, ili je samo sećanje na nekada slavne dane. Ne uzdižući sebe iznad svog zadatka, već mu služeći, oni će oplemeniti i neke negalerijske prostore, naprimer Domove kulture koje je svako selo nekada imalo. Prirediće i razgovore o fotografiji, da bi obični ljudi fotografskoj umetnosti mogli sagledati vrhove, iz podnožja visoke planine gde se nalaze. Iako je za očekivati da mladi preuzmu tu ulogu, to se nije desilo, jer su oni zauzeti lajkovanjem po fejsbuku u svojim stanovima. Predvodničku ulogu idejno i realizatorski su pokrenuli najstariji, i oni do njih. Zato Tomislavu Peterneku, Igoru Mandiću, i Goranu Kukiću treba odati priznanje za izuzetnu energiju i entuzijazam i podržati ovakvu misiju, nadovezati se na nju kao lepljivi sneg na grudvu koja je krenula sa vrha, ne bi li zajedno napravili lavinu koja nam je u srcu, a to je fotografija. Odavno nije bilo nesebičnije fotografske misije na ovim prostorima. Prva stanica ovog voza sa tri lokomotive, jednom koja predvodi i dve koje potpomažu je OBRAZOVNO KULTURNI CENTAR SEČANJ a vreme dolaska u stanicu: utorak 24. novembar 2015. u 12h i 30 min. Pošto su naše Lale domaćini, požurite jer „voz za Keeekindu je već ošoo !“ 🙂

Putovanja tri objektiva

Kad god bih gledao crtani film “Kalimero” i čuo kako on govori “To je nepravda”, tako isto je nepravda što su naše izložbe viđene samo po velikim galerijama velikih gradova. Uvek sam mislio da treba da odu i u zabita i u manja mesta, da tamo ljudi imaju isto pravo da im stigne kultura na vrata.
Tomislav Peternek

Ideja za projekat PUTOVANJA 3 OBJEKTIVA nastala je spontano. Iako se družimo više godina, čak i decenija, Tomislav Peternek, Goran Kukić i ja zapravo prvi put izlažemo zajedno. Inicijator i organizator projekta Zoran Šešlija (udruženje UMEĆE OPSTANKA), planira da se izložba fotografija prikaže u više mesta u Srbiji. Da li će to biti 5 ili 50, videćemo na kraju. Uglavnom, putujuća izložba, putovanje nas 3 fotografa… Bilo nam je jasno – i tema će biti putovanje. Svako od nas troje je pripremio oko 20 fotografija. Formati su isti, 50×70 cm, stilovi različiti. Moje fotografije su trenuci iz različitih delova sveta, sa tri kontinenta.
Igor Mandić

Prezadovoljan sam. Ideja stara skoro godinu dana, startuje.
Prvi put izlažem sa prijateljima. Odličan je osećaj kada mogu da biram i kada se dobre energije poklope. Namera je da podsetimo sve stanovnike u manjim sredinama da su njihovi Domovi kulture bili centar sveta. Ti domovi su bili hramovi pozorišta, poezije, filmova, izložbi. Ovo je naš podsetnik da, uz malo entuzijazma, to mogu ponovo postati.

Goran Kukić
….
Više o projektu i najave novih izložbi možete pronaći na sajtu http://3objektiva.com/

Tekst: Milovan Ulićević (uspeo da sačuva tajnu projekta šest meseci)

Autor -
1 1666

Fotografski klub Vojvodina (FKV) od oktobra meseca organizuje nagradno fotografsko takmičenje na zadate teme. Nagradno fotografsko takmičenje će se odvijati jednom mesečno sa drugačijim temama za svaki mesec. Pravo učešća imaju svi fotografi sveta. Na takmičenju će se dodeljivati nagrade za najbolju fotografiju po glasanju registrovanih korisnika na sajtu FKV.

Flajer nagradnog fotografskog takmicenja 1024px

NAGRADNA TEMA I ROKOVI:

Za oktobar mesec 2015. godine nagradna tema je „JESENJI RITAM“

Rok za postavljanje fotografija je od 17. oktobra 2015. do 5. novembra 2015. u 23:00
Glasanje počinje 17. oktobra, a završava se 10. novembra 2015. u 23:00
Proglašenje pobednika je 12. novembra 2015. godine i biće objavljeno na sajtu www.fkv.rs
Tema za sledeći mesec biće objavljena do 15. u tom mesecu.

NAGRADA:

Pobednik nagradnog takmičenja za mesec oktobar dobija nagradu set od 4 x AA eneloop baterije i punjač Nagradu obezbeđuje sponzor preduzeće BM-FOCUS iz Novog Sada, čija je delatnost prodaja fotografske opreme i pribora, a nagrada je proizvod iz njihovog asortimana prodaje.

Sponzor BMFOKUS letak

PROPOZICIJE TAKMIČENJA:

1. Mogu se takmičiti svi fotografi sveta, amateri i profesionalci
2. Fotografije se postavljaju online u galeriju na sajtu Fotograskog kluba Vojvodina u kategoriji Foto takmičenje, a u folder sa nazivom nagradne teme za taj mesec
3. Maksimalna veličina fotografija je 1200 pixela duža strana i maksimalna veličina fajla 450 KB. Obavezno je ostavljanje EXIF fajla uz postavljenu fotografiju
4. Mogu se postavljati sve autorske fotografije bez obzira na datum nastanka i najviše tri za jednu mesečnu temu po autoru. Ako se postave više, ostale postavljene posle treće fotografije ne ulaze u izbor za nagradu
5. Tuđe fotografije je zabranjeno postavljati, jer otkrivanje povlači diskvalifikaciju i obaveštenje pravom autoru fotografije da može da preduzme pravnu sankciju
6. Nagradna tema za taj mesec se objavljuje na početnoj strani sajta www.fkv.rs i tada se definišu datumi prijema fotografija, glasanja i objave pobednika
7. Mogućnost online postavljanja fotografija imaju registrovani korisnici na forumu FKV
8. Pobednik takmičenja za zadatu mesečnu temu se određuje glasanjem svih registrovanih korisnika koji učestvuju u glasanju
9. Pobednik takmičenja je onaj fotograf koji osvoji najviše bodova
10. Bodovi se dobijaju po formuli kao kombinacija pojedinačnih ocena u obliku zvezdica iznad fotografije, broja lajkova ispod fotografije, i broja lajkova koju su dobili komentari na fotografiju. Prosečna ocena zaokružena na ceo broj je uvek vidljiva kao svetle zvezdice iznad fotografije, posle vašeg ocenjivanja klikom na broj zvezdica, a poveća se za jedan broj ocena pored zvezdica
11. Formula za računanje je vrlo jednostavna i u svakom trenutku svako može znati koliko fotografija ima bodova do toga trenutka
12. Formula je sledeća: Broj bodova = (prosečna ocena zaokružena na ceo broj) x (broj datih ocena) + (broj lajkova ispod fotografije) + (broj lajkova na sve komentare ispod fotografije)
13. Glasanje je dozvoljeno jednom, po jednom registrovanom korisniku, i sajt ne dozvoljava da se unese više ocena ili lajkova po ocenjivaču od onog definisanog pravilima
14. Nije dozvoljeno formiranje lažnih profila da bi se sa njih glasalo, ili na neki drugi način zloupotrebilo glasanje. Svaka primećena zloupotreba će se sankcionisati.
15. Fotografije koje ne budu postavljene u predviđenom folderu za takmičenje će se smatrati da nisu učestvovale u takmičenju za taj mesec
16. Fotografije koje ne budu postavljene u definisanom vremenu za postavljanje, smatraće se da nisu učestvovale u takmičenju za taj mesec, i biće premeštene u drugi folder u FKV galeriji koji odgovara temi na fotografiji.
17. Glasovi van predviđenog roka za glasanje neće biti uzeti u obzir
18. Pobedniku takmičenja se nagrada šalje poštom ako je van Novog Sada, bez obzira da li je iz Srbije, ili se nalazi u inostranstvu
19. Pobednik se objavljuje na sajtu www.fkv.rs

POMOĆ PRI REGISTRACIJI:

1. Registrovni moraju biti svi koji žele da učestvuju na takmičenju ili da glasaju.
2. Od trenutka registracije do verifikacije treba da prođe neko kratko vreme, dok vas administrator sajta ne verifikuje kao korisnika
3. Potrebno je da pri registraciji pored nadimka (nick) upišete ili datum rođenja ili postavite bilo kakvu profilnu fotografiju da bi vas razlikovali od spamera
4. Posle verifikacije možete se slobodno logovati i to je trajni nalog koji vi možete menjati
5. Sa istim nalogom možete postavljati fotografije i van takmičenja u druge tematske foldere

Autor -
0 1526
OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Posle letnje pauze od malo više od mesec dana, i posle uspešno održane klupske izložbe „Naših pet godina“, ulazimo u šestu godinu rada kluba. Sinoć je održan sastanak kluba, dobili smo i nove članove koji su se  od 1. septembra pridružili Fotografskom klubu Vojvodina i družili smo se do ponoći. Bilo je i puno dobrih fotografija, koje su doneli naši članovi za prezentaciju u klubu.  Neizbežni ćevapi iz „Boki grila“ uneli su miris u fotografske kompozcije 🙂

Nije više ptičicaaa, već ćeeeeevaaaaaaap ! :D
Nije više ptičicaaa, već ćeeeeevaaaaaaap ! :D

Autor -
0 3303

Sretan vam fotografi Svetski dan fotografije! Na današnji dan, 19. avgusta, se širom sveta slavi pronalazak fotografije. U januaru 1839. Louis-Jacques-Mandé Daguerre (Luj Dager), francuski umetnik i hemičar, je pred francuskom Akademijom nauka predstavio svoj izum – dagerotipiju. Nekoliko meseci kasnije, 19 avgusta 1839, francuska vlada je proglasila patent ‘Libérez au monde’ (fr. Slobodan za svijet).

U 17. veku profesor Johann Heinrich Schulze (Johan Hajnrih Šulce) je mešanjem azotne kiseline, srebra i krede dobio prvu fotoosetljivu smešu. Davno pronađena „camera obscura“ u to vreme postaje prenosna kutija i osnova budućeg fotoaparata. Međutim sve do 19. veka, fotosetljive smeše nisu mogle trajno sačuvati zabeleženu sliku.

joseph-nicephore-niepce
Joseph Nicéphore Niépce

Francuski naučnik Joseph Nicéphore Niépce  (Žozef Nisifor Nieps) je kombinovao fotoosetljivu ploču i cameru obscuru tako da je 1826. godine napravio prvu fotografiju.

Prva fotografija – Pogled kroz prozor u La Grasu
Prva fotografija – Pogled kroz prozor u La Grasu

Za nastajanje prve fotografije bila je potrebna ekspozicija u trajanju od 8 sati zbog vrlo slabe fotoosjetljivosti ploče. Sam proces nastanka prve fotografije Niépce je nazvao postupak izrade „heliografijom“ što bi u slobodnom prevodu značilo “crtanje suncem”. (Prva istorijski priznata kovanica Fotografija , zapisana je u beležnici Džona Heršela (John Herschel), sa datumom 4. februar 1839. godine.) Niépce je krenuo u partnerstvo sa slikarom Jacquesom Daguerreom. Zajedno su nastavili istraživanje sve do Niépceove smrti 1833.godine.

Louis-Jacques-Mandé Daguerre
Louis-Jacques-Mandé Daguerre

Daguerre je nastavio rad na izumu, i usavršio postupak, toliko da je napravio trajnu fotografiju. Postupak je nazvan dagerotipija. Francuska ga je vlada otkupila i nagradila Daguerrea doživotnom penzijom. Daguerre je poznat i po tome što je snimio prvu fotografiju na kojoj se vidi osoba. Fotografija se zove „Boulevard du Temple“, a snimljena je krajem 1838 ili početkom 1839. godine.

Boulevar du Temple
Boulevar du Temple – prva fotografija koja prikazuje čoveka (u donjem levom uglu)

Istovremeno s izumom dagerotipije, Englez William Henry Fox Talbot (Vilijem Henri Foks Talbot) je izumio postupak nazvan kalotipija (kasnije promenjen naziv u talbotipija). Zajedno, izum dagerotipije i kalotipije označavaju 1839. kao godinu u kojoj se slavi fotografija.

Specifičnost kalotipije je bila u tome što je pri snimanju nastajao negativ iz kojeg se moglo izraditi više fotografija. Negativ je imao osetljivi sloj srebro-hlorida. Zbog sličnosti tehnologije s današnjim fotografskim filmom, Talbotov izum možemo smatrati pretečom filma. Nažalost, on je svoj izum patentirao što je ograničilo razvoj i popularnost fotogarfskog postupka. Posle toga je život proveo vodeći sudske parnice u kojima je pokušavao zaštititi svoj patent i zabraniti ostalima da ga koriste, da bi na kraju razočaran, potpuno odustao od fotografije.

Originalna talbotipija iz 1856 u vlasništvu Alekse Trbovića MF FSS
Originalna kalotipija Henry Foks Talbota iz 1856 u vlasništvu Alekse Trbovića MF FSS, potvrda su da i u Srbiji ima značajnih svetskih kolekcionarski vrednih fotografija (snimljeno preko zaštitne folije)

Kalotipiju je usavršio George Eastman (Džordž Istman), osnivač Kodaka, koji je napravio fotoosetljivi sloj u obliku suvog gela, omogućivši da se fotoosetljivi sloj nanese na papir ili na film. Posle njegovog izuma – prvog fotografskog filma – više nije bilo potrebe za fotografskim pločama pa foto oprema postaje znatno kompaktnija i lakša. Time je postavio čvrste temelje današnje tehnologije analognih fotoaparata koji koriste film. Godine 1888. je izašla kamera Eastmanove tvrtke Kodak, pod sloganom „Vi pritisnite dugme, mi radimo ostalo“. Nazvao ga je Kodak Brownie.

You_press_the_button,_we_do_the_rest_(Kodak)
Vi pritisnite dugme, mi radimo ostalo

Zato danas svima fotografima želimo sretan Svetski dan fotografije i dobro svetlo, i da na današnji dan sa fotoaparatima izađete na ulice, i napravite svoju životnu fotografiju po kojoj  će vaš fotografski rad prepoznati.

Autor -
0 4142
Vlada Marinković: House II
Fotografija: Vlada Marinković

Fotografski klub Vojvodina u saradnji sa Mensom Srbije  organizuje izložbu fotografa Vlade Marinkovića iz Beograda. Izložba će biti postavljena u FOTO GALERIJI „148+” od 20.juna do 27. juna 2015. godine, a biće predstavljeni pejsaži, priroda i panorame grada. Ova izložba je kruna uspešne saradnje Mense, njenog Foto SIGa u kome je Vlada Marinković koordinator i Fotografskog kluba Vojvodina, a koja je započela pre nešto više od godinu dana.

 

Vlada Marinković je jedan od najpoznatijih fotografa prirode i pejsaža u Srbiji, i za njegovo ime su vezane mnoge nagrade na međunarodnim i domaćim foto-konkursima, foto-izložbama.

002 House III_resize
Fotografija: Vlada Marinković

Vrlo je aktivan izlagač, a uvek nađe vremena za druženje sa kolegama fotografima na raznim foto-izletima, foto-safarijima i sličnim događajima na kojima se okupljaju fotografi. Na jednom takvom druženju je i autor ovog teksta upoznao Vladu.

002 From above II_resize
Fotografija: Vlada Marinković

 

Odmeren, mudar u dijalogu, pažljiv slušalac, kome ne promiče ni najmanja sitnica, a uvek okrenut jednim okom prema prostranstvu panonske ravnice, gde primećuje mnoge detalje očaravajuće svetlosti. Posvećen je trenutku, u kome ne može ni munja da zablesne na horizontu, a da je ne primeti, ili ptica da odleti iz gnezda, a da joj ne zabeleži let.

003 Early morning in Boka_resize
Fotografija: Vlada Marinković

Od onih je fotografa koji beleže prirodu u svim godišnjim dobima, skoro svakog dana ako mu posao dozvoljava, i koji se nikada ne žali na loše vreme jer u takvom vremenu sunčeva svetlost pravi najveće čarolije, i bori se sa svim zemaljskim i atmosferskim promenama. Tu prirodnu borbu svetlosti i neba, svetlosti i vode, svetlosti i zemlje Marinković maestralno beleži svojim pejsažima.

006 City Park in Vrsac_resize
Fotografija: Vlada Marinković

 

Ne zaboravlja na stanovnike prirode, ptice, životinje koje je najezda čovekovih potreba oterala u najskrivenije delove. Ponekad i najmlađe ljude (decu) prikazuje na fotografijama kao i retke ptice, ne narušavajući fotoaparatom njihov mir i igru. U fotografisanju panorama grada on se uzdiže u nebo, kao Ikar, ne bi li pogledom sličnim Sunčevom, obuhvatio  i oblikovao grad, i uhvatio svetlost koja kroz njegov objektiv oblikuje njegove misli i impresije.

004 Drama over the Sunflowers Field_resize
Fotografija: Vlada Marinković

Svi fotoamateri koji vole prirodu, i koji je žele zauvek zabeležiti, imaće priliku mnogo da nauče, da vide kako se to radi na pravi način, i da poređenjem sa Vladinim fotografijama uoče sve nedostatke u svojim fotografijama, koje nisu zabeležile onaj utisak koji su doživeli predajući se prirodi.

Otvaranje izložbe je u subotu 20. juna 2015. u 19 i 30 časova. Budite deo istorije fotografije, i ne propuštajte ovakve događaje. Izložene fotografije se mogu kupiti, a zainteresovani se mogu javiti Fotografskom klubu Vojvodina ili autoru. Lokacija galerije je Bulevar oslobođenja 22 Novi Sad. (Videti u kontaktima mapu gde je lokacija)

BIOGRAFIJA : Vlada Marinković

VladaM Suvobor
Fotografija: Vlada Marinković

 

  • Koordinator Foto SIG-a Mense Srbija
  • Rođen 8.7.1954. u Mostaru.
  • Živi i radi u Beogradu i Vršcu.
  • Osnovna škola “Vladimir Ilić Lenjin”, Novi Beograd.
  • IX beogradska gimnazija – prirodno matematički smer, Novi Beograd.
  • Diplomirao spoljnu trgovinu na Ekonomskom fakultetu u Beogradu .
  • Putovao dosta, između ostalog, proveo 4 godine u Pekingu, Kina,
  • kao direktor predstavništva Hemofarma A.D.
  • Trenutno radi u Hemofarmu A.D. kao menadžer globalne nabavke.
  • Uspešno se bavi fotografijom, imao je jednu samostalnu i više zajedničkih izložbi.
  • Fotografije su mu objavljivane na stranicama Guardiana, britanskog Digital Photo Magazine-a, na naslovnim stranicama kanadske izdavačke kuce Raincoast Books, u izdanjima mnogih turističkih organizacija i agencija.
  • Nagrađivan je više puta, od nagrada izdvaja:
  • I mesto na svetu u okviru Mensa World Photo Cup za fotografiju “Relax”, 2010.
  • II mesto na svetu u okviru Mensa World Photo Cup za fotografiju “House”, 2008.
  • Četiri fotografije kao pozadine za Windows 7, u izboru Microsoft, Srbija, 2009.
  • I i više II i III mesta za najlepšu fotografiju ptice u Srbiji.
  • I mesto na konkursu “Vidim nevidljivo”, u okviru manifestacije “Noć muzeja”, 2010.
  • I mesto na konkursu “National Geographic, Srbija” na temu “Neprocenjivi trenutak”, 2014.

E-mail: Vlada Marinković

vlada.marinkovic@gmail.com

.

Fotografije:  Vlada Marinković

Tekst: Milovan Ulićević

Autor -
0 971
FKV u poseti zrenjaninskom Foto klubu CD13

Šestočlana ekipa Fotografskog kluba Vojvodina juče je, na poziv reosnovanog zrenjaninskog Foto kluba CD13, boravila u Zrenjaninu.
Novosadska družina je iskoristila zalazeće banastsko sunce da napravi lepe kadrove, a potom se uputila u Kulturni centar Zrenjanina u kojem su naše kolege podstanari.
Dočekalo na je desetak članova kluba CD13, brzo su počele priče o zajedničkim problemima i zajedničkoj ljubavi, fotografiji.
Kolegama smo predočili naša iskustva u radu i informisali smo se o planovima i aktivnostima reosnovanog CD13, inače, u bivšoj Jugoslaviji jednog od uspešniji foto klubova.
Neformalni sastanak, na kojem su osim međusobnog informisanja dogovoreni i okviri buduće saradnje, potrajao je više od dva sata, a drugo poluvreme nastavljeno je u prijatnoj atmosveri bašte u glavnoj zrenjaninskoj ulici i potrajalo je do ponoći.
Zahvaljujemo se našim domaćinima što su nam ukazali čast i pozvali nas u goste. Bilo je prijatno boraviti u Zrenjaninu i družiti se sa istomišljenicima.

Fotografije: Aleksandar Marjanović
Više fotografija u galeriji, u rubrici Druženja i izleti

Autor -
0 2542
A-301 fotograf: Danilo Cvetanović
A-301 fotograf: Danilo Cvetanović

Do sada sam fotografisao 150 devojaka, a razgovarao i nagovarao na poziranje bar dvadeset puta toliko...“ rekao je još davne 1979 godine Danilo Cvetanović, Majstor fotografije FSJ u članku „Najvažnija je upornost“  u Foto kino reviji 10/79 osvrćući se na probleme sa modelima prilikom fotografisanja akt fotografije. Fotograf Danilo Cvetanović će gostovati u Fotografskom klubu Vojvodina u utorak 14. aprila 2015 u 20h, a govoriće o svom fotografskom radu koji traje više od pola veka. Naš gost je jedan od današnjih srpskih fotografa koji najduže nose zvanje majstora fotografije (duže samo T. Peternek), a koje je dobio davne 1979 godine kao član Foto kluba Beograd, čiji je i danas član. Cvetanović je poznat i po tome što je jedan od prvih fotografa bivše Jugoslavije koji je imao samostalnu izložbu na kojoj su izložene akt fotografije još daleke 1969 godine.

A-336  fotograf: Danilo Cvetanović
A-336 fotograf: Danilo Cvetanović

U konzervativnoj sredini u kojoj živim, pogrešnim mišljenjima ljudi o devojkama koje se fotografišu nage i posledicama u roditeljskom domu, školi, fakultetu, prvi i najveći problem je pronaći devojku koja hoće da pozira naga“ – pisao je pre 36 godina Danilo Cvetanović u Foto kino reviji.

A-374  fotograf: Danilo Cvetanović
A-374 fotograf: Danilo Cvetanović

Kako je onda bilo, na kakve je probleme u stvaranju umetničkog izraza u akt fotografiji nailazio tada, šta se u međuvremenu dešavalo, a kako je njegovo viđenje danas o akt fotografiji i srpskoj fotografiji uopšte, možete saznati na predavanju u FKV, od čoveka sa najvećim iskustvom u ovoj oblasti fotografije. On je jedan od fotografa koji je probijao led i rušio tabue i predrasude o akt fotografiji, i tako otvarao puteve mlađim fotografima da bi se kasnije mogli lakše baviti tom vrstom fotografije, a posebno da mogu pronaći modele. Kod modela je posle takvih izložbi polako raslo interesovanje i želja da svoje telo izlože pogledu fotografa, u ime fotografske umetnosti. Izazov je to bio nekada mnogo veći od današnjeg.

A-362  fotograf: Danilo Cvetanović
A-362 fotograf: Danilo Cvetanović

Kako je pronalazio modele? Kako se odlučiti za ambijent za fotografisanje? Koje su pravne i moralne norme koje se ne smeju prekršiti? Šta je suština akt fotografije? Kako izabrati svetlo? Šta je umetnički akt, a šta pornografija? , i na još mnogih drugih pitanja ćemo dobiti odgovore na predavanju, od majstora fotografije koji je više od pola veka posvetio fotografiji, i još uvek aktivno fotografiše i učestvuje u mnogim fotografskim dešavanjima u Srbiji.

A-301  fotograf: Danilo Cvetanović
A-301 fotograf: Danilo Cvetanović

Danilo Cvetanović  je vrlo dobar edukator i sagovornik koga sam imao priliku mnogo puta da slušam, i da se uverim kako zanimljivo iznosi svoja sećanja i stavove. Vama kao sagovorniku ostaje samo da slušate i upijate misli i iskustvo. A kada mislite da je priča potrajala, i da će mu ponestati energije, on vas iznenadi novom, još zanimljivijom pričom, koju iznosi sa još većom energijom i entuzijazmom. Osadesetih godina je predavao na kursevima fotografije kakva je bila u ono doba poznata „Letnja škola fotografije“ svojevrsna radionica za krativnu fotografiju.

Pored akt fotografije Danilo će predstaviti i deo ostalog fotografskog rada, kao i jedan projekat koji je dvadesetak godina radio, počevši u vreme kad je to bilo opasno i po život i po fotografsku opremu.

"Udarac" - fotograf: Danilo Cvetanović
„Udarac“ – fotograf: Danilo Cvetanović

Na ovo se predavanje u FKV se dugo čekalo, i skoro četri godine je najavljivano da će se ostvariti, ali je nekako taj momenat iskliznuo u trenutnim klupskim dešavanjima, čekajući na pravi momenat da se desi. Naravno krivica je uvek naša bila, a ne Danilova koji nam je uvek govorio „kad se odlučite za termin gostovanja, samo zovnite“. U utorak će se predavanje održati na zadovoljstvo svih članova FKV, a i svih ljubitelja fotografije u Novom Sadu.

Predavanje je u Fotografskom klubu Vojvodina (FKV), na adresi Bulevar oslobođenja 22 u Novom Sadu (prostorije Mensa Srbije). Ono je besplatno za članove FKV i članove Mensa Srbije, a ostali plaćaju predavanje 250 din (kotizacija je neminovna, jer klub finansira aktivnosti isključivo iz članarine)

Biografija: DANILO CVETANOVIĆ

Rođen je 12. 03. 1942. u Beogradu

OBRAZOVANJE-ing. Elektrotehnicki fakultet u Beogradu

PROFESIJA-foto reporter /penzioner/

Portret Danila Cvetanovića
Portret Danila Cvetanovića

UMETNICKA BIOGRAFIJA:

1963g -novembar-zavrsio osnovni kurs fotografije

1964g-PRVI put izlagao na izlozbi svoje fotografije

1966g-dobio zvanje FA I klase

1969g-postao KM FSJ

1979g-postao MF FSJ

1973g-dobio zvanje AFIAP medjunarodne foto organizacije FIAP

1978g-postao LIKOVNI UMETNIK FOTOGRAFIJE u ULUPUDUS -u

2005g.-NAGRADA ZA ZIVOTNO DELO – Udruzenja likovnih umetnika primenjenih umetnosti Srbije (ULUPUDUS)

Danilo Cvetanovic, Rajacke pivnice, 1985 foto: Miroslav Predojević
Danilo Cvetanovic, Rajacke pivnice, 1985 foto: Miroslav Predojević

SAMOSTALNE IZLOZBE

1969-Beograd-Salon fotografije

1971-Beograd-Salon fotografije

1973 Valjevo-Muselinov konak

1973-Novi Sad-Galerija Tribina Mladih

1977-Novi Sad-galerija Tribina Mladih

1979-Beograd-galerija Salon Fotografije

1981-Titograd-Kulturni Centar

1982-Tivat-galerija

1997-Beograd-Ipanema

2004-Beograd-Kulturni centar ARTGET

2005-Cacak-NARODNI MUZEJ

2006-Banatski Brestovac-Dom Kulture

2010-Beograd-ARTGET

"Danilovo oko" - foto: Vlada Vukadinović
„Danilovo oko“ – foto: Vlada Vukadinović

JUGOSLOVENSE MEDJUKLUPSKE IZLOZBE-podaci vodjeni samo do 1979g

220 izlozbi

607 fotografija

82 nagrade

MEDJUNARODNE IZLOZBE-podaci vodjeni samo do 1979g

72 izlozbe

105 fotografije

13 nagrada

PRIZNANJA

Bronzana,Srebrna,Zlatna medalja Narodne Tehnike Jugoslavije

NAGRADA ZA ZIVOTNO DELO  ULUPUDUSa

ADRESA:

Resavska 9, Beograd,

tel. +381 11 323 86 86

E-MAIL:

danilo.cv@sbb.rs

.

Tekst napisao:

Milovan Ulićević

FKV NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

3,587FansLike
18Subscribers+1
753FollowersFollow
8SubscribersSubscribe