18. август 2017 - 00:28
Tags Posts tagged with "FSS"

FSS

Foto savez Srbije

Autor -
0 900
"Predah" - Galerija kulturnog centra Zrenjanin

Izložba Foto saveza Srbije „Na tragu svetlosti #11“ nastavila je da putuje po Srbiji. Juče je postavljena u Kulturnom centru Zrenjanina, a po rečima organizatorke likovnih događaja u Kulturnom centru Sandre Banjanin ovo je drugi put da se ova izložba održava u gradu na Begeju. Na izložbi su nagrađene fotografije sa raznih foitografskih konkursa i salona pod patronatom FIAP-a i FSS. Ukupno je postavljeno 176 fotografija od 56 autora.

Sandra Banjanin i Milovan Ulićević na otvaranju
Sandra Banjanin i Milovan Ulićević na otvaranju

Izložbu je otvorio član Upravnog odbora Foto Saveza Srbije Milovan Ulićević. Podsetio je na to da ovakva izložba iako ima revijalni karakter, ona ima neprocenjiv arhivski značaj za srpsku fotografiju. Postavivši sebi tri retorička pitanja o stanju fotografije u Srbiji, o autorskom kontinuitetu koji se oslikava kroz ovu izložbu, i o uticaju virtuelne stvarnosti i društvenih mreža na autorske domete on je napravio mali presek fotografske scene u Srbiji. Mali je broj posetilaca spram veličine grada. Ali i pored velike vrućine oni koji su najveći zaljubljenici u kreativnu dobro prezentovanu fotografiju na papiru nisu izostali. Zrenjeninci izložbu mogu pogledati do 20. jula 2017. godine.

Detalj sa otvaranja izložbe "Na tragu svetlosti " u Zrenjaninu
Detalj sa otvaranja izložbe „Na tragu svetlosti “ u Zrenjaninu

Fotografije: Ramona Krompić

Autor -
0 975
Fotografija "Večernja izmaglica" - autor Dragoslav Mirković

Fotografski klub Vojvodina će u utorak 16. maja 2017. godine od 20 časova ugostiti Dragoslava Mirkovića MF FSJ, MF FSS i EFIAP/b, fotografa iz Beograda. Mirković se na izlagačkoj sceni pojavio sedamdesetih godina prošlog veka i neprestalno je od tada uključen u izlagačke, a kasnije i organizatorske aktivnosti Foto saveza Srbije kroz FIAP izložbe koje organizovao. Veoma značajan doprinos Dragoslava Mirkovića poslednjih godina je bio na prikupljanju fotografija i obradi podataka za kapitalno delo „Almanah srpske fotografije“, koje je Fotografski klub Vojvodina pre nepune dve godine predstavio na foto-tribini organizovanoj tim povodom. Obavljao je četri godine i funkciju sekretara Foto saveza Jugoslavije.

Fotografija "Vrelina" - autor Dragoslav Mirković
Fotografija „Vrelina“ – autor Dragoslav Mirković

Verovatno najbolji prikaz Mirkovićevog zalaganja u fotografiji u njegovim najranijim danima iskazao je istoričar umetnosti Goran Malić MF FSS u predgovoru za njegovu izložbu: „Kada se dublje zagledamo u pojave unutar srpske fotografije, neminovno se suočavamo sa nekoliko vrlo istaknutih ličnosti koje su, sa manje ili više predanosti, ali sa nesumnjivim žarom, oblikovale srpsku fotografsku scenu druge polovine dvadesetog veka.

Fotografija "Pušač" -+ autor Dragoslav Mirković
Fotografija „Pušač“ -+ autor Dragoslav Mirković

Jedni su to činili ličnim primerom, a drugi dejstvom svojih dela,utičući na formiranje ne samo klime svog vremena nego i one koja je tada nastajala. Svi koji su stupali na pozornicu srpske fotografije sredinom sedamdesetih, mogli su uočiti da su neki tada mladi autori napuštali klasičnu fotografsku sliku opredelivši se za jednu novu, dinamičniju fotografiju, sa potpuno drugačijom estetikom, dok su stariji i dalje istrajavali u maniru kompozicione i tonske perfekcije, ali trome slike.

Fotografija "Večernja izmaglica" - autor Dragoslav Mirković
Fotografija „Večernja izmaglica“ – autor Dragoslav Mirković

Dragoslav Mirković je formiran u tom ambipolarnom okruženju i sa mogućim posledicama koje je ta klima omogućila. Sredinom sedamdesetih, kada sam video njegova prva dela, ostaje mi u sećanju ne samo kao jedan od sudeonika na izložbama nego i kao stvaralac čiji su pojedini radovi već tada postali uticajni na neke srpske, od njega mlađe, autore. Iz tog vremena se pamte naslovi „Nepobediva No.1“ (i neke druge iz iste grupe), pa antologijska „Večernja izmaglica“ (delo koje potreslo jugoslovensku fotografsku scenu kao ni jedno do tad, i osvojilo sve prestižne nagrade koje su se u to vreme mogle steći), a ne zaboravljam ni grupu sjajnih pejsaža molskih tonova pod naslovom „Zakute“.

Fotografija "Dorjan" - autor Dragoslav Mirković
Fotografija „Dorjan“ – autor Dragoslav Mirković

Kasnije je on eksperimentisao sa panoramskom fotografijom, gde ostavio dubok trag u istraživanje tog specifičnog prilaza kadru u pejsažnoj fotografiji. Pejsažu je posvetio i nekoliko decenija kreativnog rada. On odvraća svoj fotoaparat od onog uobičajenog turističkog prikaza pejsaža i gradskih urbanih mesta i eksperimentom i drugačijim pristupom baca novo svetlo na već poznate motive.

Fotografija "Portret S.K." - autor Dragoslav Mirković
Fotografija „Portret S.K.“ – autor Dragoslav Mirković

Njegova zanimanja bila su višestruka, a rađena su najčešće u ciklusima. Mirković pripada onoj generaciji koja se borila da fotografija dobije u društvu status „umetnosti“ jer je u posleratnim godinama njen dokumentarizam često iskorišćavan u propangandne svrhe, i kao podloga koja je svojom atraktivnošću trebala da privuče pažnju na tekst. Sedamdesetih dolazi do novih tendencija u srpskoj fotografiji, a tome svakako možemo zahvaliti većem otvaranju Jugoslavije ka svetu i informisanja o svetskoj sceni posebno Francuskoj, ali i Nemačkoj, Belgijskoj i Italijanskoj koja je kroz časopise i radove fotografa iz tih država stizala u Jugoslaviju. Zato su novi vetrovi počeli da duvaju na fotografskoj sceni, i Mirković se tome priključio.

Fotografija "Ana 51" -autor Dragoslav Mirković
Fotografija „Ana 51“ -autor Dragoslav Mirković

Pozivamo sve ljubitelje fotografije na jedno fotografsko uživanje i razgovor sa čovekom koji puno može da kaže o promenama poslednjih 50 godina u srpskoj fotografiji i o fotografiji uopšte. Njegov pedagoški rad na Fakultetu primenjene umetnosti sigurno je ostavio uticaja na savladavanje praktičnih fotografskih veština mlađih fotografa koji sada u kreativnom naboju krče sebi put ka novom originalnom pristupu fotografiji.

Predavanje je otvoreno za sve zainteresovane. Zbog ograniočenog broja mesta svi koji se prijave putem emaila office@fkv.rs i dobiju potvrdan odgovor moći će da prisustvuju predavanju besplatno. Prijava je do utorka 16. maja u 15h. Predavanje se održava u Bulevaru oslobođenja 22 (sedište Mense gde klub sprovodi aktivnosti predavanja-vidi mapu u kontaktima na sajtu)

BIOGRAFIJA:

Portret Dragoslava Mirkovića
Portret Dragoslava Mirkovića

Dragoslav Mirković rodjen je 1946 godine u Soko Banji. Fotograf umetnik, MF FSJ(1991) MF FSS, EFIAP/g, ULUPUDS Fotografiju izlaže od 1967 godine. Zvanje Kandidat majstora FSJ je dobio 1977 godine, na Skupštini FSJ u Zagrebu. Učestvovao je na preko 550 (kataloge koje ima u posedu) kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu (u 35 zemalja) i imao do sada 17 smostalnih izložbi.

Izložbe : Dom omladine Beograda 1974, Tribina mladih“Sonja Marinković“ Novi sad 1975, Dom kulture Čačak 1975, Dom kulture Aleksinac 1978, Centar za savremenu umetnost Titograd-Crna Gora 1986, Donja Lastva Tivat (Crna Gora) 1986, Todorčetov konaak Negotin 1987, Donja Lastva Tivat (Crna Gora) 1990, restoran Park Beograd 2000, Dom kulture „Vuk Karadzić“Omoljica 2005, Dom kulture Ivanovo 2007, Umetnička galerija „Nadežda Petrović, Čačak 2007, Dom kulture Banatski Brestovac 2008, Gradska galerija Paraćin 2008, Galerija „Artget“ Beograd 2008, Dom kulture „Vuk Karadzić“ Omoljica 2010, Galerija savremene umetnosti Smederevo 2013.

Osvojio je preko 120 nagrada od kojih su najznačajnije: zlatna plaketa FSJ na 19. Jugoslovenskoj izložbi fotografija Maribor 1975, zlatna medalja FIAP-a Kina 2007, srebrna medalja FIAP-a Brazil 2010, zlatna medalja FSS na republičkoj izložbi na Danima fotografije u Srbiji Čačak 2010, zlatna medalja PSA Iran 2013 itd.
Dobitnik je sledećih priznanja: bronzane plakete „Boris Kidrič“ 1976, srebrne plakete „Boris Kidrič“ 1983, povelje i plakete „Smeli cvet“ Saveza socijalističke omladine Srbije 1980, srebrne plakete Univerziteta umetnosti u Beogradu 1999, Diplomu Foto saveza Srbije 1999, Diplomu Foto saveza Jugoslavije 1999, Plaketu ULUPUDS-a 1999, Povelju za životno delo ULUPUDS-a 2000.

Predsednik je saveta za fotografiju Foto kino saveza Srbije od 1972 -1978, sekretar Foto saveza Jugoslavije 1978-1982, potpresednik umetničke komisije ULUPUDS-a 2006-2010, član umetničke komisije Foto saveza Srbije 2003-2011.
Sa Stevanom Ristićem organizovao Medjunarodni FIAP seminar za omladinske rukovodioce Trogir 1978, instruktor u Letnjoj školi Foto saveza Jugoslavije Trebinje 1985.

Od 1972-1978 radio profesionalno kao sekretar Studentskog sveza za tehničko vaspitanje Beograda, 1978-1982 volonter Sekretar Foto saveza Jugoslavije, 1982-1988 Radio je u novinskoj kući Politika, 1988-2011 radio je na Fakultetu primenjenih umetnosti – odsek Fotografija u Beogradu.

Fotografije: Dragoslav Mirković ©
Tekst: Milovan Ulićević

Autor -
0 784
Galeriju 73 - fotografija : Jan Valo

Najznačajnija godišnja izložba Foto saveza Srbije, koja se po jedanaesti put održava, otvorena je sinoć 20.aprila 2017. godine u „Galeriji 73“ u Beogradu. Izložba „Na tragu svetlosti“ je ove godine i deo manifestacije „Beogradski mesec fotografije“. Pozdravnom rečju, i podsećanjem na obim i značaj izložbe, posetiocima se obratila direktorka „Galerije 73“ Mirela Pudar. U ime organizatora FSS izložbu je otvorio i o izložbi je govorio Milovan Ulićević član UO FSS. Analiziravši izložbu on je izneo mišljenje i o trenutnom stanju u izlagačkoj fotografiji pod patronatima FIAP i FSS, i o tome napisao uvodnik u katalog izložbe, koji ovde u celini prenosimo:

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Izložba „Na tragu svetlosti“ nagrađenih radova na izložbama pod patronatom FIAP-a i Foto Saveza Srbije ulazi u drugu deceniju, održavajući se jedanaesti put. To svakako zaslužuje poštovanje, koje uživa među fotografima koji su svoje delovanje vezali za kreativnu fotografiju, bilo da su amateri ili profesionalci. Na izložbi su fotografije autora koji su po mišljenju selektora, predsednika umetničkog saveta Aleksandra Kelića, najbolja fotografija od više nagrađenih, ako je autor imao više nagrada na raznim FIAP salonima, ili samo jedan nagrađeni rad, ako ih autor nije imao više. Sigurno da je selektor pri izboru imao ideju vodilju za konačan izgled cele postavke. Svi autori su na taj način predstavljeni sa po jednom fotografijom, a ukupno je 56 autora nagrađenih na izložbama održanim u 2016. godini, dok je 176 njihovih fotografija nagrađeno. Takva demokratičnost kod izlaganja radova je i logična, jer ne bi bilo u redu suprostavljati nagrade sa raznih salona, i još jednom ih žirirati i porediti međusobno neporedivo, kako po temi tako i po tipu salona fotografije. Jer ipak ova izložba ima revijalni, a ne takmičarski karakter.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Po zamisli ova izložba dokumentuje stanje u grupnoj izlagačkoj fotografiji, a sam naziv govori da predstavlja svetlosni trag koji se ocrtao na fotografskom nebu Srbije. Prezentovana na najbolji mogući način, udružena sa reprezentativnim katalogom-knjigom sa svim izloženim radovima i popisanim nagradama, privlači pažnju javnosti i zauzima značajnu istorijsku ulogu u današnjem vremenu, u kome dominira virtuelna digitalna prezentacija fotografija, i kratkotrajni, neanalitički pogled na fotografiju. Ona tako vraća veru u tradicionalno poimanje uloge umetnosti kao estetskog pročišćenja duše onoga koji posmatra neko umetničko delo – katarzu.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Gledajući ove fotografije, postavljaju se tri ključna pitanja, na koja ću pokušati da odgovorim.
Prvo je pitanje da li izložba daje objektivni presek stanja fotografije u Srbiji, i smer njenog razvoja, obzirom da gledamo fotografije – vizije velikog broja kreativnih fotografa? Na njega bih mogao odgovoriti potvrdno samo ukoliko se uzme u obzir nekoliko oblasti fotografije: one vezane za temu prirode, dokumentarne i socijalne fotografije, a nešto manje portrete i aktove. Stiče se utisak da odgovor na ovo pitanje upućuje na organizatore koji biraju teme za svoje izložbe, vodeći se finansijskom isplativošću organizovanja, a autori se prilagođavaju temi, kao i svojoj finansijskoj moći. Većina nagrada za fotografiju je osvojena na izložbama i salonima domaćih organizatora i žirirana od žirija sastavljenog od domaćih eminentnih fotografa i fotografa iz okruženja, manje-više istog fotografskog nasleđa. Međutim jedan veliki broj fotografa školovanih na akademijama, i višim školama, ostaje van ovog miljea, jer konceptualna, nadrealna, eksperimentalna i društveno angažovana fotografija, uz još neke druge, nisu predmet interesovanja organizatora, osim posredno, kroz slobodne teme, gde nailaze na slabiji odjek. To se onda direktno reflektuje na izložbu „Na tragu svetlosti“. Zato sam mišljenja da ova izložba ipak nije dovoljno objektivna slika stanja fotografije u Srbiji, ali se kao polazna tačka može uzeti za istraživanje o srpskoj fotografiji. Pošto drugih sličnih izložbi u Srbiji nema, samo širenjem članstva FSS u smeru obuhvatanja svih koji su vezani za fotografiju i povećanja uticaja FSS u društvu, kroz značaj očuvanja fotografskog nasleđa, ova objektivnost će se povećati.

Autor fotografije: Miki Veličković
Autor fotografije: Miki Veličković

Drugo pitanje je da li se može primetiti autorski kontinuitet i razvoj, posmatrajući nagrađene fotografije istih autora u poslednjih deset godina? Razmišljajući o tome, posmatrao sam fotografije u katalozima i zamislio da izmešam nagrađene fotografije iz raznih godina ne bih li primetio razliku. Došao do zaključka da vremenski sled u ovom nizu, a ni estetsku promenu, ne mogu da uočim. Jedino što mogu da primetim je da korak po korak udeo kompjuterske obrade u dokumentarnoj fotografiji raste, što tumačim tolerantnijim kriterijumima žirija prema toj pojavi kako godine odmiču. O valjanosti toga, nekom drugom prilikom. Na primer, na vrlo sličan način se prilazi dokumentarnoj ili portretnoj fotografiji danas i pre deset godina, osim u par ženskih fotografskih rukopisa, koji najviše ostavljaju po strani klasičnu LIFE fotografiju i idu u smeru nadrealnog.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Takav jedan eksperiment je doveo do zaključka da autori koji dostignu određeni kreativni umetnički nivo, samodovoljni i uljuljkani, ne preduzimaju borbu sa medijem i ne istražuju ga, već ostaju kod svog stila, večno zaključani. Zato nam se i dešava da još uvek dobre fotografije iz osamdesetih i devedesetih budu nagrađene, iako smo ih dosta puta videli izložene. Kvalitet ne sporim, ali metodu, udeo u razvoju fotografije, praćenje nove estetike, vizuelno istraživanje, sporim.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Treće i poslednje pitanje, koje se postavlja, je da li virtuelizacija svega postojećeg utiče na izložbu „Na tragu svetlosti“? Moje mišljenje je da pogotovo fejsbuk i ostale društvene mreže utiču negativno. Kako je način izlaganja na izložbama za fotografe skup, ako su dosledni sebi, oni već na početku odustaju i traže lakše puteve. Individualna, automarketing objava na fejsbuku donosi autoru progresivno lajkove, uljuljkuje njega samog, ali sa druge strane guši i obeshrabruje kreativnost mladih fotografa koji žele da istražuju svoj senzibilitet kroz fotografiju. Lažno ih usmerava u jednom jedinom pravcu koji donosi slavu. Međutim, malo je voljnih koji znaju i hoće da ih obuče i upute kako da njihove teme predstave na najbolji način. Zato jedan deo njih, koji se odluči za izlaganje, idu u smeru imitiranja starijih kolega, ili sličnih fotografa sa interneta, gubeći originalnost po cenu prijema fotografija na FIAP salonima. Drugi deo mladih se potpuno posvećuje samostalnim izložbama, koje onda nemaju kvalitet, jer fotografije ne nose ni zanat ni iskustvo i nisu prošle nikakve kritike i sudove, osim virtuelnih lajkova društvenih mreža ili drugarskih komentara „vrh brate“, super i sl.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Možda je neko očekivao da ću nešto reći o pojedinačnim fotografijama na ovogodišnjoj postavci. Teško je to uraditi sa nekoliko reči, a da se ne ostane u ravni deskripcije fotografije, uz obavezno smeštanje u neku fioku kojoj pripada, što je očigledno i većini posetilaca ove izložbe. Za estetski i istorijski kontekst prikazanog treba više reči, pogotovo ako želimo da istaknemo i otkrijemo posebnost pojedinih fotografija, ali i zbirnu sličnost po motivu, estetskom pristupu, dokumentarnom značaju, sociološkom kontekstu ili semantičkom i semiotičkom značenju pojedinih fotografija.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Ubeđen sam da bi na taj način trebalo da radi žiri, koji je te fotografije izabrao za najbolje, ili bar za nagrađene fotografije na domaćim salonima. Kada bi pored svake fotografije stajalo i usaglašeno mišljenje žirija, to bi uticalo edukativno i marketinški, i otklonilo sve nedoumice oko izbora fotografija za nagrade, pa i opravdalo novac koji autori odvajaju za kotizaciju. Na organizatoru je da to dodatno angažovanje i finansijski podrži. Ovakvo ulaganje bi se dugoročno vratilo kroz povećano interesovanje za učešće na salonima, a posredno bi se odrazio i na kvalitet izložbe „Na tragu svetlosti“. Tako bi i svesni i nesvesni uticaj društvenih mreža na odluke bio marginalizovan, jer pisana reč kritike ostavlja duboki trag i uticaj, dopunjujući vizuelno.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Veliki doprinos izložbe „Na tragu svetlosti“ je i taj što će radovi koji su izloženi, ostati u arhivi Foto saveza Srbije kao trajan dokument o fotografskoj aktivnosti i dometima članova foto-saveza. Kako je u digitalno doba sve nestalno i veoma kratko traje, tradicionalan način čuvanja fotogarfija na papiru garantuje da ćemo u budućnosti imati potpuniji uvid na fotografsku sadašnjost. Vremenska distanca će tada odvojiti svaku subjektivnost od fotografije, pa će se onda pokazati i stvarni dometi današnje fotogafije u Srbiji.

Autor -
1 1328
Do you remember yourself - Fotografija: Željka Gavrilović

Dešava se u poslednje vreme jedna neusklađenost između značaja izložbe u estetskom smislu, i prostora u kome se prezentuju takve izložbe javnosti. Sa jedne strane imate izložbe „tek da nešto okačimo“, koje svojim malim dometom ne zaslužuju da se prikažu javnosti, jer autor nema šta da kaže fotografijama, iako ih je opremio najboljim ramovima i u reprezentativnoj galeriji. S druge strane imate izložbe koje zbog skromnosti autora završe u nekoj neadekvatnoj slabo osvetljenoj prostoriji, sa minimalnom ili nikakvom opremom fotografija, ali zato sa odličnom izložbom, sjajno koncipiranom i iznad svega originalnim i doslednim pristupom fotografskoj umetnosti, a kojoj su mišljenja posetilaca unisona u rasponu od pozitivnog stava do oduševljenja.

Do you remember yourself - Fotografija: Željka Gavrilović
Do you remember yourself – Fotografija: Željka Gavrilović

Ovoj drugoj grupi izložbi pripada zasigurno i samostalna izložba „NOIR“ Željke Gavrilović iz Valjeva koja je otvorena 14. decembra 2016. godine u centru za strane jezike „Kontext“ (ugao ulica Knez Mihajlove i Vuka Karadžića u Beogradu, prvi sprat) Izložbu je otvorio proslavljeni reditelj Slobodan Šijan (kultni film „Ko to tamo peva“) koji je u Željkinim fotografijama prepoznao „tamnu stranu strepnje koja nas je obuzimala u kinoteci davnih sedamdesetih godina“. Naslov izložbe njega asocira na vrstu filmova koju su francuski kritičari nazvali „film noir“. Prisetio se on tih godina kada je upoznao Željku i kada su u kinoteci „strepili da možda postoji mračniji svet iza privida obične svakodnevnice“. To se može prepoznati i na Željkinim fotografijama.

Run away - Fotografija:Željka Gavrilović
Run away – Fotografija:Željka Gavrilović

Njena izložba je dosledna jednoj ideji na svakoj fotografiji, veoma čvrstog koncepta sprovedenog od prve do zadnje fotografije. U detaljima svakodnevnice, u ljudskim figurama, sakrivenim karakterima u siluetama, dubokim senkama kriju se osećanja i raspoloženje. Uticaj koji je ljubav prema filmu (dani provedeni u kinoteci), i druženje u mladosti sa ljudima iz sveta filma koji su pomerali njegove granice, ostavilo je uticaja i na svet ovih fotografija. Sve fotografije imaju jednu filmičnu notu, pa deluju kao međukadrovi koji povezuju dve glavne scene velikog kontrasta života, ili kao kadrovi koji povezuju neke dve nevidljive realnosti. Te dve realnosti ne predstavlja autorka direktno, već međuvezom ili kako rekoh, međukadrom, koji nosi ton i osećaj iz obe realnosti, i koji je trenutak i prolaznost, a ipak večan, zaustavljen na fotografiji.

Hiden erotism Fotografija: Željka Gavrilović
Hiden erotism Fotografija: Željka Gavrilović

Na fotografijama nema naznaka o kome se radi, koje su to ličnosti, karakteri, kakve su njihove priče i sudbine. To je isključeno, i dati su ogoljena osećanja u svim nijansama crne. Crnoj se podređuje i svetlo, pa više to nije svetlo koje osvetljava tamu, već svetlo koje više ili manje upija crnu.

Light enigma - Fotografija: Željka Gavrilović
Light enigma – Fotografija: Željka Gavrilović

Kompozicije fotografija su takođe dosledne, ali i to potiče iz osećaja i vizuelnog iskustva, a ne iz znanja o strukturi fotografije. Nije kompozicija zasnovana na jednoj dominantnoj tački interesa, kojoj su svi ostali likovni elementi „u službi“ kako bi joj dali još veći značaj. Takve kompozicije su česte kod fotografija gde ima ogoljene priče povezane sa motivom, što god Željke nije slučaj. Ona kompoziciju gradi bez čvrstog centra, a na mikro-povezivanju crnih površina i reakciji koje će prisustvo čoveka, ili detalja tela, izazvati kod posmatrača.

Apokalyptic - Fotografija: Željka Gavrilović
Apokalyptic – Fotografija: Željka Gavrilović

Čovek se doživljava kao kopča sa realnošću i sa osećanjima, koja su prvenstveno osobina ljudi. Tako da fotografije ne nose apstraktnu notu, niti je razuđena kompoziciona struktura, svojstvena apstrakciji, zato izabrana. Ona je posledica dilema koje su lični osećaji i slutnje, ali i tuđi osećaji i stanja, profesionalno saznani (autorka je psiholog), pa sakupljani u glavi, odjednom isplivali na površinu i vizualizovani. To je uspešno pokazala ovom izložbom Gavrilovićka, a i svojim delovanjem poslednjih nekoliko godina, od kada se intezivno interesuje za fotografiju.

All the love and pain - Fotografija: Željka Gavrilović
All the love and pain – Fotografija: Željka Gavrilović

Zato je u pravu slikar mr Milomir Romanović kada u tekstu koji prati katalog izložbe kaže: „Svaka Željkina fotografija je posledica poetskog stava. Susret sa istinom. Ona ne koketira sa slikom-fotografijom, ne montira, ne aranžira. Ona je lovac, lovi trenutak, kada je priroda došla u susret čoveku….“. A ja dodajem, ne bezosećajni lovac na atrakciju, dokumentarnost, život, socijalu, „babe i tarabe“, već na svoje osećaje, koje veoma uspešno vizualizuje, što nam pokazuje ovom izložbom.

Outside inside - Fotografija Željka Gavrilović
Outside inside – Fotografija Željka Gavrilović

Ovakve izložbe zaslužuju da se o njima piše, polemiše, da se pominju u diskusiji. Izložbe o kojima se ne piše kritički, i o kojima drugi ništa ne kažu, ili nemaju šta da kažu, brzo se zaboravljaju, jer ne bude, i služe samo zadovoljenju sujete autora.

Autor teksta:
Milovan Ulićević

Autor -
0 1743
Zajednička fotografija za uspomenu članova FKK ZENIT i gostiju

Danas je prava retkost da se sastane grupa entuzijasta i osnuje fotografski klub. Za takvu aktivnost treba dobra volja da se pretvori u inicijativu, a ona da se ili samostalno, ili uz pomoć prijatelja fotografa, postane stvarnost. Ipak, jedna od takvih grupa entuzijasta je u Vrbasu 21. aprila 2016. održala osnivačku Skupštinu Foto kino kluba ZENIT. Inicijativu za osnivanje kluba pokrenula je akcija grupe „3 objektiva“ koju čine Tomislav Peternek, Goran Kukić i Igor Mandić na izložbi grupe održanoj u Vrbasu pre nekoliko meseci. Njihova misija da se pored prezentacije fotografije u malim mestima posdstakne i osnivanje foto-klubova u tim mestima, naišla je na plodno tlo u Vrbasu. Ideja se dopala Momčilu Momi Aleksiću, članu nekadašnjegfoto-kino kluba, koji je šezdesetih godina postojao u Vrbasu. Moma je čovek od akcije, pa je raširio ideju gradom, i angažovao je čoveka spremnog da se uhvati u koštac sa svim organizacionim problemima Aleksandra Milatovića, dizajnera iz Vrbasa. Milatović je zavoleo fotografiju još davne 1979. i 1982. godine, kada je osvajao prva mesta na saveznim takmičenjima iz fotografije. Tehničku pomoć oko izrade dokumenata su zatražili, kako sami kažu, od veoma aktivnog Fotografskog kluba Vojvodina i predsednika FKV Milovana Ulićevića. Sve je bilo vrlo brzo spremno za najvažniji dan poslednjih godina na vrbaškoj fotografskoj sceni.

Obraćanje Tomislava  Petrneka Skupštini Foto kino kluba "ZENIT" iz Vrbasa
Obraćanje Tomislava Petrneka Skupštini Foto kino kluba ZENIT iz Vrbasa

Osnivačka Skupština je održana u svečanoj sali vrbaške Gimnazije „Žarko Zrenjanin“, a prisutni mladi entuzijasti, željni klupskih aktivnosti, su dobili podršku od počasnih članova nekadašnjih poznatih foto i kino amatera – Ivana Obrenova, Predraga Delibašića i Petka Koprivice. Skupštinu je vodila Silvija Jelačić kustos Vrbaške galerije, koja je saopštila odluke VUMA, i podsetila na istoriju foto i kino amaterizma u Vrbasu. U ime grupe „3 objektiva“ Tomislav Petrnek je u pozdravnoj poruci zaželeo klubu dug rad. On je ukazao da sve prepreke oko masovnijeg okupljanja mladih u foto klubove treba ukloniti.

Pozdrav prijateljskom foto klubu i želje za saradnjom u FSS - Milovan Ulićević
Pozdrav prijateljskom foto klubu i želje za saradnjom u FSS – Milovan Ulićević

U ime Foto saveza Srbije, Milovan Ulićević član UO FSS, je pozdravio buduće članove i osnivače Foto kino kluba ZENIT, podsećajući ih na važnost lojalnosti klubu, koja će se u budućnosti meriti samo radom i zalaganjem za klub. Poželeo im je da klub, kao budući član Foto saveza Srbije, bude aktivan i masovan, bar koliko i Fotografski klub Vojvodina iz Novog Sada. Domaćine je obradovalo i prisustvo gosta iz Pariza fotografa Vlada Markovića, koji je svojim prisustvom dao još jednu lepu boju osnivačkoj Skupštini FKK ZENIT

Predsednik Foto kino kluba ZENIT Aleksandar Milatović se obraća Skupštini kluba
Predsednik Foto kino kluba ZENIT Aleksandar Milatović se obraća Skupštini kluba

Budući predsednik Foto kino kluba ZENIT Aleksandar Milatović predložio je za svoje saradnike u izvršnom odboru kluba Ivu Kapšu, Biljanu Bajac, Milivoja Draganića i Ivicu Devčića, koji će mu najaktivnije pomagati u radu kluba. Za umetnički savet kluba su predloženi fotografi Rajko Karišić, Aleksandar Petrović i Ratko Nedović iz Kule. Predlozi su usvojeni jednoglasno. Počasnim gostima iz grupe „3 objektiva“ i Fotografskog kluba Vojvodina predsednik Foto kino kluba ZENIT Milatović je na kraju svečanosti podelio počasne članske karte u znak zahvalnosti za pomoć u osnivanju kluba.

Zajednička fotografija za uspomenu članova FKK ZENIT i gostiju
Zajednička fotografija za uspomenu članova FKK ZENIT i gostiju

Klub će u svom radu koristiti prostorije nekadašnjeg bioskopa, koje mu je ustupio Kulturni centar Vrbasa. Tu će se održavati predavanja, a postoje i uslovi za organizovanje manjih fotografskih izložbi.

Zajednički u radu novog kluba elan mladih članova i iskustvo starijih članova FKK ZENIT
Zajednički u radu novog kluba elan mladih članova i iskustvo starijih članova FKK ZENIT

Po završetku osnivačke skupštine, nastavili su se razgovori o fotografiji do kasnih sati. Novi članovi vrbaškog Foto kino kluba su upijali savete i iskustva bardova fotografije Tome, Gorana, Vlada, ali i od nešto mlađih, po iskustvu, fotografa Ivana, Igora i Milovana.

Podela počasnih članskih karti zaslužnim gostima kluba
Podela počasnih članskih karti zaslužnim gostima kluba

Naša je želja da što pre saznamo o aktivnostima Foto kino kluba ZENIT preko njihovog sajta, i da organizujemo zajednička druženja da bi se članovi što bolje upoznali. Želimo im uspešan rad.

Tekst:
Milovan Ulićević
Fotografije:
Ratko Nedović

Autor -
0 1247
Pobednička fotografija godišnjeg foto konkursa "Ledeni start" - Jan Valo

U cilju promocije prirode, prirodnih dobara i zaštite prirode Srbije, Zavod za zaštitu prirode Srbije u saradnji sa Foto savezom Srbije već nekoliko godina realizuje foto-konkurs na temu: PRIRODA SRBIJE.

Priroda Srbije konkurs

Žiriranje najboljih fotografija za 2015. godinu je obavljeno i žiri u sastavu Branislav Brkić MF FSS, Milan Živković MF FSS i Miroslav Predojević MF FSS odredio je najbolje fotografije za 2015. godinu od fotografija koje su dobijale nagrade i pohvale na mesečnim takmičenjima u okviru istog konkursa. Dodeljuju se jedna prva, dve druge i tri treće nagrade i pet pohvala

Pobednik konkursa je Jan Valo član Fotografskog kluba „Vojvodina“, koji je dobio prvu nagradu za fotografiju „Ledeni start“ . Godišnja nagrada je terenska nedelja (5 radnih dana) provedena sa istraživačkim timom Zavoda.

Pobednička fotografija godišnjeg foto konkursa "Ledeni start" - Jan Valo
Pobednička fotografija godišnjeg foto konkursa „Ledeni start“ – Jan Valo

Drugu nagradu su osvojili Milan Simonović za fotografiju „Povratak“ i Aco Bojanić za fotografiju „Zmijice 1″“
Treću nagradu su osvojili Igor Đorđević za fotografiju „Vilin konjic“ , Milinko Radosavljević za „Puž“ i Vesna Mijailović za „Svitanje“
Pohvale su osvojili Vladan Mišić za fotografiju „Kos“, Zoran Milutinović za „Lovac“ , Vladimir Mijailović za „Krilati reptil“ , Milan Đunić za „Pauk“ i Violeta Milutinović „Na ivici“
Za najistaknutije fotografe planirana je organizacija FOTO IZLETA u zaštićenim prirodnim dobrima Srbije. Domaćini će biti upravljači zaštićenih prirodnih dobara i Zavod za zaštitu prirode Srbije.
Od žiriranih fotografija, na godišnjem nivou planirana je izložba fotografija u prostorijama Zavoda, kao i drugim galerijama po Srbiji, za koju će biti štampan katalog.

Nagrađene fotografije možete pogledati na Facebook strani Zavoda za zaštitu prirode

Tekst: Milovan Ulićević

Autor -
0 959

Pretvortiti virtuelno druženje u stvarno je prioritet koji se nameće fotografskoj zajednici u Srbiji u ovom trenutku. To pogotovo važi za organizacije poput foto-klubova, koje ne mogu i ne smeju dozvoliti da prevlada virtuelna stvarnost nad druženjem pojedinaca, kako u klubovima, tako i između klubova. Tako je jedan od najstarijih foto-klubova u Srbiji FKVK „Rada Krstić“ iz Sombora, pozivom Fotografskom klubu „Vojvodina“ na otvaranje svoje 57. klupske izložbe, učinio našem klubu izuzetnu čast i ujedno otvorio mogućnost da se upozna sa aktivnostima toga kluba. Druženje uz fotografiju je moto celog okupljanja u Somboru. Tako su somborci pored članova Fotografskog kluba „Vojvodina“ u goste pozvali i članove Foto kluba „Duna“ i Foto kluba „Moholy“ iz grada Baja u susednoj Mađarskoj, pa je druženje preraslo u međunarodni susret.

Velika posećenost klupske izložbe FKVK "Rada Krstić" u Somoru
Velika posećenost klupske izložbe FKVK „Rada Krstić“ u Somoru

Ali posle ovog uvoda vratimo se na glavni događaj, klupsku izložbu. Klupska izložba FKVK „Rada Krstić” iz Somboru je 57. po redu, a otvorena je 18.12.2015. godine u galeriji Gradskog muzeja u Somboru. Selektor izložbe bio je Imre Sabo KMF FSS, koji je odabrao je za izlaganje 72 rada od 21 autora, članova somborskog foto-kluba.
Nagrađeni su za kolekcije: I nagrada – Branislav Golub, II nagrada – Ištvan Virag, III nagrada – Tibor Berko; pohvale su zaslužili Robert Ambruš, Zoltan Kemiveš i Saša Lalić.
Za pojedinačnu fotografiju, I nagradu dobio je Branko Milešević, II nagradu Siniša Trifunović, III nagradu Jovan Đikić, a pohvale su dobili Miroslav Dabić i Nikola Jovičić.
Radi popularizacije foto-umetnosti, na inicijativu somborskog kluba prvi put je (u zasebnoj konkurenciji) organizovana izložba ljubitelja svetlopisa sa teritorije Zapadnobačkog okruga. Odaziv je bio impresivan, a selektor je za izložbu odabrao 100 radova od 49 autora.
Prva nagrada za kolekciju pripala je Maji Macanović, II nagrada Katarini Kosanović, III nagrada Jožefu Bodonjiju.
Za pojedinačnu fotografiju, I nagrada pripala je Dragani Siljanović Kozoderović, II nagrada Aleksandri Stojkov, III nagrada Nini Knežević.
Izložbu je otvorio Vladimir Kozoderović,jedan od osnivača somborskog foto-kluba davne 1950. godine. Podsetio je na razvoj ovog kluba, jednog od najstarijih u zemlji, koji od osnivanja bez prekida nastoji da populariše fotografsku umetnost, a osvrnuo se i na rezultate istaknutih pojedinaca koji su, uporedo sa ličnim rezultatima, sa uspehom negovali i društvenu funkciju ovog kluba. Ne treba zaboraviti i činjenicu da je u 2014. godini najbolji izlagač Foto saveza Srbije bio član ovog kluba Ištvan Virag.

Umetnost fotografije u Somboru, inače, ima mnogo dužu istoriju. Prvo udruženje ljubitelja svetlopisa osnovano je 1904. godine, da bi već naredne, 1905. godine, bila održana velika izložba, na koju je sa teritorije Austro-Ugarske pristiglo oko 500 fotografija. To je postavilo temelje daljem razvoju foto-amaterizma na ovim prostorima, koji, evo, uspešno traje do današnjeg dana, i sudeći po odzivu na ovu izložbu, vedro gleda u budućnost.

Fotografije na izložbi su prezentovane na najbolji mogući način ,u formatu 50×60 cm, odlično opremljene, u reprezentativnoj Gradskoj galeriji u centru Sombora, sa posetom na kojoj joj može milionska prestolnica pozavideti, sa publikom visokog nivoa poznavanja umetnosti fotografije, i odmerenih stavova prema svakom autoru. To potvrđuje da će klub koji vodi Branko Milešević, vrednim radom i zalaganjem članova, još dugo biti mesto okupljanja ljubitelja fotografije na severu Srbije. I ne samo to. Već su ovim pozivom, i najavom dalje saradnje u razgovorima sa članovima našeg kluba, izrazili želju da Sombor bude mesto međunarodnog druženja klubova iz susednih zemalja, Mađarske i Hrvatske, sa foto-klubovima iz Srbije, a prevashodno foto-klubova, iz susednih regija i pokrajina tih zemalja. Takve aktivnosti članovi FKV će uvek podržati.

Posle izložbe, domaćini su priredili zajedničku večeru za članove gostujućih klubova i druženje sa članovima FKVK „Rada Krstić“. U opuštenoj atmosferi su se komentarisale fotografije, vodili razgovori o fotografskoj praksi, pokretala su se pitanja o organizacijama u foto-savezu, iznosile ideje kako prevazići probleme i poboljšati saradnju, a promišljalo se i o umetnosti fotografije, dolazeći ponekad i do pitanja o postojanju fotografije na današnjim osnovama. Možda će takva razmišljanja rezultirati jednog dana pokretanjem foto-grupa koje će svoje poglede na fotografiju pretočiti u konkretne projekte.

Ako vas put navede ovog, i narednog meseca u Sombor, nikako ne propustite da posetite ovu izložbu, i napišite utiske u komentarima ispod ovog teksta. Biće nam drago da ih pročitamo i uporedimo sa našim doživljajem.

Tekst: Milovan Ulićević
Podatke pripremio:Ištvan Virag
Fotogrfaije: Nemanja Jovanović i Milovan Ulićević

Autor -
0 935

Predstaviti jedno kapitalno fotografsko delo, na koje se čekalo više od četvrt veka, je ujedno lako i teško. Lako jer se ne možete postideti pišući o njemu, a teško jer ne znate koju od sijaset značajnih i važnih uloga ovakvog kapitalnog dela istaći prvo. Tim povodom Fotografski klub Vojvodina u utorak 27. oktobra 2015. godine u 20 časova organizuje tribinu o „ALMANAHU FOTO SAVEZA SRBIJE“ u kojoj ćemo najbolje osvetliti sve strane ovog Almanaha, ali i autora zastupljenih u njemu. Almanah objedinjuje značajne fotografije svih Majstora fotografije i Kandidat majstora fotografije od nastanka Foto saveza Srbije 1951. do 2014. godine. Ovaj Almanah pored fotografija krasi i studiozan prikaz „Istorijski pregled razvoja amaterske fotografije u Srbiji“ autora Gorana Malića MF FSS, istoričara umetnosti i pisca mnogih knjiga o istoriji fotografije.

Gosti naše tribine će biti:
1. Branislav Brkić MF FSS i MFIAP predsednik Foto saveza Srbije
2. Dragoslav Mirković MF FSS i EFIAP/s
3. Borivoj Mirosavljević MF FSS i EFIAP
4. Geza Lenert MF FSS, EFIAP
5. Ana Lazukić KMF FSJ i AFIAP

ALMANAH-FSS-1000

Učesnici tribine su eminentni fotografi Srbije od kojih su pojedini više godina radili na ovom Almanahu, i fotografi sa višedecenijskim fotografskim delovanjem, koji su bili, kolege, saradnici ili su pak lično poznavali ili poznaju veliki broj autora, i njihovog fotografskog rada, zastupljenih u ovom Almanahu FSS. Oni će tokom prezentacije fotografija iz Almanaha govoriti svoja sećanja o pojedinim autorima, osvetliti njihov rad, njihovo fotografsko delovanje, i značaj u srpskoj fotografiji.

Pozivamo sve fotografe koji žele da saznaju o najznačajnijim autorima u srpskoj fotografiji, koji su za proteklih šest i po decenija delovali i stvarali u srpskoj fotografiji, da dođu i uzmu aktivno učešće u tribini. Takođe pozivamo i mlade fotografe koji stasavaju u kreativnoj fotografiji, da dođu i upoznaju tradiciju fotografije kojoj će nesumljivo pripadati u budućnosti.

Almanah Foto saveza Srbije je knjiga koju svaki fotograf u Srbiji, koji drži do svog poznavanja fotografije, ili svaki student fotografije, treba da poseduje u svojoj foto-biblioteci. Kako se knjiga ne može kupiti u knjižarama, ovo će biti i jedinstvena prilika da je, na ovom neponovljivom druženju sa fotografijom i fotografima, kupite po promotivnoj ceni od 2000 din, a specijalno izdanje (izdato samo 100 numerisanih primeraka u kožnom povezu) za 3000din.

Mesto dešavanja tribine je Bulevar oslobođenja 22 (vidi u kontaktima na sajtu http://fkv.rs/kontakt/)

Tekst: Milovan Ulićević
Plakat: Milenko Savović MF FSS

Autor -
3 2064

Fotografski klub Vojvodina prima novu grupu na početni kurs fotografije u trajanju od dva meseca. Kurs je  zamišljen kao uvodni kurs fotografije,  za sve one koji kasnije žele da pohađaju mnogo obimniji viši kurs fotografije FKV. Kurs je zamišljen kao tehničko-likovna celina, posle koje će polaznik  uočavati motiv na fotografski način, i posle koje će biti u stanju da iznađe najbolje tehničko rešenje,  kako bi dati motiv fotografisao, i kasnije to primenio u svom kreativnom radu.  Na ovom kursu se uvod u likovnost i osnovna tehnika fotografije zajednički izučavaju u opštem delu, a specifičnosti se kasnije kroz praktične vežbe savladavaju.

Kurs napravljen prevashodno za učenje fotografije, a programi  za obradu fotografije se proučavaju samo u neophodnom obimu, da bi se dobila tehnički korektna fotografija. Zato je slogan kursa “NAUČITE DA VIDITE SVET DRUGAČIJIM OČIMA

 

Pocetni kurs FKV plakat 2015-06-10 m720

Specifičnost kursa koja ga odvaja od drugih sličnih kurseva, je da ga podržava interaktivni sajt FKV, gde sami polaznici mogu postavljati fotografije i dobiti online komentare koji su vidljivi na sajtu.  Takođe se konsultacije i komentari na fotografije polaznika  mogu dobiti mailom u toku i nakon završetka kursa, od oba predavača na kursu.

Vežbe se odvijaju paralelno sa teorijom i pratiće gradivom predavanja iz teorije. U toku kursa će biti organizovano gostovanje poznatih MF fotografije u Fotografskom klubu Vojvodina (FKV), kojima će polaznici moći da prisustvuju dok su na kursu kao da su članovi FKV.

Potrebno je da polaznici za ovaj kurs poseduju digitalni fotoaparat koji ima manuelni mod, (najčešće označeno sa M na fotoaparatu), zbog uspešnijeg i potpunijeg praćenja kursa i mogućnosti da se odradi ceo ciklus vežbi. Analogna fotografija se ne izučava jer je ona deo višeg kursa fotografije FKV.

Prijave na kurs su do 10. juna 2015. i formiraće se grupa od najviše 12 polaznika. Cena kursa je 8000 din, i može se platiti u dve rate, prva na početnu kursa i druga posle prve polovine kursa.

Članovi MENSA Srbije imaju poseban popust od 25% koji važi uz njihovu člansku kartu. Takođe isti popust imaju i oni koji su članovi FKV.

Polaznici koji završe početni kurs fotografije FKV, imaju prednost pri upisu višeg kursa fotografije FKV (vidi na sajtu o tome)

Prijave se primaju na mejla office@fkv.rs do navedenog roka. Sve dodatne informacije koje vas interesuju možete dobiti putem mejla ili na telefon 063-580610.

.


Autor -
1 2816
Učesnici i publika na tribini FSS u Galeriji 73
Učesnici i publika na tribini FSS u Galeriji 73

Povodom devete godišnje izložbe nagrađenih fotografija „Na tragu svetlosti #9“ u Galeriji 73 je Foto savez Srbije organizovao tribinu „FOTOGRAFSKI UTISCI KOJI SE PAMTE“  koju je osmislio predsednik Umetničkog saveta FSS Miroslav Predojević MF FSS . Tribina je održana 14. maja 2015. od 18-20h. Teško je napisati članak o tribini ovakve tematike, i sa više izlagača,  pa sam za najadekvatniji pristup izabrao hronološki red izlaganja,  za tekstualni sled pisanja. Svakako da i pored zahtevane objektivnosti, neki fotografski utisci izneti na tribini su me kao autora teksta sigurno poneli u pisanju. Zato ću pokušati da hronološkim postupkom dočaram dešavanja na tribini.

Autor -
6 2776
"Porteret dečaka" (Portrait-of-a-Boy) - Foto: Snežana Knežević (Copyright)

Velika vest stiže iz sveta gde je članica Fotografskog kluba Vojvodina, Snežana Knežević iz Temerina prodala pravo na korišćenje svoje fotografije „Portret dečaka“ za 5000 EURA. To je sigurno najskuplje prodana pojedinačna fotografija jednog autora iz Srbije, za koju mi znamo.  Snežana je članica FKV već četri godine, i imala je jednu samostalnu izložbu, o kojoj smo pisali na internet stranama kluba.  Dobijala je i nagrade na izložbama fotografija van Srbije. Ona redovno postavlja fotografije na forumu FKV, tako da se tamo možete upoznati sa njenim fotografijama. Na istom forumu FKV je prvo objavljena i ova fotografija (veća rezolucija).

Portret Snežane Knežević - Foto: Goran Tešanović
Portret Snežane Knežević – Foto: Goran Tešanović

Povodom ovog značajnog uspeha u plasiranju svoga rada u svetu, i nagrade za njenu višegodišnju posvećenost i odanost fotografiji, napravili smo kratki intervju sa Snežanom Knežević :

Kako je nastala ova fotografija?

– Fotografija je uradjena za porodični album, posle šišanja koje mojoj deci  i nije baš omiljeni ritual ( smeh) . Na njoj je moj sin. Nisam imala neke ozbiljne namere sa njom ali čim sam je pogledala na komjuteru, znala sam da je posebna.

Kako je došlo do prodaje fotografije?

– Veoma mi se dopala fotografija pa sam je objavila  na stranici FKV kluba čiji sam član, na svom fejsbuk profilu, i na sajtu 1x, koji objavljuje samo odabrane fotografije. Par dana posle objavljivanja dobila sam i-mejl sa  ponudom da ustupim pravo na korišćenje ove fotografije u periodu od 2 godine za 5000 EUR.

"Porteret dečaka" (Portrait-of-a-Boy) - Foto: Snežana Knežević (Copyright)
„Portret dečaka“ (Portrait-of-a-Boy) – Foto: Snežana Knežević (Copyright)

Kako je internet pun raznih prevara, bila sam zaista skeptična oko cele priče, iako je naš kontakt bio zaista profesionalan, sve dok me nisu pozvali iz banke, posle date dozvole za korišćenje, da me obaveste o prilivu novca.

Ko su kupci fotografije?

-Kupac je Havas Worldwide, jedna od najvećih svetskih reklamnih agencija, a klijent je Deutsche Bank Group.

Da li si zadovoljna postignutim dogovorom?

-Naravno, ne toliko zbog novca koliko zbog satisfakcije da ono što radim zaista vredi. Dugogodišnji rad stoji iza ove fotografije.  Fotografija je moja velika ljubav oduvek bila, ovo će svakako doprineti mom daljem profesionalnom razvoju u fotografiji.

Da li je tvoje dugogodišnje članstvo u FKV uticalo na tvoj fotografski razvoj?

– U početku da, jer kada sam došla u klub nisam bila sigurna da je ono što radim dovoljno dobro, a onda sam tamo naišla na potvrdu od iskusnijih i starijih članova kluba, da to što radim ima umetnički kvalitet. I to mi je dalo krila da još više i posvećenije radim. Kasnije su me porodične obaveze i rađanje dece malo odovojile od druženja u klubu svakog utorka, ali ću za to imati više vremena kada deca malo porastu.

Kakav je tvoj sadašnji odnos prema fotografiji?

– Za ove četri godine koliko sam u FKV prešla sam fazu od fotoamatera koji se bavi kreativnom fotografijom i izlaže je na izložbama, a koji nije živeo od fotografije, do fotografa koji ide profesionalnim stazama i kome je sada fotografija glavni izvor prihoda.  Nadam se da ću uskoro i 100% vremena da posvetim fotografiji kao profesionalac u svom poslu.

Savet za ljude koje se bave fotografijom i voleli bi da postignu ovakav uspeh?

– Fotografišite ono što volite i na vaš način,  i dopustite da to svet vidi. Danas je bar to jednostavno.

Svi u klubu smo ponosni na ovaj Snežanin uspeh. Ovo je sigurno potvrda da se i fotografija iz Srbije može prodati u svetu i da će tamo kreativnost naših autora biti cenjena. Naše je da se izborimo pojedinačno ili još bolje udruženi kroz foto klubove, foto asocijacije, Foto savez Srbije i druga udruženja fotografa za bolji status fotografije u Srbiji. Nezavisno od toga da li živimo od fotografije, ili ne, tj. da li smo profesionalci ili fotoamateri, kreativnost je stvar upornosti i rada i uz obrazovanje do potrebnog nivoa daće kvalitet koji će biti prepoznat i od strane drugih. Kao što vidimo isplati se uložiti u fotografiju, i treba poštovati svoj kreativni rad. a onda možemo očekivati da se vrati uloženo, kroz materijalnu dobit. Zadovoljstvo postignutim je uvek nagrada koja nas očekuje.

.

Priredio:

Milovan Ulićević

Autor -
0 1221
"VAL" - Čanj 2014. Fotografija:Tomislav Peternek

Izložba Tomislava Peterneka u galeriji „Grafički kolektiv“ u Beogradu (51. samostalna), otvorena 14. jula 2014. , će se pamtiti kao velika transformacija velikog majstora fotografije iz ode O životu (LIFE), ka odi životu (sopstvenom), i odi ženi (voljenoj). Izložbu karakterišu tri aspekta (vida, pogleda, gledišta) koji su dosledno dovedeni do jedinstva na izložbi: ljubav, likovnost i poređenje digitalnog i analognog. Krenimo od poslednjeg.

Tomislav Peternek je na izloženim fotografijama krenuo od mnogih tehnika klasične fotografije (dvostruka ekspozicija, krupno zrno, poetska neoštrina, simetrična slika, zamućenje staklom, plitak fokus…) koje preovladavaju  pojedinačno od fotografije do fotografije, ali nije gubio osnovnu nit, da je žena, njena suptilnost i lepota zrelih godina, dominanta koju treba istaći u različitim aspektima, a tehniku prilagoditi tome i staviti je u drugi plan. Iako su fotografije digitalno snimljene, one opštim utiskom odaju kao da su snimljene na filmu, a urađene u laboratoriji. Nije se forsilalo ono što je svojstveno digitalnoj fotografiji, pa je na nekim povećanjima namerno izazvana vidljivost zrna, da bi utisak ka filmu bio potpuniji, dok je na drugima to crno beli ton koji podseća na film i tako redom.

"VAL" - Čanj 2014.  Fotografija:Tomislav Peternek
„VAL“ – Čanj 2014. Fotografija:Tomislav Peternek

Izložbom dominira još jedna likovna specifičnost, koja je u ambijentalnom aktu veoma  važna, a to je raznolikost odnosa okoline i ženskog tela. Tu srećemo kamen, morsku penu, vodu, drvo masline, metalne rešetke, stepenice, senku žaluzina, koje autor suprostavlja ženi, i spaja je sa tim ambijentom onako kako njenom pokretu i telu najbolje odgovara. Na fotografijama telo uživa u morskoj peni, hoda po kamenu, izranja iz stabla hiljadugodišnjih maslina kao mladi izdanak, traži svetlost u senci žaluzina, beži» od metalnih rešetaka koje liče na zatvorske, dok hoda pokušava da iskoči iz prozirne odeće, koja se kida u neoštrini kadra, a ponekad se nežno pojavljuje iza poluprozirnog stakla. Uvek žena na fotografijama ostaje odvojena i razotkrivena posmatraču taman toliko, da njegova mašta ostaje domen estetskog.

Treći aspekt, koji je po meni obeležio izložbu, a kojeg se dotakao i prof. Karanović, kada je govorio na otvaranju, je odnos prema sopstvenoj ženi koji je  pun ljubavi i poštovanja. Ona je postavljena namerno, na očigled svih, na pijedestal velike fotografove Muze. Taj odnos je tako snažno fotografijama saopšten posmatraču, da smo se svi, koji fotografišemo, zapitali: da li smo mi koji smo „mlađi od Peternekovih godina fotografskog staža“  (kako je  lepo primetio Dragan Babović), negde ispustili svoje Muze, zaboravili na njih, ili ih nismo postavili na pravo mesto, da kroz njih pišemo odu životu, sebi i svojim godinama. Verovatno je to i misija, na koju nas želi da nas podseti najstariji od nas, i blago postidi za naš odnos prema ženama, koje su nas u mislima inspirisale, a ostale fotografski neopevane.

REFLEX (Ulcinj - Liman 2 ) Fotografija: Tomislav Peternek

Sva tri gore pomenuta aspekta izložbe, po meni su dostigla vrhunac sklada u fotografiji žene u maslinama „REFLEKS“ -(Ulcinj – Liman 2), koja jer urađena simetrično, tehnikom rotacije polovine fotografije oko središnje ose. Fotografija, metaforično rečeno, podseća na mozak fotografa, gde tekstura stabla masline asocira na koru velikog mozga, u čije se dve hemisfere nalazi voljena žena, «izranjajući iz vijuga» kao mlado tkivo, šireći se delom mozga koje još vijuge pune misli i iskustva nisu zauzele. Kao da nam želi reći Peternek, žena je onoliko dugo u mislima muškarca, koliko pamte i masline.

Izložba nije samo važan marker u fotografskom opusu Tomislava Peterneka, nego i putokaz fotografskom razmišljanju svih nas fotografa, na koji ćemo se u budućnosti  pozivati.

.

Prikaz napisao:

Milovan Ulićević

Copyright: Fotografije uz dozvolu autora  Tomislava Peterneka objavljujemo.  Zabranjeno korišćenje bez dozvole.

Autor -
2 1658
Portret Voje Mitrovića - fotografija Tomislav Peternek
Portret Voje Mitrovića - fotografija Tomislav Peternek

„Ovo je priča o jednom od najvećih foto-laboranata crno-bele fotografije u istoriji fotografijeˮ – ovako počinje sećanje o Voji Mitroviću poznati fotograf Piter Turnli.

U Fotografskom klubu Vojvodina u utorak 20. maja 2014. godine  u 20 časova gostuje Voja Mitrović, jedan od najpoznatijih foto-laboranata u svetu, koji će nam kroz priču preneti iskustvo i otkriti tajne izrade najčuvenijih fotogafija, na kojima su generacije učile i saznavale šta je fotografska umetnost. Dovoljno je reći da su Vojini prsti prvi izrađivali i dorađivali, razvijali i fiksirali fotografije sa negativa najvećih majstora fotografije XX veka kao što su:  Anri Kartije Breson,Verner Bišof, Mark Ribu, Sebastijan Salgado, Manuel Ramos, Rene Beri, Rober Duano, Jozef Kudelka i mnogih drugih, udahnjujući njihovim fotografijama dušu, ton, kontrast, i pri tome izvlačeći i poslednji  detalj zabeležen srebrnom emulzijom, po kojoj je svetlost pisala stranice fotografske istorije mnogih knjiga, monografija i izložbi.

Portret Voje Mitrovića -  fotografija Tomislav Peternek
Portret Voje Mitrovića – fotografija Tomislav Peternek

O značaju foto laboratorije za fotografe, i njegovom iskustvu rada sa Vojom Mitrovićem, govoriće MF Tomislav Peternek , doajen jugoslovenske i srpske fotografije. Peternekove fotografije svakao  dostižu visine fotografija onih autora, koje je Voja Mitrović izrađivao više od trideset godina od 1966 do 1997 u Pikto laboratoriji u Parizu, u kojem Mitrović danas živi penzionerske dane, daleko od svoje rodne Foče.

Reditelj Milorad Đokić (režiju potpisuje sa Jakovom Kronjom), snimio je film „Umetnik iz senke“ o Voji Mitroviću. Kada je od profesora Branimira Karanovića čuo za Mitrovića, reditelj je poželelo da približi njegov doprinos umetnosti fotografije, i prikaže sve što ga izdvaja od običnog laboranta koji razvija fotografije.

Neke priče o Voji Mitroviću, već spomenute,  možete pročitati kao uvod u gostovanje u FKV:

http://theonlinephotographer.typepad.com/the_online_photographer/2010/08/voya-mitrovic-part-i.html

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Traganje-za-idealnim-negativom.lt.html

Predavanje će se održati na novim prostorijama Fotografskog kluba Vojvodina na Bulevaru oslobođenja 22 u Novom Sadu (Mensa Srbije).

Predavanje ima humanitarni karakter. Svi posetioci predavanja plaćaju kotizaciju od 400 din. Sav prihod od kotizacije se uplaćuje u fond Republike Srbije za postradale od poplava.

Zbog ograničenog broja mesta, svi koji žele da prisustvuju ovom izuzetnom fotografskom događaju, treba da se prijave do ponedeljka u 23 h, slanjem maila na office@fkv.rs .

Tekst:

Milovan Ulićević

Autor -
1 678
Branislav Brkić, MF FSS, ULUPUDS, MFIAP, ESFIAP, EFIAP/s Foto: V. Tanasković
Branislav Brkić, MF FSS, ULUPUDS, MFIAP, ESFIAP, EFIAP/s Foto: V. Tanasković

Fotografski klub Vojvodina će ugostiti predsednika FSS Branislava Brkića, prvog i za sada jedinog nosioca fotografskog zvanja MFIAP u FSS,  najviše fotografske titule u ovoj internacionalnoj fotografskoj organizaciji. Izložba fotografija pod nazivom „Seoski muzikantiˮ će biti otvorena 29. januara 2014 u 19:30 h u FUJI galeriji u Novom Sadu, a odmah posle otvaranja autor će digitalnom projekciom fotografija predstaviti svoj dosadašnji opus, i u razgovoru sa posetiocima izložbe otvoriti fotografske “Aladinove lampe”, osvetljavajući svoj način kreativnog fotografskog stvaralaštva. Izložba će biti otvorena do 9. februara 2014. svakog dana od 16-21h

Branislav Brkić, MF FSS, ULUPUDS, MFIAP, ESFIAP, EFIAP/s  Foto: V. Tanasković
Branislav Brkić, MF FSS, ULUPUDS, MFIAP, ESFIAP, EFIAP/s Foto: V. Tanasković

 

Branislav Brkić jr rođen je 1960. godine u Valjevu.

Danas živi u Beogradu, po zanimanju je diplomirani elektroinženjer.

Kreativnom fotografijom bavi se od 1980. godine i do sada je učestvovao na vise od 400 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Nagrađivan je više od 140 puta.

Do sada je imao 26 samostalnih izložbi u Srbiji i inostranstvu (Slovenija, Bosna i Hercegovina, Mađarska, Rumunija, Ukrajina, Kina).

Predsednik je Foto saveza Srbije od 2003. godine.

Poseduje DIGIGRAPHIE sertifikat za najviši kvalitet izrade fotografija u savremenoj EPSON tehnologiji.

Plakat najave izložbe Branislava Brkića u Novom Sadu Dizajn: I. Mašanović
Plakat najave izložbe Branislava Brkića u Novom Sadu Dizajn: I. Mašanović

 

 

Serija Seoski muzikanti:

 

Fotografije iz ove serije snimane su poslednje tri godine u selu Nanomir kod Valjeva.

Ovo selo, smešteno između Bogovađe i Mionice, naseljava dosta porodica koji pripadaju Romskoj nacionalnoj zajednici. Preci današnjih stanovnika naselili su se u ovom kraju kako bi radili kao najamni sezonski radnici kod seljaka iz okolnih, bogatijih sela. I dan danas njihovi potomci žive na sličan način, većinom su slabo obrazovani, ne poseduju sopstvena imanja i osnovne prihode im obezbeđuje nadničarenje na okolnim imanjima.

Otprilike, tu bi se sva priča o ovom nevelikom selu mogla završiti, da naši sugrađani Romi nisu prirodno muzički obdareni, pa pokušavaju, uz pomoć muzike, da obezbede sebi bar malo bolji život nego što postižu teškim radovima u polju.

Muzikanti predstavljaju izvesnu elitu u selu iako nemaju formalno muzičko obrazovanje. Kao veoma mladi počinju da vežbaju i uče od starih, dokazanih majstora svirača. Ukoliko pokažu dovoljno talenta i upornosti u učenju, biće im omogućeno da se uključe u neki orkestar i da se opredele za život muzikanata.

Dobri violinisti su najviše poštovani. Samo najdarovitiji i najuporniji muzikanti uspevaju da savladaju do perfekcije ovaj atraktivni instrument. Po pravilu, violinisti su šefovi orkestara i oko njih se okupljaju svi ostali svirači.

Ne bira se prilika za svirku i zaradu. U vreme pravoslavnih slava svi orkestri su na putu, obilaze domaćine po bližim i daljim selima i stižu da zasviraju u svakoj kući. Svadbe i druga veća slavlja donose i bolje prihode, pa nije redak slučaj da se nalaze „tezge“ ne samo u okolini nego i stotinak kilometara daleko.

Nije lako, kažu muzikanti, ali je ipak sve drugo teže nego svirka.

Izvod iz kataloga:

„Fotografije Branislava Brkića, predstavljene na ovoj izložbi, odvajaju od zaborava jednu autentičnu sredinu. Predstavljajući romske muzičare i njihove porodice, fotograf nije skriven kao lovac na kadar, već otvoren saučesnik i beležnik onoga što je pred njim, dozvoljavajući muzičarima da se predstave na prirodan način samom fotografu. Fotograf tada bira „odlučujući trenutakˮ kada je ta prirodnost maksimalna, i kada je ušla duboko u suštinu ličnosti na fotografijama, u bit karaktera ekspresivno ocrtanog na njihovim licima. Posvećenost muzici ide toliko do krajnjosti, da su ostali aspekti života prikazani na fotografijama samo mizanscen istrumentima, u koje je usmerena sva ljubav seoskih muzikanata. Fotografije su mogle biti samo crno-bele, jer se u valerima sive odvija i njihov život.“ (Milovan Ulićević)

Fotografije na ovoj izložbi rađene su tehnikom DIGIGRAPHIE na fajn art papiru Somerset Velvet for Epson, 505 g/m2, format 76cm x 61cm. Ukupno je izloženo 16 radova.


Autor -
0 2024
Pozivnica za predavanje Miroslava Predojevića u FKV
Pozivnica za predavanje Miroslava Predojevića u FKV

Ne može se zamisliti umetnost, a svakako ni fotografija bez portreta, jedne od najzastupljenijih oblasti unutar fotografije. U „tajne“ umetnosti portretisanja će vas uvesti Miroslav Predojević MF FSJ-FSS i predsednik Umetničkog saveta FSS, na predavanju koje organizuje Fotografski klub Vojvodina u četvrtak 14. novembra 2013. sa početkom u 20 h. Predavanje će biti iz dva dela: istorijski osvrt i lično iskustvo u kome će se predstaviti autor.

Pozivnica za predavanje Miroslava Predojevića u FKV
Pozivnica za predavanje Miroslava Predojevića u FKV

Miroslav Predojević je  rođen u Čačku 1955.

Po završetku studija agroekonomije u Beogradu 1978. se bavi i autorskom fotografijom .

Učestvovao je na preko 300 kolektivnih fotografskih i likovnih izložbi u zemlji i inostranstvu, gdje je dobio više nagrada i priznanja .

Samostalno izlagao 22 puta ( Beograd , Kragujevac , Sombor , Leskovac , Čačak , Negotin , Zaječar , Bor , Aranđelovac , Banatski Brestovac … )

Mnogi radovi postali sastavni dio privatnih kolekcija i muzejskih zbirki kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Uredio ekskluzivnu fotomonografiju “ Lepe šume Srbije „,  2008 , za Ministarstvo poljoprivrede , šumarstva i vodoprivrede – Uprava za šume .

Objavio fotomonografiju ženskih portreta “ Okrznuti istina “ 2009.

Sa Foto savezom Srbije , objavio knjigu – katalog “ Biseri srpske fotografije “ , 2010 , također i povodom izložbe “ Fotografi & modeli “ sa KFFA “ Ponjavica “ , Banatski Brestovac , 2012.

Zvanje Majstor fotografije dobio od Foto  saveza Jugoslavije , član ULUPUDS – a , Predsednik je Umjetničkog savjeta Foto – saveza Srbije .

Pedavanje će se održati u FUJI galeriji u Novom Sadu, Narodnog fronta 55

Autor -
0 1613
Stari Begej 86 - Zoran Milutinović
Stari Begej 86 - Zoran Milutinović

Fotografski klub Vojvodina predstaviće, u četvrtak 3. oktobra 2013. u 20h,  Violetu Milutinović jednu od 10 najuspešnijih autora Foto saveza Srbije i Zorana Milutinovića koji je u 2012 proglašen za najuspešnijeg autora Foto saveza Srbije po broju osvojenih bodova na izložbama fotografije u zemlji i svetu.

Stari Begej 86 - Zoran Milutinović
Stari Begej 86 – Zoran Milutinović

Fotografi se ne retko odluče da se posvete pretežno jednoj specifičnoj i zahtevnoj oblasti fotografije, ne bi li tu postigli svoj kreativni maksimum. Ako je to udruženo sa ljubavlju prema prirodi, posebno fauni, onda mi prva pomisao bude na bračni par Violetu i Zorana Milutinovića. Oboje fotografi amateri, svaki slobodni trenutak od posla, a često i cele godišnje odmore posvećuju fotografisanju faune.

Pozivaju se svi, a posebno fotografi i zaljubljenici u prirodu, da prisustvuju prezentaciji fotografija i razgovoru sa autorima, koja će se održati u FUJI galeriji u Novom Sadu, Narodnog fronta 55

Autor -
1 1104
FOTO LIGA SRBIJE logo - dizajn Ivan Mašanović
FOTO LIGA SRBIJE logo - dizajn Ivan Mašanović

Ovo je predlog koji sam uputio Foto savezu Srbije (FSS) za Skupštinu FSS:

IDEJA:

Foto liga Srbije (FLS) sam zamislio da bi se poboljšala aktivnost foto klubova FSS i poboljšala saradnja među klubovima, podsticao takmičarski duh i kolektivnost između članova pojedinih foto klubova i unapređivala kreativna fotografija. Ideja Foto lige Srbije je omasovljenje članstva u foto klubovima, kako i omasovljenje članstva FSS, i njegova veća prisutnost u aktivnostima članstva, pogotovo Umetničkog saveta FSS i sekcije za rad sa mladima, a kasnije i pokretanja centra za edukaciju pri FSS.

FOTO LIGA SRBIJE logo - dizajn Ivan Mašanović
FOTO LIGA SRBIJE logo – dizajn Ivan Mašanović

Moram napomenuti da do sada u FSS, a ni prethodnom FSJ, slična ideja nije realizovana, pa mislim da je nešto novo i originalno svakako dobrodošlo i korisno za fotografiju u Srbiji.

2. REALIZACIJA

Ali da krenem od početka, i sa ovih idejnih reči pređem u ono što se objašnjava praktičnom realizacijom. Uradiću to po kratkim tezama, a detalje ću, nadam se imati priliku, da iznesem na Skupštini FSS, od koje očekujem podršku.

  • Foto liga Srbije (FLS) bi se odvijala pod patronatom FSS
  • U takmičenju bi učestvovali svi foto klubovi članovi FSS sa svojim ekipama koje bi ih predstavljale.
  • Foto liga Srbije ima predsednika i sekretara lige koji se staraju o regularnosti takmičenja i tehničkoj realizaciji. Sve nepravilnosti bi se rešavale po pravilniku o odvijanju takmičenja.
  • Takmičenje bi se odvijalo po kolima koja bi se odvijala jednom mesečno. Ukupno 10 kola. (to je zato da bi se ispoštovala letnja pauza, mada nije obavezno i broj može biti stvar dogovora klubova u FSS )
  • Svako takmičarsko kolo imalo bi po jednu zadatu temu za fotografisanje
  • Temu bi definisao Umetnički savet FSS uz konsultacije sa klubovima, tako da bi se tema mogla realizovati u svim mestima odakle potiču foto klubovi, ili u njihovoj najbližoj okolini, bez potrebe putovanja fotografa i dodatnog troška (primer tema: pijaca, portret u radnom ambijentu, život na margini i slično)
  • Oblast teme bi bile poznate unapred dovoljno vremena da klubovi mogu da formiraju ekipe, a konkretna tema bi se dobijala pred početak takmičenja.
  • Ekipe bi se formirale od po 6 fotografa, tako što bi svaki klub za određeno kolo prijavio ekipu Foto ligi Srbije (FLS).
  • Klubovi samostalno biraju ekipu, kako da bi prema afinitetu i znanju svojih članova najbolje realizovali temu, i dobile što više bodova.
  • Klubovi koji ne bi mogli da formiraju punu ekipu od šest članova formirali bi ekipu od manje članova, s tom razlikom da bi dobijali nula bodove na ne realizovane fotografije do pune ekipe.
  • Takmičenje bi se odvijalo vikendom u jednom kolu.( subota ili nedelja svejedno je, ali  vikendom svakako zbog manje zauzetosti takmičara)
  • Ne bi mogla da se formira ekipa  od fotografa koji ne pripadaju matičnim klubovima, ili su iz različitih klubova.
  • Fotograf  koji je član više klubova mora se pre počea takmičenja izjasniti za koji će klub nastupati

3. ODVIJANJE

  • Fotografisanje ekipe se odvija  u jednom danu, od naprimer 9-17h (stvar dogovora)
  • Sve fotografije moraju biti snimljene toga dana, što bi se dokazivalo poređenjem sa RAW fajlom poslatih test fotografija, koji bi morao da se čuva do kraja takmičenja
  • Na početku takmičarskog dana svaki takmičar član ekipe je dužan da snimi test sliku sa sajta  Foto lige Srbije (FLS) da bi registovao sebe i fotoaparat za to kolo (trajanje test snimka na sajtu je vremenski ograničeno i svako kolo ima drugačiji test). Snimak mora biti u RAW formatu. Isto tako treba snimiti novu test fotografiju na kraju takmičenja toga dana, ili kada fotograf  smatra da je ispunio zadatak, da bi se odjavio iz takmičenja toga dana.
  • Sve fotografije koje se šalju za bodovanje moraju biti u numeraciji i vremenu i u EXIF podacima o aparatu,  između te dve fotografije zbog autentičnosti i regularnosti, a kao potvrda da fotografija nije snimljena ranije.
  • Svaki član ekipe učestvuje sa po dve svoje najbolje  fotografije na zadatu temu u ekipnu kolekciju na zadatu temu toga kola.
  • Ne može jedan član ekipe učestvovati sa više od dve, a drugi sa manje od dve  fotografije
  • Ukupna ekipna kolekcija iznosi maksimalno 12 fotografija
  • Fotografije se šalju preko interneta  sudijskom žiriju kola do određenog vremena toga dana.

4. BODOVANJE

  • Bodovanje vrši sudijski žiri koga formira Umetnički savet FSS, i nije nužno da to budu samo članovi Umetničkog saveta FSS, ali se vodi računa o auoritetu sudijskog žirija i samog takmičenja. Mogu biti i fotografi iz drugih država.
  • Žiri ima tri člana, mada se može i povećati broj do 5 (stvar dogovora)
  • Žiri ocenjuje svaku fotografiju bodovima od 1 do 5.
  • Fotografije nedostajućih članova ekipe ili ne poslate, boduju se sa nula bodova
  • Na kraju se ocene pojedinih članova u ekipi zbrajaju i dobija ukupna ocena po ekipi za to kolo
  • Maksimalni broj bodova po ekipi je 60 za to kolo.
  • Posle svakog kola formira se tabela bodova, u kojoj se unose bodovi  po ekipama toga kola i ukupni bodovi, a objavljuje se na sajtu Foto lige Srbije i sajtu FSS. Vodi se i evidencija o bodovima pojedinaca.
  • Na kraju takmičenja proglašava i nagrađuje se pobednička ekipa  i najuspešniji pojedinac

5. KOTIZACIJE I SPNZORSTVA

  • Svaka klupska ekipa bi pre početka takmičenja uplatila neku minimalnu kotizaciju, u nivou godišnje klupske članarine FSS, koja bi se koristila za tehničku realizaciju  takmičenja. (domen, hosting, kucanje i štampanje  izveštaja itd. )
  • Sponzorstvo lige bi se u nekom pravičnom odnosu npr. 50:50 u fond nagrada ekipama (prva tri ekipna mesta i najboji takmičar u ligi)  i fond kojim bi se unapređivalo takmičenje i edukacija članova (organizacija radionica za učesnike Foto lige Srbije).

6. ZAKLJUČAK

Foto liga Srbije (FLS) kao jedinstveno takmičenje između foto klubova FSS svakako razvija interesovanje za fotografiju, i praćenjem takmičenja u medijima i na internetu, reklamiranjem i većim prisustvom fotografa u javnosti, zainteresovaće mlade fotografe da se uključe u rad klubova, a one koji  nisu uključeni u rad FSS, svakako će biti više zainteresovati da to urade.

U Novom Sadu 28. maja 2013. Milovan UlićevićPredsednik Fotografskog kluba Vojvodina

Član Nadzornog odbora FSS

063-580610

Predlog se nalazi na sajtu FSS:

http://www.fotoss.org/skupstina2013/predloziZaSkupstinu2013.html

Ovaj dokument je prosleđen svim članovima UO FSS,  članovima NO FSS,  svim aktivnim  foto klubovima FSS,  postavljen na sajtu FSS i na sajtu Fotografskog kluba Vojvodina, zatim na na fejsbuk strani Foto lige Srbije gde bi se vodila diskusija i davali predlozi.

LOGO Foto lige Srbije je dizajnirao dizajner Ivan Mašanović i nalazi se u zaglavlju dokumenta

Autor -
0 490

Jedаn znаčаjаn dogаđаj ovih dаnа privukаo je nаšu pаžnju, reč je o izložbi kojа se održаvа u velikom holu Nаrodne bаnke Srbije. 4. oktobrа 2010. otvorenа je izložbа „Biseri srpske fotogrаfije“ . U  prisustvu velikog brojа fotogrаfа i ljubiteljа fotogrаfije, otvorio je predsednik FSS Brаnislаv Brkić. O znаčаju izložbe moždа nаjbolje govore reči аutorа izložbe Miroslаvа Predojevićа, predsednikа umetničkog sаvetа FSS koje vаm prenosimo u potpunosti.

Izložba "Biseri srpske fotografije"

Željа Foto sаvezа Srbije kаo orgаnizаtorа i mojа kаo аutorа izložbe „Biseri srpske fotogrаfije“ kojа je pred vаmа dа od preko 2.000 fotogrаfijа, prikupljаnih više od polа vekа, koje se čuvаju u аrhivu Sаvezа sаčini povezаnu celinu uprkos svim rаzličitostimа rаdovа 50 eminentnih fotogrаfskih stvаrаlаcа sа ovih prostorа u periodu od rаnih 50-tih do poznih 80-tih godinа prošlog vekа. Ovde se morа nаpomenuti dа je zа zbirku ovogа obimа i kvаlitetа nаjzаslužniji dugododišnji sekretаr Sаvezа počivši Drаgoljub Tošić, а zа njenu sistemаtizаciju i digitаlizаciju kolegа Drаgoslаv Mirković. Posmаtrаjući fotogrаfuje rаdoznаli  gledаlаc trebаo bi dа stvori utisаk kаo dа prolаzi „kroz dobro uređenu ulicu u kojoj su fаsаde kućа povezаne međusobno, i sve mu dolаzi kаo jednа više mаnje plаnski i dobro povezаnа celinа“. Posetilаc uvek stoji nа krаjnjoj tаčki jedne ovаkve vizuelne celine i „gledа u prаvcu koji je protivаn od onog kojim su tа delа nаstаjаlа, posmаtrа ih u celini i kontinuitetu koji oni nisu mogli imаti kаdа su, jedno po jedno, sporo i teško nаstаjаlа u dugim i nemirnim periodimа“ individuаlnih аutorskih delovаnjа, kаko lepo zаpаzio i zаpisаo mudri Andrić.
Doskorа je pričа i pripovedаnje bilo nešto što je trebаlo dа pomogne čoveku dа se nаđe i snаđe, dа odloži neminovnost trаgičnog udesа koji mu preti, i produži iluziju životа i trаjаnjа. Dаnаs je u mnogome tu ulogu preuzelа fotogrаfijа i film. Zаto je izložbа „Biseri srpske fotogrаfije“ kаo vrelo iz kogа se rekonstruišu minuli životi u svoj svojoj punoći i аutentičnosti koji svi čine, u suštini sаmo jedаn, ovаj nаš život i nаš svet. Ove fotogrаfije nаs ne distаncirаju od motivа dа bi kаzаli sebi: videli smo, već nаs uvode u svet doživljenog. Jer zа sve аutore zаstupljene nа izložbi, od kojih su neki ugrаdili njbolji deo sebe u istoriju srpske fotogrаfije, kаo što su: Stаnoje Bojović, Miloš Pаvlović, Vojislаv Mаrinković, Brаnibor Debeljković, Jovаn Miljković, Vidoje Mojsilović, Tomislаv Peternek, Đorđe Bukilicа, Ivo Eterović i mnogi drugi, fotogrаfijа se doživljаvа, а ne snimа.
Izložbu otvorili predsednik FSS B. Brkić i autor izložbe M. Predojević

A kаko se pronаlаzi doživljаj i smeštа nа svetlo osetljivu površinu filmа? Svi bi bez izuzetkа odgovorili, jednostаvno: ljubаvlju, poznаvаnjem i rаzumevаnjem ljudi, životnim iskustvom, uvаžаvаnjem аtmosfere i kontekstа. Tа vrstа umećа stoji izа fotogrаfijа аutorа nа ovoj izložbi.

Prikupljаnje, nаučnа obrаdа i prezentаcijа rаznih mаterijаlа srpske fotogrаfske bаštine još uvek je u povoju. Postoje mnogobrojne prepreke koje ogrаničаvаju tаkvu vrstu аktivnosti od kojih je, verovаtno, nаjvаžnijа: nedostаtаk specijаlizovаne institucije, kаo što je muzej fotogrаfije, kojа bi se bаvilа sistemаtičnim istrаživаnjem, objedinjаvаnjem i rekonstrukcijom ovog kulturnog miljeа u proteklom 170-godišnjem periodu nа tlu Republike Srbije. Mаli doprinos u tom budućem mozаiku želi dа priloži Foto  sаvez Srbije, iznoseći iz аrhive drаgoceno fotogrаfsko stvаrаlаštvo nаstаlo u njenom okrilju, u periodu posle Drugog svetskog rаtа, i tаko fokusirа pаžnju jаvnosti nа jedаn vаžаn period rаzvojа srpske vizuelne kulture, uhvаćen kroz neponovljivu svetlosnu nit njenih stvаrаlаcа.

Izložbа  „Biseri srpske fotogrаfije“ nemа pretenzijа dа rezimirа posmаtrаno rаzdoblje u srpskoj fotogrаfiji, već dа ponudi jаvnosti nа uvid originаlne rаdove, predstаvljene prvi put u ovаkvom izboru, i dа se nа tаj nаčin bаrem delimično može sаgledаti period koji zаslužuje dа bude, proučen i produbljen rаdi svog istorijskog vаlorizovаnjа kаo znаčаjne kulturne tekovine.

U društvu sа MF FSS Cvetinovskim, Brkićem i Mirkovićem

Izložbа će biti otvorenа do krаjа  mesecа oktobrа, pа bih preporučio, nаročito mlаđim fotogrаfimа koji nisu imаli prilike dа vide rаdove doаjenа srpske fotogrаfije, dа svаkаko posete izložbu, jer će oni biti nаstаvljаči te trаdicije, i sа njom se trebаju upoznаti.

FKV NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

3,581FansLike
18Subscribers+1
746FollowersFollow
8SubscribersSubscribe