1. мај 2017 - 05:13
Tags Posts tagged with "fotografi"

fotografi

Autor -
0 500

U okviru Beogradskog meseca fotografije 1. aprila 2017. godine u TC „UŠĆE“ je otvorena veoma zapažena izložba „Reciklaža sećanja“ slobodnog umetnika Gorana Kukića. Petar Grimani je napisao kritički prikaz ove izložbe i mi ga u celini objavljujemo uz autorske fotografije Gorana Kukića i fotografije sa otvaranja.

Fotografija kao dokaz i objekt u službi koncepcije.

Goranovo putovanje prema ovoj izložbi započelo je jedriličarskom regatom koja spaja Herceg Novii Bari.U Bariju pronalazi neobično mjesto, svojevrstan deponij neobičnih predmeta svrstanih po nekoj svojoj slučajnoj logici, iracionalnom sustavu. S jedne strane,riječ je o otpadu, jer svaki od predmeta je van upotrebei više se ne koristi,a opet se radi i o jednoj vrsti kolekcije (nalik na Antimuzej V.D.T.)

Fotografija sa otvaranja: Miki Veličković
Fotografija sa otvaranja: Miki Veličković

Dijelovi izrezbarenih kreveta, motora, lustera, lanci, pribor za jelo, kape, igračke, alati, odjeća, muzički instrumenti, reklame, šivaće mašine, skulpture… beskrajan niz predmeta koji više nisu u svojoj primarnoj funkciji…

Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević

Lutke koje su bile manekenke i manekeni u izlozima ukombinirane u ovaj masivni amalgam kao da pričaju svoje priče, u kojima njihova vanvremenska idealna ljepota i karakter živog bića govore o nama.
Jedno je sigurno: svi ovi objekti bili su proizvodi ponuđeni u nekoj trgovini, svi su oni bili roba ili dio robe koja je čekala da je kupimo ili su služili u reklamne svrhe.

Plakat izložbe "Reciklaža sećanja" Gorana Kukića
Plakat izložbe „Reciklaža sećanja“ Gorana Kukića

Svi govore o prisutnosti nas ljudi i o našim potrebama, odnosu konzumacije proizvoda i njihovog ograničenog vremena korištenja.Prisutnost tijela koje istražuje zatečeno stanje ostaje zabilježena očima promatrača koji svoj dolazak u ovaj improvizirani muzejdokumentira svojim fotoaparatom.
Fotoaparat bilježi, visokom tehničkom razinom i oštrinom dokumentira ovaj konglomerat, ali tu nije kraj kreativnog čina.

Fotografija sa izložbe autora Gorana Kukića
Fotografija sa izložbe autora Gorana Kukića

Goran Kukić je već u prijašnjim autorskim projektima spajao konceptualnost suvremenih umjetničkih praksi s postavom koji postaje ambijentalan i, zajedno s popratnim materijalima, katalogom i plakatom, zaokružuje u cjelinu koja ima svoj specifičan narativ.

Fotografija sa izložbe autora Gorana Kukića
Fotografija sa izložbe autora Gorana Kukića

«Imamo ideje i znanje», «Kroz ogradu», «JNA84» su projekti koji su potpuno različiti u izvedbi i motivu i vrlo su tematski čisto obrađeni,a zajedničke svima njima su promišljenost i zaokruženost upravo u interakciji i interdisciplinarnom pristupu, koji uključuje i rad sa suradnicima, da bi se, na kraju, dobile posebna priča i estetska cjelina.
Tako je i sa ovom izložbom.

Fotografija sa izložbe: autor Goran Kukić
Fotografija sa izložbe: autor Goran Kukić

S jedne strane, primitivni totemizam apliciran ukontekstu industrijskih proizvoda postaje kroz same objekte svjedok neke tihe, gotovo prešućene mitologije stvaranja konstantnog otpada. Groblja u slavu vječite mladosti i konzumerizma. Otpad pokazuje pravu stranu gomilanja i konstantnog jurenja prema novom. Pokazuje potrošnost u jednokratnosti korištenja i smrtnost sadržaja, dok forma ostaje bez mogućnosti nastavljanja izvornog života.
Oblicii dalje ostaju intrigantni, zanimljivi i na novi način lijepi, oni ovako dobivaju novi produženi život, poput filmskih zvijezda i manekena što se utiskuju u našim unutrašnjim nebesima. Emocionalno ih zatopljavamo i volimo onakvima kakvi su sada, kombiniramo i kreiramo novi život slažući objekte u nekom nadrealističnom snu na javi.
Širenjem palete potrebnih i nepotrebnih proizvoda, širi se karcinogeno razaranje tkiva biosfere. O tome ne razmišljamo doksu novi, sjajni i zavodljivi. Stvaranjem umjetnih i novih potreba, širi se i prostor konzumerističkog labirinta, u kojemu gubimo i identitet i novce, a zadovoljstvo koje dobivamo je obično kratkog vijeka i nije nužno vezano uz naše primarne potrebe.

Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević

«Antropocen» je ime koje su znanstvenici prihvatili za početak novog geološkog razdoblja, jer sve veći broj istaknutih geologa stratigrafa smatra da je Zemlja, nakon više od jedanaest tisuća godina epohe holocena – razdoblja klimatske stabilnosti, čime je bitno omogućen dosadašnji razvoj ljudske civilizacije – vjerojatno već ušla u novu epohu svoje četiri i pol milijardi godina dugačke povijesti: u antropocen. Izrazom „antropocen“ želi se upozoriti na postupno sve veći, a sad već moguće i odlučujući utjecaj čovjeka na stanje Zemljinog sustava.
Upravo postavljanjemovakve izložbe u šoping centar, i to na panoima koji su samostojeći objekti unutar kompletne artikulacije prostora, Goran Kukić postavlja ne samo izložbu nego i čitav spektar pitanja koja se radijalno šire i indirektno otvaraju puno veći prostor od onog koji nas dresira i fokusira na kupovanje.

Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević

Pitanja koja iščitavam su: Što mi, zapravo, kupujemo? Što radimo u hramovima koji nas usisavaju i transformiraju u čiste konzumente? Što nam zapravo istinski treba?
Pitanja na koja postaje sve teže i teže naći pravi odgovor.

Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević

Činjenica je da sve više nalikujemo na lutke iz izloga. U interakciji sa stvarnošću, zrcaljenja su uvijek najmanje obostrana, a odbljesci brojni.Goran Kukić ovdje zadržava ulogu svojevrsnog fotografa kroničara, koji bilježi zatečeno stanje bez mnogo intervencija. Odabirom mjesta izlaganja svojih radova koji su nastali negdjeu izmaknutom prostoru i bilježenjem motiva koji nije toliko čest, nudeći nam dijalog bez ambicija da nam proda svoje fotografije,Goran prezentira svoju ideju, koju prenosi fotografijom.

Tekst napisao:
mr.art Petar Grimani

Autor -
1 627
Plakata filma "Alisa u gradovima"

Као редатељ, ја сам приповедач. Али као фотограф, ја сам искључиво слушалац. Слушам приче мени испричане не od људи, већ od пејзажа и места, од кућa и улицa. Они су прошли кроз puno toga и imaju много тога да се кажu о нама и нашој цивилизацији.” – Wim Wenders

Vim Venders se od strane mnogih filmskih kritičara smatra za jednog od najvećih živih reditelja, s obzirom na njegovu osobenu filmsku estetiku izgrađenu još tokom sedamdesetih godina prošlog veka i ostvareni uticaj na razvoj autorskog filma. Međutim, manje se zna da se Venders, uporedo sa radom na filmu, aktivno bavi i fotografijom. Svoj rad na polju fotografije kultivisao je kroz dugoživeći projekat „Pictures from the Surface of the Earth“, koji je započeo početkom osamdesetih godina ciklusom „Written in the West“. Ideju za ovaj projekat dobio je tokom priprema za snimanje filma “Paris, Texas” fotografišući lokacije na američkom zapadu. Ovaj film iz 1984. godine, kao i mnoge druge Vendersove filmove, odlikuje izuzetna filmska fotografija za koju je zaslužan dugogodišnji Vendersov saradnik kamerman Robi Miler (Robby Müller). Potpuna posvećenost vizuelnim aspektima filma vidljiva je i na deset godina starijem ostvarenju ove dvojice umetnika “Alice in the Cities” (1974), koje predstavlja deo trilogije o putovanjima zajedno sa filmovima “Wrong Move” (1975) i “Kings Of The Road” (1976). Ono što karakteriše Vendersove fotografije, a to su melanholični prizori pustih predela, zapuštenih ili napuštenih ruralnih ili urbanih prostora, koji nameću teme kao što su vreme, sećanje, nostalgija, gubitak i pokret, karakteristično je i za filmsku fotografiju filma “Alisa u gradovima”, odnosno fotografije u filmu koje svojim polaroid fotoaparatom stvara glavni lik Filip.

Tridesetjednogodišnji Filip Vinter, novinar-fotograf, dobio je zadatak od svog izdavača iz Minhena da napiše reportažu o putovanju po Americi. Nakon četiri nedelje usamljeničke vožnje kroz prostranstva Amerike stigao je u njujorško predstavništvo minhenskog izdavača, ali bez napisane reportaže, samo sa hrpom fotografija. Službenik iz predstavništva, nezadovoljan Filipovim objašnjenjem da je sve na fotografijama i da će one vrlo brzo da iznedre traženi tekst, ostavlja ga bez avansa i upućuje na svoje pretpostavljene u Minhenu. Filip odlazi na aerodrom i kupuje kartu do Amsterdama za sutradan uveče, jer je let do Minhena otkazan zbog štrajka pilota. Tu na šalteru upoznaje svoje sunarodnike Lizu i Alisu, majku i ćerku, koje putuju za Amsterdam i provodi sa njima noć i naredni dan čekajući let. Na dan leta, ostavljajući Alisu Filipu, Liza odlučuje da još jednom ode do svog muža želeći da izgladi narušene odnose između njih dvoje. Kasnije tokom dana Filip dobija poruku od Lize, u kojoj mu predlaže da on sa njenom ćerkom odleti za Amsterdam i da je tamo sačeka do pristajanja narednog leta iz Njujorka. Međutim, Liza nije došla narednim letom i Filip shvata da Alisa, devetogodišnja devojčica, postaje jedino njegova briga.

Kroz razgovor sa Alisom saznaje da njena baka živi u Vupertalu u Nemačkoj i odlučuje da je odveze do nje. Ostatak filma prolazu u potrazi za Alisinom bakom, što se svelo na, maltene, besciljno lutanje, jer se ispostavilo da je Alisa slagala za Vupertal i da je jedini trag bio u vidu fotografije bakine kuće i nagoveštaja da se ona nalazi negde u Rurskoj oblasti. Tokom ovog lutanja zapadnom Nemačkom, u početku mrzovoljni Filip u potrazi za inspiracijom za pisanje i nesrećna Alisa u potrazi za svojom rodbinom, postepeno postaju bliski i nalaze zadovoljstvo u samom putovanju, u gradskim i ruralnim pejzažima, muzici koju slušaju, restoranima koje posećuju, tako da policijsko uplitanje i razrešenje Alisinog slučaja na kraju dolazi kao naglo buđenje iz jednog prijatnog sna.

Iako se prema izloženom sižeu može zaključiti da je Venders stavio akcenat na naraciju, ona je ipak u drugom planu, ali fragmentarna kakva jeste zbog niza izdvojenih epizoda tokom putovanja i zajedno sa fotografijom pejzaža, laganom muzikom i ritmom u celini, u funkciji je stvaranja jednog melanholičnog ili možda pre sentimentalnog osećanja, što je navelo neke kritičare da Vendersove filmove iz ove faze stvaralaštva podvedu pod termin egzistencijani sentimentalizam. Ovim osećanjem su obojeni i likovi u filmu i ono je posledica njihove otuđenosti, nemogućnosti da se uklope u društvo i usled toga besciljnog lutanja, težnje da se skrase i u isto vreme straha da će naći svoj dom. Odnos između Filipa i Alise je kičma filma i kroz njihovo vezivanje Venders pokušava da nađe izlaz iz ove rastrzanosti u samom putovanju. Kao da želi da kaže: Putovanje je život. Život čine predeli i gradovi kroz koje putujemo. Ljudi koje pritom srećemo. Život je u kretanju, bilo to autom, avionom, vozom ili metroom. U pogledu omeđenom prozorskim okvirom prevoznih sredstava. Prozorom kao okvirom za život uhvaćen u kretanju. Život ukadriran kamerom ili fotoaparatom tokom putovanja.

Crno-bela fotografija korišćena u filmu doprinosi građenju sumorne atmosfere. Pusti monohromatski pejzaži, povremeno u dugim kadrovima, samo su odraz duševnog stanja glavnih likova. Ona je više konotativna nego realistična; više osetljiva na duševni trepet, nego na telesni pokret; u većoj meri je odraz preovlađujućeg duha filma, nego što bi to bila kolor fotografija. I fotografije koje Filip izrađuje svojim Polaroid SX-70 fotoaparatom (mi ih vidimo kao crno-bele, iako su one možda u koloru) prema svom karakteru odgovaraju filmskoj fotografiji i funkciji koju ona ima u filmu. On u jednom trenutku upoređuje dobijenu fotografiju morskog pejzaža i sam morski pejzaž, pri čemu zaključuje da između njih nema nikakve sličnosti. Možda nam sugeriše da fotografija, jednostavno, prikazuje stvarnost u određenom prošlom trenutku, različitu od onoga što je sada. Međutim, možda hoće da kaže da ona predstavlja i njegovu intimnu stvarnost, stvarnost onakvu kakvom je on doživljava, ogledalo njegove duše.

Venders se tokom svoje karijere osim osećanjima usamljenosti, otuđenosti i mladalačkog “angsta” bavio konstantno i temom amerikanizacije Nemačke. U ovom filmu Filip često izražava netrpeljivost prema komercijalizaciji medija (razbija televizor ili šutira radio kada program prekidaju reklamama), ali sa druge strane konzumira američke filmove i muziku preko istih tih medija. I u Nemačkoj kao i u Americi bombardovan je rokenrolom, koji je u to vreme već postao globalni fenomen. Koristi džuboks da zavrti neki od američkih rok hitova ili posećuje koncerte tadašnjih rokenrol zvezda, ali ipak ima averziju prema komercijalizaciji koju kreira potrošačko društvo. U krajnjoj liniji može se reći da je njegov odnos prema američkoj kulturi ambivalentan. U tom smislu upečatljiv je kadar u kojem je prikazan mali Nemac sa sladoledom naslonjen na džuboks u trenutku dok pevuši pesmu “On the Road Again” ili krupni plan oznojanog lica Čaka Berija tokom nastupa na jednom od koncerata, a zatim i izraz lica hipnotisane nemačke publike.

Venders, koji je pisao i scenario za ovaj film, kroz dijalog između Filipa i jedne njegove njujorške prijateljice, pored kritike komercijalizacije i uopšte potrošačkog društva kao takvog, izražava možda i svoje shvatanje fotografije, odnosno navodi razlog koji ga tera da fotografiše. Razgovor između Filipa i Anđele doslovno prenet izgleda ovako:
Filip: “Od trenutka kada se izađe iz Njujorka ništa se više ne menja. Sve izgleda isto. Čovek više ništa ne može da zamisli. Pre svega ne može da zamisli nikakvu promenu. Postao sam sebi tuđ. Mogao sam jedino da zamislim da će se to tako nastaviti. Uveče bih bio siguran da ću se ujutru vratiti. A onda sam ipak vozio dalje i slušao taj hvalisavi radio. Uveče u motelu, koji je izgledao isto kao i onaj prethodne večeri, gledao sam tu okrutnu televiziju. Izgubio sam i sluh i vid.”
Anđela: “Ti si to odavno izgubio. Za to se ne mora putovati po Americi. Čovek izgubi sluh i vid kad izgubi osećaj za sebe. A ti si to odavno već izgubio. Zato su ti stalno potrebni dokazi da stvarno još postojiš. Sa tim pričama i doživljajima postupaš kao da su živa jaja. Kao da si ti jedini koji nešto doživljava. Zato stalno praviš te fotografije. Tako imaš nešto u ruci. Dokaz da si ti bio taj koji je nešto video. Zato si i došao ovde. Da bi te neko slušao. Tebe i tvoje priče koje zapravo pričaš samom sebi. Ali, to nije dovoljno…”
Filip: “Fotografisanje zaista ima neke veze sa dokazivanjem. Dok sam čekao da se slika razvije često me je obuzimao čudan nemir. Jedva sam čekao da gotovu sliku uporedim sa stvarnošću. Ni to poređenje nikada nije moglo da ublaži moj nemir. Stvarnost je te statične slike stalno sustizala i preticala. Samo sam još opsednutije fotografisao. Druge fotografije, osim tih polaroida, tek ne mogu da zamislim…”

„Alisa u gradovima“ je možda najbolji Vendersov film i s toga topla preporuka ne samo zaljubljenicima u fotografiju, već pre svega probitačnim filmofilima. Ovim prvima, međutim, rado preporučujem i Vendersov dokumentarac iz 2014. godine „The Salt of the Earth“, biografski film posvećenom brazilskom fotografu Sebastijaou Salgadu. No, to je već neka sasvim druga priča…

Tekst napisao:
Dejan Marković
član FKV

Autor -
0 1260
Fotografija "Old gentleman" autor Marija Milosavljević

Završeno je nagradno takmičenje za mesec septembar 2016. godine na temu „KAPE I ŠEŠIRI“. Biilo je dosta odgovora, ali su se među nagrađenima našli oni koji su temu shvatili na pravi način, što znači da su uspeli da odvoje nagradnu temu od uticaja portreta koji se u realizaciji ove teme često nameće. Drago nam je da pojedini autori redovno odgovaraju na nagradne teme, jer kako sami kažu to im je poseban izazov koji ih angažuje pre svega u razmišljanju o fotografiji.

Prvu nagradu je osvojila Marija Milosavljević iz Temerina za fotografiju „Old gentleman″ koja je dobila 56 bodova i ona je osvojila nagradu PANASONIC PUNJAČ ZA ENELOOP BATERIJE BQ-CC18 + 4 AA ENELOOP BATERIJE od 1900mAh koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru). BM-FOKUS se specijalizovala za prodaju fotoaparata i fotografskog pribora i opreme.

Fotografija "Old gentleman" autor Marija Milosavljević
Fotografija „Old gentleman“ autor Marija Milosavljević

Drugu nagradu je osvojio Ivan Stojanović iz Kragujevca za fotografiju „Wonderland 2„ koja je dobila 40 bodova i njemu pripada knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE

Fotografija "Wonderland 2" autor Ivan Stojanović
Fotografija „Wonderland 2“ autor Ivan Stojanović

Specijalnu nagradu za najbolji komentar fotografije osvojio je Zoltan Bisak iz Ivanova za komentar na fotografiju „Old gentlman“ sa osvojenih 336 bodova (dobija se kao broj lajkova na komentar x broj pregleda fotografije) On je osvojio tri digitalna printa dimenzije 30×45 cm

Ostale autori sa liste 10 najbolje ocenjenih u nagradnoje temi „KAPE I ŠEŠIRI“ su:,
3. Jan Valo iz Novog Sada za fotografiju „Stogodišnjak“ sa osvojenih 39 bodova
4. Aleksa Stojković iz Beograda za fotografiju „Šešir profesora Babovića“ sa osvojenih 34 boda
5. Milena Milenković iz Paraćina za fotografiju „Lola“ sa osvojenih 27 bodova (187)
6. Đani Bardoti iz Rume za fotografiju „Kraj smene“ sa osvojenih 27 bodova (64)
7. Boris Mrđa iz Beograda za fotografiju „Dan mladosti“ sa osvojenih 25 bodova
8. Jan Valo iz Novog Sada za fotografiju „Šta se zbiva“ sa osvojenih 24 boda
9. Dragan Lapčević iz Beograda za fotografiju „Bella“ sa osvojenih 20 bodova (158)
10. Vera Mihajlović iz Raške za fotografiju „Monka“ sa osvojenih 20 bodova (111)

Redosled je određen na osnovu broja osvojenih bodova po pravilima takmičenja i na bazi pregleda ako se desi da je broj isti bodova za fotografiju. a sve to u momentu zaključenja takmičenja. Sve fotografije možete videti na linkovima na koje kliknete u nazivima gore. Za veću fotografiju kliknite posle toga na tu fotografiju desnim klikom miša i izaberite veliku za pregled. Tako dobijate bolji prikaz i vernije boje i tonove.
Čestitamo nagrađenima i zahvaljujemo se svim učesnicima ovog takmičenja.

Sve primedbe na redosled možete poslati na mail office@fkv.rs u roku od 48 sati.

FKV tim

Autor -
0 960
Na kraju predavanja fotografija za uspomenu sa Dragišom Radulovićem

Veoma nadahnuto, preciznog sećanja, koje su začujuće sveže delovalo, kao da je autor juče doživeo neke događaje, sa izuzetnom memorijom koja je pamtila i do najsitnije detalje, uz more anegdota sa fotografisanja, i preciznim opisima načina portretisanja pojedinih poznatih umetnika su glavna obeležja gostovanja Dragiše Radulovića MF FSJ u Fotografskom klubu Vojvodina u utorak 13. septembra 2016. godine. Krenulo se pričom o fotografskim počecima, i radu foto kluba „Elektromašinac“ iz Beograda, u kome je pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka započeo izlagačku aktivnost i edukatorski rad Dragiša Radulović. Zatim je sledila galerija portreta poznatih umetnika akademika, profesora i dekana fakulteta likovnih umetnosti, slikara, vajara , pesnika, romanopisaca i dr koji su prikazani na predavanju su glavna tema predavanja. Sve vreme svaku fotografiju je pratila sadržajna priča. Skoro svakog detalja u nastanku fotografije i imena je Dragiša precizno zapamtio, iako je prošlo i više od pedeset godina od pojedinih fotografija

Dragiša Radulović - foto Svetozar-Zare Đipanov
Dragiša Radulović – foto Svetozar-Zare Đipanov
Sa velikom pažnjom je pračeno predavanje Dragiše Radulovića MF FSJ
Sa velikom pažnjom je pračeno predavanje Dragiše Radulovića MF FSJ

Sadržajan dobar i odmeren edukator, koji sve vreme drži pažnju, Dragiša Radulović je skoro tri sata privlačio pričom o portretu pažnju prisutnih, kao kakav magnet. Izvlačenje karakternih osobenosti u običnim situacijama su sami umetnici znali da cene, i često se dešavalo da Radulović dobije priznanje u korišćenju tih portreta u knjigama i katalozima i drugim publikacijama portretisanih. Prikazano je preko 160 portreta, a da se ni jednom nije osetilo zasićenje likovima, jer su fotografije, kao i sami umetnici, obilovale velikim različitostima kako u karakteru, tako i u izabranom momentu snimanja, pozi ili upotrebi ambijenta i prirodnog svetla, koje autor isključivo koristio u portretisanju. Dragiša je često koristio veoma skromnu fotografsku opremu, ali je iz nje izvlačio maksimum u datim vremenskim okolnostima. Na kraju je prikazano tridesetak dokumentarnih fotografija sa otvaranja izložbi tih istih umetnika i njihovih kolega, koje portretisao.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Igor Gudalović

Autor -
0 724
Prva nagrada za fotografiju "Adriatic blue" - autor Boris Mrđa

Završeno je nagradno takmičenje za mesec avgust 2016. godine na temu „UHVATI LETO“. Iako laka tema zahtevala je iznalaženje originalnih rešenja, da bi se autori odvojili od svakodnevnih i uobičajenih motiva i prikaza. Pojedini autori su u tome sasvim uspeli, a najbolji su nagrađeni. I među ostalim fotogarfijama od 10 prvoplasiranih bilo je zanimljivih i dobrih fotografija koje su dobro odgovorile na temu. Ovog meseca su ocenjivači dodelili mali broj bodova, što je šteta, jer ćemo sutra očekivati i ocene na naše fotografije, a njih možda neće biti u dovoljnoj meri koliko očekujemo. Na to organizator ne može uticati. Zato se ne ustežimo da damo što više ocena i komentara, i tako malo vremena posvetimo drugima, a njima će to značiti bez obzira na dobijenu ocenu.

Prvu nagradu je osvojio Boris Mrđa iz Beograda za fotografiju „Adriatic blue″ koja je dobila 46 bodova i on je osvojio nagradu ADAPTER ZA OBJEKTIV SA M42 NAVOJA NA NIKON ILI CANON BAJONET PO IZBORU koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru). BM-FOKUS se specijalizovala za prodaju fotoaparata i fotografskog pribora i opreme.

Prva nagrada za fotografiju "Adriatic blue" - autor Boris Mrđa
Prva nagrada za fotografiju „Adriatic blue“ – autor Boris Mrđa

Drugu nagradu je osvojio Aleksa Stojković iz Beograda za fotografiju „Daleko je more„ koja je dobila 40 bodova i njemu pripada knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE

Druga nagrada za fotografiju "Daleko je more" - autor Aleksa Stojković
Druga nagrada za fotografiju „Daleko je more“ – autor Aleksa Stojković

Specijalnu nagradu za najbolji komentar fotografije osvojila je Dušanka Ljubojević iz Novog Sada za komentar na fotografiju „Leto 1“ sa osvojenih 148 bodova (dobija se kao broj lajkova na komentar x broj pregleda fotografije) On je osvojila tri digitalna printa“ dimenzije 30×45 cm

Ostale autori sa liste 10 najbolje ocenjenih u nagradnoje temi „UHVATI LETO“ su:,

3. Katarina Kosanović iz Novog Sada za fotografiju „Leto 1“ sa osvojenih 27 bodova
4. Saša Lalić iz Sombora za fotografiju „Sa pecanja“ sa osvojenih 25 bodova
5. Alen Djozgić iz Priboja na Limu za fotografiju „Dečak i more“ sa osvojenih 21 bod
6. Milena Milenković iz Paraćina za fotografiju „Summer Ride“ sa osvojenih 20 bodova
7. Marija Milosavljević iz Temerina za fotografiju „Uhvati leto“ sa osvojenih 18 bodova
8. Nina Knežević iz Novog Sada za fotografiju „Ljubljana“ sa osvojenih 17 bodova
9. Milena Milenković iz Paraćina za fotografiju „Sliced wave 02“ sa osvojenih 16 bodova
10. Olja Simović iz Raške za fotografiju „Na plaži“ sa osvojenih 15 bodova (105 pregleda)

Redosled je određen na osnovu broja osvojenih bodova po pravilima takmičenja i na bazi pregleda ako se desi da je broj isti bodova za fotografiju. a sve to u momentu zaključenja takmičenja. Sve fotografije možete videti na linkovima na koje kliknete u nazivima gore. Za veću fotografiju kliknite posle toga na tu fotografiju desnim klikom miša i izaberite veliku za pregled. Tako dobijate bolji prikaz i vernije boje i tonove.
Čestitamo nagrađenima i zahvaljujemo se svim učesnicima ovog takmičenja.

Sve primedbe na redosled možete poslati na mail office@fkv.rs u roku od 48 sati.

FKV tim

Autor -
0 1208
Slikar Vladimir Veličković 1979 - Fotografija Dragiše Radulovića

Kada prođe vreme, onda u kolektivno sećanje ostaju portretne fotografije po kojima pojedine umetnike pamtimo i prisećamo se njihovog dela, lika i karaktera. Fotograf koji je ostavio veliki trag u srpskoj portretnoj fotogrfiji je Dragiša Radulović, MF FSJ iz Beograda koji će biti gost Fotografskog kluba Vojvodina u utorak 13. septembra 2016. godine od 20 časova. Više je od šezdeset godina u fotografiji Dragiša Radulović „arhivar“ tuđeg i sopstvenog vremena, u kome se nestvarno meša sa stvarnim, u kome fotografski portret nadilazi autora, i postaje ikona (produhovljena slika) koja nas podseća na ljude i na neko prošlo vreme, mahom umetnike koje poznavao.

Portret Momčila Antonovića 1962 - fotografija Dragiše Radulovića
Portret Momčila Antonovića 1962 – fotografija Dragiše Radulovića

„Radulovićevo fotografsko stvaralaštvo donekle osvetljava još jedna osobina. Nema u njegovim portretima ničeg iščašenog, usiljenog, niti povišeno artificijelnog. Pogled na njegove junake, ličnosti sa srpske kulturne scene, uvek je iskren, blizak, čak i onda kada bi se, uz manje ili veće zahvate, mogao prilagoditi zahtevima estetizovane slike. Dragiša Radulović i te kako ume da napravi i takvu sliku, ali tom zahtevu ne robuje. Otuda toliko poverenje gledaoca u sadržaj njegovih fotografija. Treba voleti baš tu njegovu crtu, tu normalnost pogleda“ – piše Goran Malić MF FSS o Dragišinom radu.

Slikarka Ljubica - Cuca Sokić  1991- fotografija Dragiše Radulovića
Slikarka Ljubica – Cuca Sokić 1991- fotografija Dragiše Radulovića

Ambijentalni portret je karakteristika najvećeg fotografskog stvaralaštva Radulovićevog, ali nije samo to. Početkom šezdesetih akt fotografija i foto-grafika su bili oblasti interesovanja koje istraživao, ali je iskra u oku i mimika lica koja otkriva karakter i dušu portretisanog, preuzela primat. Upornost i strpljenje, nenametljivost i nonšalancija u njegovom karakteru, sticala je poverenje mnogih umetnika (slkara, vajara, grafičara, romanopisaca, pesnika i dr) pa su mu oni otvorili dušu na trenutak, razotkrivši njenu tajnovitost.

Atmosferu prostora ateljea, i slobodu koju umetnik ima u prostoru u kojem se najbolje oseća, njegovu opuštenost, Dragiša prenosi na fotografiju. Čekajući pravi trenutak da se stopi ambijent sa modelom, osvetljenje sa mimikom, pokretom, gestom, on izvlači emociju na površinu, pri tome ne pretvatajući je u atraktivnost trenutne ekspresije koja se brzo zaboravlja, već traži izraz koji će nadići vreme, i sve promene koje ono donosi. Dragiša uspeva da izvuče na čistinu umetnikov karakter, koji se često skriva iza njegovog umetničkog dela.
On je svestan značaja koje donosi vreme fotografiji i pažljivo osluškuje i interesuje se za umetničko stvaralaštvo portretisanih, kako bi i u tome pronašao neku karakternu crtu portretisanih umetnika koju će predstaviti na portretnoj fotografiji.

Slikar Ljuba Popović 2009 - fotografija Dragiše Radulovića
Slikar Ljuba Popović 2009 – fotografija Dragiše Radulovića

Svestan je i značaja dokumentarnosti događaja iz sveta umetnosti, emocija koje se ispoljavaju u susretima umetnika, pa i te trenutke Radulović beleži. Na velikoj retrospektivnoj izložbi stvaralaštva Dragiše Raduloviča u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ marta 2016. godine u Beogradu jedan značajan deo su bile i takve fotografije. Prisećanja posetioca starije generacije i neizbežna pitanja: „Gde je to?“ „Da li ta galerija još postoji?“ „Kada je to snimljeno?“ „Bila su to zlatna vremena za umetnost.“, „E pa nisam ni znao da postoji ta fotografija.“ – potvrđuju značaj koje imaju takve fotografije kao dokument, čega je i fotograf svestan.

Grafičar Slobodan Knežević  2009 - fotografija Dragiše Radulovića
Grafičar Slobodan Knežević 2009 – fotografija Dragiše Radulovića

Čini se da je davno započeto portretisanje misija koja traje celog života, i koju Dragiša neće nikada završiti, već će samo kolekciju dopunjavati novim portretima mlađih umetnika. Svaka nova izložba može biti deo ove velike kolekcije koji je prolagođen mestu i karakteru izložbe, i nekim zajedničkim imeniteljima portreta, koje svaka izložba želi da predstavi posmatraču.

Pozivamo sve ljubitelje fotografije da dođu na predstavljanje Dragiše Radulovića u Fotografskom klubu Vojvodina. Predavanje je besplatno, ali je zbog ograničenog broja mesta obavezno prijavljivanje na e-mail office@fkv.rs, najkasnije do utorka u 15 časova.Predavanje je u Bulevaru oslobođenja 22 Novi Sad (vidi na sajtu u kontaktima mapu)

BIOGRAFIJA:

Portret Dragiše Radulovića
Portret Dragiše Radulovića

Dragiša Radulović, rođen u Čačku 1936. godine, diplomirani inženjer elektrotehnike bavio se strukom do penzionisanja. Fotografijom počeo da se bavi u gimnaziji 1954g, a izlaganjem od 1959. godine, samostalno i u okviru svoga kluba ELEKTROMAŠINAC i Foto-kino saveza Jugoslavije i Srbije.
Učestvovao je na više od 150 izložbi i Salona fotografije u zemlji i inostranstvu i na njima dobio 44 nagrade i pohvale za pojedinačne radove i kolekcije. Održao i 17 samostalnih izložbi.
Za višegodišnji rad na širenju fotografije, kao predavač i instruktor , organizator izložbi, akcija i predavanja, član mnogih žirija, nagrađen je bronzanom plaketom “Boris Kidrič”, kao i brojnim diplomama.
Od 1962. godine do današnjih dana sarađuje sa štampom, izdavačkim kućama, institutima, muzejima (MPU, Narodni muzej,), galerijama (SANU, KC ,“Cvijeta Zuzorić”, “Stara kapetanija”, ULUS), domovima kulture, društvenim organizacijama i nizom umetnika.
Ima zvanja Majstor jugoslovenske i srpske fotografije, AFIAP, član ULUPUDS-a po pozivu.

Adresa: Ratka Mitrovića 179, Beograd,
tel. 011 23 160 39
e mail: dragi.radulovic@yahoo.com

Samostalne izložbe

• MORAVA 1960, Čačak 1960.
• ADA 1962. (50 fotografija) u DK Vuk Karadžić u Beogradu 1962.
• ZELENI POJAS ĐERDAPA, (73), Kladovo 1969. i Dom omladine, Beograd 1970.
• Kolekcija fotografija, (30), Salon fotografije, Beograd 1975.
• 10 GODINA OTVORENOG GRAFIČKOG ATELjEA, (64), Biblioteka grada Beograda, 1990.
• UMETNOST I FOTOGRAFIJA, (78), DK Kovin, 2003.
• PORTRETI UMETNIKA, (50), Lazarevac, 2003.
• UMETNOST I FOTOGRAFIJA, Banatski Brestovac, 2003.
• ŽIVOT UMETNIKA, portreti (1962-2004), (56), KC Beograd, galerija ARTGET, 2004.
• ŽIVOT UMETNIKA, portreti (1962-2005), (76), Dom kulture Čačak, 2005.
• FOTOGRAFIJA I UMETNOST, Retrospektiva 1959-2009, Narodni muzej Čačak, 2009.
• PORTRETI UMETNIKA, portreti (1985-2010), (18), Galerija beogradske tvrđave, 2010.
• PORTRETI UMETNIKA, portreti i susreti, (58), Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad 2010.
• PORTRETI UMETNIKA – IZBOR FOTOGRAFIJA 1962-2010, (60), Kulturni centar Laza Kostić, Sombor, 2010.
• 75 g. FLU – PORTRETI PROFESORA, (30), MUZEJ CEPTER, BEOGRAD 2012.
• ZAGLEDANjE U SUŠTINU- PORTRETI 1962-2014, (64), Banatski Brestovac, 2015.
• ISKRICE DUHA – ODSJAJI DUŠE, Retrospektiva 1954-2016. (232), Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, 2016.

Značajnije kolektivne izložbe i nagrade

• 20. OKTOBAR 1962, nagrada Kulturno prosvetne zajednice Beograda za najbolju fotografiju na izložbi
• Savezna izložba, Sarajevo 1962. druga nagrada za kolekciju
• Republička izložba BiH, 1962. druga nagrada za kolekciju
• Republička izložba Srbije 1962. druga nagrada
• Izložba PMF, Beograd, 1962. prva nagrada
• ČOVEK I MORE , Zadar, 1963.
• Foto Evropa, 1963.
• Upsala, 1963, diploma
• Studentski grad, 1963. prva nagrada
• Međunarodna – Beograd 1963. i 1968.
• Savezna kolekcija u DR Nemačkoj, 1963.
• Republička Srbije, 1963. pohvala za kolekciju
• Kup fotografije, 1965. i 1967.
• Singapur, 1966.
• Zagreb salon, 1968. i 1969. druga nagrada
• Berlin, 1968. treća i četvrta nagrada
• Salon Maglaj, 1968. treća nagrada
• Doboj, 1969. prva nagrada
• Sarajevo, 1970.
• 150 GODINA FOTOGRAFIJE KOD SRBA, Beograd, SANU i MSU 1990. Pet izloženih fotografija itd.

Tekst napisao:

Milovan Ulićević

Autor -
0 435
Istoričarka umetnosti Milijana Jovanović otvara izložbu

Na poziv organizatora aktivnosti Kulturnog centra u Rumi, Fotografski klub Vojvodina je 6. avgusta 2016. godine otvorio izložbu na kojoj se predstavilo osamnaest autora kluba. Izložbu je otvorila istoričarka umetnosti Milijana Jovanović. Izložba je organizovana u sklopu manifestacije „Ruma fest“ koja se svakog leta održava u tom živopisnom sremskom gradiću, a postavljena je u velikom holu Kulturnog centra Ruma.

Katalog izložbe FKV u Rumi
Katalog izložbe FKV u Rumi

Istoričarka umetnosti je istakla izuzetnu likovnost prikazanih radova, bez obzira što su zastupljene mnoge teme, po izboru samih autora. Izuzetan prostor za prezentaciju fotografije je doprineo potpunijem utisku o izložbi, pa su i sami autori bili iznenađeni dobrom postavkom, koju je priredio Nenad Vukelić organizator iz Kulturnog centra. Izložbu prati katalog u kome su zastupljeni svi autori sa po jednom fotografijom i kratkim prikazom delovanja Fotografskog kluba Vojvodina i njegovim delovanjem u fotografiji. Predsednik kluba je na otvaranju pomenuo neke od uspeha članova sadašnjih i bivših na polju kreativne fotografije koju neguje klub od prvih dana.

Tekst: Milovan Ullićević
Fotografije: Nenad Karlić i Dušanka Ljubojević

Autor -
0 1190
Prva nagrada za fotografiju "By the river" - autor Zoltan Bisak

Završeno je nagradno takmičenje Fotografskog kluba Vojvodina za mesec jun 2016. godine. na temu LJUBAV. Iako laka i univerzalna, tema nije obilovala tolikom raznovrsnošću pristupa koliko se očekivalo. Naravno bilo je i izvrsnih odgovora na temu. Takve fotografije su ušle u najuži izbor u 10 najboljih fotografija, a najbolje su i nagrađene. Stiče se utisak da kada je tema laka i kada mislite da svi imaju odgovor na nju, to baš i nije tako, jer iako imaju dobru ideju, kod realizacije zaškripi, naročito kod kompozicije, i izbora svetla. Zbog toga prikaz radnje na fotografiji deluje nedorečeno, i nema dovoljno likovnosti. I autori mogu druge ocenjivati kao i ostali registrovani članovi sajta koji pregledaju fotografije. Ali kao da su se malo ustezali da ocene fotografije, nekim srednjim i nižim ocenama kada im se fotografija ne dopada, pa su takvu fotografiju ostavljali neocenjenu. Tako da je manji zbir ocena nego što je bio prethodnih meseci. Svima je u interesu da se preko ocene oseti mišljenje auditorijuma, zato je najbolje da se ocene pri prvom pregledanju fotografije.

Prvu nagradu je osvojio Zoltan Bisak iz Ivanova za fotografiju „By the river koja je dobila 69 bodova i on je osvojio nagradu TORBA ZA FOTAOAPARAT VANGUARD PEKING 10 koju dodeljuje naš dosadašnji sponzor firma BM-FOKUS iz Novog Sada (klikni na baner desno za detalje o sponzoru). BM-FOKUS se specijalizovala za prodaju fotoaparata i fotografskog pribora i opreme.

Prva nagrada za fotografiju "By the river" - autor Zoltan Bisak
Prva nagrada za fotografiju „By the river“ – autor Zoltan Bisak

Drugu nagradu je osvojio Jan Valo iz Novog Sada za fotografiju „Vernost koja je dobila 55 bodova i njemu pripada knjiga o fotografiji autora Alberta Gregorovića: RASKRSNICA DUGE – FENOMEN FOTOGRAFIJE OD ANALOGNE DO DIGITALNE

Druga nagrada za fotografiju "Vernost" - autor Jan Valo
Druga nagrada za fotografiju „Vernost“ – autor Jan Valo

Specijalnu nagradu za najbolji komentar fotografije osvojio je Dragan Lapčević iz Beograda sa osvojenih 460 bodova (dobija se kao broj lajkova na komentar x broj pregleda fotografije) On je osvojio umetničku sliku „Tajnovito skrovište“ dimenzije 29×40 cm rađenu kombinovanom tehnikom modne dizajnerke i slikarke Ivane Đukičin iz Novog Sada. Komentar je postavljen na prvonagrađenu fotografiju, mnogo pre nego što se znalo za nagradu.

Ostale autori sa liste 10 najbolje ocenjenih u nagradnoje temi „LJUBAV“ su:

3. Dragan Lapčević iz Beograda autor fotografije „Staza ljubavi“ koja je osvojila 46 bodova
4. Snežana Lukić iz Novog Sada autorka fotografije „Love“ koja je osvojila 26 bodova
5. Andrea Novak iz Kucure autorka fotografije „Zauvek moja“ koja je osvojila 24 boda
6. Andrea Novak iz Kucure autorka fotografije „Nedostaješ mi“ sa osvojenih 17 bodova
7. Dušanka Ljubojević autor fotografije „Sestre “ sa osvojenih 15 bodova (254 pregleda)
8. Dragan Lapčević autor fotografije „Različite ljubavi “ sa osvojenih 15 bodova (58 pregleda)
9. Đani Bardoti iz Rume autor fotografije „Porodica“ sa osvojenih 15 bodova (22 pregleda)
10. Đani Bardoti iz Rume autor fotografije „Zagrljaj“ sa osvojenih 11 bodova

Redosled je određen na osnovu broja osvojenih bodova po pravilima i na bazi pregleda fotografija u momentu zaključenja takmičenja, ako je isti broj bodova. Sve fotografije možete videti na linkovima na koje kliknete u nazivima gore. Za veću fotografiju kliknite posle toga na tu fotografiju desnim klikom miša i izaberite veliku za pregled. Tako dobijate bolji prikaz i vernije boje i tonove.

Čestitamo nagrađenima i zahvaljujemo se svim učesnicima ovog takmičenja.

Sve primedbe na redosled možete poslati na mail office@fkv.rs u roku od 48 sati.

FKV tim

Autor -
0 1332
Učesnici Drugog bijenala - Majstori fotografije u Kisaču

Možda je nekad neko postavio pitanje: da li postoji potreba za izložbom fotografija na kojoj će zajedno izlagati foto-amateri i profesionalni fotoreporteri, novinski fotografi i televizijski novinari, redovni profesori Akademije umetnosti i njihovi studenti, asistenti i profesori na visokoj tehničkoj školi za primenjenu fotografiju i Akademiji umetnosti, fotografi koji se bave komercijalnom i stok fotografijom i fotografi koji izlažu eksperimentalnu fotografiju, penzioneri i omladinci, početnici i majstori fotografije FSS, koji su bezmalo pola veka u fotgrafiji. I još svi u isto vreme na istom mestu.

Mihal Đurovka govori na otvaranju o izložbi
Mihal Đurovka govori na otvaranju o izložbi

Odgovor je postoji. Jedna takva izložba je otvorena u subotu 4. juna 2016. godine u galeriji Slovačkog doma, u živopisnom selu Kisač, u srcu Bačke. Glavni organizator i nosilac ideje ovakvog okupljanja fotografa, kojima je fotografija prvenstveno velika ljubav, a onda sve ostalo, je Mihal Madacki (Michal Madacky) fotograf iz Kisača. On svojim fotografijama odavno čuva od zaborava ljude i promene ovog sela, većinom nastanjenog Slovacima.

Organizator izložbe i druženja Mihal Madacki (u belom)
Organizator izložbe i druženja Mihal Madacki (u belom)

Izložba je zamišljena kao bijenale fotografije, a prva je održana 2014. godine. Međutim ovogodišnje bijenale fotografije je prevazišlo po odzivu sva očekivanja organizatora, i na izložbi su svoja dela izložila 34 autora iz Vojvodine, koji u njoj žive i rade, ali ima fotografa koji su poreklom iz Vojvodine, ali su fotografsku karijeru gradili po Londonu i Bratislavi..

Velika posećenost izložbe je dokaz potrebe za ovakvim bijenalom fotografije u Kisaču
Velika posećenost izložbe je dokaz potrebe za ovakvim bijenalom fotografije u Kisaču

Izložba je nazvana „II bijenale – Majstori fotografije“, pri čemu svi autori nisu Majstori fotografije po tituli koja se dodeljuje za izlagačke uspehe u amaterskoj fotografiji. Naziv nije ni pežorativan obzirom na visok stručni i obrazovni nivo u fotografiji pojedinih fotografa, već je to naziv koji je odomaćen u kolokvijalnom govoru fotografa, kada se pohvaljuje pojedinac za dobro urađen posao, izložbu, fotografiju. Sam organizator to koristi kao uzrečicu u obraćanju kolegama, pa je to tako i ostalo u nazivu bijenala. Možda će ova izložba talentovanim mladim fotografima koji sad pohađaju završne razrede srednje škole ili akademije, a učestvuju prvi put na izložbi fotografija, biti podstrek da se posvete kreativnoj izlagačkoj fotografiji, i da jednog dana postanu i po zvanju Majstori fotografije FSS ili MFIAP-a

Utiske o ovogodišnjem bijenalu govori Milovan Ulićević
Utiske o ovogodišnjem bijenalu govori Milovan Ulićević

Pored većeg odziva ono što II bijenale odvaja od predhodnog je osetno veći odziv fotografa i ozbiljnije shvatanje uloge i značaja ovog bijenala. I druga odlika koja je obeležila ovo bijenale,je to što su se autori potrudili da u 3-4 fotografije kojima predstavljaju sebe na jednom panou naprave izložbene povezane celine. Neko je to uradio svetlom i motivom, iskusniji nadrealnom duhovitom pričom, ili konceptom zasnovanom na životnoj drami, eksperimentom, geometrijom i grafizmom linija i oblika. Zastupljene su neke tehnike analogne fotografije na baritnom papiru, digitalne fotografije na kolornom fotopiru, fotografije u tehnici digitalne štampe, ali i fotografije koje su fotošop kreacija ili eksperimenatalna fotografija. Fotografski motivi su različiti, ali je najviše zastupljena po oblastima interesovanja lajf fotografija, pejsaž, fotošop kolaži i eksperiment, makro fotografija, uz pojedinačne slučajeve sportske, akt, ili koncertne fotografije.

Na kraju otvaranja je Mihal Madacki predstavio svakog fotografa učesnika Bijenala
Na kraju otvaranja je Mihal Madacki predstavio svakog fotografa učesnika Bijenala

Naš domaći Miša Madacki je posle otvaranja priredio druženje, u kojem su uživali fotografi do kasno u noć. To je bila prilika za razmenu iskustava, ali i pričanje anegdota iz fotografskog života. Svako je tu hteo da se istakne što boljom i interesantnijom pričom koja je imala anegdotski završetak. Neko je, pola u šali, a pola u zbilji rekao, da bi naš domaćin mogao organizovati bijenale dva puta godišnje, umesto dvogodišnje. Svi su to osmehom prihvatili.

Zajednička fotografija sa druženja
Zajednička fotografija sa druženja

Treba pomenuti fotografe koji izlažu fotografije, i bez kojih ne bi moglo biti ovogodišnjeg bijenala fotografije. A to su: Aleksandar Plačkov, Andraš Otoš, Andrea Mernjik, Bora Otič, Branislav Kokavec, Daniela Pavlovič, Darko Dozet, Dragan Kurucić, Dušan Kostić, Dušan Tordaj, Emilia Valenćik, Filip Bakić, Geza Lenert, Goran Mulić, Hana Tancik, Igor Bovđiš, Jan Agarski, Jan Valo, Jaroslav Kraljik, Jaroslav Pap, Jovan Popović, Martin Candir, Mihal Đurovka, Mihal Madacki, Milko Ribar, Milovan Ulićević, Mirko Bilek, Miroslav Pavlovič, Predrag Uzelac, Slađana Pantelić, Zoran Veselinović, Zorica M. Madžarević Matković, Željko Mandić i Željko Škrbić.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Jaroslav Pap i Goran Mulić

Autor -
0 1529
Fotografija je dobar podsetnik pamćenju na važne događaje koji su se desili

Postoje neka predavanja koja se održe u FKV, pa se kasnije dugo prepričavaju. Pojedincima koji nisu prisustvovali, bude posle žao što ne mogu učestvovati u naknadnoj polemici koje predavanje izazove. Jedno od takvih je bilo i predavanje koje je 3. maja 2016. godine, održao Igor Čoko u Fotografskom klubu Vojvodina. Tiho i nenametljivo on je pokazao svojim fotografijama da posedije veliki elan u radu, da ideje strpljivo provodi do kraja projekta, promišljajući duboko o svakom narednom koraku.

Interesovanje veliko da nije bilo mesta za sve zainteresovane
Interesovanje je bilo veliko, da nije bilo mesta za sve zainteresovane

Srce tog predavanja je bila ekskluzivna priča, rad na specifičnom projektu „Zapisi iz ćelije br 12“, realizovanom u Okružnom zatvoru u Beogradu. Ceo projekat će biti predstavljen uskoro i kao štampana knjiga pod naslovom „Iza rešetaka“. Publika je čula mnogo specifičnosti u realizaciji ovog projekta, što je iniciralo brojna pitanja, i iznošenje iskustava iz psihijatrijske prakse, koja su se nadovezivala na ovu priču. Za kraj je ostalo jedno veliko ZRNO (GRAIN) da se postavi pod lupu publike. Iako nije bila glavna tema, to je bila dobra preporuka za praćenje sledećih brojeva svima koji su bili impresionirani prikazanim fotografijama iz elektronskog magazina GRAIN. A oni ostali, ako ih je uopšte bilo, da ne bi zaostali za trendom i aktuelnim pričama o fotografiji, takođe će morati pratiti Igorov i Marinin GRAIN. Čini se da ovakvih mladih ljudi, angažovanih i posvećenih, nedostaje na fotografskoj sceni Srbije.


.
Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Dušanka Ljubojević

Autor -
0 739

Nekako je u biti svakog čoveka da kada neku radost želi da podeli, obavezno u goste pozove i najbliže komšije. Tako je Fotografski klub Vojvodina, na poziv prijateljskog Foto kino i video kluba „Rada Krstić“ iz Sombora, podelio radost fotografskog stvaranja sa klupskim komšijama. i odazvao se na njihov se poziv da se predstavimo klupskom izložbom u Somboru. Izabrane fotografije najaktivnijih članova Fotografskog kluba Vojvodina, nastalih poslednjih nekoliko godina, su izložene u velikom holu Merkator centra, u centru Sombora.

Branko Milešević otvara izložbu FKV u Somboru
Branko Milešević otvara izložbu FKV u Somboru

Izložba je otvorena u subotu 12. marta 2016. godine, i krasiće nekoliko nedelja taj moderni prostor tržnog centra, gde po procenama domaćina više od dve hiljadu ljudi pogledaju izložene radove. Prisutne je pozdravio Branko Milešević predsednik FKVK „Rada Krstić“ istakavši da ovakvi pozivi učvršćuju saradnju između klubova, a ovo je samo prvi korak, koji neće ostati usamljen, već će se takva druženja proširiti. Foto kino i video klub „Rada Krstić“ ima iskustva u organizovanju ovakvih međuklupskih aktivnosti i na međunarodnom planu, pa imaju nameru da i FKV, kao trenutno najaktivniji klub u Srbiji, uključi u to. Zato je nama kao mladom fotografskom klubu vrlo značajno iskustvo starijeg foto-kluba koji postoji i deluje u kontinuitetu od 1950. godine. Zajedničko predstavljanje radova, druženje članova, i organizovanje izleta doprineće da se sazrevanje u kreativnom izražavanju kroz fotografiju ubrza kod svih članova oba kluba.

Zajednička fotografija oba fotografska kluba za uspomenu na druženje
Zajednička fotografija oba fotografska kluba za uspomenu na druženje

Zajedničko druženje bude uvek opuštenije uz jelo i piće, a dobri domaćini su se potrudili da udovolje našim željama, i da nam kišni dan ne pokvari raspoloženje. Riblja čarda na rukavcima Dunava je najbolje mesto za to, jer pored ribe lako i objektivi zaplivaju po pejsažima i refleksima Bačkih vodotokova. Dogovoreno je da se ovakvo druženje ponovi kada proleće bude u najlepšim bojama. Tada ćemo obogatiti sadržaj mini prezentacijama fotografija članova oba kluba, pa će se svaki član njihovog i našeg kluba tako najbolje predstaviti. Sigurno je da će analize fotografija sa obe strane dodatno doprineti proširenju fotografskih vidika.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Slađana Pantelić, Jan Valo i Milovan Ulićević

Autor -
0 579
Nagrađena fotografija Zoltana Bisaka - Ovo sam ja

Posle prebrojanih glasova nagradnog takmičenja za mesec februar 2016. godine na zadatu temu „SVE NAŠE ŽENE“ dobili smo pobednika. To je takmičar Zoltan Bisak iz Ivanova za fotografiju „Ovo sam ja“, sa osvojenih 63 boda. On za prvo mesto dobija nagradu BLUTUT SELFI ŠTAP. Nagradu dodeljuje naš sponzor BM-FOCUS iz Novog Sada (klikni na baner pored za više informacija

NAGRAĐENA FOTOGRAFIJA ZA MESEC FEBRUAR 2016. GODINE:

Nagrađena fotografija Zoltana Bisaka - Ovo sam ja
Nagrađena fotografija Zoltana Bisaka – Ovo sam ja

1. Zoltan Bisak fotografija „Ovo sam ja“ – 63 boda
2. Jan Valo fotografija „DA“ -52 boda
3. Dušanka Ljubojević fotografija „Hod po filmskoj traci“ – 47 bodova
4. Zoran Pislević fotografija „Her Passion“ – 40 bodova
5. Dragan Lapčević fotografija „Porodica“ – 37 bodova
6. Jan Valo fotografija „Mladost“ – 37 bodova
7. Petra Galijan fotografija „Daydreaming“ – 35 bodova
8. Boris Mrđa fotografija „Shower Gel II“ – 31 bod
9. Sandrita 97 fotografija „Ona je još uvek tu…“ – 26 bodova
10. Dragan Lapčević fotografija „Komšiluk“ – 26 bodova


ČESTITAMO NAJBOLJIMA !!!

U ime FKV tima koji je brojao i verifikovao glasanje, rezultate objavljujemo 10.03.2016. godine. Sve primedbe na glasanje u roku od 48 sati uputiti na office@fkv.rs

FKV tim

Autor -
0 1405

Fotografski klub Vojvodina predstavlja Ištvana Viraga fotografa iz Sombora, najboljeg izlagača Foto saveza Srbije za 2014. godinu. On će nas 16. februara 2016. godine od 20 časova provesti kroz putovanje između minimalističkih formi, lajf fotografije i portreta, u stvaralaštvu koje je za nekoliko godina dostiglo visoke izlagačke domete u fotografskoj umetnosti, od kada Ištvan Virag intezivno izlaže na fotografskim izložbama. Iskustvo sadržano u i nekadašnjem fotografskom radu, prosto je posle velike pauze kulminiralo i ispoljilo se u javnosti. A kao da je čučalo negde u dubini duše, koje velike profesionalne obaveze drugačijeg posla kojim se autor bavio, nisu dozvolile da se ispolje.

Verovatno najbolji prikaz izložbe jednog fotografa iz Srbije koji sam pročitao poslednjih godina, je prikaz mađarskog akademika, redovnog člana Mađarske akademije umetnosti Jožef J. Fekete-a , a odnosi se na stvaralaštvo Ištvana Viraga i njegove fotografije u boji, minimalističkih apstraktnih formi predstavljene na izložbi „Snoviđenja“. Zato ga ovde prenosimo u celini.

 Njive - autor Ištvan Virag

Vizuelno stvaralaštvo Ištvana Viraga kretalo se umetničkom putanjom neuobičajenom za fotografe, ali zato čestom među likovnim stvaraocima. Krenuo je od najzahtevnijeg fotografskog izražajnog sredstva, dijapozitiva, bazičnog snimka koji ne omogućava nikakvu manipulaciju, da bi stigao do „laboratorijskog rada“ koji zadire u sve segmente fotografije. Jedina zajednička nit je da stvaralac u oba slučaja maksimalno vlada vizuelnim prostorom.
Ko je slikao dijapozitive zna da to traži visoku školu fotografije: treba pronaći savršenu kompoziciju, najizražajniji izrez, idealnu dubinsku oštrinu, optimalnu ekspoziciju, odgovarajuće filtere, jer se nakon pritiskanja okidača na foto aparatu više ništa ne može menjati na snimku, nakon razvijanja su svi parametri konačni. Kod slika koje su rađene sa negativa, pa i kod instant polaroidnih snimaka postoji mogućnost različitih naknadnih intervencija kojima se osnovni snimak može doterivati, eventualno popraviti. Dijapozitiv, dakle, zahteva potpunu disciplinu i stručno znanje. Ako bismo tražili likovnu analogiju radi poređenja, završena škola crtanja bi mogla odgovarati tome. Stvaralac poznaje složeni sistem tačaka, linija, ravni, površina, tekstura, valera, akcenata i praznina. Od tih usvojenih elemenata treba zatim da realizuje svoj vizuelni svet.

Na vetrometini - autor Ištvan Virag

Ovaj proces se odigrao i u Viragovom poimanju fotografije, neko vreme je dijapozitiv za njega bilo gotovo, dovršeno delo, konačni produkt fotografije, otelotvorena slikovna realnost. Odjednom se, međutim, njegova stvaralačka koncepcija okrenula za sto osamdeset stepeni. Ono što je do tad važilo za gotovo delo, odjednom je postalo sirovina. Ne poput zatvorenog grafičkog sadržaja nego – govoreći ponovo analogijom likovnog izraza – poput boje istisnute iz tube na paletu, upotrebljivog kolorita, od čega uz pomoć naučenog u školi crtanja iz jednog vizuelnog ostvarenja realizuje drugo vizuelno delo. Laboratorijskim radom, ali ne pored aparata za uvećavanje i među tacnama sa hemikalijama nego pred ekranom kompjutera. Računar je laboratorija fotografije, ali ga IštvanVirag ne koristi za doterivanje, popravljanje, prekomponovanje svojih snimaka nego za realizaciju novih površina, novih struktura, novog kolorita, novih tekstura, rečju, novog vizuelnog ostvarenja. A taj postupak ga iz sveta fotografije prevodi u likovnu umetnost.
Polazeći od toga da IštvanVirag između čulnog iskustva i realizovanog dela ubacuje jednu informacionu jedinicu – fotografiju – drugi deo postupka bez dileme možemo nazvati apstrakcijom, budući da vizuelne sadržaje fotografije radikalno razlaže na njene gradivne elemente, boje, linije, površine. Tako nastala nefigurativna ostvarenja, pak, hrabro možemo uvrstiti u konkretne umetničke pojmovne okvire.

Forest - autor Ištvan Virag

Dve glavne karakteristike foto-slikarstva IštvanaViraga su uverljiva impresivnost i eksperimentisanje. Zajedno ih možda možemo nazvati prenebregavanjem konvencija. Fine teksture, izražajni rasteri, kapilarne strukture, dimenzionalističke kompozicije, kubistički matriksi na njegovim fotografijama nedvosmisleno svedoče da se posmatrač suočava sa jednom vrstom neeuklidovske umetnosti, iz slikarstva transponovanom fotografskom umetničkom mutacijom.
Postavka sadrži imaginaran pejzaž koji se jednoznačno može svrstati u okvire lirske apstrakcije, dok su katedrale svetla ipak bliže fraktalnim kreacijama nastalim putem multiplikacijskog algoritma, upućujući na svojevrsnu transdimenzionalnu poetiku. Vizuelno su okupirajuće deformisane, razbijene površine u čijoj obojenosti se prosto sukobljavaju svet redukovanih boja i jarki kolorit, plesnivo ružičasta boja mesa i crvenilo arterijskekrvi, presno zelenilo hlorofila.

UFO - autor Ištvan Virag

Česti motivi na slikama su lukovi, kao i kosmičke površine jakog asocijativnog naboja, prizivajući na momente iz prvobitnog haosa amorfne forme, koje menjaju svoj oblik pod uticajem jakog gravitacionog polja, tragajući za mogućim trenutkom svog eksplozivnog preobražaja. Na ovim slikama javlja se očaj likova zarobljenih ispod nefigurativnosti.

Naravno, zahvaljujući našim asocijacijama, čini se da iza formi, boja i površina gnusni vanzemaljci, prestravljene ribe, žalobne vrane, plen vrebajuća račja klešta nastoje da rastrgnu površinu slike koja ih je zarobila, mada se na njoj pojavljuju samo boje, uglaste, okrugle ili amorfne forme, zamrznute talasaste površine, na izgled realizovane slikarskim sredstvima, priborom.

Horse 02 - autor Ištvan Virag

Da li je onda, konačno, umetnost IštvanaViraga slikarstvo, ili fotografija? Gledajući sredstvo – ovo poslednje, imajući u vidu krajnji rezultat – ono prvo, i ovo dvojstvo ne pokriva izraz koji koristim: fotoslikarstvo. Pre bismo je mogli nazvati svojevrsnom digitalnom umetničkom mutacijom kojoj osobenost daje slikarski senzibilitet IštvanaViraga.

Druga velika tema koja zaokuplja Ištvana Viraga je život i njegova socijalna nota, koju predstavlja fotografijama starijih ljudi, koji su društvenim okolnostima ostavljeni na brigu sami sebi. Jak socijalni momenat sigurno je da izlazi iz njegovog profesionalnog angažmana kao novinara, gde mu je sigurno nedostajao jedan pastelniji i ekspresivniji prikaz života koji nosi fotografija, od samih reči kojima se taj isti život može iskazati.

Treća tema kojoj autor pristupa sa posebnom osetljivošću i analizom je portret. Njemu bliski ljudi iz okruženja u kome živi i kreće se su mu najčešći modeli. Portret je neposredan, uhvaćen pri prirodnom svetlu, neodvojen od okoline u kojoj se portretisani nalazi. Ta neiscrpna tema u kojoj je broj mogućih varijacija jednak proizvodu karaktera, rakursa, i svetlosnih uslova, privlači Ištvana Viraga u potpuno drugačijem kontekstu od predhodne dve. Zato i ostavljamo onima koji budu došli na predstavljanje Ištvana Viraga u FKV da uoče tu različitost i naizgled suprotnost u autorovom radu, i pitanjima podstaknu elokventnog autora za otkrivanje svoje fotografske duše.

Članovima Fotografskog kluba „Vojvodina“, članovima Mensa Srbije, FKVK „Rada Krstić“ iz Sombora, i FK „CD13“ iz Zrenjanina, kao i onima koji se prijave do utorka 16. februara 2016. na e-mail: office@fkv.rs predavanje je besplatno. Ostali plaćaju kotizaciju od 300 din. Broj prijava je ograničen kapacitetom prostora. Predstavljanje autora je na adresi „Bulevar oslobođenja 22, Novi Sad (vidi kontakt u meniju sajta)

BIOGRAFIJA:
IŠTVAN VIRAG

Ištvan Virag - portret autora

Rođen 18.08.1944. godine u Batini (Hrvatska). Prosvetni radnik, istorijski arhivist, diplomirani novinar. Živi u Somboru. Član je FKVK „RadaKrstić” u Somboru, Foto kluba „Srbija-foto” u Beogradu, Foto saveza Srbije,Foto kluba „Moholy” u Baji (Mađarska) i World Association of Hungarian Photographers (Svetske asocijacije mađarskih fotografa izvan matične zemlje).
Fotografijom se počeo baviti sedamdesetih godina prošlog veka. Već prve snimke objavljuje mu na naslovnim stranicama osiječki ilustrovani nedeljnik „Magyar Képes Újság”(Mađarske ilustrovane novine). Od tih naslovnica upriličena mu je prva samostalna izložba u Somboru, 2005. godine.
Ne dugo nakon uspešnog početka odlaže aparate, da bi se fotografiji vratio posle tridesetogodišnje pauze. Slede samostalne izložbe „Nebo nad ravnicom” – Sombor, 2007. i Telečka, 2011; „Kanalske impresije“ – Baja (Mađarska) 2011. i Sombor 2014; „Snoviđenja“ – Sombor, 2011. i 2012, Budimpešta, Baja i Subotica 2014.
Punim intenzitetom se posvećuje fotografiji od 2013. godine. Od tada je učestvovao na preko 200 međunarodnih i domaćih izložbi, na kojima je osvojio 120 nagrada.
Nosilac je zvanja F1 FSS i EFIAP.

Tekst:
Milovan Ulićević
Fotografije:
Ištvan Virag ©

Autor -
0 706

Interesantan tekst povodom otvaranja izložbe fotografija „ŠAPAT KOLJA“ Rajka R. Karišića 19. januara 2016. godine u likovnom salonu UPIDIV-a pročitao je Borivoj Mirosavljević MF FSS i ovde ga prenosimo u celini.

OČI U MRAKU

Danas i mala deca znaju šta su prave vrednosti u kulturi a oni koji odlučuju o njenoj sudbini pred tim vrednostima zatvaraju oči.
Sedmogodišnja Sara Tvrdišić, učenica prvog razreda Osnovne škole „Sveti Sava“ u Beogradu, odjednom je dva puta iznenadila našu kulturnu javnost. Prvi put kada je otvorila sjajnu samostalnu izložbu fotografija na temu „Vojvodina“ i drugi put, kad je, prilikom otvaranja te nesvakidašnje izložbe, javno izrekla do sada najkraću definiciju: „Fotografija je slika!“ Ona je to i objasnila: „Kao što slikar stvara svoje delo pomoću olovke ili četkicom i bojama, tako i fotograf, pomoću svog alata, fotoaparata, uz pomoć svetlosti, pravfi isto – sliku!“
Mnogi slikari, profesori, istoričari umetnosti prihvatili su Sarinu tvrdnju kao najkraću, do sada zabeleženu, definiciju fotografije, a oduševljeni ambasador Japana je darovitoj devojčici poklonio skupoceni fotoaparat najnovije japanske proizvodnje. Dakle, i mala deca nam dele lekciju o tome šta je fotografija, koji je njen uticaj u svakodnevnom životu, koliki je njen značaj u kulturi zemlje, a Srbija je u ovom trenutku jedina zemlja u Evropi koja nema Muzej fotografije! Nema ga jer su oči onih koji o tome odlučuju očigledno još u srednjevekovnom mraku iz kojeg fotografi nastoje da nas izvuku na svetlost dana.

Otvaranje izložbe "Šapat kolja" u galeriji UPIDV -a
Otvaranje izložbe „Šapat kolja“ u galeriji UPIDV -a

Jedan od tih pokušaja je i samostalna tematska izložba fotografija Rajka R. Karišića koji nam svojim radoznalim, i nadasve kreativnim objektivom, prosto gura pod nos seoske vrljike, preteći nam zlom koji su nam ti kočevi doneli kroz istoriju: Turci su nas na njih nabijali kad smo tražili slobodu i izražavali neposlušnost, vrljikama smo se i sami tukli s najbližim komšijama zbog uzurpiranih međa, ograđivanje od najbližih nikada nam nije donelo ništa dobro. Karišićeve svetlopisne poruke su nedvosmislene, čime je ispunio osnovni razlog predstavljanja kulturnoj javnosti, ali on na svojoj izložbi nepotrebno koketira sa fotografijom.

Jeste, fotografija je ženskog roda: ume da bude lepa, dopadljiva, ali i varljiva, zanosna, očaravajuća, zagonetna, pametna, diskretna, našminkana, intimna, surova, sve češće gola i provokativna! To je, u svom višegodišnjem tragalačko majstorskom fotografskom opusu, Rajko R. Karišić nedvosmisleno i sam potvrdio. Iza njega su nezaboravne izložbe, fotomonografije od Vrbasa i Sirogojna do Hilandara, bedekeri naših istorijskih sakralnih objekata širom Srbije. To njegovo značajno delo je ovenčano i prestižnim društvenim priznanjima pa se postavlja pitanje: zašto autor na svojoj lepoj izložbi pokušava da,eksperimentišući, uvede i u neki nadrealni virtuelni svet? Rekli bismo, na prvi pogled, – pomodarstvo! Kao da je iskusni autor hteo da kaže, mlađim autorima, koji nisu stasali ni vodu da mu nose u fotografskim veštinama, a poneti „savremenim pravcima“ u likovnim, pa i u drugim umetnostima, plutaju na površini mrtvog mora, prepušteni stihiji da ih nosi u virtuelni svet beznađa: „To što radite umem i ja!“ Zaintrigirao nas je da se bolje zagledamo u vrljike i da na tim komadima drveta uočavamo i prepoznajemo neke čudne likove koje je iznedrila sama priroda. Tako nas uvodi u neki novi, zaista virtuelni svet, i svesno ili nesvesno, odvraća od svoje prvobitne namere, kao u narodnoj uzrečici: „Što prosto kad može komplikovano!“

Prepuna galerija na otvaranju izložbe
Prepuna galerija na otvaranju izložbe

U svakom slučaju Karišić nam je bacio rukavicu (bolje nju nego da je potegao vrljiku, koja ima dva kraja) a na gledaocima je da reaguju na ovaj zanimljiv izazov, koji neodoljivo podseća na neodložnu potrebu hitnog otvaranja našeg prvog Muzeja fotografije u kojem bi sakupljali, čuvali i proučavali naše neosporno svetlopisno blago, u koje, bezrezervno, spada i celokupno delo delo Rajka R. Karišića, autora ove izložbe, koju ovom prilikom proglašavam otvorenom.

Tekst: Borivoj Mirosavljević


RAJKO R. KARIŠIĆ BIOGRAFIJA:

Rajko Karišić portret
Rajko Karišić portret

Rođen 05.11.1952. godine u Bačkom Dobrom Polju, opština Vrbas.
Završio gimnaziju „Žarko Zrenjanin“ u Vrbasu.
Diplomirao na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Fotografijom, kao sredstvom izražavanja, počeo da se bavi u Foto kino klubu „Mašinac“ na Mašinskom fakultetu u Novom Sadu od 1973. godine.
Do sada imao preko 50 samostalnih izložbi uz učešće na blizu dve stotine kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Nosilac je visokog zvanja Kandidat majstor fotografije Foto saveza SCG.
Član je UPIDIV-a (Udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Vojvodine) od 1998. godine i
ULUV-a (Udruženja likovnih umetnika Vrbasa) od njegovog osnivanja i ULUPUDS (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti Srbije), UNS-a (Udruženja novinara Srbije), Umetničkog bratstva manastira Dobrun, Udruženja likovnih stvaralaca železnica Srbije.
Do sada realizovao preko 80 autorskih fotomonografija uz aktivno učešće u izradi više od deset drugih monografija.
Pored ovih fotomonografija za Srpsku pravoslavnu crkvu je realizovao 21 mini monografiju za crkve i manastire SPC.
Do sada realizovao preko sto pedeset kataloga i plakata za izložbe poznatih slikara.
Aktivno učestvovao u radu oko sedamdeset Likovnih kolonija i saborovanja.
Za svoj sveukupni rad na polju umetničke i primenjene fotografije dobio više desetina nagrada i priznanja: Godišnja nagrada UPIDIV-a – FORMA 18 (2004), više otkupnih nagrada Jesenjeg likovnog salona u Vrbasu, Povelja „Kapetan Miša Anastasijević“ (2005), Vukova nagrada Kulturno prosvetne zajednice Srbije za 2010. godinu, Godišnja nagrada ULUPUDS-a za 2011, Oktobarska nagrada grada Vrbasa za 2012. godinu i Nagradu za životno delo ULUPUDS-a za 2012. godinu, Zlatna Forma 22 UPIDIV-a za 2014. godinu za umetničku fotografiju.

Kontakt adresa autora:
11030 Beograd, ul Breza 7
Telefon: +381 65 501 46 88
E-mail: karisic@gmail.com

Autor -
0 641

Iz godine u godinu novogodišnje druženje u Fotografskom klubu „Vojvodina“ okuplja članove kluba, donatore i prijatelje kluba. U opuštenoj atmosferi podsećamo se događaja u prethodnoj godini i iznosimo poneku ideju za narednu. Ovogodišnje druženje je bilo u znaku nagradnog takmičenja, gde je naš donator Mile Karlić u ime firme BM-FOCUS uručio nagradu pobedniku nagradnog takmičenja za mesec novembar Đorđu Gavriloviću, koji je član Fotografskog kluba Vojvodina. U znak zahvalnosti i podršku koju je prethodnih godina a i poslednjih meseci pružao klubu i donirao takmičenja predsednik FKV Milovan Ulićević je Miletu Karliću poklonio fotomonografiju. Uz jelo, piće i muziku do ponoćnog sata na početku narednog dana, uz šale i anegdote i „velike“ fotografske teme, ostalo je u sećanju prisutnih još jedno novogodišnje druženje.

Mile Karlić iz BM-FOKUS-a uručuje nagradu Đorđu Gavriloviću
Mile Karlić iz BM-FOKUS-a uručuje nagradu Đorđu Gavriloviću

Zato svi mi u Fotografskom klubu Vojvodina zahvaljujemo predavačima poznatim Majstorima fotografije, učesnicima tribina i radionica , vernim posetiocima, fotografima koji su učestvovali na izložbi „Čovek i Energija“ i onima koji učestvuju na mesečnim nagradnim takmičenjima, Foto savezu Srbije, Mensi Srbije, donatorima Elektrovojvodini i firmama BM-FOKUS i FOTO STAR koji su pomogli da se realizuju brojne klupske aktivnosti. Takođe se zahvaljujemo članovima Foto kluba Čakovec iz Čakovca, Foto kluba „CD 13“ iz Zrenjanina, Foto kino i video kluba „Rada Krstić“ iz Sombora, Foto kino kluba „Trebinje“ iz Trebinja sa kojima smo ostvarili lepu saradnju i druženje u 2015. godini.
SVIMA NJIMA, KAO I LJUBITELJIMA FOTOGRAFIJE KOJI PRATE NAŠ RAD NA SAJTU, I SVIM DOBRIM LJUDIMA, ŽELIMO SREĆNU NOVU 2016. GODINU PUNO ZDRAVLJA I DOBRO SVETLO DA IH PRATI DOK STVARAJU I POSMATRAJU FOTOGRAFSKA DELA.

Autor -
0 1062

NAGRADNA TEMA I ROKOVI:

Za decembar mesec 2015. godine nagradna tema je „U SUSRET ZIMI“

Tema je uvek aktuelna u decembru mesecu. Kakva će zima biti, da li će biti snega, da li smo pripremili ogrev, zamenili gume na autu, da li će nam Deda Mraz doneti darove, gde ćemo i kako se pripremiti za Novu godinu i Božićne praznike i da li će biti novaca za zimovanje, su jedne od večnih tema. Najčešća od svih tema u susret zimi je ona o prvom snegu. Da li će nas iznenaditi prvi sneg, ili će nam priuštiti radosti, videćemo po fotografijama u nagradnoj temi pored svih ostalih u decembarskoj nagradnoj temi.

Jedno je sigurno, ovo fotogarfsko takmičenje je na radost cele fotografske zajednice.

Rok za postavljanje fotografija je od 15. decembra 2015. godine do 5. januara 2016. u 23:00
Maksimalno tri fotografije može postaviti jedan registrovani korisnik po nagradnoj temi za taj mesec.

Glasanje počinje sa objavom teme, a završava se 10. januara 2016. u 23:00
Proglašenje pobednika je 12. januara 2016. godine i biće objavljeno na sajtu www.fkv.rs
Tema za sledeći mesec biće objavljena od 15. do 20. u mesecu

NAGRADA:

Pobednik nagradnog takmičenja za mesec decembar dobija kao nagradu STUDIJSKI DVOSTRANI ZLATNO/SREBRNI FOTO-KIŠOBRAN VELIČINE 100 cm – MODEL 6URO4S . Nagradu dodeljuje naš sponzor BM-FOCUS iz Novog Sada (klikni na baner pored za više informacija)

Kisobran dvostrani zlatno srebrni

PROPOZICIJE:

Ostaju iste kao i predhodnog meseca, a formula za izračunavanje bodova je sledeća:

Broj bodova = (prosečna ocena zaokružena na ceo broj -zvezdice) x (broj datih ocena – vidljiv pored zvezdica) + (broj lajkova na sve komentare ispod fotografije – vidljivi pored komentara)

ŽELIMO SVIMA PUNO USPEHA U TAKMIČENJU !!!

FKV tim

Autor -
1 976
Pobednička fotogarfija "Igre bez granica" - autor: Đorđe Gavrilović

Posle prebrojanih glasova nagradnog takmičenja za mesec novembar 2015. na zadatu temu „ZIDOVI I OGRADE“ dobili smo i pobednika. To je takmičar Đorđe Gavrilović iz Novog Sada za fotografiju „Igre bez granica“ sa osvojenih 62 boda. On je osvojio nagradu foto-torbu LOWEPRO FORMAT 140 koju dodeljuje naš sponzor BM-FOCUS iz Novog Sada

NAGRAĐENA FOTOGRAFIJA ZA MESEC NOVEMBAR:

Pobednička fotogarfija "Igre bez granica" - autor: Đorđe Gavrilović
Pobednička fotogarfija „Igre bez granica“ – autor: Đorđe Gavrilović

Prvih pet fotografija po osvojenim bodovima su:

1. Igre bez granica -autor Đorđe Gavrilović ukupno 62 boda,
2. Evropske ograde – autor Darko Dozet ukupno 57 bodova
3. Let – autor Dragan Lapčević ukupno 53 boda
4. Prozori u svet – autor Tijana Lubura ukupno 40 bodova
5. Sergejev pasad – autor Darko Dozet 38 bodova

ČESTITAMO NAJBOLJIMA !!!

U ime FKV tima koji je brojao i verifikovao glasanje, rezultate objavljujemo 13.12.2015. Sve primedbe na glasanje u roku od 48 sati uputiti na office@fkv.rs

Autor -
0 743

Fotogalerija „148+“ je sinoć bila puna pozitivne energije na otvaranju prve izložbe fotografija „Čovek i energija 2015“. Isijavala je energija ne samo na fotografijama koje su visille na zidovima, već i među posetiocima koji su došli da vide ovu izložbu iz Valjeva, Beograda, Kovačice, Banja Luke, Bačkog Petrovog Sela, Rumenke, Kule, a najviše iz Novog Sada.

Izložbu je otvorio predsednik žirija izložbe Borivoj Mirosavljević MF FSS, koji je naglasio da mu je drago što je organizator Fotografski klub Vojvodina nastavio sa tradicijom nekadašnje poznate izložbe „Čovek i nafta“, proširujući je tematski na celokupnu energiju, temu koja okupira danas celo čovečanstvo.

Posebno se Mirosavljević u govoru analizirao pobedničku fotografiju u slobodnoj temi autora Ljubomira Bate Kojića iz Novog Miloševa, naglašavajući da je to jedna od žiriranih fotografija za koju je žiri, u sastavu Ana Lazukić, prof dr Željko Škrbić i Borivoj Mirosavljević, imao jednoglasno mišljenje o nagradi. Istako je povezanost ove fotografije sa skulpturom „Mislilac“ Ogista Rodena koja je svojevremeno donela slobodu forme u skulpturi. Mirosavljević je pred prepunom fotogalerijom naglasio da mu je drago što baš ovde na izložbi u Novom Sadu, u Fotografskom klubu Vojvodina, vidi poznate umetnike fotografije iz Beograda, Valjeva i nekih drugih mesta u Srbiji, da smatra da nam je takvo zbližavanje preko potrebno u vremenima kada je umetnost i kultura u zaplećku dešavanja.

Zatim su podeljene nagrade i pohvale autorima, koji su svojim učešćem i izuzetnim fotografijama u ovako zahtevnoj temi „Čovek i energija“ poslali najbolje fotografije. Posle toga su dodeljene i autorima koji su svojom imaginacijom napravili i poslali fotografije na slobodnu temu, a koja je zadovoljila kriterijume pomenutog žirija za nagradu.

Naslovna strana kataloga izložbe ČOVEK I ENERGIJA 2015
Naslovna strana kataloga izložbe ČOVEK I ENERGIJA 2015

Izložbu je pratio i izuzetan katalog koji je dobio pohvale mnogih posetilaca, a koji je dizajnirala članica FKV Marina Deli. Dugo su posetioci posle otvaranja ostali u razgovorima, a druženje do ponoći su nastavili članovi Fotografskog kluba Vojvodina, koji su se najviše angažovali da ova izložba dobije željenu formu i kvalitet.

Izložba je realizovana uz pomoć našeg donatora ELEKTROVOJVODINE Novi Sad i podršku MENSA Srbije.

Svi ljubitelji fotografije mogu izložbu pogledati u Fotogaleriji „148+“ svakog dana od 16 do 21 čas, na adresi Bulevar oslobođenja 22, Novi Sad.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Darko Dozet i Ratko Nedović

Autor -
0 875

Realizovan je još jedan HELP PORTRET. I ove godine je organizator Fotografski klub Vojvodina bio maksimalno posvećen korisnicima ove humane akcije. Iskustvo u organizaciji je donelo vidne rezultate. Skoro bez uočenih nedostataka u ovakvo velikoj organizaciji, gde radite sa vrlo osetljivim grupama ljudi, različitih godina i statusa, je sigurno za pohvalu. Snimnjeno je nekoliko stotina portreta, od strane četri ekipe fotografa, na pet lokacija. Pred našim objektivima su bila deca iz dečijeg sela „Dr Milorad Pavlović“ u Sremskoj Kamenici, „bake i deke“ iz objekata Gerontološkog centara u Novom Sadu: objekti na Limanu, Novom naselju, Futogu, i prihvatilištu za beskućnike u Futogu.

Ekipa profesora i studenata  Akademije umetnosti u Futogu

Akcija u toku u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici

Više od dvadeset novosadskih fotografa profesora, studenata, fotoamatera i profesionalaca zaljubljenika u fotografiju, uz nekoliko profesionalnih šminkera i frizera, učestvovalo je u svetskoj akciji HELP PORTRET koja se održala 5. decembra 2015. godine u više od 70 država u svetu, a FKV je angažovanjem upisao i Srbiju u jednu od njih. Motivisanost i oduševljenje svih članova Fotografskog kluba Vojvodina, profesora i studenata Akademije umetnosti u Novom Sadu smer fotografija i Visoke tehničke škole strukovnih studija smer primenjena fotografija je bila na visokom nivou. Akcija je tekla na veliko oduševljenje prijavljenih za učešće, a na mnogim lokacijama je taj broj premšio sva očekivanja.

Ekipa fotografa u domu za stare na Limanu sa pomoćnicom direktora i glavnom animatorkom aktivnosti an akciji

Ekipa fotografa i šminkerka sa decom iz Dečijeg sela - uspomenu na događaj

U svim objektima gde smo fotografisali, naši domaćini, zaposleni Gerontološkog centra Novi Sad i Dečijeg sela, su nas dočekali raširenih ruku, govoreći kako još pamte utiske sa HELP PORTRETA iz 2010. godine kada smo mi prvi put kao klub organizovali ovu akciju u tim ustanovamma. U domovima je vladala prijatna atmosfera, pa je komunikacija sa portretisanim korisnicima prolazila kroz šalu i doskočice kako bi se izmamio osmeh. Svi, od rukovodstva ustanova i zaposlenih, do korisnika, su se potrudili da ova akcija protekne na visokom nivou.

U Sremskoj Kamenici deca su ne samo uživala u poziranju, već su pokazala interesovanje da nauče kako se fotografiše, pa su dobili foto aparate od fotografa da bi se međusobno fotogarfisali. Neki su nam rekli da će kad porastu postati fotografi. Bićemo radostni, ako jednog dana u budućnosti, neko od njih bude fotograf na ovoj humanoj akciji, kada će najbolje moći da prenese svoje utiske mlađima, o događaju kada je on bio portretisan.

Prebacivanje, priprema za izradu i arhiviranje fotografija  u klubu

Na kraju su se sve ekipe fotografa okupile u Fotografskom klubu Vojvodina da bi arhivirali fotografije i pogledali portrete drugih ekipa i da bi analizirali postignuto. Bilo je tu mnogo anegdota sa događaja koje će se dugo pamtiti i prepričavati u klubu. Na kraju kako dolikuje fotografskom klubu ovakvog renomea priređen je zajednički ručak.

Televizijske ekipe na događaju intervjuišu o utiscima

Nije bez odjeka ostala ova akcija ni u medijima, pa se organizator FKV zahvaljuje Radio televiziji Vojvodine, televiziji Kanal 9, radiju „021“, novinama Blic, Večernje novosti, 24 časa, Dnevniku i drugima koji mediski podržaše i ispratiše medijski ovu humanu akciju.

Veliku zahvalnosti i našem donatoru fotografija firmi FOTO STAR-ELIT koja je uradila sve poklonjene fotografije.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: bez pismene dozvole FKV je zabranjeno prenositi i koristiti fotografije na bilo koji način iz ovog članka o događaju.

Autor -
5 1083

Fotografski klub Vojvodina iz Novog Sada (FKV) se ove godine po treći put uključuje u svetsku humanu akciju i nosilac je akcije HELP PORTRET na nivou grada Novog Sada i Vojvodine. Akcija će se odvijati 5. decembra 2015. godine istovremeno, u raznim ustanovama na pet lokacija u Novom Sadu, Futogu i Sremskoj Kamenici.

HP_Logo_Tall_RGB

HELP PORTRET je zajednica fotografa, udruženih širom sveta kako bi svojim znanjem i veštinama na neki način pomogli ljudima u svojoj zajednici i naveli ih da još više zavole fotografiju. Svake godine u jednom izabranom danu za akciju fotografi širom sveta fotografišu siromašne ljude, decu bez mogućnosti da sama naprave svoj portret, starije ljude i sve one koji nisu u mogućnosti da dođu do fotografije svog portreta ili studijske fotografije. Zatim se fotografije izrađuju i poklanjaju onim ljudima koje smo fotografisali.

Ove godine sarađujemo u formiranju fotografskih ekipa sa profesorima i studentima Akademije umetnosti u Novom Sadu – smer fotografija i sa profesorima i studentima Visoke tehničke škole strukovnih studija u Novom Sadu – smer primenjena fotogafija.

FKV logo Cir 234x320

Akciju sprovode fotografske ekipe koje sačinjavaju od 3 do 5 ljudi kao fotografi, šminkeri, rekviziteri koje će na lokacijama domova Gerontološkog centra Novi Sad, (prihvatilištu za beskućnike u Futogu, i više lokacija domova za stare osobe u Futogu i Novom Sadu) i u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, fotografisati korisnike i poklanjati im fotografije.

Akcija se realizuje uz svesrdnu podršku našeg donatora FOTO STAR- ELIT iz Novog Sada, koji će uraditi laboratorijski sve fotografije.

Foto STAR elit sponzor 400x222

Ova akcija je ranijih godina popraćena sa velikim interesovanjem, a najveću nagradu smo dobili u osmehu korisnika u trenutku kada su dobili svoju fotografiju, i kada su se osećali ushićeno što je njihov lik ostao zabeležen za budućnost. Mnogi su nam tada rekli da se i po više decenija nisu fotografisali i da im je to jedan od najdražih poklona koji su dobili. Svi zajedno ćemo se potruditi da i ove godine izmamimo dosta osmeha.

Pozivamo i druge organizatore u Srbiji akcije HELP PORTRET 2015 da pošalju fotografije sa sličnih akcija pa ćemo ih rado objaviti u objedinjenom prikazu na web stranama Fotografskog kluba Vojvodina.

Autor -
3 2320

Često se u ekspanziji nekog medija, kakav je fotografija danas, zaboravi na njegovu demokratizaciju i širenje njegove misije u malim sredinama. Tri fotografa su danas na novi i drugačiji način osetili potrebu za takvom fotografskom misijom. Krajem XIX i početkom XX veka u doba štampe, demokratizacija fotografije je vršena u horizintalnoj ravni, da bi se raširila priča o postojanju medija, i njegovim mogućnostima svim ljudima. Danas u doba interneta takva se misija ne vodi, jer sve je svima u svakom trenutku dostupno, ali na nivou informacija. A ono što je nedostupno je prilaz ka umetnosti i umetničkoj eliti nastaloj oko nekog medija, jer je ona skoncetrisana u gradovima. U njima se susrećemo sa predstavljanjem umetničkih radova na izložbama (koje nažalost sada mali broj ljudi posećuje), edukacijom na nivou klubova i esnafskih udruženja, organizovanjem tribina i diskusija, gde vrhunski poznavaoci medija iskazuju svoje umetničko promišljanje. Ali to sve ostaje zatvoreno u jedan uski okvir. Umetnost se stvara u eliti posvećenih i obrazovanih (a ne samoproklamovanih intelektualaca), ali ona može ostati samo u delu elite, ako se nešto ne uradi da stigne do manjih sredina, „gladnih“ kulturnih dešavanja. Vertikalna demokratizacija od umetničke elite ka najširim slojevima društva je misija kojom se sada umetnička vizija prenosi sve dublje i dublje, u dubine duša običnog zainteresovanog građanina. Umetnička elita ne ostaje dovoljna samoj sebi, što vodi zatvorenosti do samouništenja, već staje na čelo i postaje predvodnik. Dolazak u najmanje sredine kulture, a ne populističkog šunda, je težak zadatak.

Jednog takvog zadatka su se prihvatila tri fotografa, iz umetničke elite velikih gradova, da „govor“ svoja tri objektiva prikažu u malim seoskim sredinama, gde je galerija već zaboravljeno mesto dešavanja, ili je samo sećanje na nekada slavne dane. Ne uzdižući sebe iznad svog zadatka, već mu služeći, oni će oplemeniti i neke negalerijske prostore, naprimer Domove kulture koje je svako selo nekada imalo. Prirediće i razgovore o fotografiji, da bi obični ljudi fotografskoj umetnosti mogli sagledati vrhove, iz podnožja visoke planine gde se nalaze. Iako je za očekivati da mladi preuzmu tu ulogu, to se nije desilo, jer su oni zauzeti lajkovanjem po fejsbuku u svojim stanovima. Predvodničku ulogu idejno i realizatorski su pokrenuli najstariji, i oni do njih. Zato Tomislavu Peterneku, Igoru Mandiću, i Goranu Kukiću treba odati priznanje za izuzetnu energiju i entuzijazam i podržati ovakvu misiju, nadovezati se na nju kao lepljivi sneg na grudvu koja je krenula sa vrha, ne bi li zajedno napravili lavinu koja nam je u srcu, a to je fotografija. Odavno nije bilo nesebičnije fotografske misije na ovim prostorima. Prva stanica ovog voza sa tri lokomotive, jednom koja predvodi i dve koje potpomažu je OBRAZOVNO KULTURNI CENTAR SEČANJ a vreme dolaska u stanicu: utorak 24. novembar 2015. u 12h i 30 min. Pošto su naše Lale domaćini, požurite jer „voz za Keeekindu je već ošoo !“ 🙂

Putovanja tri objektiva

Kad god bih gledao crtani film “Kalimero” i čuo kako on govori “To je nepravda”, tako isto je nepravda što su naše izložbe viđene samo po velikim galerijama velikih gradova. Uvek sam mislio da treba da odu i u zabita i u manja mesta, da tamo ljudi imaju isto pravo da im stigne kultura na vrata.
Tomislav Peternek

Ideja za projekat PUTOVANJA 3 OBJEKTIVA nastala je spontano. Iako se družimo više godina, čak i decenija, Tomislav Peternek, Goran Kukić i ja zapravo prvi put izlažemo zajedno. Inicijator i organizator projekta Zoran Šešlija (udruženje UMEĆE OPSTANKA), planira da se izložba fotografija prikaže u više mesta u Srbiji. Da li će to biti 5 ili 50, videćemo na kraju. Uglavnom, putujuća izložba, putovanje nas 3 fotografa… Bilo nam je jasno – i tema će biti putovanje. Svako od nas troje je pripremio oko 20 fotografija. Formati su isti, 50×70 cm, stilovi različiti. Moje fotografije su trenuci iz različitih delova sveta, sa tri kontinenta.
Igor Mandić

Prezadovoljan sam. Ideja stara skoro godinu dana, startuje.
Prvi put izlažem sa prijateljima. Odličan je osećaj kada mogu da biram i kada se dobre energije poklope. Namera je da podsetimo sve stanovnike u manjim sredinama da su njihovi Domovi kulture bili centar sveta. Ti domovi su bili hramovi pozorišta, poezije, filmova, izložbi. Ovo je naš podsetnik da, uz malo entuzijazma, to mogu ponovo postati.

Goran Kukić
….
Više o projektu i najave novih izložbi možete pronaći na sajtu http://3objektiva.com/

Tekst: Milovan Ulićević (uspeo da sačuva tajnu projekta šest meseci)

Autor -
1 1537

Fotografski klub Vojvodina (FKV) od oktobra meseca organizuje nagradno fotografsko takmičenje na zadate teme. Nagradno fotografsko takmičenje će se odvijati jednom mesečno sa drugačijim temama za svaki mesec. Pravo učešća imaju svi fotografi sveta. Na takmičenju će se dodeljivati nagrade za najbolju fotografiju po glasanju registrovanih korisnika na sajtu FKV.

Flajer nagradnog fotografskog takmicenja 1024px

NAGRADNA TEMA I ROKOVI:

Za oktobar mesec 2015. godine nagradna tema je „JESENJI RITAM“

Rok za postavljanje fotografija je od 17. oktobra 2015. do 5. novembra 2015. u 23:00
Glasanje počinje 17. oktobra, a završava se 10. novembra 2015. u 23:00
Proglašenje pobednika je 12. novembra 2015. godine i biće objavljeno na sajtu www.fkv.rs
Tema za sledeći mesec biće objavljena do 15. u tom mesecu.

NAGRADA:

Pobednik nagradnog takmičenja za mesec oktobar dobija nagradu set od 4 x AA eneloop baterije i punjač Nagradu obezbeđuje sponzor preduzeće BM-FOCUS iz Novog Sada, čija je delatnost prodaja fotografske opreme i pribora, a nagrada je proizvod iz njihovog asortimana prodaje.

Sponzor BMFOKUS letak

PROPOZICIJE TAKMIČENJA:

1. Mogu se takmičiti svi fotografi sveta, amateri i profesionalci
2. Fotografije se postavljaju online u galeriju na sajtu Fotograskog kluba Vojvodina u kategoriji Foto takmičenje, a u folder sa nazivom nagradne teme za taj mesec
3. Maksimalna veličina fotografija je 1200 pixela duža strana i maksimalna veličina fajla 450 KB. Obavezno je ostavljanje EXIF fajla uz postavljenu fotografiju
4. Mogu se postavljati sve autorske fotografije bez obzira na datum nastanka i najviše tri za jednu mesečnu temu po autoru. Ako se postave više, ostale postavljene posle treće fotografije ne ulaze u izbor za nagradu
5. Tuđe fotografije je zabranjeno postavljati, jer otkrivanje povlači diskvalifikaciju i obaveštenje pravom autoru fotografije da može da preduzme pravnu sankciju
6. Nagradna tema za taj mesec se objavljuje na početnoj strani sajta www.fkv.rs i tada se definišu datumi prijema fotografija, glasanja i objave pobednika
7. Mogućnost online postavljanja fotografija imaju registrovani korisnici na forumu FKV
8. Pobednik takmičenja za zadatu mesečnu temu se određuje glasanjem svih registrovanih korisnika koji učestvuju u glasanju
9. Pobednik takmičenja je onaj fotograf koji osvoji najviše bodova
10. Bodovi se dobijaju po formuli kao kombinacija pojedinačnih ocena u obliku zvezdica iznad fotografije, broja lajkova ispod fotografije, i broja lajkova koju su dobili komentari na fotografiju. Prosečna ocena zaokružena na ceo broj je uvek vidljiva kao svetle zvezdice iznad fotografije, posle vašeg ocenjivanja klikom na broj zvezdica, a poveća se za jedan broj ocena pored zvezdica
11. Formula za računanje je vrlo jednostavna i u svakom trenutku svako može znati koliko fotografija ima bodova do toga trenutka
12. Formula je sledeća: Broj bodova = (prosečna ocena zaokružena na ceo broj) x (broj datih ocena) + (broj lajkova ispod fotografije) + (broj lajkova na sve komentare ispod fotografije)
13. Glasanje je dozvoljeno jednom, po jednom registrovanom korisniku, i sajt ne dozvoljava da se unese više ocena ili lajkova po ocenjivaču od onog definisanog pravilima
14. Nije dozvoljeno formiranje lažnih profila da bi se sa njih glasalo, ili na neki drugi način zloupotrebilo glasanje. Svaka primećena zloupotreba će se sankcionisati.
15. Fotografije koje ne budu postavljene u predviđenom folderu za takmičenje će se smatrati da nisu učestvovale u takmičenju za taj mesec
16. Fotografije koje ne budu postavljene u definisanom vremenu za postavljanje, smatraće se da nisu učestvovale u takmičenju za taj mesec, i biće premeštene u drugi folder u FKV galeriji koji odgovara temi na fotografiji.
17. Glasovi van predviđenog roka za glasanje neće biti uzeti u obzir
18. Pobedniku takmičenja se nagrada šalje poštom ako je van Novog Sada, bez obzira da li je iz Srbije, ili se nalazi u inostranstvu
19. Pobednik se objavljuje na sajtu www.fkv.rs

POMOĆ PRI REGISTRACIJI:

1. Registrovni moraju biti svi koji žele da učestvuju na takmičenju ili da glasaju.
2. Od trenutka registracije do verifikacije treba da prođe neko kratko vreme, dok vas administrator sajta ne verifikuje kao korisnika
3. Potrebno je da pri registraciji pored nadimka (nick) upišete ili datum rođenja ili postavite bilo kakvu profilnu fotografiju da bi vas razlikovali od spamera
4. Posle verifikacije možete se slobodno logovati i to je trajni nalog koji vi možete menjati
5. Sa istim nalogom možete postavljati fotografije i van takmičenja u druge tematske foldere

Autor -
0 1295
OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Posle letnje pauze od malo više od mesec dana, i posle uspešno održane klupske izložbe „Naših pet godina“, ulazimo u šestu godinu rada kluba. Sinoć je održan sastanak kluba, dobili smo i nove članove koji su se  od 1. septembra pridružili Fotografskom klubu Vojvodina i družili smo se do ponoći. Bilo je i puno dobrih fotografija, koje su doneli naši članovi za prezentaciju u klubu.  Neizbežni ćevapi iz „Boki grila“ uneli su miris u fotografske kompozcije 🙂

Nije više ptičicaaa, već ćeeeeevaaaaaaap ! :D
Nije više ptičicaaa, već ćeeeeevaaaaaaap ! :D

Autor -
0 3158

Sretan vam fotografi Svetski dan fotografije! Na današnji dan, 19. avgusta, se širom sveta slavi pronalazak fotografije. U januaru 1839. Louis-Jacques-Mandé Daguerre (Luj Dager), francuski umetnik i hemičar, je pred francuskom Akademijom nauka predstavio svoj izum – dagerotipiju. Nekoliko meseci kasnije, 19 avgusta 1839, francuska vlada je proglasila patent ‘Libérez au monde’ (fr. Slobodan za svijet).

U 17. veku profesor Johann Heinrich Schulze (Johan Hajnrih Šulce) je mešanjem azotne kiseline, srebra i krede dobio prvu fotoosetljivu smešu. Davno pronađena „camera obscura“ u to vreme postaje prenosna kutija i osnova budućeg fotoaparata. Međutim sve do 19. veka, fotosetljive smeše nisu mogle trajno sačuvati zabeleženu sliku.

joseph-nicephore-niepce
Joseph Nicéphore Niépce

Francuski naučnik Joseph Nicéphore Niépce  (Žozef Nisifor Nieps) je kombinovao fotoosetljivu ploču i cameru obscuru tako da je 1826. godine napravio prvu fotografiju.

Prva fotografija – Pogled kroz prozor u La Grasu
Prva fotografija – Pogled kroz prozor u La Grasu

Za nastajanje prve fotografije bila je potrebna ekspozicija u trajanju od 8 sati zbog vrlo slabe fotoosjetljivosti ploče. Sam proces nastanka prve fotografije Niépce je nazvao postupak izrade „heliografijom“ što bi u slobodnom prevodu značilo “crtanje suncem”. (Prva istorijski priznata kovanica Fotografija , zapisana je u beležnici Džona Heršela (John Herschel), sa datumom 4. februar 1839. godine.) Niépce je krenuo u partnerstvo sa slikarom Jacquesom Daguerreom. Zajedno su nastavili istraživanje sve do Niépceove smrti 1833.godine.

Louis-Jacques-Mandé Daguerre
Louis-Jacques-Mandé Daguerre

Daguerre je nastavio rad na izumu, i usavršio postupak, toliko da je napravio trajnu fotografiju. Postupak je nazvan dagerotipija. Francuska ga je vlada otkupila i nagradila Daguerrea doživotnom penzijom. Daguerre je poznat i po tome što je snimio prvu fotografiju na kojoj se vidi osoba. Fotografija se zove „Boulevard du Temple“, a snimljena je krajem 1838 ili početkom 1839. godine.

Boulevar du Temple
Boulevar du Temple – prva fotografija koja prikazuje čoveka (u donjem levom uglu)

Istovremeno s izumom dagerotipije, Englez William Henry Fox Talbot (Vilijem Henri Foks Talbot) je izumio postupak nazvan kalotipija (kasnije promenjen naziv u talbotipija). Zajedno, izum dagerotipije i kalotipije označavaju 1839. kao godinu u kojoj se slavi fotografija.

Specifičnost kalotipije je bila u tome što je pri snimanju nastajao negativ iz kojeg se moglo izraditi više fotografija. Negativ je imao osetljivi sloj srebro-hlorida. Zbog sličnosti tehnologije s današnjim fotografskim filmom, Talbotov izum možemo smatrati pretečom filma. Nažalost, on je svoj izum patentirao što je ograničilo razvoj i popularnost fotogarfskog postupka. Posle toga je život proveo vodeći sudske parnice u kojima je pokušavao zaštititi svoj patent i zabraniti ostalima da ga koriste, da bi na kraju razočaran, potpuno odustao od fotografije.

Originalna talbotipija iz 1856 u vlasništvu Alekse Trbovića MF FSS
Originalna kalotipija Henry Foks Talbota iz 1856 u vlasništvu Alekse Trbovića MF FSS, potvrda su da i u Srbiji ima značajnih svetskih kolekcionarski vrednih fotografija (snimljeno preko zaštitne folije)

Kalotipiju je usavršio George Eastman (Džordž Istman), osnivač Kodaka, koji je napravio fotoosetljivi sloj u obliku suvog gela, omogućivši da se fotoosetljivi sloj nanese na papir ili na film. Posle njegovog izuma – prvog fotografskog filma – više nije bilo potrebe za fotografskim pločama pa foto oprema postaje znatno kompaktnija i lakša. Time je postavio čvrste temelje današnje tehnologije analognih fotoaparata koji koriste film. Godine 1888. je izašla kamera Eastmanove tvrtke Kodak, pod sloganom „Vi pritisnite dugme, mi radimo ostalo“. Nazvao ga je Kodak Brownie.

You_press_the_button,_we_do_the_rest_(Kodak)
Vi pritisnite dugme, mi radimo ostalo

Zato danas svima fotografima želimo sretan Svetski dan fotografije i dobro svetlo, i da na današnji dan sa fotoaparatima izađete na ulice, i napravite svoju životnu fotografiju po kojoj  će vaš fotografski rad prepoznati.

Autor -
0 3889
Vlada Marinković: House II
Fotografija: Vlada Marinković

Fotografski klub Vojvodina u saradnji sa Mensom Srbije  organizuje izložbu fotografa Vlade Marinkovića iz Beograda. Izložba će biti postavljena u FOTO GALERIJI „148+” od 20.juna do 27. juna 2015. godine, a biće predstavljeni pejsaži, priroda i panorame grada. Ova izložba je kruna uspešne saradnje Mense, njenog Foto SIGa u kome je Vlada Marinković koordinator i Fotografskog kluba Vojvodina, a koja je započela pre nešto više od godinu dana.

 

Vlada Marinković je jedan od najpoznatijih fotografa prirode i pejsaža u Srbiji, i za njegovo ime su vezane mnoge nagrade na međunarodnim i domaćim foto-konkursima, foto-izložbama.

002 House III_resize
Fotografija: Vlada Marinković

Vrlo je aktivan izlagač, a uvek nađe vremena za druženje sa kolegama fotografima na raznim foto-izletima, foto-safarijima i sličnim događajima na kojima se okupljaju fotografi. Na jednom takvom druženju je i autor ovog teksta upoznao Vladu.

002 From above II_resize
Fotografija: Vlada Marinković

 

Odmeren, mudar u dijalogu, pažljiv slušalac, kome ne promiče ni najmanja sitnica, a uvek okrenut jednim okom prema prostranstvu panonske ravnice, gde primećuje mnoge detalje očaravajuće svetlosti. Posvećen je trenutku, u kome ne može ni munja da zablesne na horizontu, a da je ne primeti, ili ptica da odleti iz gnezda, a da joj ne zabeleži let.

003 Early morning in Boka_resize
Fotografija: Vlada Marinković

Od onih je fotografa koji beleže prirodu u svim godišnjim dobima, skoro svakog dana ako mu posao dozvoljava, i koji se nikada ne žali na loše vreme jer u takvom vremenu sunčeva svetlost pravi najveće čarolije, i bori se sa svim zemaljskim i atmosferskim promenama. Tu prirodnu borbu svetlosti i neba, svetlosti i vode, svetlosti i zemlje Marinković maestralno beleži svojim pejsažima.

006 City Park in Vrsac_resize
Fotografija: Vlada Marinković

 

Ne zaboravlja na stanovnike prirode, ptice, životinje koje je najezda čovekovih potreba oterala u najskrivenije delove. Ponekad i najmlađe ljude (decu) prikazuje na fotografijama kao i retke ptice, ne narušavajući fotoaparatom njihov mir i igru. U fotografisanju panorama grada on se uzdiže u nebo, kao Ikar, ne bi li pogledom sličnim Sunčevom, obuhvatio  i oblikovao grad, i uhvatio svetlost koja kroz njegov objektiv oblikuje njegove misli i impresije.

004 Drama over the Sunflowers Field_resize
Fotografija: Vlada Marinković

Svi fotoamateri koji vole prirodu, i koji je žele zauvek zabeležiti, imaće priliku mnogo da nauče, da vide kako se to radi na pravi način, i da poređenjem sa Vladinim fotografijama uoče sve nedostatke u svojim fotografijama, koje nisu zabeležile onaj utisak koji su doživeli predajući se prirodi.

Otvaranje izložbe je u subotu 20. juna 2015. u 19 i 30 časova. Budite deo istorije fotografije, i ne propuštajte ovakve događaje. Izložene fotografije se mogu kupiti, a zainteresovani se mogu javiti Fotografskom klubu Vojvodina ili autoru. Lokacija galerije je Bulevar oslobođenja 22 Novi Sad. (Videti u kontaktima mapu gde je lokacija)

BIOGRAFIJA : Vlada Marinković

VladaM Suvobor
Fotografija: Vlada Marinković

 

  • Koordinator Foto SIG-a Mense Srbija
  • Rođen 8.7.1954. u Mostaru.
  • Živi i radi u Beogradu i Vršcu.
  • Osnovna škola “Vladimir Ilić Lenjin”, Novi Beograd.
  • IX beogradska gimnazija – prirodno matematički smer, Novi Beograd.
  • Diplomirao spoljnu trgovinu na Ekonomskom fakultetu u Beogradu .
  • Putovao dosta, između ostalog, proveo 4 godine u Pekingu, Kina,
  • kao direktor predstavništva Hemofarma A.D.
  • Trenutno radi u Hemofarmu A.D. kao menadžer globalne nabavke.
  • Uspešno se bavi fotografijom, imao je jednu samostalnu i više zajedničkih izložbi.
  • Fotografije su mu objavljivane na stranicama Guardiana, britanskog Digital Photo Magazine-a, na naslovnim stranicama kanadske izdavačke kuce Raincoast Books, u izdanjima mnogih turističkih organizacija i agencija.
  • Nagrađivan je više puta, od nagrada izdvaja:
  • I mesto na svetu u okviru Mensa World Photo Cup za fotografiju “Relax”, 2010.
  • II mesto na svetu u okviru Mensa World Photo Cup za fotografiju “House”, 2008.
  • Četiri fotografije kao pozadine za Windows 7, u izboru Microsoft, Srbija, 2009.
  • I i više II i III mesta za najlepšu fotografiju ptice u Srbiji.
  • I mesto na konkursu “Vidim nevidljivo”, u okviru manifestacije “Noć muzeja”, 2010.
  • I mesto na konkursu “National Geographic, Srbija” na temu “Neprocenjivi trenutak”, 2014.

E-mail: Vlada Marinković

vlada.marinkovic@gmail.com

.

Fotografije:  Vlada Marinković

Tekst: Milovan Ulićević

Autor -
0 900
FKV u poseti zrenjaninskom Foto klubu CD13

Šestočlana ekipa Fotografskog kluba Vojvodina juče je, na poziv reosnovanog zrenjaninskog Foto kluba CD13, boravila u Zrenjaninu.
Novosadska družina je iskoristila zalazeće banastsko sunce da napravi lepe kadrove, a potom se uputila u Kulturni centar Zrenjanina u kojem su naše kolege podstanari.
Dočekalo na je desetak članova kluba CD13, brzo su počele priče o zajedničkim problemima i zajedničkoj ljubavi, fotografiji.
Kolegama smo predočili naša iskustva u radu i informisali smo se o planovima i aktivnostima reosnovanog CD13, inače, u bivšoj Jugoslaviji jednog od uspešniji foto klubova.
Neformalni sastanak, na kojem su osim međusobnog informisanja dogovoreni i okviri buduće saradnje, potrajao je više od dva sata, a drugo poluvreme nastavljeno je u prijatnoj atmosveri bašte u glavnoj zrenjaninskoj ulici i potrajalo je do ponoći.
Zahvaljujemo se našim domaćinima što su nam ukazali čast i pozvali nas u goste. Bilo je prijatno boraviti u Zrenjaninu i družiti se sa istomišljenicima.

Fotografije: Aleksandar Marjanović
Više fotografija u galeriji, u rubrici Druženja i izleti

Autor -
0 2423
A-301 fotograf: Danilo Cvetanović
A-301 fotograf: Danilo Cvetanović

Do sada sam fotografisao 150 devojaka, a razgovarao i nagovarao na poziranje bar dvadeset puta toliko...“ rekao je još davne 1979 godine Danilo Cvetanović, Majstor fotografije FSJ u članku „Najvažnija je upornost“  u Foto kino reviji 10/79 osvrćući se na probleme sa modelima prilikom fotografisanja akt fotografije. Fotograf Danilo Cvetanović će gostovati u Fotografskom klubu Vojvodina u utorak 14. aprila 2015 u 20h, a govoriće o svom fotografskom radu koji traje više od pola veka. Naš gost je jedan od današnjih srpskih fotografa koji najduže nose zvanje majstora fotografije (duže samo T. Peternek), a koje je dobio davne 1979 godine kao član Foto kluba Beograd, čiji je i danas član. Cvetanović je poznat i po tome što je jedan od prvih fotografa bivše Jugoslavije koji je imao samostalnu izložbu na kojoj su izložene akt fotografije još daleke 1969 godine.

A-336  fotograf: Danilo Cvetanović
A-336 fotograf: Danilo Cvetanović

U konzervativnoj sredini u kojoj živim, pogrešnim mišljenjima ljudi o devojkama koje se fotografišu nage i posledicama u roditeljskom domu, školi, fakultetu, prvi i najveći problem je pronaći devojku koja hoće da pozira naga“ – pisao je pre 36 godina Danilo Cvetanović u Foto kino reviji.

A-374  fotograf: Danilo Cvetanović
A-374 fotograf: Danilo Cvetanović

Kako je onda bilo, na kakve je probleme u stvaranju umetničkog izraza u akt fotografiji nailazio tada, šta se u međuvremenu dešavalo, a kako je njegovo viđenje danas o akt fotografiji i srpskoj fotografiji uopšte, možete saznati na predavanju u FKV, od čoveka sa najvećim iskustvom u ovoj oblasti fotografije. On je jedan od fotografa koji je probijao led i rušio tabue i predrasude o akt fotografiji, i tako otvarao puteve mlađim fotografima da bi se kasnije mogli lakše baviti tom vrstom fotografije, a posebno da mogu pronaći modele. Kod modela je posle takvih izložbi polako raslo interesovanje i želja da svoje telo izlože pogledu fotografa, u ime fotografske umetnosti. Izazov je to bio nekada mnogo veći od današnjeg.

A-362  fotograf: Danilo Cvetanović
A-362 fotograf: Danilo Cvetanović

Kako je pronalazio modele? Kako se odlučiti za ambijent za fotografisanje? Koje su pravne i moralne norme koje se ne smeju prekršiti? Šta je suština akt fotografije? Kako izabrati svetlo? Šta je umetnički akt, a šta pornografija? , i na još mnogih drugih pitanja ćemo dobiti odgovore na predavanju, od majstora fotografije koji je više od pola veka posvetio fotografiji, i još uvek aktivno fotografiše i učestvuje u mnogim fotografskim dešavanjima u Srbiji.

A-301  fotograf: Danilo Cvetanović
A-301 fotograf: Danilo Cvetanović

Danilo Cvetanović  je vrlo dobar edukator i sagovornik koga sam imao priliku mnogo puta da slušam, i da se uverim kako zanimljivo iznosi svoja sećanja i stavove. Vama kao sagovorniku ostaje samo da slušate i upijate misli i iskustvo. A kada mislite da je priča potrajala, i da će mu ponestati energije, on vas iznenadi novom, još zanimljivijom pričom, koju iznosi sa još većom energijom i entuzijazmom. Osadesetih godina je predavao na kursevima fotografije kakva je bila u ono doba poznata „Letnja škola fotografije“ svojevrsna radionica za krativnu fotografiju.

Pored akt fotografije Danilo će predstaviti i deo ostalog fotografskog rada, kao i jedan projekat koji je dvadesetak godina radio, počevši u vreme kad je to bilo opasno i po život i po fotografsku opremu.

"Udarac" - fotograf: Danilo Cvetanović
„Udarac“ – fotograf: Danilo Cvetanović

Na ovo se predavanje u FKV se dugo čekalo, i skoro četri godine je najavljivano da će se ostvariti, ali je nekako taj momenat iskliznuo u trenutnim klupskim dešavanjima, čekajući na pravi momenat da se desi. Naravno krivica je uvek naša bila, a ne Danilova koji nam je uvek govorio „kad se odlučite za termin gostovanja, samo zovnite“. U utorak će se predavanje održati na zadovoljstvo svih članova FKV, a i svih ljubitelja fotografije u Novom Sadu.

Predavanje je u Fotografskom klubu Vojvodina (FKV), na adresi Bulevar oslobođenja 22 u Novom Sadu (prostorije Mensa Srbije). Ono je besplatno za članove FKV i članove Mensa Srbije, a ostali plaćaju predavanje 250 din (kotizacija je neminovna, jer klub finansira aktivnosti isključivo iz članarine)

Biografija: DANILO CVETANOVIĆ

Rođen je 12. 03. 1942. u Beogradu

OBRAZOVANJE-ing. Elektrotehnicki fakultet u Beogradu

PROFESIJA-foto reporter /penzioner/

Portret Danila Cvetanovića
Portret Danila Cvetanovića

UMETNICKA BIOGRAFIJA:

1963g -novembar-zavrsio osnovni kurs fotografije

1964g-PRVI put izlagao na izlozbi svoje fotografije

1966g-dobio zvanje FA I klase

1969g-postao KM FSJ

1979g-postao MF FSJ

1973g-dobio zvanje AFIAP medjunarodne foto organizacije FIAP

1978g-postao LIKOVNI UMETNIK FOTOGRAFIJE u ULUPUDUS -u

2005g.-NAGRADA ZA ZIVOTNO DELO – Udruzenja likovnih umetnika primenjenih umetnosti Srbije (ULUPUDUS)

Danilo Cvetanovic, Rajacke pivnice, 1985 foto: Miroslav Predojević
Danilo Cvetanovic, Rajacke pivnice, 1985 foto: Miroslav Predojević

SAMOSTALNE IZLOZBE

1969-Beograd-Salon fotografije

1971-Beograd-Salon fotografije

1973 Valjevo-Muselinov konak

1973-Novi Sad-Galerija Tribina Mladih

1977-Novi Sad-galerija Tribina Mladih

1979-Beograd-galerija Salon Fotografije

1981-Titograd-Kulturni Centar

1982-Tivat-galerija

1997-Beograd-Ipanema

2004-Beograd-Kulturni centar ARTGET

2005-Cacak-NARODNI MUZEJ

2006-Banatski Brestovac-Dom Kulture

2010-Beograd-ARTGET

"Danilovo oko" - foto: Vlada Vukadinović
„Danilovo oko“ – foto: Vlada Vukadinović

JUGOSLOVENSE MEDJUKLUPSKE IZLOZBE-podaci vodjeni samo do 1979g

220 izlozbi

607 fotografija

82 nagrade

MEDJUNARODNE IZLOZBE-podaci vodjeni samo do 1979g

72 izlozbe

105 fotografije

13 nagrada

PRIZNANJA

Bronzana,Srebrna,Zlatna medalja Narodne Tehnike Jugoslavije

NAGRADA ZA ZIVOTNO DELO  ULUPUDUSa

ADRESA:

Resavska 9, Beograd,

tel. +381 11 323 86 86

E-MAIL:

danilo.cv@sbb.rs

.

Tekst napisao:

Milovan Ulićević

Autor -
2 3699
veliko-formatni fotoaparat
veliko formatni fotoaparat

Ponekad se zapitamo kuda idu fotoaparti? Da li su oni postali ispunjena želja razmaženih fotografa? Zašto se sve to pronalazi, inovira da bi se podesili SAMO pet parametara od kojih zavisi svaka fotografija (blenda, vreme ekspozicije, daljina, žižna daljina, ISO osetljivost), a koji su se mogli podešavati  ručno još od XIX veka, pa do današnjeg dana?.

Još pre dve godine kada sam kupio fotoaparat sa elektronskim tražilom, zaključio sam da je optičkom tražilu „odzvonilo“,  i da će DSLR zameniti fotoaparati bez ogledala. Smatrao sam da se dešava još jedna velika evolucija (promena) u razvoju fotoaparata, ali mnogi mi nisu verovali. Danas verovatno i oni misle tako.

velikoformatni fotoaparat
velikoformatni fotoaparat

Slična evolucija se desila krajem XIX i početkom XX veka kada su veliko-formatne fotoaparate sa mutnim staklom, na kom se uoštravalo, a koje je bile glomazne i nepraktične (jedan snimak, jedan plan-film ili foto-ploča), zamenili manji fotoaparati sa sa rol filmom (8-12 snimaka), a zatim i fotoaparati sa mutnim staklom, i ogledalom na posebnom vizirnom objektivu nazvani dvooki reflksni fotoaparati (TLR). Pokazalo se takođe sa rol filmom da se ne mora laboratorija nositi na snimanje. Fotografova oprema je  postalo sve lakše za  nošenje, što je bila velika dobit, na uštrb ne tako velikog gubitka u tehničkom kvalitetu snimka. Oni koji su imali konzervativniji pristup, ostali su da rade velikoformatnim fotoaparatom, iako je to imao smisla koristiti samo u specifičnim oblastima fotografije.

Dvooki refleksni fotoaparat sa rol filmom i kadrom 6x6 cm
Dvooki refleksni fotoaparat sa rol filmom i kadrom 6×6 cm

Zatim se pojavila dvadesetih godina prošlog veka LEICA, i izbacila vizirni  objektiv, ali i ogledalo, a ostavila samo objektiv za snimanje i napravila ga izmenjivim, i još jednom smanjila težinu fotoaparatu koristeći manji 35mm kino film (36 snimaka).

Klasični 35mm filmski fotoaparat bez ogledala
Klasični 35mm filmski fotoaparat bez ogledala

Ogledalo, ali sada pokretno, je ponovo vaskrslo u punom sjaju 60 i 70-tih godina u vrhunskim SLR aparatima, a drugi vizirni objektiv dvookih refleksnih kamera, više nije niko pominjao. Dobili smo vrhunske mehaničke fotoaparate, koje su pratile desetine različitih fiksnih objektiva od 6-2000 mm, sa puno prateće opreme vezane u jedan celovit sistem. Sa pokretnim ogledalom porasla je i veličina SLR fotoaparata u odnosu na Leica aparate. Dostupnost vrhunske opreme, posebno objektiva, koji su se pravili različitih maksimalnih blendi, za svačiji ukus i džep, omogućilo je ispunjenje fotogfrafovih želja da imaju sistem za svaku potrebu, što je imalo za posledicu da ponovo fotografi postaju manje okretni i pokretni, sa svom tom nagomilanom opremom.

SLR fotoaparat na filmu iz 70tih godina XX veka
SLR fotoaparat na filmu iz 70tih godina XX veka

Istorija  se ponavlja, kažu mudri. Inovatori ne miruju, i spajaju više objektiva u jedan zoom objektiv,  kao prvi korak u  povećanju fleksibilnosti fotografa, i ispunjenju njegovih želja koje su često tehnički suprostavljene.

Prva želja: Što više foto-opreme da imam, a težinu da ne menjam, je bila želja koju je najteže bilo ispuniti. Druga želja: što manje podešavanja  onih pet parametara koji utiču tehnički na sliku, i još ako može da ne razmišljam o njima, ali da budem krativan i dalje.

Ova druga želja je počela da se ispunjava sedamdesetih godina, pa su tada nastale automatike prioriteta blende (A), a zatim prioriteta vremena ekspozicije (S), pa su onda definisane  pogramski (P), a kasnije sa digitalnom fotografijom je i to bilo previše za razmišljanje, pa su proizvođači automatizovali određivanje daljine (AF), napravili SCENA programe, gde samo zadaješ fotoaparatu šta želiš da snimiš, a on sve parametre prilagodi toj želji, i na kraju potpuna automatika sa prioritetom nerazmišljanja (AUTO). Najnoviji ART filteri, idu još korak dalje i pokušavaju  nas osloboditi „laboratorijske obrade“ posle snimanja.

Moderno dugme za selekciju automatika fotoaparata
Moderno dugme za selekciju automatika fotoaparata

Čuvena Kodakova reklama:  „Vaše  je da pritisnete dugme, mi ćemo uraditi ostalo“, s kraja XIX veka, je danas maksimalizovana do krajnjih granica ne mešanja fotografa u fotografski zanat, pri tome predpostavljajući da se kreativnost neće izgubiti. Da li su u pravu?

"Vi pritisnite dugme, mi ćemo uraditi ostalo" - Kodak
„Vi pritisnite dugme, mi ćemo uraditi ostalo“ – Kodak

A onda, devedesetih godina XX veka, ulazimo u svet digitalne fotografije, i filmu se polako vidi kraj. Zamenjuje ga senzor i elektronika za memorisanje svetlopisa, broj zabeleženih snimaka od 100 -1000 a i više, prevazilazi film višestruko. Obrnuto proporcionalno tome je cena snimljenog kadra . Konačno su prvih godina novog milenijuma morali digitalnu fotografiju da prihvate svi, kada je  senzor od 12 Mpx dostigao kvalitet filma, kod povećanja fotografije do izložbenog A3 formata.

Međutim digitalizacija nije uništila duh filma kod pojedinaca, već je samo ubrzala rad i povećala  fleksibilnost na greške većini fotografa. Velika količina potrebnih filmova za obavljanje fotografskog posla  je jednom memorijskom karticom eliminisana. Omogućava nam se da imamo više filmova različite osetljivosti uvek sa sobom, jednostavnom promenom ISO osetljivosti senzora. Još jedna davnašnja želja fotografska je ostvarena.

Memorijska kartica menja desetine filmova a nije osetljiva na X-zrake
Memorijska kartica menja desetine filmova a nije osetljiva na X-zrake

Vratilo se i pomalo duha od velikoformatnih kamera u digitalnu fotografiju. Pravljena su pokretljivija i veća „mutna stakla“ za kadriranje u elektronskom obliku (LCD). Što veći senzor i LCD to kvalitetniji snimak i lakše za kadriranje, ali skuplji i teži za rad fotoaparat i uočljiviji fotograf. Zar to nije fotografska priča od  pre sto godina : „Što veći film u inčima, to više detalja na snimku i kvalitetnije povećanje. A veće mutno staklo, omogućava lakše kadriranje“.

Čini se da su danas konačno dostignute sve želje fotografske o kojima se decenijama maštalo, i koje su svi želeli da ostvare pri radu. Navedimo ih ovde:

  1. Lako kadriranje u velikom, svetlom tražilu (viziru) ili na svetlom mutnom staklu
  2. Veliko povećanje negativa, sa što manje zrnatosti, a više  sitnih detalja i oštrine na fotografiji
  3. Kvalitetan film koji prikazuje mnogo detalja pri slabom svetlu i puno tonova sivog, a jeftin i dostupan
  4. Puno različitih filmova po osetljivošću uvek pri ruci
  5. Tačna  i prirodna reprodukcija boja pri svim svetlosnim uslovima
  6. Mnogo  različitih objektiva, koji neće biti teški za nošenje, a velikog otvora objektiva
  7. Fleksibilnost u promeni, i prilagođenje u okviru jednog kompaktnog sistema
  8. Laka nadogradnju i kompatibilnost tog istog sistema
  9. Uvek pri ruci sve (objektive, filmove, filtere  …), ali da nije teško za nošenje
  10. Da imam svog laboranta, pa da sam ne razvijam filmove i fotografije
  11. I sve to da malo košta, i da mogu da sve sebi priuštim na početku bavljenja fotografijom

Želja za lepim izgledom i dizajnom nije uvek relevantna i objektivna želja, podložna je ukusu ličnom, modi vremena i markentinškom uticaju na pojedinca zato je ne navodim ovde.

Moderna digitalni fotoaparat sa elektronskim tražilom
Moderna digitalni fotoaparat sa elektronskim tražilom

Danas se te želje ispunjavaju i ostvaruju redom kako su navedene, na sledeći način:

  1. Veliki svetlo elektronsko tražilo sa puno detalja i neprimetnim kašnjenjem, dobro vidljivo u svim uslovima snimanja čak i u mraku
  2. Dostizanje velike  rezolucije snimka od 16 do 36 Mpx na DSLR, a još i više u budućnosti omogućava velika povećanja sa puno detalja. Ugrađenim stabilizacijama u telu ili objektivu povećava se lakoća dobijanja oštre slike i u niskim svetlosnim uslovima ( i do 5EV nižim od ranijih) kad se fotografiše iz ruke, pa se i takve fotografije mogu mnogo puta povećati.
  3. Mali šum senzora, neprimetniji od nivoa zrnatosti filma, i sa većom moći razlaganja,  uz dinamički opseg  od 14 EV koji beleži skoro sve najekstremnije svetlosne situacije
  4. Vrednosti ISO osetljivosti od ISO 50 do čak ISO 416000 koje su odavno na granici besmisla njihove upotrebe
  5. Stalno poboljšanje RGB filtera Bajerove (2×2) i Fuji EXMOR (6×6) matrice senzora i uvođenje balansa belog (WB),  nekadašnja noćna mora fotografa koji rade u boji je otišla u zaborav.
  6. Zadovoljenje 95% fotografskih  POTREBA je danas ostvarljivo sa dva zoom objektiva koji pokrivaju raspon žižnih daljina od 14-400mm a zadovoljavajuće su svetlosne jačine. Objektivi sa ugradjenim asferičnim sočivima, sočivima malog indeksa prelamanja i najnovijim difrakcionim sočivima imaju poboljšanu moć razlaganja po celom kadru (naročito u uglovima)  i smanjenu hromatsku aberaciju u odnosu na klasične objektive sfernih sočiva.
  7. Kompaktan sistem malih dimenzija, koji sa poboljšanjem kvaliteta i smanjenjem šuma  senzora, postaje još manji, kako se senzor smanjuje. Tu će uvek biti kompromisa  na relaciji: potreban kvalitet – težina – veličina senzora -cena koštanja sistema
  8. Proizvođači uvek  naprave da vam izazovu potrebu da nadogradite sistem čak i kada vam to realno ne treba, jer vi razmišljate da od viška foto-opreme glava ne boli.
  9. A fotoaparat, dva zoom objektiva jedan filter i jedan manji blic je sve što vam treba, a ako ste ekstremist onda još jedan fiksni objektiv ( riblje oko ili bar  jedan sa blendom F:0,95 :)) U igru ulazi ozbiljno staklo-plastika da bi se smanjila težina kako tela tako i objektiva.
  10. Hardware i softwer u fotoaparatu uspešno zamenjuju vašeg laboranta, koji se sada zove  BIONZ III , Tru PIC IV i slično, a možda uskoro bude i R2D2,  pa će te i vi kao fotograf  biti nepotrebni. Da li to kuca budućnost na vrata, gde vi zamislite fotografiju, a  R2D2  fotografiše umesto vas kada pritisne okidač. Kako će se tada odrediti autorstvo fotografije, ostaje da se vidi? Možda u nekom budućem EXIF fajlu ubace polje, u kom je zapisan i onaj koji je idejno zamislio fotografiju, jer će ostalo uraditi vaš robot-fotograf- laborant (RFL) fotoaparat, koji će zameniti vaš SLR fotoaparat.
  11. Naravno cena svega će biti kao u srtipu „Alan Ford“ kod sir Olivera : „prava sitnica“ :), pa će početnik u fotografiji kupovati sve što mu treba i ne treba, da bi postao „veliki iskusni“ fotograf. Koga on zavarava?
Dodatni objektiv za mobilni telefon
Dodatni objektiv za mobilni telefon

E sad, gde se nazire nova budućnost? Možda se smeši u rukama svakog od nas koji držimo „pametni“ mobilni telefon ili tablet. Iz dana u dan, po svakoj od navedenih deset želja fotografovih, oni napreduju džinovskim koracima. Dostigli su rezoluciju filma, i danas su opremljeni redom fotoaparatima od 8 do 20 Mpx, a čak i 41Mpx. Senzor je mali, a sa tim i težina fotoaparata. Displej je skoro duplo veći od displeja  DSLR-a (skoro 6″), a kašnjenje slike (procesuiranje) sve manje. Displej već sad liči po dimenzijama  na mutno staklo velikoformatnih kamera, i dovoljno je lak i svetao, da nema potrebe za dodatnim tražilom u većini svetlosnih uslova. „Laborant-procesori“ (kako ih ja zovem) u njima su vrlo slični po funkciji onima u fotoaparatima, i polako ih dostižu u brzini. Ostaje samo pitanje izmene objektiva i šuma koji utiče na kvalitet fotografije. Šum će se vremenom smanjivati, kao i svih ovih 20 poslednjih godina, a neke od rešenja izmene objektiva na mobilnim telefonima se vide na fotografijama.

Veliki displej mobilnog telefona
Veliki displej mobilnog telefona

Neko je pomeno dubinsku oštrinu? Pa ta ista priča traje od kada su počele da se zamenjuju velikoformatne kamere sa rol filmom, a ovaj sa manjim od 35mm, pa sve do danjašnjih dana. Aktuelizovana je sa digitalnom fotografijom na malim senzorima. Ali tu možda postoji opet digitalno  softversko rešenje, koje će vremenom sve manje razlikovati od onog fizičkog koje definiše objektiv. Onog trenutka kad softver bude uračunavao parametre žižne daljine, daljine i blende na neoštrinu svih delića na fotografiji, tog trenutka će dubinska neoštrina kao kreativni element u fotografiji biti „oslobođena“ od objektiva, od koga sada zavisi. Objektivu će ostati samo ugao gledanja kao bitni element u kreativnoj fotografiji. Možda u budućnosti dobijemo dugme, kojim ćemo birati dubinsku oštrinu pri snimanju, kao što danas biramo blendu ili vreme ekspozicije. Nadam se da sam dobar prorok, iako nisam  zapamtio Tarabiće.

Izmenjiva optika sistema mobilnog telefona pretvara ga u sistem-fotoaparat
Izmenjiva optika sistema mobilnog telefona pretvara ga u sistem-fotoaparat

Slično će se  dogoditi u budućnosti i sa ekspozicijom. Onog trenutka kada je dinamički opseg senzora dostigao film, nije postojala razlika u korišćenju ekspozicije kao tehničkog i kreativnog elementa u digitalnoj fotografiji od one na filmu. Čak su je proširili na novo polje HDR-a, dobijenog uz pomoć softvera i više snimaka. Možda će jednog dana da bude senzor dinamičkog opsega iznad  20 EV, ( gde je +1 EV = +1 blenda ), pa će se izgubiti smisao merenja svetla i tačnog određivanja ekspozicije. Tada ćete softverski uzimati sa ekspozicione krive (curve u PS) onaj svetlosni opseg koji vam za vašu kreativnu fotografiju treba, slično kao što danas izrezom (crop) uzimate deo kadra koji odgovara vašoj zamisli. A snimat će se samo jedan snimak. Naravno i tada će postojati, i biti cenjeni fotografi koji će znati da pravilno eksponiraju, kao što i danas postoje oni koji znaju da kadriraju pri snimanju, bez kasnijeg izreza.

Mobilni telefon sa teleobjektivom na stativu
Mobilni telefon sa teleobjektivom na stativu

Da dodam na samom kraju, da će uvek biti onih koji neće preći na novu tehnologiju i tehniku sve dok ne budu gubili tlo pod nogama u kreativnom smislu. Ako starom foto-opremom budu iskazivali kreativno svoju ličnost, i budu imali dovoljno široko polje za eksperimentisanje, koje odgovara njihovom senzibilitetu,  onda nema potrebe da bilo šta menjaju sa tehnološkim napredkom. I danas postoje ljudi koji fotografišu veliko-formatnim fotoaparatom ili kamera obskurom ( pinhole camera) ili koriste plemenite postupke XIX veka, poput cijanotipije i sl., i kreativno se izražavaju na taj način.

Kreativna fotografija ne zavisi od fotoaparata – davno je zaključeno.

Sa pokretnim slikama priča je slična, jer su one ionako nastale od starije dame fotografije, 70 godina kasnije.

.

Autor teksta:

Milovan Ulićević

Fotografije:

slobodni izvori sa interneta

Copyright:

Sva prava zadržava autor. Kopiranje teksta u celini ili delovima samo uz autorovu saglasnost.

 

Autor -
8 2123
Mina Delić - Modni putokaz
Mina Delić - Modni putokaz

Међународно такмичења фотографа „24. KADAR“  održano u Новом Саду od 15 – 17.  avgusta 2014.

Победник је Игор Шљиванчанин, фотограф из Подгорице (Црна Гора)

 

Fotografija pobednika Igora Šljivančanina - "Ispred trga Sv. Miletića" (naziv dao priređivač)

Уметност није спорт, али се у многим уметничким дисциплинама, у које рачунам и фотографију, периодично организују такмичења која имају за циљ да код учесника побуде и пробуде њихове стваралачке потенцијале. Ти мечеви се обично одржавају у неком месту и то село или град би требало и те како да подржи идеју сакупљања десетина фотографа из земље и света који му могу оставити фотографска сведочанства непроцењиве вредности. Ко није чуо за Гучу, Ниш, Крагујевац, Нови Сад, Суботицу, Омољицу, по њиховим фестивалима музике, позоришта, филма или фотографије? Поред филмских сусрета и Нишвила, Ниш је захваљујући Ивану Тошићу и Миљану Петровићу пет година за редом био у средишту пажње фотографа због манифестације Фотофиниш, али је због недостатка уистину симболичне суме средстава, штафета предата ентузијастима у Новом Саду, који су ове године по угледу на нишки сценарио организовали сусрет фотографа под називом 24. кадар. Захваљујући новом тандему – Ранку Ђуровићу и Миловану Улићевићу, који је и председник Фотографског клуба Војводина, Нови Сад је у периоду од 15. до 18. августа био средиште фотографске уметности. Овом новим културним догађајем Нови Сад се после Стеријиног позорја, Егзита, поново нашао у средишту пажње културне јавности.

Идеју преузету од Нишлија, а у колегијалном договору са њима, Новосађани су разрадили на свој начин, те су преузимајући велики ризик, успели да организују такмичење фотографа из земље и целе регије, а све у славу самог Новог Сада. Међу њима сам се нашао и ја. Такмичари су изабрани путем посебне селекције која је извршена раније кроз сајберско жирирање. Сада су се фотографи окупили у Новом Саду да уживо прикажу своје способности да реализују 24 задате теме. Остављен им је рок од 24 сата, пола дана и пола ноћи, да жирију изложе по једну најбољу фотографију из сваке теме. Онда је уметнички суд од 24 члана требало да преко интернета, без знања ко су фотографи и које су њихове фотографије, гласа за најбоље фотографије оценама од нула до 15. Тако су добијени резултати који су изнедрили победнике у појединим темама, па су организатори на крају доделили награде свима који су освојили прво, друго и треће место у темама, односно освојили прва три места у укупном пласману. Они који су заслужено имали највише првих награда у појединачним темама су због укупног скора могли изгубити прво место у укупном пласману, што се и десило. Тако је у укупном збиру прву награду освојио млади фотограф из Подгорице, Игор Шљиванчанин. Иза њега је још млађа Мина Делић из Сенте, а треће место освојио је увелико познати фотограф из Новог Сада Јан Вало. Велико откриће је и млади македонски фотограф Ристо Арнаудов који је био први у многим темама, а освојио је четврто место у укупном пласману.

Будући да сам и сам био учесник ове одлично замишљене манифестације, имао сам прилику да гледам радове млађих колега фотографа одмах по њиховом снимању. Био сам изненађен и одушевљен свежим идејама, оригиналношћу, њиховом креативним помацима, који заслужују сваку пажњу и велико поштовање. Како сам у поход највише ишао са Игором Шљиванчанином, коме сам пре неколико година отварао прву самосталну изложбу фотографија у Милочеру, био сам сведок његовог истинског мајсторства. Рекао сам му да су Американци за многе смислили технологију (дигиталне фотографске апарате) која ће у судару са људима као што је он, који у себи крију урођен дар за фотографију, довести до сјајних резултата. У мојој шали са којом сам свима досадио да су младе генерације за нас старије практично нека врста ванземаљаца, има толико истине. Замислимо сцену која ће се дешавати кроз двадесет година, када ће неко дете које смо сликали у колицима које гура његова мама у центру Новог Сада заједно са нама као одрасла особа ићи истим тим градом у потрази за сценама и на крају направити боље фотографије од нас. Посебан угао гледања на стварност успела је да нам дочара Мина Делић, чије фотографије одишу оригиналношћу и креативним приступом.

ANALIZA „IN VITRO“

У првој теми „Новосадске разгледнице“ ја сам освојио трећу награду. Нисам желео да прикажем Нови Сад на класичан начин – лепа архитектура, репрезентативне зграде, сређен урбани пејзаж, већ сам искористио балоне од пене који је правио један улични продавац да кроз њих прикажем атмосферу која влада на главном градском тргу. У њу сам сместио фотографа који се ту нашао, пуно родитеља са малом децом и, наравно, обавезну Градску кућу у позадини која је посебан бисер и симбол новосадске архитектуре. Другу награду је освојила фотографија даровите Маше Цвијановић која је путем вертикалне црнобеле фотографије приказала историјску и културну слојевитост овог града. Прву награду освојио је Арнаудов са ноћним пејзажем града у којем доминирају Петроварадински мост, и рефлексија карактеристичне градске архитектуре у мирној води плавог Дунава. Наш поглед до тог пејзажа пуног љубичасте боје, у првом плану води широк кривудави пут осветљен комплементарним ноћним жутим светлом.

Risto Arnaudov - Novosadske razglednice
Risto Arnaudov – Novosadske razglednice

Друга тема „Младост је радост“, била је велики изазов за многе. Трећу награду освојио је Шљиво – Игор Шљиванчанин са усправном фотографијом у боји на којој дете у наручју оца успева да распрши балон од сапунице. Другу награду освојила је моја фотографија са такозваним клустером од балона од сапунице за коју се бори једна девојчица на градском тргу. Прву награду је добила Мина Делић са невиним осмехом девојчице коју је сместила на жуту столицу тако да заузима сам центар слике.

Mina Delić - Mladost je radost
Mina Delić – Mladost je radost

За многе је тема „Архитектуре“ изгледала веома лако, па се нису много трудили. Али су прве три награде заслужено освојили Ристо Арнаудов који је из жабље перспективе снимио врх катедрале у центру у мору облака, па изгледа као да се она успиње ка небеском рају. Сличну али модернију фотографију, као и савременију архитектуру снимила је Ивана Тодоровић која је освојила другу награду. Прва је припала Јану Валу за фотографију са одличном композицијом у којој је комбиновао хоризонтални (ниски) и вертикални (високи) део зграде, у чијим се правилним прозорима огледа небо са облацима.

Jan Valo -  Arhitektura
Jan Valo – Arhitektura

„Историја“ као тема није била толико занимљива многима, али су победници бриљирали. Трећи по реду Дејан Катасић је успешно повезао главу скулптуре посвећене железничару и таблице Југословенске железнице у позадини. Другу награду је освојила опет Мина Делић, која је користећи дугу ескпозицију младих који шетају испред заставе са ликом Че Геваре успешно приказала енергију и динамику његове борбе. Јан Вало је историју обрадио минималистичким приказом две лобање смештене између камених плоча које симболизују епохе.

Jan Valo - Istorija
Jan Valo – Istorija

Зебре за прелазак пешака преко широких новосадских булевара заузимају главно место на све три награђене фотографије на тему  „Градска гужва“. На све три фотографије су зебре и ноге пешака, с тим што је трећенаграђени Ристо Арнаудов бројне пешаке снимио из доње перспективе, другонаграђени Шљиво из полуптичје у благом slow motion-у, а првонаграђена Мина Делић на посебан начин. У првом плану четири петине хоризонтале широких штрафти беле зебре, а на врху кратке вертикале ногу пешака који чекају зелено светло.

Mina Delić - Gradska gužva
Mina Delić – Gradska gužva

Игор Шљиванчанин се опет послужио дугом експозицијом снимајући са врха зграде (стајао је поред мене) једну градску раскрсницу, те је за ту фотографију добио трећу награду на тему „Саобраћај“. Питао сам га како је по сунчаном дану успео да добије споре покрете и развучене слике аутомобила у покрету, а он ми је открио да се служио посебно тамним филтером. Друго место је освојио Бојан Џодан са фотографијом бициклисте који се рефлектујеогледа у води, а прво место Ристо Арнаудов са ноћном фотографијом црвеног аутомобила снимљеног заиста мајсторски у комбинованој техници панинга и дуге експозиције, постигавши ефекат покрета у пуном значењу те речи.

Risto Arnaudov - Saobracaj
Risto Arnaudov – Saobracaj

Тема „Графити“ је данас у свету једна од најексплоатанисанијих мотива. Наизглед лака, седнеш негде и чекаш да поред неког графита да прође човек, и то је то. Али, не, увек има фотографа који и у таквој теми кажу реч више. Таква је Ивана Тодоровић која је, по мени, дала највише фотографијом графита великог црног ока јарко црвене дужице, а лево од њега простире се панорама Новог Сада у чујем се срцу провлачи једна јарко црвена вертикална линија. Ивана је за ову сјајну фотографију добила друго место. Трећу награду је освојио Јан Вало са графитом у коме приказује маленкост и усамљеност човека, а прву Ристо Арнаудов са графитом великог портрета пса поред степеница којима промичу патике на ногама случајног пролазника.

Risto Arnaudov - Grafiti
Risto Arnaudov – Grafiti

Ивана Тодоровић је дала још једну перфектну фотографију у теми „Портрет“, освојивши треће место. У излогу је снимила старијег човека који сетно гледа у даљину док се у стаклу рефлектује покретна фигура његове вршњакиње. Друго место припало је младом али веома перспективном фотографу из Македоније Зорану Шекерову за фотографију старог Рома који живи у огромној водоводној цеви. Његов тужни поглед скрштених руку просто изазива сузе. Ова фотографија била је виђена од многих фотиографа као прва. Прву награду је добио, међутим, сасвим заслужено, наравно,  Игор Шљиванчанин за портрет сликара у његовом атељеу. Док он држи у руци нечију фотографију, чији лик због провидности такође видимо, њега са штафелаја и полица гледају уљани портрети које је он сликао. Четири у један је био прави погодак који је Игору осигурао убедљиву победу.

Igor Sljivančanin -  Portret
Igor Sljivančanin – Portret

„Све боје воде“ је тема која је изгледала прво тешко, а потом лако, али су победници показали снагу свог асоцијативног система. Треће место освојио је Јарослав Кралик са пластичним флашама разних боја које плутају око једног речног брода. Друго место Ивана Тодоровић са сјајном фотографијом ноћног пецароша на жутој обали Дунава изнад кога се у две и по трећине слике у води пресијавају љубичасте и дугине боје светала са моста и Петроварадина. Прво место заслужено опет осваја даровити Игор Шљиванчанин са ногама које трче кроз бару у којој се огледа градски трг и Градска кућа Новог Сада, фотографија пуна покрета, текстура и сјајне композиције снимљене из жабље перспективе.

Igor Šljivančanin - Sve boje vode
Igor Šljivančanin – Sve boje vode

„Супротности“ су инспирисале Ристу Арнаудова да сачини хаику фотографију светлости и таме, представљајући их кратко и јасно кроз угао врха једне зграде, добивши за то трећу награду. Другу је добила Мина Делић супростављајући ред који влада у горњем делу зграде где се нижу три бела прозора пуна цвећа, нереду у доњем делу где једна стара жена живи у хаосу. Прво место освојио је перспективни Милош Чубрило, млади фотограф из Новог Сада, супростављајући велике дубоке кожне ципеле једног пролазника (то сам случајно био ја) маленим голим ножицама још мањег Рома.

Milos Čubrilo - Suprotnosti
Milos Čubrilo – Suprotnosti

Тема „Градске баште“ није била баш најјаснија, боље да је у загради садржала одређење да се ради о баштама угоститељских објеката а не о баштама у двориштима или парковима. Но, у сваком случају, једна од тежих тема, управо због те дилеме. Треће место је освојиола Соња Ђапић, млади фотограф, са фотографијом јарко обојених столица и карираних столњака, који просто позивају да седнете у ту башту. Друго место освојио је Игор Шљиванчанин који је у сличан амбијент увео и лепу конобарицу која простире један столњак на позадини осликане фасаде кафане. Прву награду сам освојио ја са фотографијом снимљеном из птичје перспкетиве. Док девојка седи сама за столом у празној летњој башти у којој се нижу столови читајући отворени „мени“, поред ње пролази један момак. Сцену сам режирао тако што сам замолио конобарицу да седне доле, прекрсти ноге и чита, те да чека док ми не наиђе неки човек, што се веома брзо и десило. Жао ми је што нисам имао бољи положај да се види више столова, али шта је ту је. Фотографија је пуна текстура где графичку вредност даје игра округлих столова и правоугаоних плоча улице.

Dragan Babović - Gradske bašte
Dragan Babović – Gradske bašte

Млади фотограф Милош Станојевић је освојио трећу награду за заиста верло занимљиву тему која је гласила „Модни путоказ“. Он је снимио ћелаву лутку у излогу чије су трепавице спале за степен ниже носећи тако неку велику тугу, док се у стаклу огледа град у ноћи. Друго место припало је Јану Валу који је дочекао да испред сјајне рекламе за женски парфем Булгари са којим у руци позира млада манекенка вреле шпанске крви, пролази једна старија и веома културна новосадска госпођа. И док је млада Шпањолка још обасјана сунцем у јарко црвеној хаљини, госпођа се налази у делу живота где је сунце већ на заласку у плавој хаљини. Тако нам је фотограф само једним јединим притиском на окидач свог фотоапарата испричао много дубљу причу него што изгледа а кроз јако изражене ликовне елементе у којима и топле и хладне боје саме за себе приповедају. Прво место припало је успешно режираној фотографији Мине Делић, која је у једна отворена врата поставла згодног младића, голог до појаса, ставила му у руке букет цвећа и рекла му да гледа у недоглед, док са великог белог зида зграде гађа једна стрелица право у њега. Латински изглед младића са шареном марамом око врата је аргумент више, који је талентованој Мини Делић донео ову вредну награду.

Mina Delić - Modni putokaz
Mina Delić – Modni putokaz

Зоран Шекеров је добио трећу награду на тему „Кровови“, приказавши борбу површина и линија познатих Петроварадинских кровова. Друго место освојио је Јан Вало заиста предивном композицијом  трогуластог прочеља зграде са округлим прозором у првом плану. Иза су велике стрме падине крова прекривеног црвеним бибер црепом, дајући илузију неког прекоокеанског брода који се пробија према нама који стојимо у градској луци. Прву место припало је опет Мини Делић која је на кров сместила девојку која изгледа као да седи на прамцу чамца који плови узбурканим морем од старих новосадских кровова.

Mina Delić - Krovovi grada
Mina Delić – Krovovi grada

Тема „Светла Новог Сада“ исто тако може бити схваћена на више начина, па су људи тако и одговарали на њу. Најуспешнији су били Милош Станојвеић са ноћном панорамом Новог Сада и моста, гледаног са Петроварадина. Друго место сам освојио ја са фотографијом у гегенлихту, тј. са дугачком сенком бициклисте на плочнику великог градског трга, а прву место освојила је Мина Делић са момком који стоји испод старог новосадаског канделабра, призивајућу у мени стихове старе баладе „Стоји на углу петролејска лампа и лије светлост црвенкастожуту“, иако је овде светлост зеленкастожута.

Mina Delić - Svetla Novog Sada
Mina Delić – Svetla Novog Sada

Тема „Забава“ није било нимало лака. Треће место освојио је Ристо Арнаудов са паром који игра у ноћи, друго место Мина Делић са дугом експозицијом играча снимљених одозго, а прву Игор Шљиванчанин са фотографијом два дечака која се играју радосно скачући у вис на позадини фасаде неке самопослуге на којој су насликане силуете људи и деце.

Igor Šljivančanin - Zabava
Igor Šljivančanin – Zabava

„Лето у граду“ донело је познатом новосадском аутору Снежани Лукић заслужено прво место. Она је из висине снимила ретке купаче на Дунаву, који стоје у одличном распореду, а црни пас који чека да полети лоптица којом се два дечака добацују даје слици посебно леп нагласак. Друго место је освојио Игор Шљиванчанин са црно белом фотографијом дечака који рукама разбија балон од сапунице, а треће Соња Ђапић са купачима који леже на бетонским клупама поред Дунава.

Snežana Lukić - Leto u gradu
Snežana Lukić – Leto u gradu

Бојан Џодан је добио прву награду на тему „Емоција“ коју би лепше било рећи на српском „Осећање“, са фотографијом веселе девојчице која у рукама носи једно лепо дете широког и искреног осмеха. Друго место припало је Зорану Шекерову за уличног пијанца који је дочекао јутро у загрљају своје гитаре са празном конзервом пива. Треће место је освојила Жељка Алексић са црно белом фотографијом уличних портрета замишљене жене и младог мушкарца за које би се због изузетне сличности могло наслутити да су мајка и син.

Bojan Džodan - Emocije
Bojan Džodan – Emocije

Бела штрафта која по дијагонали сече асфалт донела је Игору Шљиванчанину прву наградуи на тему „Линија“. Другу награду сам освојио ја са рекламном линијом на некој самопослузи која води потенцијалног купца према улазу. Треће место припало је Мини Делић за белу линију ивичњака коју у даљини прескачу две ноге пешака.

Igor Šljivančanin - Linija
Igor Šljivančanin – Linija

Прву награду за тему „Јутро“ заслужено је добила Ивана Тодоровић која је снимила једну даму која на првом јуатрњем сунцу на својој тераси чита књигу. Ова уметница зналачки води наш поглед бројним дијагоналама са доњег левог ка горњем десном углу, користећи фуге између фасадних плоча лепе текстуре, на новој модерној згради. Оне се настављају бројним паралелним линијама металне ограде терасе на којој седи дама која чита. Друго место сам освојио ја са фотографијом пролазнице која хита празним тротоаром. Снимио сам је са прозора Хостела 021 у коме смо спавали. Намерно сам снимио шири план тако да се у горњем делу види велика пругаста тенда са облим таласастим завршецима, испод ње ритам од прозора на суседној згради. Направио сам неколико снимака чекајући да ми пролазница у белој кошуљи прође преко тамне позадине врата на суседној згради. Треће место освојила је усправна фотографија Ристе Арнаудова која приказује силуету старије жене у раскораку, која некуд жури, док у позадини свиће зора на Петроварадину и Дунаву.

Ivana Todorović - Jutro
Ivana Todorović – Jutro

Милош Чубрило је за фотографију пара који држи други пар паса, заслужено освојио треће местона тему „Пар“. Другу награду је понео Бојан Џодан са фотографијом девојке и младића који свако за себе телефонира на сред улице. Прва награда је отишла у руке Ристе Арнаудова. Он је направио фотографију за памћење. У даљини се двоје грле, а изнад њих велико небо. У првом плану је велико поље траве и зидина тврђаве које води поглед до љубавног пара који на хоризонту испреда своје приче.

Risto Arnaudov - Par
Risto Arnaudov – Par

Прво место на тему „Ритам“ добио је Никола Бранковић, фотограф из Бољевца, за фотографију низа рукава мушких одела у радњи чији ритам наглашавају добро уочена и наглашена дугмета. Другу награду је осовјио Јан Вало са каскадама које воде поглед ка крсту, док је треће место освојио Игор Шљиванчанин који је ритам пронашао у тамним силуетама елегантних стубова за осветљење који се правилно нижу на Петроварадинском мосту преко кога пролази и по која људска фигура.

Nikola Branković - Ritam
Nikola Branković – Ritam

„Да сам жаба видела бих“ је сигурно најмаштовитија тема коју су смислили организатори. Нису је назвали једноставно жабљом прспективом него су додали и мало духа и врцавости, па су се многи фотиографи потрудили да на њу боље одговоре. Био сам уверен да ће победити Игор Шљиванчанин. Мислио сам да од његових ногу које прескачу бару и торањ Градске куће, што се огледа и у мирној води, не може дати бољи одговор на задату тему. Али жири је сматрао друкчије, па је Шљиво освојио другу награду, а Јан Вало заиста заслужио прву са фотографијом обруча са мрежом ка коме путује лопта са намером да прође кроз кош. Јан је ову фотографију снимио заиста из посебног угла, изузетно је графички нагласио, али обезебдио и богат садржај пун симболике. Треће место освојио је Арнаудов са фотографијом ногу пешака који чекају у реду снимљених из доњег угла.

Jan Valo - da sam žaba video bih
Jan Valo – da sam žaba video bih

Са темом која се звала „Број“, ја сам освојио треће место, приказавши електронски број на лифту који је уместо обичног белог зида смештен у чудне вертикалне стубиће тамних боја са пуно текстура. Друго место припало је Игору Шљиванчанину који је снимио голуба на једној уличној канти за ђубре на којој је крупним бројевима исписана година далеке будућности 3001, наговештавајући шта нас онда чека. Прва награда је више него заслужено припала сјајном новосадском фотографу Јану Валу, који је свој стилски исписан број пронашао на белој усправној шлајфни зида која пресеца леву половину жутог зида на коме је вентилациони круг, и десну на којој се нижу углови смеђег дрвета једне богато опремљене градске капије.

Jan Valo - Broj
Jan Valo – Broj

Најтежа тема која је за многе такмичаре била чак и проблем је она под називом „Лакше је радити у групи“. Најинтелигентније решење, које нам је просто било ту пред носом, а нисмо га се сетили, је пронашао новосадски фотограф Милош Чубрило, сликајући управо своје колеге фотографе у огледлау лифта, где нам је свима дао лекцију да је заиста лакше радити у групи. Друго место освојила је Мина Делић са фотографијом дрвосеча што тестеришу дрво, док их из позадине посматра бака која у наручју држи унука. Прво место освојила је Новосађанка Маша Цвијановић са црно белом фотографијом старих боћара који уживају у овој традиционалној далматинској игри.

Maša Cvijanović - Lakše je raditi u grupi
Maša Cvijanović – Lakše je raditi u grupi

Ако се мало вратите на овај текст, видећете да сам у многим приказима фотографија поменуо именицу град. Тај град се у овом сусрету фотографа из земље и бивших република зове Нови Сад. Он је био неизбежан декор а често и главни јунак сваке фотографије и то је оно што би организатори требало да имају на уму када буду припремали ново дружење наредне године, јер се са таквим аргументима лакше могу намакнути средства да се људима обезбеди још бољи услови за рад.

Ја сам освојио укупно пето место, погледао и како је жири гласао за моје фотографије, и установио да су ме, не знајући да су то моје фотографије, оцењивали крајње објективно и да су се моје фотографије цениле у просеку уједначено. Има и изузетака које ћу овде са разлогом навести. Наиме, чланови жирија су људи који, као и сами фотографи имају свој посебан укус, те су једну исту фотографију неки оцењивали највишом оценом 15 а неки само нулом. Иако ово изгледа потпуно лудо и неправилно, ако би заузели став да је добра фотографија увек добра фотографија, испоставиће се да то није баш тако, тј. није довољно добра за све. Процењивање и оцењивање фотографија није спорт чији је циљ победа, где број датих голова означава апсолутну вредност. Уметност је нешто више од тога, мање материјално а више духовно. Но то је за другу дискусију. Ипак, користим ову прилику да упоредим ово оцењивање са оним које се примењује при давању звања у Фото Савезу Србије, где се дешава да кандидат добије пролаз код четири а од једног не, или је однос гласања три према два. Мени ту нешто није у реду. Бацам светлост рефлектора на ову појаву, јер би то могао бити изванредан повод за разраду културних дешавања као што је 24. кадар у Новом Саду. Било би занимљиво после такмичења организовати и трибину на којој би аутори могли од чланова жирија добити сувисло објашњење како је једна фотографија од неких оцењена највишом а од других најнижом оценом. Крајњи циљ би био наук за следећи пут. Нису криви чланови жирија, и они су, осим што су остварени аутори, само људи. Говоримо о истим критеријумима, али нико нема исти критеријум. Уколико би било скупо организовати присуство свих чланова жирија, мислим да би сами фотографи такмичари могли да међусобно проанализирају оцене жирија и да размене своја искуства.

Зашто то говорим, зато што су и сами фотографи када су стајали пред сопственим фотографијама које су обрађивале исту тему, били у дилеми коју да изаберу и прикажу као најбољу. Они су били сами себи свој сопствени жири. Многи су питали колеге око себе, па су у томе имали велику помоћ. Ипак је свако ко себе држи за аутора изабрао оно што је сматрао да му је најбоље, али је тиме, како ће се показати, и сам себи унапред пресудио. Оно што за мене остаје као отворено питање, на које ми нико не може дати чврст одговор, је то да се подршка чланова жирија, који су то што јесу управо због онога што су као аутори остварили, често веома разликује, па такмичар нема за убудуће сигуран оријентир. Но, ма како ово изгледало као вечно отворено питање, на које нико не може да пружи коначан одговор, ту заправо и лежи чар оваквих догађања. Ја ћу то дефинисати као непредвидљивост, као дозу среће, или што би се спортским речником рекло „лопта је округла“.

Укупан утисак је да је племенита идеја организатора доживела потпуни успех, без обзира на ситне бољке које су унапред урачунате у ризик. Наиме, један од учесника Вијетнамац Нгујен, који је приликом квалификација био први по рангу, од српских власти није могао да на време добије визу, те се оправдано није могао појавити. Није се појавила ни једна Чехиња Јана Лили Клајснер. Тиме је Србија изгубила једно, сигуран сам, ретко виђење града и људи Новог Сада, а и прилику да то виде пријатељи тих фотографа у њиховим земљама. Потом, због годишњих одмора, уместо 24 било је 20 чланова жирија. На жалост одличан фотограф Сања Крњајић није због спорог подизања фотографија успела да у року пошаље своје радове, па је сав њен труд, на жалост пао у воду, бар што се тиче такмичења.

Ранко и Милован су учеснике на време обавестили да се фотографије могу слати одмах по снимању тако да је било доста времена за upload, али су сви то чинили у последња два сата, између 18 и 20 часова, с обзиром да је такмичње трајало до 16 часова, после чега је велики материјал требало унети у рачунар, потом разврстати по темама и изабрати најбоље.  Ово је наук и за учеснике и за организаторе да се следеће године те ствари посебно пажљиво назначе сваком поједином аутору, јер, признајем, и ја сам очаран лепотама Новог Сада, просто лебдео између неба и земље, па сам пропустио не само да чујем већ и да вечерам у заказано време. Због тога са припремама за следећи сусрет фотографа треба отпочети одмах и радити на томе систематски и лагано пуних годину дана. Пријему и међусобном упознавању фотографа такмичара, од којих се већина први пут сусреће, те давању важних упутстава треба посветити већу пажњу.

Када је реч о темама, мислим да су оне биле разноврсне и лако схватљиве за фотографе. Оне које у себи садрже већу општост, као што су архитектура, историја, лето у граду, градска гужва итд. чиниле су се многима лакшим па су многи фотографи водећи се правилом „лако ћемо“ пропустили да и у њима покажу већу креативност. За њих су оне теме које су имале конкретан задатак представљале већи изазов, као што је нпр. тема „Да сам жаба видео бих…“ у којој је победио Јан Вало испред Игора Шљиванчанина.

Желео бих да похвалим љубазну домаћицу и домаћина Хостела 021 у Новом Саду, који су нам пружили леп смештај, а који су решили да га за следећу годину и побољшају. Похвалио бих посебно главног спонзора Туристичку агенцију АВЕНИЈА ПУТОВАЊА и Јасну Бјанко, која је имала довољно слуха да обезбеди главну победничку награду – бесплатно летовање у Грчкој за две особе у трајању од 10 дана. Другу награду – седмоинчни таблет уређај је обезбедио Институт за заштиту на раду. Студио Бечкерек је доделио 15 вредних и изузетно луксузно одштампаних монографија, а вредне поклоне у виду монографија обезбедили су и Туристичке организације Града Новог Сада и Војводине. Ресторан Централ Паб је обезбедио доручак и вечеру (мада је могао да да и известан попуст фотографима за веома много испијених пића), Магазин Рефото из Београда неколико годишњих претплата, Биг принт из Београда штампу фотографија у великом формату. Хвала и осталим спонзорима као што су Менса Србије, БМ фокус Нови Сад, Canon Foto Lab Нови Сад и.

Крај ове приче је наставак са почетка. Фотографијом се данас сигурно бави највећи број људи у свету. Највише њих су туристи који трагају за новим визуелним доживљајима. Није далеко од суштине да се у оваквим добро смишљеним догађајима у позадини може подвући јак туристички садржај. Да су градске власти мудре, као што су способне да освоје своја државничка места, искористиле би прилику да од 24 одлична фотографа из земље и света за свој град и своју земљу обезбеде вредна фотографска дела. И све то за заиста симболична средства, која се иначе троше на тривијалне ствари. Штета је да се на крају од свих победничких фотографија не изда монографија која ће сведочити о месту и времену свога настанка.

Будући да су се сада фотографи окупили у Новом Саду, а не у Нишу или Београду, то је била прилика да они својим делима оставе вредан траг у времену баш овог града. Овде не мислим само на тему разгледнице, већ на све фотографије које Нови Сад имају као своју неизбежну позадину (његове тргове, архитектуру, фасаде, споменике, излоге, паркове, људе који нешто раде, саобраћај, моду тог времена, и сл.). Све те фотографије су вредна сведочанства о једном времену које је, док ово пишем, већ одавно прошло, али је захваљујући фотографима остало записано за будућност.

Драган Бабовић

Београд, август, 2014.

ZAHVALJUJEMO SE AUTORU DRRAGANU BABOVIĆU NA OVOM DIVNOM PRIKAZU TAKMIČENJA I ANALIZI FOTOGRAFIJA.

FKV.

Autor -
0 1530
Pobednici međunarodnog takmičenja 24.KADAR - Foto: Darko Dozet
Pobednici međunarodnog takmičenja 24.KADAR - Foto: Darko Dozet

Međunarodno takmičenje 24.KADAR završeno je dodelom nagrada u galeriji „Rajko Mamuzić“ u Novom Sadu. Tri dana druženja od 15-17. 08.2014. od kojih je 24 časa između petka u 16h i subote u 16h trajao fotografski „lov“ na motive kroz grad Novi Sad. Finalisti takmičenja, njih dvadeset četri, trudilo se da nadmaši sebe i napravi što bolju fotografiju na 24 teme, koji kako kažu takmičari nisu bile preteške, ali su baš zato zahtevale da fotografi pronađu što originalniji pristup, ne bi li se izdvojili od drugih, i tako bili zapaženi od dvadeset četri člana međunarodnog žirija.

Pobednici međunarodnog takmičenja 24.KADAR - Foto: Darko Dozet
Pobednici međunarodnog takmičenja 24.KADAR – Foto: Darko Dozet

Naravno nije samo takmičarski duh i želja za pobedom i nagradom bila jedina misao koja je zaokupljala takmičare, jer ipak je to umetnost koja se ne može do kraja kvantiitativno opisati ocenom. Zato je druženje, razmena iskustva i znanja o fotografiji, upoznavanje grada i ljudi svakako bio primarni razlog zašto su učestvovali na takmičenju i zašto su došli u Novi Sad. Mnogo je zanimljivih priča koje su nastale na takmičenju i koje će se prepričavati godinu dana do sledećeg takmičenja. Jedna od najinteresantnijih je ta, kako je fotografkinja Mina Delić imala peh da joj se fotoaparat pokvari pred finale i ostane u servisu, a onda je  ona sa pozajmljenim fotoaparatom od fotoreportera „Večernjih novosti“ Darka Dozeta, koji je pratio sve vreme takmičenje, odradila sve teme, i na kraju osvojila drugu nagradu u sveukupnom plasmanu. I da parafraziram velikog pesnika – u rukama dobrog fotografa „svaka puška biće ubojita“  i ne igra ona najveću ulogu već oko.

U kvalifikacijama su učestvovali takmičari iz šest zemalja Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Češke, Vijetnama i Srbije. Nažalost i pored velike želje da dođe takmičar iz Vijetnama Ngujen nije uspeo da dođe zbog problema sa dobijanjem vize, kao ni takmičarka iz Češke Jana Lili Klajsner, koja nije naišla na razumevanje njenog poslodavca za hobi kojim se bavi, pa nije dobila obećani godišnji odmor na vreme. Tako da su u finalu takmičenja su učestvovali sledeći takmičari:

1 Bojan Dzodan Beograd – Srbija
2 Damir Omerović Novi Sad – Srbija
3 Dejan Katasić Novi  Sad – Srbija
4 Dragan Babović Beograd – Srbija
5 Igor Sljivancanin Podgorica – Crna Gora
6 Ivana Todorović Beograd – Srbija
7 Jan Valo Novi Sad – Srbija
8 Jaroslav Kralik Kovačica – Srbija
9 Marija Pavkov Beograd – Srbija
10 Masa Cvijanović Novi Sad – Srbija
11 Milos Stanojević Ćuprija – Srbija
12 Mina Delić Senta – Srbija
13 Nikola Branković Boljevac – Srbija
14 Predrag Ignjatović Beograd – Srbija
15 Risto Arnaudov Đevđelija-Makedonija
16 Sanja Krnjajić Travnik – Bosna i Herceg.
17 Sinisa Vendlener Petrovaradin – Srbija
18 Snežana Lukić Novi Sad – Srbija
19 Sonja Djapic Novi Sad – Srbija
20 Vladica Adamov Zrenjanin – Srbija
21 Željka Aleksižć Knjaževac – Srbija
22 Željka Gavrilović Valjevo – Srbija
23 Zoran Stoiljković Bor – Srbija
24 Zoran Šekerov Skoplje – Makedonija

Međunarodni žiri sastavljen od eminentnih majstora i kandidat majstora fotografije, profesora fotografije, akademskih slikara, grafičara i dizajnera iz Grčke, Bosne i Srbije  je odgovorno ocenio fotografije, a glasalo je svih dvadeset četri člana. Žiri je neznatno promenjen u odnosu na kvalifikacije, jer nekoliko članova nije bilo u mogućnosti da glasa 16. avgusta od 20h do sledećeg dana u 9h, kada je bio krajnji rok za predaju fotografija.

REZULTATI TAKMIČENJA

U prisustvu velikog broja gostiju, sponzora,  novinara i televizijski ekipa, takmičara, jednog broja članova žirija i novosadskih  ljubitelja fotografije dodeljene su u nedelju 17. avgusta 2014. u 12 časova sledeće nagrade:

Sveukupni pobednik takmičenja je Igor Šljivančanin profesionalni fotograf iz Podgorice (zaposlen kao fotograf Skupštine CG) – Crna Gora sa osvojenih 2856 bodova. On je osvojio prvu nagradu desetodnevno letovanje za dve osobe u Grčkoj koje dodeljuje turistička organizacija iz Novog Sada „Avenija putovanja“

Pobednik Igop Šljivančanin iz Podgorice - Crna Gora dobija vaučer "Avenije putovanja"
Pobednik Igop Šljivančanin iz Podgorice dobija vaučer „Avenije putovanja“

Drugo mesto u ukupnom plasmanu osvojila je Mina Delić fotografkinja iz Sente – Srbija sa osvojenih 2634 bodova. Ona je osvojila 7 inčni tablet sa Android OS koju dodeljuje „Institut za zaštitu na radu“ iz Novog Sada. Mina je osvojila i nagradu za fotografiju sa najviše bodova od strane žirija. Za fotografiju „Krovovi“ dobila je 205 bodova.

Drugo mesto za Minu Delić iz Sente - Srbija
Drugo mesto za Minu Delić iz Sente – Srbija

Treće mesto u ukupnom plasmanu osvoio je Jan Valo iz Novog Sada – Srbija sa osvojenih 2548 bodova. On je osvojio godišnju pretplatu na REFOTO časopis za fotografiju  i  10 povećanja izložbenog formata 30x40cm koje dodeljuje  „Canon foto lab“ iz Novog Sada

Treću nagrad dobio je Jan Valo iz Novog Sada
Treću nagradu dobio je Jan Valo iz Novog Sada

.

Na takmičenju su obrađivane 24 teme i to:

  1. Novosadske razglednice
  2. Mladost je radost
  3. Arhitektura
  4. Istorija
  5. Gradska gužva
  6. Saobraćaj
  7. Grafiti
  8. Portret
  9. Sve boje vode
  10. Suprotnosti
  11. Gradske bašte
  12. Modni putokaz
  13. Krovovi grada
  14. Svetla Novog Sada
  15. Zabava
  16. Leto u gradu
  17. Emocije
  18. Linija
  19. Jutro
  20. Par
  21. Ritam
  22. Da sam žaba video bih
  23. Broj
  24. Lakše je raditi u grupi

Tri prvoplasirana autora po temama  dajemo u prezentaciji koju možete pogledati zajedno sa fotografijama:

[slideshare id=38136527&doc=frame24rezultati-140819101748-phpapp02]
Tekst: Milovan Ulićević

Fotografije: Darko Dozet

FKV NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

3,453FansLike
16Subscribers+1
731FollowersFollow
7SubscribersSubscribe