13. децембар 2017 - 21:20
Tags Posts tagged with "FKV"

FKV

Autor -
0 128
Fotografija "Izgradnja-3" autor Mihajlo Ljikar

U Društvu novinara Vojvodine je održana promocija knjige o Mihajlu Ljikaru (rođ. 1935)“VIRTUALNI MOSTOVI MIHAJLA LJIKARA“ i u isto vreme, 7. decembra 2017. godine, je otvorena izložba fotografija sa radovima iz nastalih najviše pedesetih i šesdesetih godina kada se Mihajlo Ljikar uspešno zanimao za fotografiju. Njegovi fotografske počeci su bili u Foto-klubu „Elektromašinac“ iz Beograda, dok je bio student elektrotehničkog fakulteta, a jednu godinu i predsednik tog kluba, a kasnije u Foto-kino klubu „Branko Bajić“ iz Novog Sada gde takođe vršio neko vreme istu funkciju. Još 1968. godine je dobio titulu Foto-amatera I klase (umetnički savet: Pavlović Miloš, Marinković Voja, Mojsilović Vidoje).

Naslovna strana monografije
Naslovna strana monografije
Mihajlo Ljikar i dr Valentina Čizmar
Mihajlo Ljikar i dr Valentina Čizmar

Ispred Društva novinara Vojvodine predsednik Mladen Bulut je istakao da bi osnivač ovog udruženja Jovan Jovanović Zmaj bio zadovoljan da je imao čast da poznaje Mihajla Ljikara, jer se on stalno trudio da okupi sve one ljude koji se bave stvaralaštvom. Celog dosadašnjeg života je fotografiju imao u srcu i doprinosio njenoj promociji. Svestran po interesovanju on je uspešan atletičar, sportski lovac, i kao društveni radnik je ostvario značajne rezultate, a najznačajnija je funkcija vođenja projekta pri izgradnja hale za stonotenisko prvenstvo Evrope (SPENS).

Prisutna publika i autori tekstova o Mihajlu Ljikaru
Prisutna publika i autori tekstova o Mihajlu Ljikaru

O Ljikarovom profesionalnom radu su govorili dr Valentina Čizmar i Ivan Tabački. Profesionalni život je ostvarivao u PTT-u gde je kao istaknuti inžinjer, a kasnije i kao doktor nauka, veoma doprineo razvoju telefonije i telekomunikacija u Vojvodini i uvođenju prvih automatskih telefonskih centrala u Srbiji. Značajn je i njegov naučni rad na na tom polju, i njegova pedagoška aktivnost na FTN-u u Novom Sadu gde predavao „Komutacione sisteme“. Na kraju se vidno uzbuđen Mihajlo Ljikar zahvalio velikom broju prisutnih koji su ukazali poštovanje njegovom radu, među kojima su bili i mnogi od šezdeset autora koji su pisali o njemu u ovoj monografiji.

Fotografija "Izgradnja-3" autor Mihajlo Ljikar
Fotografija „Izgradnja-3“ autor Mihajlo Ljikar

O fotografskom radu prijatelja Miše, kao ga i danas zovu njemu najbliži, je govorio priređivač monografije i izložbe fotografija Borivoj Mirosavljević MF FSJ koji je istakao:
Fotografija je bila i uvek će biti, bez obzira na njene stalne transformacije, shodno tehničko-tehnološkim inovacijama, najpouzdaniji most komunikacije među ljudima. To je mnogo pre današnjih pametnih glava, shvatio golobradi Mihajlo Ljikar, učenik nekadašnje muške gimnazije, potom elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, doktor nauka i profesor Univerziteta u Novom Sadu. Dok je krčio svoj put tragom svojih idola Tesle i Pupina, iz fotografske mračne komore je iznedrio bezbroj svetlopisa koji sada blistaju na simboličkoj retrospektivnoj izložbi i ukoričeni u reprezentativnoj knjizi koja život znači. To je 26. knjiga u ediciji „Zlatno oko“ utemeljenoj daleke 1972. godine knjigom o Novom Sadu i Foto-kino klubu „Branko Bajić“, u to vreme najboljem u nekadašnjoj Jugoslaviji i na čijem čelu se, kao predsednik kluba, nalazio Mihajlo Ljikar.

Fotografija "Izgradnja-2" autor Mihajlo Ljikar
Fotografija „Izgradnja-2“ autor Mihajlo Ljikar

Bilo je to vreme zaživeo i potonji čuveni Međunarodni salon fotografije „Zlatno oko“ koji je sve do 1993. godine (kada su ga progutale „nesrećne“ transformacije) bio stecište najboljih majstora fotografskog stvaralaštva čitavog sveta.

Fotografija "Akcija-2" autor Mihajlo Ljikar
Fotografija „Akcija-2“ autor Mihajlo Ljikar

Knjiga „Virtuelni mostovi Mihajla Ljikara“ ugledala je svetlost dana zahvaljujući velikom entuzijazmu istinskih ljubitelja fotografije i uz lično žrtvovanje samog autora projekta i izložbe. Ovom knjigom nije krunisano samo uspešno stvaralaštvo jednog od velikana koji su ispisali svetle stranice posleratnog društvenog i privrednog razvoja, nego je sačuvan i kontinuitet brenda fotografije koja je Novom Sadu i našoj zemlji otvorila vrata Evrope i sveta daleko pre generacije koja se diči titulom evropskog grada kulture. Fotografija bi trebala da je na počasnom mestu a nema je ni na margini, projekta sa kojima treba da opravdamo laskavu titulu. Zar ovo nije prilika da Novi Sad revitaleizuje Foto i kino klub i izložbu „Zlatno oko“, konačno dobije dugoočekivani Muzej fotografije i izbriše Srbiju sa spiska zemalja koji nemaju Muzej fotografije.

Fotografija "Izgradnja-1" autor Mihajlo Ljika
Fotografija „Izgradnja-1“ autor Mihajlo Ljika
Fotografija "Mladost-2" autor Mihajlo LJikar
Fotografija „Mladost-2“ autor Mihajlo LJikar

Najzad projekat „Virtualni mostovi Mihajla Ljikara“ već svojim nazivom nagoveštava komunikacijsku misiju koju knjigom i izložbom fotografija nastavlja već uspešno dokazanu misiju u našoj kulturi. Mesto u nagoveštenom Muzeju mu je sigurno obezbeđeno, ali ga treba iskoristiti kao stabilnu podršku projektu „Novi Sad evropski grad kulture 2021. godine“

Autoportret - Mihajlo Ljikar
Autoportret – Mihajlo Ljikar

Prikaz priredio: Milovan Ulićević

Autor -
0 282
Većina prisutnih sa fotografom Ivanom Grlićem u FKV

Predavanje fotografa Ivana Grlića u Fotografskom klubu Vojvodina, je po utisku većine prisutnih, bilo veoma zanimljivo. Posle početnog uvodnog dela o načinu dolaska do ideje za cikluse, prvi deo je završen sa naglaskom na ciklus Serbian jazz bre! koji je radio više godina. Nakon toga počela je prezentacija autorskih serijala i ciklusa da bude još zanimljivija (aktovi nekoliko ciklusa, vrata, Beograd), i autor je postajao sve opušteniji i prisniji sa publikom, pa su ispričani mnogi detalji iz profesionalnog rada kojih se u tom trenutku setio, pa je smatrao da ih treba podeliti sa vernom publikom Fotografskog kluba Vojvodina. Prisutni su znali da cene takav stav kreativnog mladog fotografa, pa je gost sa dvostrukim aplauzom pozdravljen na kraju predavanja.

Ono što je u Grlićevom profesionalizmu posebno je da on, od same ideje do krajnje prezentacije fotografija iz pojedinog ciklusa na izložbi, maksimalno angažovan na kreativan način, a čini se da je kao niko u Srbiji od fotografa i originalan u prezentaciji svojih radova i osmišljavanju izložbi. Dobar primer za to je njegova održana izložba aktova niskog svetlosnog ključa u kojoj je i prisutna publika na izložbi aktivno učestvovala u opštem izgledu izložbe. Publika je po svom nahođenju kreirala izgled izložbe, okrećući aktove zakačene preko kugličnog ležaja iza fotografije.

Veliki broj fotografija je prikazan u klubu, i neki novi ciklusi koji nisu još nigde prezentovani na izložbi, ili pak ciklusi koji čekaju izdavanje nove knjige. Možemo biti zahvalni Ivanu Grliću na fotografskom druženju iznad svih očekivanja.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Igor Gudalović

Autor -
0 457

U Fotografskom klubu Vojvodina će predstaviti svoj fotografski rad Ivan Grlić, slobodni vizuelni umetnik, umetnički producent, profesionalni fotograf i predsednik sekcije fotografije ULUPUDUS-a iz Beograda. Grlić je najviše poznat po svojim knjigama o džez i rok muzičarima. Zato se pri pomisli na te knjige nameće pitanje:
Može li se zabeležiti muzika fotografijom? Na prvi pogled se čini da je to nemoguće. Ali ako uzmemo u obzir da se muzika reflektuje na život muzičara, a njihov život u njihovim karakterima ličnosti je reflektovan. A kako znamo da se karakter ličnosti najbolje iskazuje i očitava na licu, onda je portretisanje muzičara jedan od načina da se opiše i njihova muzika.

Ali kako? To nije nimalo lak zadatak, pogotovo ako se odustane od fotografisanja emocija iskazanih u izvođačkoj akciji na sceni na kojoj muzičari nastupaju. Onda se traže drugi aspekti, odlučujući momenti, kada će lice muzičara progovoriti o njegovoj muzici.

Takav metod je izabrao i fotograf Ivan Grlić u svojim BRE ciklusima na kojima radi već skoro deceniju i koje je počeo sa „Serbian soul BRE!“, a nastavio sa „Serbian jazz BRE!“ i „Music BRE“ koje izdaje kao knjige. Izabranim načinom rada fotografisanja u improvizovanim studijima i neuobičajenim ambijentima svakodnevnice, ponekad i iza scene, on fotografiše muzičare sa srpske rok i džez scene. To je odraz same muzike pogotovo džeza, koji obiluje improvizacijama na zadatu temu, koja je uvek u mislima dok improvizuje svirajući i varirajući je. Tako se odnosi prema fotografiji i Grlić u svom dugogodišnjem radu na ciklusima dok radi sa muzičarima. Osloboditi ih prisustva fotografa, a podstaći da istaknu muzičku dušu je ono što je cilj fotografove zamisli.

Ivan Grlić je fotograf srednje generacije (rođ. 1977) , ali velikog profesionalnog iskustva u fotografiji. Dosadašnje profesionalno iskustvo obuhvata i mnoge domene primenjene i umetničke fotografije. Skoro da nema ilustrovanog časopisa u Srbiji koji nije objavljivao neku od fotografija Ivana Grlića.

Zato nam je u Fotografskom klubu Vojvodina drago, što će kroz prikaz svog fotografskog rada na fotografskim ciklusima imati priliku da čujemo i naučimo mnogo o profesionalnom radu u Srbiji danas, o izazovima koje takvo opredeljenje nosi, o izdavanju fotografskih knjiga koje trajno čuvaju zabeležene realizovane fotografske cikluse, o muzičarima koji su fotografisani i teškoćama i zadovoljstvima u radu sa njima.

Tendencija savremene fotografije je da pomera svoje težište sa pojedinačne fotografije, na seriju fotografija i fotografske cikluse. Serija fotografija obrađuje jednu temu ili događaj u kratkom vremenskkom periodu i sa malim brojem likova. Ciklus obuhvata zadatu temu sa velikim brojem aktera ili jednog malog broja aktera u dugom vremenskom periodu. Pri tome motiv ne mora biti jedinstven, ali je ideja da se nešto o tome kaže na jedan sveobuhvatan i originalan način, i opiše što veći broj relevantnih karaktera i likova. Verovatno bi se mogla napraviti paralela sa razlikom između kratke priče i romana u književnosti. Pojedinačna fotografija je izgubila prepoznatljivost hiperprodukcijom fotografije na internetu, i ne retkim posezanjem za plagijatorstvom.

Ovakvi Grlićevi ciklusi ostaju i kao čuvari uspomena na jedan veliki broj muzičara čija će muzika još dugo biti slušana. U našim srpskim okvirima Grlić je uradio veoma značajne cikluse koji su sigurno imali uzore u svetski poznatim fotografima, koji su ovekovečili džez i blues muzičare, kakvi jedan Herman Leonard ili William Claxton u Americi i Guy Le Querrec u Francuskoj . Ali to radi na drugačiji način. On u tim ciklusima ne pravi razliku između crno bele fotografije i fotografije u boji, već se odlučuje za onu varijantu koja će najbolje opisati karakter pojedinog muzičara. Ako osećamo džez muziku dok gledamo fotografije, onda ćemo poželeti i da je i čujemo.

Prvi put sam upoznao Grlića u toku rada na knjizi „Serbian jazz BRE!“. Kada mi je rekao šta radi, pomislio sam kako se nije niko toga setio, a bilo je na dohvat ruke. Ali mi je ipak posle susreta ostala sumnja i retoričko pitanje kako će to izgledati ako akteri, pogotovo džezeri nisu vezani za scenu i svoje instrumente. Kada sam nakon nekog vremena video knjigu shvatio sam da je on bio pravi fotograf da tu ideju realizuje.

IMG_1554

Pozivam sve ljubitelje fotografije, džez bluz i rok muzike da prisustvuju ovom fotografskom predstavljanju rada Ivana Grlića. Videćemo i neke nove cikluse koji se dosta razlikuju od onoga što je objavljeno u dosadašnjim knjigama fotografija. Predavanje će se održati u utorak 5. decembra 2017. od 20h u Fotografskom klubu Vojvodina na adresi Bulevar oslobođenja 22 (sedište MENSA Srbije) Zbog ograničenog broja mesta, bilo bi poželjno da prijavom na email office@fkv.rs obezbedite sebi mesto, a ujedno i ostavite email adresu za buduća obaveštavanja o aktivnostima kluba.

BIOGRAFIJA:

OBRAZOVANJE:

Grafička škola u Beogradu 1992.-1995. god.
Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna, odsek Primenjena grafika 1999.-2003.god.
Profesionalno bavljenje fotografijom od 1998. godine.
Predsednik sekcije fotografije ULUPUDUS-a od 2016.
Osnivač studija i umetničke radionice “GRLIĆ” 2000.
Nosioc statusa slobodnog umetnika od 2011.
Član: ULUPUDS-a sekcije fotografije od 2011., Foto saveza Srbije od 2001, Fraktal 3 od 2011.
Asocijacije profesionalnih fotografa od 2001.god., pokreta Art of Reality 2002.god
Osnivač i predsednik udruženja “Srpska Duša-Serbian Soul Bre”
Dobitnik specijalne nagrade 43.Majskog salona u Muzeju Primenjenih umetnosti 2011.
Dobitnik godišnje nagrade ULUPUDS-a za 2013.
Osnivač, producent i Video artist benda Serbian Jazz Bre!
Autor i izdavač knjiga Serbian Soul Bre! i Serbian Jazz Bre!
Član predsedništva World Music Asocijacije Srbije
Izdavač više muzičkih izdanja iz oblasti Džeza i World music
Producent umetničkog projekta Iza Horizonta posvećenog Lazi Ristovskom
Autorski ciklusi :

BGD. MY VIEW 1999.-
Panta rei ( 2000.god. )
Flesh for Fantasy ( 2002.god. )
Fresh & Cruel ( 2003.god. )
No Name ( 2003.god. )
Serbian,BRE! ( 2001.- 2006.god. )
Flesh for fantasy phase 2 ( 2007.god. )
Serbian Soul, BRE! 2007.-2011.
Serbian JAZZ, BRE! 2011.-2015.
Music BRE! 2014.-
Autorski ciklusi u realizaciji:

Fingertips 2007.-
Serbian PEN, BRE! 2012.-
Intro-Extra, um eni je 2009.-
Music BRE! 2009.-2015.

Autorske Knjige
:
Knjiga-foto-monografija Serbian Soul,BRE! 2011. u sopstvenom izdanju
Knjiga-foto-monografija Serbian JAZZ,BRE! 2012. u izdanju Službenog glasnika
Knjiga-foto-monografija MUSIC BRE! 2016. u izdanju Službenog glasnika ( u pripremi)

IZLOŽBE ( izbor) :
Samostalne izložbe:
2000. “Panta Rhei” – klub “Underground”, Beograd
2001. “Look in my eyes” – kafe “Roma”, Beograd
2002. “Flesh for fantasy” – klub “Sova” Beograd, Brunsweek resort, Bečići
2003. “Fresh & Cruel” – cafe “Journal”, Beograd
2003. “No name”- Bitef art café, Beograd
2005. Serbian, BRE! Café gallery Štamparija, Beograd, Club Cab, Paris, Francuska
2006. Serbian, BRE! Bitef teatar, Beograd, Club B, Brisel Belgija
2007. Flesh for fantasy phase II- galerija Super Space, Beograd
2011. Serbian Soul,BRE!- UK Parobrod Beograd, Kc Novi Sad, KC Zrenjenin,
Kc Indjija, Savremena galerija Niš, Otvoreni univerzitet Subotica, KC Čačak, Kraljevo
2011. Intro-Extra – ART MARKET Kuća Kralja Petra Beograd
2012. BGD. My view- Wine & Art gallery „U Podromu“, Beograd
2012. Serbian Jazz BRE!-Dom omladine Beograd, Jazzik Subotica, Savremena galerija Niš,
Kc Inđija, Kc Novi Sad, Srpsko Narodno Pozorište Novi Sad, KC Zrenjenin,KC Valjevo, KC Zvečan, KC
Kraljevo, Galerija Kapor Drvengrad Mokra Gora
2012. Serbian Soul,BRE!- Kaiser saal klavier gallerie Beč, Austrija
2013. Serbian Jazz BRE!- Centar za Savremenu umjetnosti i KIC Budo Tomović Podgorica, Crna Gora
2013. BGD my view phase II ART MARKET Kuća Kralja Petra Beograd
2014. DOORS-Portali Kulturni centar Bol Brač Hrvatska
2014. Serbian Jazz BRE! Herceg Novi, Crna Gora
2014. Serbian Jazz BRE! KDC Budimpešta Mađarska
2015. DOORS Galerija PROGRES Beograd
2015. BGD. My view- Jugoexport galerija, Beograd

Grupne izložbe (izbor):

2000. Greek-Serbian friendship exhibition, galerija ULUS Beograd
2000. Pomorski muzej, Kotor
2000. 2000 godina Hrišćanstva, Hram“Svetog Save”
2001. Photography, galerija Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu
2001. Reanimacija “Kosancicevog venca”, Rektorart Univerziteta umetnosti, Beograd
2001. Presentation and exhibition, Art of reality, galerija Image Beograd
2011. ULUPUDS-Sekcija fotografije- Galerija SULUJ Beograd
2011. 12 SOBA, Kuca Kralja Petra I, Beograd
2011. PRESS PHOTO Srbija
2011. 43. Majska izložba Kreativna Košnica Muzej Primenjene Umetnosti ,Beograd
2012. Izložba ULUPUDS-a Telo, Galerija Singidunum Beograd
2013. Retrospektivna izlozba nagrađenih radova ULUPUDS-a Andrićev Venac, Beograd
2014. 46.Majska izložba, Kuća Kralja Petra, Beograd

Profesionalne reference:

Dosadašnje iskustvo profesionalnog fotografa obuhvata rad u svim domenima primenjene i umetničke fotografije: reklamna, still life, modna, namenska, portretna, pozorišna, erotska, pejzažna…

Fotograf Bitef teatra i manifestacije 2002.-2004, honorarna saradnja sa Elektro Privredom Srbije 2006.-2008.na projektima EPS i Deca i Energija = Život, kao i autorski projekat sa ovom kompanijom na istoimenu temu, AKUD Lola 2007., KUD Kolo 2010., saradnja sa humanitarnim organizacijama., USAID 2004.-2005. Evropska humanitarna organizacija ECHO 2002.-2005.god Grčke pravoslavne crkve IISA 2001.-2003. Učešće u međunarodnom projektu „Decade of Roma Inclusion 2005.–2015.” sa više radova u saradnji sa “Open Society Roma Initiatives”. RTS na projetku Beovizije kao zvanični fotograf učesnika, takmičenja 2007. i press materijala, učešće u Art kalendaru kompanije Publikum “Život”.

Saradnja sa marketinškim agencijama: Communis, Saatchi & Saatchi, Leo Burnett, New moment, MMS Communications, Life Advertising, Mc Cann Ericson, Profile, CAN Advertising, Watchout, Red Point, RUN Smc, Yellow Production, A01, Umetnička grupa FIA, dizajn studio INSIGHT-realizacija više kataloga brenda Experiment firme Universe Co. Beogradska kulturna mreža 2010.
Saradnja sa modnim agencijama na različitim projektima Elite Model Look1999-2002., FOX, Select, K-models, kao i saradnja na projektima Fashion Selectiona 2002.-2004. I Fashion week-a.

Moji radovi su objavljivani u skoro svim časopisima ( Refoto, Elle, National Geografic, Playboy, Blic, Večernje Novosti, Politika, Glas javnosti, NIN, The Men, Gloria, Story, Pravda, Vreme, Status, Standard, Svet, Danas, Kurir, MTS Klub, Evropa, Press… ).

Saradnja sa sledećim kompanijama: Erste banka, Kanon, Tikveš, Comtrade Group, Delta Holding, IPS, Nicola‘s, Dunav osiguranje, Modna kuća Luna, Nektar, Hemofarm, Zepter Internacional, Verano Motors, Publikum, DPC,13.jul Plantaže, Podrum Radovanović, Vinarija Zvonko Bogdan, Radijus Vektor, Grand kafa, Tehnikom, Muzička televizija Srbije, Blumen Group, Biomelem, Vinarija Čoka, Artinvest, Messer-Tehnogas, Tref sport, Diners internacional, Artiinvest…
Kreativa izrada, dizajn i fotografije vizuelnog indentiteta i omota za albume i promo fotografije za više muzičkih grupa i pevača ( Reut Regev,Bojan Z., Vasil Hadžimanov, Željko Samardžić, Zvonko Bogdan, Bora Đorđević, Bilja Krstić, Ortodox Celts, Polyester Shock, Dejan Petrović Big Band, Louis, Šaban Bajramović, Zona B, Vrelo, Kocetov kvintet, Galija, Sanja Ilić i Balkanika, Blek Pantersi, Neverne bebe, Madam Piano, Zmajevi, Multietnička atrakcija, Kiki Lesendrić, Đorđe David, Intermeco Quartet, Boki Milošević, Bora Dugić, Vladimir Maričić Quartet, High heels, Arhai, Fish in Oil, Maja Misty Trio, Balkan Strings, Kal, …).

Osnivač i producent multimedijalnog projekta Serbian JAzz BRE! i istoimenog benda. Tokom poslednjih tri godine realizovao više projekata iz oblasti muzičke umetnosti, Projekat Tribute to LAla Kovačev, izdavač i producent Cd-a“ Balkanski Jazz Lale Kovačevava“ 2013. Izdavač dva Cd-a Serbian JAzz BRE! 2013. i 2015. Producent Tribute to Vojin Mališa Draškoci 2015.
Od 2013. bavi se video artom i V.Jingom(Spoj muzike i vizuelne umetnosti, t.j. VJ.), do sad sa bendom je obišao dvadesetak festivala u sedam zemalja Evrope i tridesetak koncerata.( Luxemburg, Belgija, Bugarska, Mađarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora,…)
2015. sa grupom Kal nastupa u ulozi video umetnika i V.J.a na koncertu kao specijalni gost u Mixer hausu.

FOTOGRAFIJE : Ivan Grlić
TEKST: Milovan Ulićević

Autor -
0 443
Branislav Golub - Na Ulici XLVI

Pisati o nekoj izložbi fotografija ne morate uvek neposredno posle otvaranja, već ponekad treba sačekati da vam se sažmu utisci i podvedu pod jednu zajedničku crtu, da bi mogli misli da ispišete na papir. Tako je bilo i sa samostalnom izložbom fotografija Branislava Goluba (1979) KMF FSS člana FKVK „Rada Krstić“ iz Sombora koja je otvorena prošlog meseca u Maloj likovnoj galeriji KC „Laza Kostić“ u Somboru pod nazivom „Venecija-Karneval“, i koja se može pogledati još deset dana, do 17. novembra 2017 godine. Izložbu je otvorio Geza Lenert MF FSS. Lenert je na otvaranju pohvalio Golubovu izložbu ne zadržavajući se mnogo na fotografijma već više na na istorijskom, kulturnom, i značenjskom aspektu same venecijanske maskarade.

Branislav Golub, Geza Lenert, Branko Milešević i Ištvan Virag
Branislav Golub, Geza Lennert, Branko Milešević i Ištvan Virag
Članovi FKK "Rada Krstić" iz Sombora na otvaranju
Članovi FKK „Rada Krstić“ iz Sombora na otvaranju

Šta je fotografska osobenost ove izložbe i samog autorskog pristupa Branislava Goluba?

Branislav Golub - Na Ulici L
Branislav Golub – Na Ulici L

U nameri da svoje putovanje u Veneciju pretvori u kreativni zanos, on je nadaleko čuveni Venecijanski festival prikazao na drugačiji način od onog uobičajenog. Prvi utisak koji se primeti kada se pogleda izložba je da su izabrane sve crno-bele fotografije. Takva izbor je očekivan, kako bi se živost i ekspresija boje potisnula u korist ljudskog karaktera i ponašanja na ulici u danima festivala. Izložba je u osnovi ulična fotografija u kojoj su odnosi aktera na fotografiji najbitniji, i oni grade priču sa margine glavne fešte festivala. Golub uklapa tu priču u jednostavnu kompozicionu šemu, koja taj odnos likova naglašava.

Branislav Golub - Na Ulici LVII
Branislav Golub – Na Ulici LVII

Zajednička crta na mnogim fotografijama je odnos karaktera maske predstavljenog nepoznatog skrivenog aktera koji je nosi i drugog čoveka u kadru sa njegovim licem bez maske. Životna maska pravi paralelu sa pravom maskom, pa naprimer na jednoj fotografiji žena drži cveće i lice joj je otkriveno i razdragano, a u istom kadru je i muškarac sa maskom koji drži u ruci štap i fenjer. Na drugoj fotografiji je maska sa dugačkim kljunom u sendviču između dve siluete prolaznika koji nosevima daju glavnu crta i smisao fotografiji. Na trećoj pokunjeno lice prolaznika sa pogledom na dole ima svoju simetriju u maski sličnog karaktera koja se kreće u kontra smeru i tako redom.

Branislav Golub - Na Ulici XVII
Branislav Golub – Na Ulici XVII

U drugoj celina ove izložbe su fotografije, gde su akteri festivala koji po mnogo čemu izdvojeni, a često i usamljeni ljudi pod maskama. Verovatno je to ona druga strana festivala koja „guta“ pojedinca i individualnost, i gde pojedinac ne mora da bude deo opšteg veselja, već je uvučen u svoje asocijalno stanje.

Branislav Golub - Na Ulici XVI
Branislav Golub – Na Ulici XVI
Branislav Golub - Cameo I
Branislav Golub – Cameo I

Sve fotografije na izložbi Branislav jako vinjetira, do skoro crnih neprozirnih tonova uz ivicu kadra, težeći da tim fotografskim postupkom još jednom akcentira glavne likove i njihove karaktere. On se trudi da iznađe što neuobičajenije rakurse, a jedan od najčešćih i čest u uličnoj fotografiji je rakurs sa kuka širokougaonim objektivom. Time on uklanja festivalsku pozadinu, kada je ona nebitna i konfuzna, i zamenjuje je nebom ili zgradom, jer bi pozadina svojom konfuznošću odvukla pažnju posmatrača od teme.

Branislav Golub - Na Ulici XLVIII
Branislav Golub – Na Ulici XLVIII

Golub ne posmatra karneval sa distance teleobjektivom, već je unutar gužve i povorke,da bi što bolje uočio karaktere likova i maski, povezujući ih, pa onda iz donjeg rakursa napravi snimak. Zato je u većini kadrova čovek u „američkom“ planu kako bi filmadžije rekli. Urađene su i u visokom kontrastu kako bi se tekstura maski pojačala i naglasila.

Branislav Golub - Na Ulici LI
Branislav Golub – Na Ulici LI

Fotografije na izložbi su u nazivu sa rimskim brojevima, a 30 fotografija je izloženo. Takav način otežava priču o pojedinim fotografijama, a autor tako sugeriše posmatraču da izložbu gleda kao celinu.

Branislav Golub - Emocija VI
Branislav Golub – Emocija VI

Mogao bih zaključiti da je dobra strana cele izložbe to što se autorski pečat prikaza Venecijanskog karnevala ne odlikuje samo u identifikaciji motiva, već i u metodu i doslednosti u obradi tog motiva, i traženju glavne osobenosti u izabranom pristupu, koji je ostao u domenu ulične fotografije. Time se izložba Branislava Goluba odvaja od sijaset već viđenih pristupa fotografisanja karnevala u Veneciji.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Branislav Golub

Autor -
0 218

U Novom Sadu se 3. novembra 2017. u 19h otvara izložba „JOŽEF“ u galeriji dvorca „Eđšeg“, Antona Čehova 4.Ova izložba osmišljena je, da na adekvatan način obeleži 95 godina od smrti istaknutog vrbaškog slikara, fotografa, vajara, grafičara i primenjenog umetnika, Jožefa Pehana (1875-1922) s posebnim akcentom na njegov malo poznat, ali izuzetno vredan fotografski rad. Naime, već više decenija postoji izražena potreba revalorizacije, ponovnog vrednovanja i novog sagledavanja umetničkih vrednosti ovog sjajnog slikara i fotografa.
Izložba je sastavljena od fotografija i slika iz kolekcije kolekcionara Jovana Mandića i artefaktima iz svoje bogate kolekcije fotoaparata, studijskih kamera, foto opreme iz perioda s početka XX veka iz Manual muzeja zaboravljenih umetnosti – M.F.A.M..

Umetnik Jožef Pehan (1875-1922) autoportret
Umetnik Jožef Pehan (1875-1922) autoportret

Izložba ima prvenstveni cilj, da skrene pažnju javnosti na pionirski poduhvat umetničkih foto-istraživanja i traganja Jožefa Pehana: na prve vojvođanske akt-fotografije, koje je snimio još pre Prvog svetskog rata; na foto-metamorfoze s kraja 19. i početkom 20. veka, po čemu je on dostigao evropske domete u tadašnjoj fotografskoj umetnosti Vojvodine, ali i na umetničke iskorake u domenu njegovih ratnih, dokumentarnih fotografija, kao i na njegovu produkciju slikarskih „predstudija”. Sve su to bila traganja za novim umetničkim izražajnim mogućnostima u domenu fotografije, po čemu je on, u tom periodu, bio jedinstven u Vojvodini. Tek, više od pola veka nakon njegovih pionirskih foto-radova, fotografi su počeli ozbiljnije da eksperimentišu po uzoru na njega. U tekstu iz kataloga izložbe prof. Ferenc Nemet se istorijski osvrnuo na dosadašnja pisanja o Jožefu Pehanu, i ponovo analitički i studiozno analizirao njegove domete u umetnosti, pogotovo u fotografiji. Zato dajući podršku ovakvoj izložbi sa novim pogledu na istoriju fotografije ovog prostora u kome deluje, Fotografski klub Vojvodina prenosi deo teksta iz kataloga izložbe, kao i originalne fotografije uz dozvolu organizatora izložbe.

„Jožef Pehan je, na početku karijere, uz podršku Ferenca Ajzenhuta i stipendijom građana Bačke Palanke slikarstvo učio najpre u Minhenu, gde je slikao u žanru minhenskog realizma, a potom se uputio u Budimpeštu, jedno vreme radio i u Beču, redovno posećivao umetničku koloniju u Nađbanji, bio đak minhenske privatne slikarske škole Šimona Hološija, te je umetnička iskustva sticao i boraveći u Parizu. U domenu slikarstva, karakterisalo ga je neprestano eksperimentisanje i traženje sopstvenog likovnog izraza u raznim žanrovima, što nepobitno potvrđuje njegova slikarska zaostavština. Bio je svestran umetnik, nemirnog duha i nepresušne umetničke snage i istrajnosti, čiji je umetnički uspon naglo prekinut njegovom, relativno ranom smrću. Mađarska istorija umetnosti ga beleži i po tome, da je, s početka 20. veka bio jedan od osnivača „Doma umetnika”, član najužeg kruga peštanskih modernista, a sa aspekta regije, njegova izložba 1913. godine, smatra se prvom modernom i, dakako, provokativnom slikarskom izložbom u Vojvodini.

Umetnik Jožef Pehan kao vajar
Umetnik Jožef Pehan kao vajar

Sve do 1980-ih godina njegova fotografska aktivnost, takoreći nije ni spominjana u stručnoj literaturi, a kamoli vrednovana. Postojalo je više razloga za to, a najvažniji je, možda, bio taj, što je njegova (umetnička) fotografska aktivnost, takoreći bila nepoznata za javnost, budući da su njegovi radovi bili u posedu porodice. Samo oni odabrani, koji su imali tu sreću da u porodičnoj kući Pehanovih razgledaju Jožefovu umetničku zaostavštinu, mogli su se uveriti, da osim slika i crteža, tamo ima i odličnih fotografija. Jedan od prvih, kome je to zapelo za oko, bio je svakako čuveni pisac, pesnik i likovni kritičar, Oto Tolnai, koji je 1977, u svom prigodnom članku o Jožefu Pehanu, objavljenom u časopisu Híd, skrenuo pažnju umetničke javnosti na okolnost, da je vrbaški slikar, u svom radu koristio fotografije kao slikarske predloške. Tolnai navodi primer portreta bečejskog pivara i zemljoposednika Gerbera, kojeg je naslikao Jožef Pehan, a kod čije izrade je fotografiju koristio kao predložak. Štaviše, Bela Pehan mu je pokazao čak i tzv. svileni papir, uz pomoć koga je njegov otac, Gerberove crte lica verno preneo na platno, a potom oslikao. Za Tolnaija je u slikarevoj zaostavštini svakako predstavljalo otkriće i serija fotografija o Vilhelmu, omiljenom Pehanovom modelu, koja se takođe sačuvala zajedno sa njegovim portretom u ulju. Kako nam Tolnai kazuje, „Iako teško, Vilhelm je za koju cigaretu bio voljan da mu pozira…”.

Umetnik Jožef Pehan kao Rembrant (1910) iz ciklusa foto-metamorfoze, Fotoatelje - Jožef Pehan - Novi Vrbas
Umetnik Jožef Pehan kao Rembrant (1910) iz ciklusa foto-metamorfoze, Fotoatelje – Jožef Pehan – Novi Vrbas

Kada su 1982. godine, Bela Duranci i Đeze Bordaš po prvi put načinili pokušaj da u jednoj knjizi zaokruže njegov umetnički rad, iz tog sagledavanja njegove svestrane umetnosti, jednostavno je izostalo vrednovanje njegovog bavljenja fotografijom. Ali, već četiri godine kasnije, 1986, Zoltan Kalapiš, koji je kroz lično poznanstvo sa njegovim sinom, Belom Pehanom, stekao uvid u njegov, do tada nepoznat iskorak u fotografsku umetnost, toliko je bio opčinjen i oduševljen dragocenom, sačuvanom foto-građom, da je napisao prvi esej (1986) o ulozi i značaju fotografije u Pehanovoj umetnosti. Njegov esej značajan je iz više razloga, a ponajviše po tome što je skrenuo pažnju umetničke javnosti, da je Jožef Pehan – koji je do tada bio poznat samo kao slikar – bio i fotograf, te da ovu potonju izražajnu formu treba adekvatno vrednovati u njegovom umetničkom opusu, potkrepljujući svoju tvrdnju i konkretnim argumentima. Analizirajući deo foto-zaostavštine slikara, Kalapiš se isključivo zadržao na njegovim snimcima, koji su služili kao slikarski predložak, dajući važne opaske o vezi i ulozi fotografije u Pehanovom slikarskom radu.On je, između ostalog skrenuo pažnju na to, da o Pehanu kao slikaru znamo relativno puno, dok o Pehanu kao fotografu ne znamo skoro ništa. Uprkos tome, što mu je bavljenje fotografijom predstavljalo izvor egzistencije, potpuno razumevanje njegovog slikarstva je skoro nemoguće bez poznavanja njegove fotografske delatnosti. Kalapiš je ukazao na jednu veoma važnu okolnost: na isprepletenost slikarstva i fotografije u Pehanovom opusu, koja je trajala od samog početka njegovog bavljenja slikarstvom pa sve do smrti. Suštinski zaključak bio je taj, da je „umetnik najpre uzeo u ruke foto aparat, pa tek potom kist, te je najpre nastala fotografija, a tek posle slika.” Ova konstatacija usmerila je, dakako, sagledavanje Pehanovog slikarstva iz jednog novog, „fotografskog” ugla, što je zapravo značilo potrebu uporednog vrednovanja fotografije i slike. A to bi, po našem shvatanju značilo i potrebu sagledavanja umetničkih vrednosti njegovih foto-predložaka.

M.F.A.M. kolekcija, studio kamera COMPUR, Friedrich Deckel AG, Minhen, 1911.
M.F.A.M. kolekcija, studio kamera COMPUR, Friedrich Deckel AG, Minhen, 1911.

Nadalje, bilo je potrebno još nekih dvadesetak godina, do prve detaljnije analize njegove foto-umetnosti, tačnije prvog detaljnijeg sagledavanja žanrovske raznovrsnosti u kojima je tragao za novim, vizuelnim izražajnim mogućnostima, a koji se vezuje za ime pisca ovih redova. Sretna okolnost, koja je omogućila (makar i delimično) sagledavanje fotografske umetnosti Jožefa Pehana, bila je ta, da je još devedesetih godina, cenjeni novosadski kolekcionar i novinar Šandor Kokai, došao u posed dela Pehanove bogate foto-zaostavštine, koju je kasnije ustupio piscu ovih redova, i time omogućio uvid i analizu ove njegove nepoznate umetničke aktivnosti. Ta frapantna, izuzetno interesantna foto-građa poslužila je kao osnov za prvo, ozbiljnije sagledavanje njegovih traganja za novim izražajnim formama. Iako je ova građa bila fragmentarna, omogućila je uvid u njegova fotografska istraživanja u čemu je bio ispred svoga vremena – zbog čega je i nailazio na nerazumevanje svoje okoline.

Umetnik Jožef Pehan kao baka (1910) iz ciklusa foto-metamorfoze
Umetnik Jožef Pehan kao baka (1910) iz ciklusa foto-metamorfoze

Detaljnom analizom sačuvane foto-građe,pisac ovih redova došao je do zaključka da je Pehanovu fotografsku umetnost i domete potrebno sagledati u barem pet žanrova: u običnoj, „zanatskoj” fotografiji; u umetničkoj akt-fotografiji (čiji je bio začetnik u Vojvodini); u dokumentarnoj ratnoj fotografiji, u kojoj je dosegao umetničke domete; u umetničkim foto-istraživanjima, foto-metamorfozama, bolje reći foto-performansima (u čemu je takođe bio prvi u Vojvodini); i o foto-studijama (predlošcima) koje je koristio za svoje slike.
Ova izložba upravo dokumentuje da su njegovi radovi, istraživanja kao i eksperimentisanja u domenu fotografije bili isto toliko značajni, (ako ne i značajniji) od njegovog slikarskog opusa, o čemu se, do sada, veoma malo znalo. I potvrdiće, dakako, njegov primat u fotografskoj umetnosti Vojvodine, na prelazu iz 19. u 20. vek.
Potreba za novim, širim, evropskim sagledavanjem umetnosti Jožefa Pehana, evidentna je činjenica, kao i potreba novog pristupa njegovom umetničkom stvaralaštvu. Ova izložba upravo pretenduje da pruži to novo, savremeno viđenje njegovog foto-umetničkog opusa. Nije neskromno reći, da je ovo pravi iskorak u tom vizuelnom domenu, budući da se tu mogu naći njegovi, nikad viđeni foto-radovi iz bogate zbirke novosadskog kolekcionara Jovana Mandića.“

A da je svakako bio umetnik od formata, procenjujemo i na osnovu njegove umetničke ars poetike: „Sve što sam do sada činio i budem činio ubuduće, ne radim zbog para i zbog izdržavanja, već jedino zbog umetnosti, iako me moja materijalna situacija prisiljava da od toga živim, pre ću umreti od gladi, nego da i za korak skrenem s onog puta, koji je za mene sveti, i da umetnost podredim volji i želji jedne nerazumne publike.”

Kako bismo dobili sveobuhvatniji prikaz dela i rada ovog umetnika i kako bi približili epohu u kojoj je umetnik stvarao, potrudio se M.F.A.M. koji je sa svojim kreativnim timom MAD – Manual Art Department osmislio, dizajnirao i grafički opremio izložbu.

Izložbu priređuju Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, privatni kolekcionar Jovan Mandić i M.F.A.M. Manual muzej zaboravljenih umetnosti. Izložba je podržana i od strane Kulturnog Centra Novog Sada

Autor -
0 563
Fotografija za uspomenu na predavanje Jelene Matić u FKV

Kada priređujete neki događaj poput predavanja iz fotografije, i dovodite gosta koji će to predavanje realizovati, uvek ste u dilemi da li ste napravili dobar izbor predavača ili teme u odnosu na publiku koju očekujete. Predstavljanje knjige „Kratka istorija fotografije“, i predavanje istoričarke umetnosti Jelene Matić na tu temu je bio ne samo dobar izbor, veće je prevazišlo sva očekivanja, po pitanju zaiteresovanosti publike za temu, i pažnje kojom je praćeno izlaganje iz istorije fotografije.

Na početku predstavljanja knjige autorka je odgovorila na par pitanja: o motivu za pisanje ovakve knjige, teškoćama oko dobijanja autorskih prava i pribavljanju građe za njenu knjigu budućnosti izdavanja ovakvih autorskih knjiga o fotografiji kod nas, ili pak mogućnosti izdavanja prevoda velikih svetskih istorija fotografije.

Zatim je usledilo predavanje na istu temu sa naglaskom na paralele svetske i srpske fotografije. Iako se činilo da će istorijska tema biti suvoparna, prepuna podataka i činjenica, zahvaljujući Jeleni Matić njenim zanimljivim pristupom, elokvencijom i predavačkim umećem, to se nije desilo. Predavanje je imalo akademski nivo, ali je vođeno računa da ne izgubi zanimljivost mlađoj publici kad su u pitanju fotografije iz XIX i početaka XX veka. Osećajem mere i prilagođenjem publici kojoj treba preneti dosta činjenica, i poređenjima sa slikarstvom, magistar Jelena Matić je držala neprekidnu pažnju dva i po sata.

Iznosila je more zanimljivih činjenica iz fotografije, analizirala je pojedine značajne periode razvoja fotografije, uticaje pojedinaca, i povlačila je paralele sa srpskim autorima, i sa razvojem fotografije u Srbiji od nastanka fotografije do današnjih dana.

Svi koji su bili sinoć u Fotografskom klubu Vojvodina dugo će pamtiti predavanje. U svakom od nas prisutnih će još duže odzvanjati nova fotografska znanja, i iz kojih će svako usvojiti ponešto, kako bi bolje sagledao fotografsku umetnost u budućnosti.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Đorđe Banjanin

Autor -
0 5231
Autor: Snežana Lerh

Kontinuitet kvalitetnih radova sa međunarodne akt radionice je nastavljen. Primećuje se i iskustvo kod onih koji su već bili na prošlogodišnjoj radionici, ali i dobri rezultati onih koji prvi put fotografišu akt. Drugačiji ambijenti uzrokovali su da su se neki više snalazili u urbanijem ambijentu a neki u surovijem, teksturno bogatijem ambijentu, gde kontrast tela naspram ambijenta više dominira. Bilo je i teških svetlosnih uslova na jednoj lokaciji, a čini se da je to dalo klasičniji više lirski podsticaj autorima. Manje su bili nadahnuti mogućem erotskom naboju koji se u takvom ambijentu grupnog rada teže ispoljava. Verovatno grupni rad malo prigušuje zahteve tog tipa prema modelima, iako su se one maksimalno zalagale pa im se ovom prilikom zahvaljujem u ime organizatora. Izabrana su po dva rada od svakog autora, jer se kod nekih autora objektivno teško bilo odlučiti za jedan rad, a da vam ne bude kasnije žao što niste izabrali i onaj drugi. Na većini radova je dominirao pokret i lepota tela izražena kroz pozu, a manje je naglasak na priči u kojoj je telo subjekt, kako je bilo na predhodnoj radionici. To je ta različitost koju donose pristupi mentora. Jedan polaznik je radio sa filmom pa se i to može osetiti u drugačijem kontrastu od ostalih. Ako je bilo zamerke onda bi se ona odnosila na slabu inicijativu u postavci poze modela od strane polaznika, koja je često ostajala na sugestijama mentora, a ređe na njihovim zahtevima, iako je i toga bilo. U izboru poze se najpre oseti ko ima iskustvo, a ko ne, u fotografisanju akta.

Autor: Svetozar Mučalo
Autor: Svetozar Mučalo
Autor: Jan Valo
Autor: Jan Valo
Autor: Dušan Kozoderović
Autor: Dušan Kozoderović
Autor: Igor Pelva
Autor: Igor Pelva
Autor: Slobodan Mojak
Autor: Slobodan Mojak
Autor: Ištvan Virag
Autor: Ištvan Virag
Autor: Dusan Šarčević
Autor: Dusan Šarčević
Autor: Andrej Gombas
Autor: Andrej Gombas
Autor: Srdjan Aleksić
Autor: Srdjan Aleksić
Autor: Biljana Vlaisavljević Klipa
Autor: Biljana Vlaisavljević Klipa
Autor: Leon Gobec
Autor: Leon Gobec
Autor: Mihael Kacafura
Autor: Mihael Kacafura
Autor: JanValo
Autor: JanValo
Autor: Albert Molnar
Autor: Albert Molnar
Autor: Dusan Kozoderović
Autor: Dusan Kozoderović
Autor: Svetozar Mučalo
Autor: Svetozar Mučalo
Autor: Igor Pelva
Autor: Igor Pelva
Autor: Biljana Vlaisavljević Klipa
Autor: Biljana Vlaisavljević Klipa
Autor: Dušan Šarcević
Autor: Dušan Šarcević
Autor: Ištvan Virag
Autor: Ištvan Virag
Autor: Leon Gobec
Autor: Leon Gobec
Autor:  Albert Molnar
Autor: Albert Molnar
Autor: Slobodan Mojak
Autor: Slobodan Mojak
Autor: Srđan Aleksić
Autor: Srđan Aleksić
Autor: Snežana Lerh
Autor: Snežana Lerh
Autor: Andrej Gombas
Autor: Andrej Gombas

Tekst: Milovan Ulićević

Autor -
0 1124

Završeni su ovogodišnji Dani akt fotografije. Održani su u Novom Sadu po prvi put od 28-30. jula 2017. godine. Ali nisu i do kraja završeni sa događajima, je su izložbe i dalje otvorene, i mogu pogledati do 7. avgusta, a ona u Muzeju savremene umetnosti do 10 avgusta 2017. godine. Ređali su se događaji jedni za drugim. Otvaranja izložbi su smenjivala predavanja, a njih delovi akt radionice i fotografisanja na određenim lokacijama, pa opet predavanja, izložbe, predstavljanje foto-monografije akt fotografija, i tako redom tri dana. Ceo događaj je tekao po utvrđenom programu, a na kraju svakog otvaranja ljubitelji fotografije su mogli da se druže sa autorima izložbi, mentorima i novosadskim fotografima, i da čuju mnoge tajne akt fotografije i motive njenog nastanka, ulazeći često i u konstruktivne diskusije oko fotografije. Značaj ovakvog događaja je veliki za novosadsku i vojvođansku fotografsku scenu, ali i srpsku fotografiju u celini. Ovogodišnji Dani akt fotografije, i u okviru njih 2. međunarodna akt radionica, su imali međunarodni karakter, po autorima izložbi, po mentorima akt radionice, ali i po polaznicima akt radionice, jer su pojedini polaznici čak iz Slovenije došli na radionicu.

PRVI DAN

Otvaranje Dana akt fotografije i izložba Sandre Požun
Na početku foto-manifestacije Dani akt fotografije, otvorena je izložba „Goli život“ fotografkinje iz Slovenije Sandre Požun u Galeriji dvorca Eđšeg. O umetnici Sandri Požun govorio je Geza Lenart MF FSS istakavši kvalitet njene fotografije, njen značaj i uticaj Stojana Kerblera na njeno fotografsko sazrevanje. Izloženo je 50 fotografija ujednačenog stila, koje je autorka snimila poslednjih godina. Naracijom, vanrednom kompozicijom i osećajem za prostor u kome se modeli fotografišu, Požunova prenosi svoja osećanja, stanja, komentare na društvo, otuđenost pojedinca u savremenom svetu. Smeštajući modele često u devastiranim ambijentima ona pravi kontrast između modela kao subjekta-individue svesne svog postojanja i spoljnjeg sveta oličenog u najčešće neprijateljski nastorjenoj sredini, koje na fotografijama predstavlja to razrušeno okruženje. Sandra modele postavlja unutar kadra na takav način da oni izazivaju kod posmatrača posebna psihološka stanja, ponekad i nelagodu, a telo to personifikuje. Uz prisustvu poštovaoca Sandrine umetnosti iz Novog Sada, Sombora, Zrenjanina, Beograda izložbu je zvucima saksofona obojila Sandra Dropo-Ramai mlada muzičarka sa Akademije umetnosti u Novom Sadu. Obraćajući se prisutnima, vidno uzbuđena Sandra Požun se zahvalila organizatoru što je pozvao i novosadskoj publici koja je došla na izložbu. „Nadam se da vam se dopada“ rekla je, a aplauz je potvrdio mišljenje publike o izložbi.

Predavanje mentora Dejana Dizdara
Nakon izložbe u prostorijama kluba polaznicima radionice jedan od ovogodišnjih mentora Dejan Dizdar iz Izraela održao je dvosatno predavanje „Moj pristup akt fotografiji“ u kome je najpre teorijski, a kasnije i kroz primere fotografija iz svog dugogodišnjeg rada pokazao polaznicima kako da naprave pristup modelu, na šta da obrate pažnju, kako da odaberu lokaciju i drugo. Dizdar je svojim fotografijama, koje su bile skoro sve u boji, objasnio kako da koriste boju u akt fotografiji. Skoro trosatno predavanje obuhvatilo je analizu i pregled više od 300 fotografija. Mogla se na kraju pogledati Dizdareva foto-monografija nastala pre petnaestak godina.

Predavanje mentora Dejana Dizdara - "Moj pristup akt fotografiji"
Predavanje mentora Dejana Dizdara – „Moj pristup akt fotografiji“

DRUGI DAN

Prvi deo akt radionice
Subota je počela odlaskom na prvu lokaciiju u jutarnjim časovima na kojoj se radila tema „Akt u urbanom ambijentu“ Podeljeni u dve grupe mentori Stijepo Brbora i Dejan Dizdar pokazivali su kako modele postaviti u takvom ambijentu, i na šta obratiti pažnju. Pristupi mentora su veoma različiti, što su i polaznici primetili, a što je veliki pozitivni doprinos ovakvih akt radionica.

Predavanje mentora Stijepa Brbore
Nakon trosatnog snimanja vratili smo se u klub gde nas je čekalo drugo predavanje na 2. međunarodnoj akt radionici pod nazivom „Seksualnost u erotskoj fotografiji“ koje održao Stijepo Brbora iz Dubrovnika, Hrvatska. Predavanje je bilo u potpunosti u crno-belom tonu. Čuli smo od Brbore kako nastaju njegove fotografije, kakav je pristup erotici, kako koristi prvokaciju kao metodu u radu za izazivanje emocija kod posmatrača, kako se radi sa modelom kada treba snimiti fotografije u uličnom ambijentu, i još mnogo toga. Čuli su i o upotrebi rekvizita u radu koji treba da samo naznače i podstaknu erotsku maštu. Da li fotograf može postati model i kakva osećanja tada treba izazvati fotografijom videli smo na fotografijama gde je i sam autor pozirao sa modelom. Sve je to prikazao na svojim veoma intrigantnim fotografijama, kojima je podstakao na razmišljanje polaznike, a ne retko i na oduševljenje smelošću, koja je bila neoophodna da bi te fotografije nastale.

Predavanje Stijepa Brbore "Seksualnost u erotskoj akt fotografiji"
Predavanje Stijepa Brbore „Seksualnost u erotskoj akt fotografiji“
Predavanje Stijepa Brbore "Seksualnost u erotskoj akt fotografiji"
Predavanje Stijepa Brbore „Seksualnost u erotskoj akt fotografiji“

Drugi deo akt radionice
Nakon predavanja i pauze za ručak, u popodnevnim časovima akt radionica se preselila u bajkoviti predeo na obali rečnog rukavca gde se nastavio rad na temu „Akt u okruženju prirodom“ Opet dve grupe, ali su se ovaj put polaznici sami odlučivali za mentora koji im po afinitetu odgovara, i sa njim su radili uz promenu modela do kraja sesije. I pored visokog sunca prostor je obilovao difuznim svetlom ispod krošnji visokih vrba, pa je atmosfera bila veoma inspirativna za stvaranje.

Fotografija snimljena na  2. međunarodnoj akt radionici: Milovan Ulićević
Fotografija snimljena na 2. međunarodnoj akt radionici: Milovan Ulićević

Izložba akt fotografija Mario Leone Bralića
Dan je završio sa izložbom „Venere i Titani“ Mario Leone Bralića iz Zemuna u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu. Dvadesetak fotografija ogromnog formata do 170 x 140cm ispunilo je galerijski prostor muzeja, pa je sve delovalo kao da su fotografije namenski pravljene za ovu galeriju i Dane akt fotografije. Fotografije su studije forme i oblika pojedinačno muškog i ženskog tela nastale u fotografovom studiju, a delom izložbe je na fotografijama međusobni sklad muškog u ženskog tela zajedno. Na fotografijama su tela predstavljena kroz ideal negovan u antičkoj Grčkoj i klasičističkoj umetnosti 17. i 18. veka, u kome dominiraju sklad oblika i čvrsta kompozicija, zasnovano na idealnim proporcijama tela i kompozicijskim kanonima.

Izložbu Maria Leone Bralića otvara prof dr Željko Škrbić
Izložbu Maria Leone Bralića otvara prof dr Željko Škrbić

Izložbu je otvorio prof. dr Željko Škrbić sa akademije umetnosti u Novom Sadu koji je govorio o Bralićevom radu i odnosu prema umetnosti fotografije oslanjajući se na neka njegova ranija razmišljanja data u intervjuima i polemišući sa njima. Izložba je u slavu akt fotografije otvorena pucnjem čepa flaše šampanjca, koji se služio i pio posle otvaranja na radost posetioca izložbe,a u slavu same foto-manifestacije Dani akt fotografije – Novi Sad 2017.

Posetioci Mario Bralićeve izložbe "Venera i Titani"
Posetioci Mario Bralićeve izložbe „Venera i Titani“

Dan se završio večerom za mentore, modele, autore izložbi i goste uz razmmenu fotografskih iskustava razmišljanja i planova negde iza ponoći.

TREĆI DAN

Treći deo akt radionice
Treći dan je počeo malim planinarskim pešačenjem do treće lokacije za fotografisanje. Polaznici radionice su doživljavali ovu sesiju kao kulminaciju kreacije na radionici, jer su već postali „iskusni“ akt fotografi, koji svoje iskustvo mere više satnim snimanja akt fotografije, kao piloti koji svoje letačko iskustvo mere satima leta avionom. Među polaznicima je bilo i „starih vukova“ koji su prošli 1. međunarodnu akt radionicu Fotografskog kluba Vojvodina, odražanu prošle godine. Radilo se na lokaciji kamenoloma, gde kontrast kamena sa mekim oblinama ženskog tela dominira. Inspirativna je bila i okolina kamenoloma koja je pod šumom pa je deo ovog dela radionice fotografisan i na takvoj lokaciji. Posle pojedinačnih sesija nastavilo se sa temom „Akt kompozicija sa više modela“. Završetak ove radionice svi polaznici su napustili sa pozitivnim utiscima. Kako zbog edukacije koju su im pružili ovogodišnji mentori Dejan Dizdar i Stijepo Brbora, tako i zbog zalaganja modela i raznovrsnošću lokacija koje su bile podsticajne i prijatne za rad u vrelim letnjem danima, sa veoma dobrim svetlom u toku fotografisanja.

Polaznici 2. međunarodne akt radionice sa mentorima i modelima (nekoliko polaznika nije na fotografiji)
Polaznici 2. međunarodne akt radionice sa mentorima i modelima (nekoliko polaznika nije na fotografiji)
Treći deo akt radionice " Akt kompozicija sa više modela"
Treći deo akt radionice “ Akt kompozicija sa više modela“

Predstavljanje foto-monografije Stijepa Brbore
Posle podne je obeležila promocija foto-monografije Stijepa Brbore „Death, fuck, gang and love“ na kojoj je autor govorio o ideji za izdavanje knjige, izboru fotografija, problemima sa štampom, stanju u izdavaštvu knjiga o fotografiji, reizdanju, tržištu fotografske knjige, zabranama i problemima sa pojedinim grupama koji mogu nastati kada se objavljuje provokativna erotska fotografija,a ona je u osnovi rada Stijepa Brbore. Vrućina je uzrokovala nešto manju posetu od očekivane, ali je prisutna publika bila veoma konstruktivna u pitanjima, pa je sat vremena promocije brzo protekao, jer su prikazane i fotografije koje nisu ušle u izbor za knjigu, ili ih nema u reizdanju, a zaslužuju da se vide na ovako reprezentativnom događaju – kako je naglasio Brbora

Predstavljanje foto-monografije Stijepa Brbore
Predstavljanje foto-monografije Stijepa Brbore

Izložba akt fotografija Željka Škrbića
Završetak Dana fotografije je obeležen otvaranjem izložbe „Insomnija“ redovnog profesora Akademije umetnosti u Novom Sadu dr Željka Škrbića. Izaložbu je otvorio predsednik Fotografskog kluba Vojvodina Milovan Ulićević, koji je naglasio da je ova izložba po svojoj poetici i nežnosti aktova potpuno drugačija od ostalih izloženih na Danima akt fotografije. Ono što je karakteriše je karakteristika metoda nastanka, koja je tipično fotografska, i gde je iskorišćena jedna od dva tipa neoštrine u fotografiji, dinamička neoštrina nastala dugom ekspozicijom, a koja je u skladu sa dinamikom i višeslojnošću stanja koje nosi nesanica (insomnija). Iako je na svim fotografijama jedan model, njegova personalnost je skrivena i oličena u pokretu u kojem ispoljava raznovrsnost u sadejstvu sa zamislima i instrukcijama koje dobija od fotografa. Rezultat je svetlosni otisak u kome zbog prisustva svetla visokog svetlosnog ključa senka pravi oblike i neoštrine. Nastale forme kao kod Rošarhovih figura izazivaju kod svakog posmatrača drugačije misli i drugačiju asocijativnu sliku.

Autor je zainteresovanim ljubiteljima fotografije nesebično otkrio tehničku stranu nastanka fotografija, istakavši na kraju dobru stranu ovogodišnje foto-manifestacije što se sve tri prikazane izložbe totalno razlikuju po raznovršnošču pristupa akt fotografiji, i kojima „samo nedostaje Brborina erotska fotografija“ u paleti pristupa. Nadamo se da će obzirom na mentore ovogodišnje radionice takva fotografija biti izložena na Danima akt fotografije naredne godine.

Fotografski klub Vojvodina zahvaljuje na pomoći u realizaciji ove manifestacije Kulturnom centru Novog Sada, Muzeju savrmene umetnosti Vojvodine, SPC Vojvodina i Galeriji „Macut“ koji su omogućilli prostor za realizaciju izložbi, firmama Foto Star Elite, BM – fokus i restoranu Balkan Ekspres iz Novog Sada na sponzorstvu ove značajne fotografske manifestacije koja se po prvi put organizuje u Novom Sadu. Ovo je prva fotografska manifestacija u Srbiji koja je posvećena samo jednoj oblasti fotografije, a na jedinstven i sveobuhvatan način. Ovo je, na ponos organizatoru, najveća i najsveobuhvatnija fotografska manifestacija održana u Novom Sadu u poslednjih 30 godina (koliko nam u ovom trenutku sećanja doseže), a koja je već na samom početku poprimila karakter međunarodne manifestacije.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije sa izložbi: Branko Vujkov
Fotografije sa radionice: Milovan Ulićević

Autor -
0 2889

Dani akt fotografije – Novi Sad 2017. su fotografska manifestacija koja se prvi put održava u Srbiji i koju organizuje Fotografski klub Vojvodina iz Novog Sada. Ona u svom programu objedinjuje fotografske izložbe akt fotografije, radionice akt fotografije, predavanja na temu akt fotografije, predstavljanje foto-monografija na temu kreativne akt fotografije, druženja fotografa, foto-izlete. Dani akt fotografije se održavaju od 28-30. jula 2017. godine u Novom Sadu.

Plakat "Dana akt fotografije"
Plakat „Dana akt fotografije“

Misija foto-festivala „Dani akt fotografije“ (DAF) je da sačuva umetnost i kreaciju u prikazivanju lepote, čulnosti ljudskog tela i edukuje mlade fotografe kako da se oslobode vulgarnosti i šunda u svojim idejama i vizijama pri stvaranju akt i erotske fotografije, kao i da ispolje svoju ličnost na kreativan način. U doba sveprisutne internet komunikacije prikazivanje nagog tela pripada najosetljivijoj oblasti po ličnost. Zato Fotografski klub Vojvodina moć fotografskog medija usmerava ka pravim vrednostima i umetnost podiže na pijadestal koji treba da ima i zaslužuje u savremenom svetu, boreći se protiv sveopšte komercijalizacije fotografije ljudskog tela.

PROGRAM FOTO-FESTIVALA „DANI AKT FOTOGRAFIJE“ :

Petak 28. jul 2017. godine

18:45 Otvaranje foto-festivala „Dani akt fotografije“ – Novi Sad 2017
19:00 Otvaranje samostalne izložbe akt fotografija „Goli život“ Sandre Požun, iz Ptuja Slovenija – Galerija „Dvorac Eđšeg“ Antona Čehova 4 Novi Sad
20: 30 Predavanje za polaznike akt radionice „Pristup poziranju u akt fotografiji“ – Dejan Dizdar iz Aškelona Izrael, FKV Bulevar oslobođenja 22 Novi Sad

Fotografija sa samostalne izložbe "GOLI ŽIVOT" - Sandre Požun iz Ptuja Slovenija
Fotografija sa samostalne izložbe „GOLI ŽIVOT“ – Sandre Požun iz Ptuja Slovenija

Subota 29. jul 2017. godine

8:00 Prvi deo praktičnog rada na fotografskoj akt radionici pod nazivom „Telo i ambijent“
11:00 Predavanje za polaznike radionice „Seksualnost i erotika fotografiji“ -Stijepo Brbora, iz Dubrovnika Hrvatska, FKV Bulevar oslobođenja 22 Novi Sad
14:00 Drugi deo praktičnog rada na fotografskoj akt radionici pod nazivom „Telo i erotika u prirodnom okruženju“
19:00 Otvaranje samostalne izložbe akt fotografija „Venere i Titani“ Maria Leone Bralića, Zemun Srbija, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37 Novi Sad

Fotografija sa samostalne izložbe "VENERE I TITANI" Maria Leone Bralica iz Zemuna Srbija
Fotografija sa samostalne izložbe „VENERE I TITANI“ Maria Leone Bralica iz Zemuna Srbija

Nedelja 30 jul 2017. godine

8:00 Treći deo praktičnog rada na fotografskoj akt radionici pod nazivom „Akt kompozicije sa više modela“
13:00 Analiza fotografija učesnika radionice
15:00 Podela sertifikata svim polaznicima i nagrada najboljim polaznicima radionice
17:00 Predstavljanje foto-monografije Stijepa Brbore, mala sala „Dvorca Eđšeg“, slobodan ulaz
19:00 Otvaranje samostalne izložbe akt fotografija „Insomnia“, prof. dr Željka Škrbića iz Novog Sada, Srbija, Galerija za mlade „Macut“ , Sutjeska 2 Novi Sad (prvi sprat SPC Vojvodina, ulaz od suda)
20:00 Zatvaranje foto-festivala „Dani akt fotografije“

Fotografija sa samostalne izložbe "INSOMNIA" Željka Škrbića iz Novog Sada, Srbija
Fotografija sa samostalne izložbe „INSOMNIA“ Željka Škrbića iz Novog Sada, Srbija

Izložba Sandre Požun i Željka Škrbića su otvorene do 7. avgusta 2017. godine, a izložba Mario Leone Bralića je otvorena do 10 avgusta 2017. godine

Pozivaju se svi ljubitelji fotografije da prisustvuju otvaranjima izložbama i promociji foto-monografije. Zadovoljstvo će nam biti da se upoznamo i da se družimo uz priču i promociju umetničke akt fotografije ali i drugih oblasti kreativne fotografije.

FKV tim

Autor -
0 1333

Počela je prijava za „Drugu međunarodnu akt radionicu“ Fotografskog kluba Vojvodina iz Novog Sada koja se organizuje u okviru „Dana akt fotografije“ od 28-30. jula 2017. godine. Akt radionicu vode Dejan Dizdar iz Aškelona Izrael i Stijepo Brbora iz Dubrovnika Hrvatska. Za radionicu se mogu prijaviti svi zainteresovani fotografi, koji žele da se posvete ovoj oblasti fotografije, ili da prošire svoje znanje uz savete i instrukcije dvoje poznatih fotografa, sa više decenijskim iskustvom u akt fotografiji.

Za rad radionice su obezbeđena su tri modela za akt, a fotografisaće se na tri različite lokacije u tri grupe.

POGRAM RADIONICE:

petak 28. 07. 2017. godine
– Pedavanje Dejana Dizdara o akt fotografiji i ličnom pristupu fotografiji, uz neposredan razgovor sa autorom o njegovom radu ( vreme od 20-23h )
subota 29. 07. 2017. godine
– Sekcija radionice akt fotografije nazvana „Telo i ambijent“ koju vodi Dejan Dizdar na prvom lokalitetu za fotografisanje (vreme od 8 – 11 časova)
-Predavanje Stijepa Brbore „Seksualnost i erotika u akt fotografiji“ (11-12:30)
– Sekcija radionice akt fotografije nazvana „Telo i erotika“ koju vodi Stijepo Brbora na drugom lokalitetu za fotografisanje (vreme od 15-18 časova)
nedelja 30. 07. 2017. godine
– Sekcija radionice akt fotografije nazvan „Akt kompozicije sa više modela“ koju vode zajedno Stijepo Brbora i Dejan Dizdar na trećem lokalitetu za fotografisanje (vreme od 7-10 časova)
– Analiza fotografija učesnika radionice od strane mentora radionice Dejana Dizdara i Stjepa Brbore ( vreme od 12-14 časova)
– Izbor najboljih radova polaznika radionice i dodela nagrade najboljem
– Podela sertifikata polaznicima radionice
-Završetak radionice i zajedničko fotografisanje svih polaznika sa mentorima za uspomenu

PRIJAVA I KOTIZACIJA:
Prijave za Međunarodnu akt radionicu su do utorka 25. jula 2017. u 23 časova do kada svi moraju platiti kotizaciju (može se poslati na email slika uplatnice). Prijave se primaju isključivo na mail office@fkv.rs, a informacije na telefon 063-580-610. Pri prijavi navesti puno ime i prezime i kontakt telefon i datum rođenja i kratak opis svojih dosadašnjih fotografskih iskustava. Prijaviti se mogu samo punoletne osobe. Takođe u e-mailu obavezno navesti da li posedujete sopstveni auto za prevoz do lokacije za fotografisanje. Posle prijave email-om kotizacija se uplaćuje u naredna dva dana na račun kluba, koji imate na dnu emaila kojom je potvrđena vaša prijava. Kotizacija za polaznike iznosi 6000din a za članove Fotografskog kluba Vojvodina i članove Mense Srbije 5000 din U slučaju da se ne uplati i ne ostvari kontakt sa organizatorom smatraće se da se odustalo od radionice, pa će se primiti sledeći prijavljeni. Maksimalan broj učesnika je 18 i oni koji se prvi prijave imaju prednost za prijem na radionicu.
Polaznici radionice će moći da objavljuju svoje fotografije bez naknade, posle dogovora sa organizatorom oko vremena početka objavljivanja i načina objavljivanja. Potpisuje se ugovor o objavljivanju za polaznike i ugovor za modele.
Polaznici radionice mogu kupiti monografiju akt fotografija Stijepa Brbore po promotivnoj ceni koja je samo za učesnike radionice.

MENTORI:

DEJAN DIZDAR

Dejan Dizdar
Dejan Dizdar

Rođen je 1952. godine u Beogradu, a od 1984 zivi u Izraelu
Diplomirao je na ETF Univerziteta u Beogradu
Od kasnih 70-tih godina prošlog veka je izlagao na oko 400 grupnih izlozbi u Jugoslaviji i svetu i imao je 28 samostalnih izlozbi (Srbija, Hrvatska, Bosna I Hercegovina, Izrael, JuznaAfrika i Rusija). Nagradjen mnogobrojnim priznanjima i nagradama, medju kojima su i prestižne Zlatna medalja Asahi Shimbun (Japan) i Bronzana medalja. Tajlandskog kralja.
Fotografije su mu u privatnim kolekcijama na svim kontinentima sem Antarktika, u dalekim zemljama kao što su Tasmanija i Nova Kaledonija.
Nosilac je fotografskih zvanja EFIAP i KMF FSS

Fotografija: Dejan Dizdar ©
Fotografija: Dejan Dizdar ©

Fotografija: Dejan Dizdar ©
Fotografija: Dejan Dizdar ©

STIJEPO BRBORA

Stijepo Brbora
Stijepo Brbora

Stijepo Brbora rođen je 1953.godine, živi i radi u Dubrovniku i Beogradu.
Samostalno izlaže u zemlji i inostranstvu.
Svoj rad prezentuje na http://brbora.net/
Samostalne izložbe:
• 2006 – „REFLECTIONS“, Beograd,Galerija SKC
• 2007 – „RAW FILES“, Dubrovnik,Galerija Orlando
• 2009 – „CONFLICTS“,Dubrovnik,Galerija Flora
• 2011 – „DEAD DREAMS“,Dubrovnik Galerija Sponza
• 2014 – „NUDE CITIES“, Dubrovnik Galerija Sponza
• 2015 – „RUDE FEELINGS“, Beograd, Galerija Bartselona
Međunarodne nagrade:
• Robert Farber Award – Photographic excellence
• Xaviera Hollander Award – Artistic excellence
• Sony Award – Best photo in 2013
Publikacija:
Monografija „Death, Fuck, Gang, Love“, 2014.

Fotografija "Medeja 2012" - Stijepo Brbora ©
Fotografija „Medeja 2012“ – Stijepo Brbora ©
Fotografija "Hera 2013" - Stijepo Brbora ©
Fotografija „Hera 2013“ – Stijepo Brbora ©

Autor -
0 708

Dani akt fotografije se održavaju u Novom Sadu od 28-30. jula 2017. godine u organizaciji Fotografskog kluba Vojvodina. Ova fotografska manifestacija uključuje u svom programu izložbe, predavanja, radionice, predstavljanje monografija umetničke akt fotografije …. Za nekoliko dana objavljujemo na ovom sajtu Fotografskoog kluba Vojvodina detaljan program i poziv za prijavu na radionicu akt fotografije.

Program je objavljen na strani Program foto festivala „Dana akt fotografije“ – Novi Sad 2017.

Plakat "Dana akt fotografije"
Plakat „Dana akt fotografije“

Autor -
0 1069
"Predah" - Galerija kulturnog centra Zrenjanin

Izložba Foto saveza Srbije „Na tragu svetlosti #11“ nastavila je da putuje po Srbiji. Juče je postavljena u Kulturnom centru Zrenjanina, a po rečima organizatorke likovnih događaja u Kulturnom centru Sandre Banjanin ovo je drugi put da se ova izložba održava u gradu na Begeju. Na izložbi su nagrađene fotografije sa raznih foitografskih konkursa i salona pod patronatom FIAP-a i FSS. Ukupno je postavljeno 176 fotografija od 56 autora.

Sandra Banjanin i Milovan Ulićević na otvaranju
Sandra Banjanin i Milovan Ulićević na otvaranju

Izložbu je otvorio član Upravnog odbora Foto Saveza Srbije Milovan Ulićević. Podsetio je na to da ovakva izložba iako ima revijalni karakter, ona ima neprocenjiv arhivski značaj za srpsku fotografiju. Postavivši sebi tri retorička pitanja o stanju fotografije u Srbiji, o autorskom kontinuitetu koji se oslikava kroz ovu izložbu, i o uticaju virtuelne stvarnosti i društvenih mreža na autorske domete on je napravio mali presek fotografske scene u Srbiji. Mali je broj posetilaca spram veličine grada. Ali i pored velike vrućine oni koji su najveći zaljubljenici u kreativnu dobro prezentovanu fotografiju na papiru nisu izostali. Zrenjeninci izložbu mogu pogledati do 20. jula 2017. godine.

Detalj sa otvaranja izložbe "Na tragu svetlosti " u Zrenjaninu
Detalj sa otvaranja izložbe „Na tragu svetlosti “ u Zrenjaninu

Fotografije: Ramona Krompić

Autor -
0 771
Fotografija: Lazar Lazić

Veoma je teško doči do brzog rezultata u ovim tehnički zahtevnim oblastima fotografije, pogotovo manje iskusnim polaznicima koji žele pre svega da steknu znanje, a kasnije na osnovu interesovanja i znanja koje su stekli na radionici, kupe sebi bolju fotografsku opremu i omoguće sebi bolji i lakši rad. Zato su u zavisnosti od znanja i raspoloživih objektiva rezulteti tehnički različiti u jednoj ovakvoj galeriji. Vremenom će se doći do tehničke perfekcije i počeće se razmišljati o kompoziciji fotografije i drugim likovnim elementima slike. Tako treba i posmatrati ovu galeriju, kao prvi, ali veliki korak, a možda nekima presudan korak u istraživanju u makrofotografiji ili foto-lovu na egzotične vrste ptica.

MAKROFOATOGRAFIJA:

Fotografija : Jaroslav Kralik
Fotografija : Jaroslav Kralik

Fotografija : Jaroslav Kralik
Fotografija : Jaroslav Kralik
Fotografija: Bojan Božić
Fotografija: Bojan Božić
Fotografija: David Lazić
Fotografija: David Lazić
Fotografija: Marija Holodkov
Fotografija: Marija Holodkov

Fotografija Ratko Nedović
Fotografija Ratko Nedović
Sofija Kadić[/caption]

Fotografija: Nikoleta Vuković
Fotografija: Nikoleta Vuković

Fotografija: Veronika Kovalenko
Fotografija: Veronika Kovalenko


FOTOGRAFIJE PTICA:

Fotografija: Lazar Lazić
Fotografija: Lazar Lazić
Fotografija: Jelena Đomparin
Fotografija: Jelena Đomparin
Fotografija: Jaroslav Kralik
Fotografija: Jaroslav Kralik
Fotografija: Sinisa Petrović
Fotografija: Sinisa Petrović
Fotografija: David Lazić
Fotografija: David Lazić
Fotografija: Igor Gudalović
Fotografija: Igor Gudalović
Fotografija: Sofija Kandić
Fotografija: Sofija Kandić
Fotografija: Marija Holodkov
Fotografija: Marija Holodkov
Fotografija: Jelena Đomparin
Fotografija: Jelena Đomparin

Autor -
1 1032
Fotografija za sećanje na uspešan završetak prve radionice kreativne makrofotografije Fotografskog kluba Vojvodina

Završena je u nedelju popodne prva radionica kreativne makrofotografije Fotografskog kluba Vojvodina, kojoj je pridružena i radionica o fotografisanju ptica. Sadržajno je bilo druženje dva dana grupe polaznika i mentora radionice, Petra Sabola i Davora Žerjava, koji su su se trudili da maksimalno približe ove oblasti fotografije polaznicima.

Uvodno predavanje Davora Žerjava - foto Petar Sabol
Uvodno predavanje Davora Žerjava – foto Petar Sabol
Petar Sabol predavanje o fotografisanju ptica
Petar Sabol predavanje o fotografisanju ptica
Petar Sabol predavanje o fotografisanju ptica - foto Davor Žerjav
Petar Sabol predavanje o fotografisanju ptica – foto Davor Žerjav

Prvo je Davor u subotu predavao od osnovnih tehnika i opreme do iskustvenih tajni makrofotografije, ilustrovano sa vrhunskim fotografijama Petra Sabola. U drugom predavanju je Petar otkrivao tehnike i svoja lična iskustva u fotogarfisanju ptica. Prolazio je fotografiju po fotografiju i objašnjavao kako je snimljena, i na koje probleme nailazio, i kako ih je prevazilazio. Najupečatljivije po mom mišljenju bio prikaz desetina fotografija ptice vodomar, i priča kako je snimio neke od najnagrađivanijih fotografija u svetu iz ove oblasti.

Praktičan rad, demonstracija na terenu - foto Marija Holodkov
Praktičan rad, demonstracija na terenu – foto Marija Holodkov
Praktičan rad Petar Sabol fotografiše leptira pronađenog na livadi - foto Davor Žerjav
Praktičan rad Petar Sabol fotografiše leptira pronađenog na livadi – foto Davor Žerjav

Zatim se u nedelju pristupilo praktičnom radu. Mnogi će dugo pamtiti odlazak na teren u 4h ujutru, sat vremena pre svitanja, jer nenaviknuti na takav način fotografisanja nisu uspeli ni da „oči sklope“ uzbuđeni, a sa strahom da se ne uspavaju, i ne zakasne na radionicu. Ali im se kažu „muka“ isplatila.

Sakriven i od leptira - foto: Ratko Nedović
Sakriven i od leptira – foto: Ratko Nedović
Precizan fokus - foto Ratko Nedović
Precizan fokus – foto Ratko Nedović

Na radionici su praktično rađene najteže tehnike makrofotografije, a to je snimanja insekata dok je snimanje statičkih objekata, neživih predmeta i cveća, koje mnogo lakše, i manje zahtevno, delimično obrađeno, pa je prktični deo ostavljen za domaći rad polaznika. Posle odrađenog prvog dela makrofotografisanja insekata sa sijaset različitih tehnika, krenulo se ka specijalnom rezervatu prirode „Carska bara“. Najpre sa brodića, a kasnije i sa kopna su fotografisane ptice, uz savete mentora.

Uzbudljiva vožnja brodićem u lovu na ptice - foto Davor Žerjav
Uzbudljiva vožnja brodićem u lovu na ptice – foto Davor Žerjav

Posle male pauze i zajedničkog ručka sa polaznicima, nastavljena je radionica sa tehnikama studijskog rada u makrofotografiji koje demonstrirao Davor Žerjav, a polaznici su imali priliku da i sami praktično probaju i osete zadovoljstvo uspešno uhvaćene kapljice koja pada na površinu vode. Do detalja se istraživalo i probalo, a polaznici su pitanjima obasipali mentore.

Grupa na čeki za fotografisanje ptica - foto Davor Žerjav
Grupa na čeki za fotografisanje ptica – foto Davor Žerjav

U drugom delu popodnevnog praktičnog rada, Sabol je demonstrirao neke veoma korisne tehnike rada u fotošopu koje su primenjive u praksi, kao npr. prevazilaženju malog polja dubinske oštrine i druge korisne tajne u obradi makrofotografije. Kao Sony ambasador on je u jednom kratkom predavanju predstavio i Sony-jevu tehniku i objektive koje do sada koristio, sa jednim iskustvenim osvrtom na fotoaparate i objektive koje poseduje i njihove karakteristike. Opremu dobija od predstavništva Sony u Hrvatskoj.

Foto-lov sa čeke na ptice - foto Milovan Ulićević
Foto-lov sa čeke na ptice – foto Milovan Ulićević
Objektivi ciljaju na sve strane - foto Marija Holodkov
Objektivi ciljaju na sve strane – foto Marija Holodkov

Nažalost predstavnici Sony-ja iz Srbije nisu imali sluha da vide značaj ove radionice Fotografskog kluba Vojvodina u promociji svojih prodajnih mogućnosti na radionici. Sigurno da ovoj ciljnoj grupi odluka o izboru fotoaparata i opreme može pomoći i jedna dobra promocija prodavca da bi se odlučili za kupovinu njihove fotografske tehnike.
Na kraju radionice u maloj svečanosti su podeljeni sertifikati radionice i napravljena je obavezna zajednička fotografija za dugo sećanje i druženje.

Šta će mu toliko stativa kad fotografiše iz ruku - foto Milovan Ulićević
Šta će mu toliko stativa kad fotografiše iz ruku – foto Milovan Ulićević

Srdačan pozdrav polaznika sa mentorima označavao je zadovoljstvo naučenim, koje će mnogi u narednim danima i mesecima primenjivati u svojoj praksi. Skoro svi polaznici su kupili knjigu „Kreativna makrofotografija“, koja će im na skoro 300 strana teksta i fotografija, biti dobar podsetnik i literatura za proširivanje znanja u narednom periodu. Nije se sve moglo stići uraditi, isprobati i čuti za kratko vreme od dva dana koliko je radionica trajala, a dosta toga ima u knjizi za proučavanje.

Uhvaćen sudar dve kapljice - foto Sofija Kadić
Uhvaćen sudar dve kapljice – foto Sofija Kadić

Zadovoljni su organizatori Fotografski klub Vojvodina tokom odvijanja cele radionice. Srdačan stisak ruke prijateljima iz Foto kluba Čakovec to potvrđuje. Sigurno da neka iskustva u radu njihovog kluba i u aktivnosti koje sprovode članovi. Pisanje knjige o fotografiji, sa monografskim pristupom u ilustrovanju knjige, i odličnim fotografijama u toj oblasti, je najveći domet koji može da se dostigne u fotografskoj edukaciji. U narednim mesecima jedan broj ovih knjiga o makrofotografiji će moći da se kupi i preko Fotografskog kluba Vojvodina.

Čvrst prijateljski stisak ruku i zahvalnica za kraj radionice mentorima- foto Davor Žerjav
Čvrst prijateljski stisak ruku i zahvalnica za kraj radionice mentorima – foto Davor Žerjav

Za kraj zahvalnost polaznicima i mentorima od Fotografskog kluba Vojvodina na uspešnoj radionici. Najveće priznanje stiže od polaznika koji u emailu sa poslatim fotografijama izražavaju i zadovoljstvo što su prisustvovali ovom događaju, i kako nam neki pišu „Hvala vam na druženju i s nestrpljenjem čekamo objavu za narednu radionnicu“.

Sutra na stranama ovog sajta donosimo i galeriju izabranih radova polaznika sa radionice.

Tekst: Milovan Ulićević

Autor -
0 1159

Fotografski klub Vojvodina organizuje RADIONICU KREATIVNE MAKROFOTOGRAFIJE u subotu i nedelju 24. i 25. juna 2017. godine. Radionicu vode Davor Žerjav i Petar Sabol koautori knjige „Kreativna makrofotografija“ koja je izašla iz štampe pre nekoliko meseci. Radionica se sastoji iz teorijskog i praktičnog dela. Namenjena je svima koje zanima makrofotografija, i fotografisanje ptica, a posebno onim fotografima koji žele iskustvo i znanje od najuspešnijih fotografa u ovoj oblasti fotografije. Takođe je namenjena i onima koji se bave komercijalnom stock fotografijom, kako bi poboljšali i proširili kreativne vidike.

Fotografija: Petar Sabol Sharpeye
Fotografija: Petar Sabol Sharpeye

Za radionicu je potrebno da imate bezogledalski (MILC) ili jednooki refleksni digitalni (DSLR) fotoaparat, a poželjno je da imate nešto od opreme koja se koristi za makrofotografiju, kao što su predleće, međuprstenove, preokretne prstenove i makroobjektiv ili dodatne makro bliceve za svetlo, a biće na radionici takve opreme kojom ćete moći da odradite praktični deo, i upoznate se sa njenim radom, ako takvu opremu ne posedujete. Moguć je rad i sa prozumer fotoaparatorm koji ima objektiv sa makro modom.

Fotografija: Petar Sabol Sharpeye
Fotografija: Petar Sabol Sharpeye

PROGRAM RADIONICE:
1. subota 24. 06. od 15h – Teorijski deo u kome ćete se upoznati sa principima makrofotografije i fotografskog pribora i opreme potrebnog za makrofotografiju. Ovaj deo vodi Davor Žerjav.
2. nedelja 25. 06. od 6h do 9h ujutru- Snimanje na terenu biljaka, insekata, leptira i studijski rad.
3. nedelja 25. 06. od 10h – Fotografisanje ptica – teorijski deo koji će voditi Petar Sabol i prezentacija fotografskog rada Sony ambasadora Petra Sabola
4. nedelja 25. 06. od 16h – Praktičan rad u fotografisanju ptica na lokalitetu Carska bara ili Slano Kopovo.
5. Analiza fotografija polaznika u grupnom online radu, uz upustva za obradu fotografija nekoliko dana posle radionice.

Fotografija: Petar Sabol Sharpeye
Fotografija: Petar Sabol Sharpeye
Fotografija: Petar Sabol Sharpeye
Fotografija: Petar Sabol Sharpeye

Za radionicu se prijavljuje najkasnije do 22. juna 2017. do 20 časova. Kotizacija za radionicu je 3700 din i uplaćuje se u celosti do početka radionice. Članovi Fotografskog kluba Vojvodina i članovi Mensa Srbije plaćaju 20% manju cenu, tj. po 3000din. Prevoz kolima do lokaliteta za fotografisanje ptica (ima od 60-70 km) obezbeđuju polaznici i dele troškove prevoza međusobno. Broj je ograničen na 16 polaznika.

Svaki polaznik radionice može kupiti knjigu „Kreativna makrofotografija“ po sniženoj ceni za učesnike radionice od 20 evra. Ovo je izuzetan priručnik za oblast makrofotografije, a ilustrovana je sa originalnim fotografijama Petra Sabola, nagrađenim na mnogim konkursima u svetu. Knjiga je .napisana lakim, jezgrovitim, veoma edukativnim tekstom sa ilustracijama, koji je napisao Davor Žerjav. Njemu je ovo treća edukativna knjiga o fotografiji.

Sva dodatna pitanja oko radionice i prijave za radionicu možete dobiti preko emaila office@fkv.rs

MENTORI RADIONICE:

PETAR SABOL

Petar Sabol
Petar Sabol

Petar Sabol Sharpeye rođen je 1981. u Čakovcu. Fotografijom se počeo baviti 2007. Iste se godine priključuje Fotoklubu Čakovec i postaje njegov aktivni član. Od samoga početka svoga fotografskog rada očaran je prirodom, pogotovo područjem makrofotografije. Osim prirode, profesionalno fotografiše razne proslave i javne događaje.
Njegove fotografske slike prikazuju i dočaravaju trenutke iz života prirode kojeje većini ljudi teško ili gotovo nemoguće videti u stvarnosti zbog sve većega otuđenja od prirode. Zahvaljujući vrlo predanom i sistematskom radu, beleži neverovatne kadrove. Idealiziranjem lepote prirode zauzima svoj čvrsti pozitivni stav prema lepoti i čudesnosti prirode.

Fotografija: Petar Sabol Sharpeye
Fotografija: Petar Sabol Sharpeye

Od početka 2012. godine do danas učestvovao je na mnogim međunarodnim izložbama umjetničke fotografije pod visokim patronatom FIAP-a (Fédération Internationale de l’ArtPhotographique) čak 299 puta.Nagrađen je 332 puta (172 medalje i 160 diploma) u više od 30 država. Takođe je učestvovao na međunarodnim izložbama pod pokroviteljstvom PSA (PhotographicSocietyof America) gdje je isto tako mnogo puta nagrađivan. Nagrađivan je i na drugim specijaliziranim fotografskim takmičenjima širom sveta. Ukupan broj nagrada premašuje brojku 400. Dobitnik je prve nagrade na 1x Photo Awards 2015. Nosilac je fotografskog zvanja EFIAP/g i EPSA.

Fotografija: Petar Sabol Sharpeye
Fotografija: Petar Sabol Sharpeye

Njegova poznata fotografija „Natural abstract“ nagrađena je FIAP zlatnom medaljom u makro kategoriji na 7. Salonu fotografije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima 2012/116 i trajno je pohranjena u Nacionalnoj biblioteci u Parizu. Ta je fotografija bila i među 10 najboljih na takmičenju Sony World PhotographyAwards. Na tome je takmičenju pobjednik u kategoriji National Award za 2015., gdje se sa još jednom svojom fotografijom plasirao u 50 najboljih. Naredne 2016. ponovio je svoj uspeh drugu godinu za redom na istom takmičenju s fotografijom „Swirl“. Na www.fotowedstrijd.eu dobitnik je prve nagrade u makro kategoriji s fotografijom „Only love matters“ 2014. Pet godina uzastopce nagrađivan je na američkom National Insect salonu pod pokroviteljstvom PSA od čega je dvaput dobitnik zlatne PSA medalje za najboljega autora salona. Prvu i drugu nagradu osvojio je 2014. i 2016. za svoje makrofotografije na National InsectWeek u Engleskoj, koji se održava svake druge godine. Osvojio je drugu nagradu u kategoriji „divljina“ na Siena International PhotographyAwards, kristalni Pangea trofej. Osvojio je i prvu nagradu na 1x Photo Awards 2015. U martu 2017. osvojio je drugu nagradu na HIPA takmičenju (Hamdan Bin Mohammed Bin Rashid Al Maktoum International PhotographyAward) u otvorenoj kolor kategoriji u sklopu 6. sezone „TheChallenge“ u Dubaiju.

Fotografija: Petar Sabol Sharpeye
Fotografija: Petar Sabol Sharpeye

Za manje od četiri godine Petar Sabol postao je najnagrađivaniji hrvatski fotograf. Njegovi su radovi objavljivani u mnogim časopisima (Mirror, Telegraph, The Sun, TheDailymail, Meridijani).
Do sada je tri puta samostalno izlagao. Krajem 2014. u Zagrebu se predstavio svojom prvom samostalnom izložbom Leptiri. Drugu samostalnu izložbu Kingfisher imao je u aprilu 2016. u gradu Negova u Sloveniji pod visokim patronatom FIAP-a, u jednom od šest svetski priznatih izlagačkih centara FIAP-a. Treću samostalnu izložbu Kingfisher predstavio je u Boru, u Srbiji, početkom oktobra 2016. Redovni je član žirija na međunarodnim izložbama i fotografskim takmičenjima, a Sony je ambasador za Hrvatsku.

DAVOR ŽERJAV

Davor Žerjav
Davor Žerjav

Davor Žerjav rođen je 1977. u Čakovcu. Po struci je učitelj hrvatskoga jezika i radi u osnovnoj školi. Fotografija ga prati od rane mladosti i vremena klasične filmske fotografije koju mu je približio njegov otac. Od pojave digitalne tehnologije dublje se posvećuje fotografiji.
U svojoj školi 2003. pokreće novinarsku i fotografsku grupu u kojoj fotografskoj umetnosti poučava osnovnoškolce od 5. do 8. razreda. Godine 2010. priključuje se Fotoklubu Čakovec i postaje njegov aktivni član. U pedagoškome radu sa svojim učenicima neguje pristup fotografiji koji je specifičan za Fotoklub Čakovec. Poučava teoriju svetlosti, tehničke osnove fotografije (principe funkcioniranja fotoaparata i nastajanje fotografske slike, mjerenje svetla i ekspoziciju, ulogu objektiva), a poseban naglasak stavlja na likovne i medijske vrijednosti fotografije. Osim redakcijskih zadataka vezanih za opremanje školskog lista fotografijama (vesti, fotoreportaže, intervjui, fotostrip), s učenicima radi niz tehničkih i likovno-fotografskih vežbi čije rezultate redovito izlažu u galeriji škole. Rad fotografske grupe uglavnom se temelji na digitalnim fotoaparatima. Učenicima prenosi i dragocena znanja o cameri obscuri na temelju udžbenika prof. Ivice Kiša „Camera obscura – osnove fotografije“ i na temelju iskustva iz Fotokluba Čakovec. Deca tako redovno izrađuju fotoaparate od kutija šibica s 35 mm filmom (Matchboxpinhole), razne fotoaparate od kartonskih kutija i posećuju Cameru obscuru Giganticu, koju svake godine članovi Fotokluba Čakovec postavljaju u centru grada, na Svetski dan camere obscure. S decom se okušao i u fitografiji – postupku zadržavanja fotografske slike na površini biljaka.

Naslovna strana knjige "Kreativna makrofotografija"
Naslovna strana knjige „Kreativna makrofotografija“

Piše o fotografiji. Svoju prvu knjigu „Promišljati fotografski“ izdao je 2011. u izdanju Fotokluba Čakovec. Knjiga je namijenjena prvenstveno početnicima u fotografiji i svima onima koji žele fotografiji pristupiti promišljeno i temeljito. Ona donosi iskustva čakovačke grupe ljubitelja fotografije na njima svojstven način; njihovim pristupom, metodologijom i estetikom. Svoju drugu knjigu „Kôd fotografske slike“ izdao je 2014. kod istoga izdavača. Druga knjiga je namenjena fotografskoj i likovnoj publici, medijskim radnicima, novinarima, urednicima, ali i fotografima koji žele otkriti kako fotografija funkcioniše kao medij. Osim knjiga, objavljuje i članke o fotografiji i fotografskoj literaturi na internet stranama i piše predgovore za fotografske izložbe.
Pokreće 2013. godine svoj najveći fotografski društveno otvoreni projekat LICA u kojem u toku dvije godine rada portretiše 501 osobu. Uz svoju prvu samostalnu fotografsku izložbu, održanu u Galeriji Scheier u Čakovcu 2016., izdao je fotomonografiju sa 86 portreta.
U Fotoklubu Čakovec i kao gostujući predavač vodi nekoliko tematski različitih radionica o fotografiji (Portretnu i Reklamnu fotografiju zatim Letnju školu fotografije za djecu).
Bavi se portretnom i studijskom fotografijom.

.
Tekst pripremio: Milovan Ulićević
Fotografije copyright: Petar Sabol

Autor -
0 1014
Malobrojna publika na otvaranju FIAP izložbenog centra·

Jedan veoma značajan fotografski događaj, koji nema samo trenutni značaj već dugoročan, desio se sinoć 2. juna 2017. godine u Novom Sadu. Otvoren je FIAP izložbeni centar (FIAP je međunarodna fotografska organizuacija) u galeriji FK Novi Sad sa fotografskim projektima Rikarda Buzija Majstora FIAP-a i predsednika FIAP-a i Branislava Brkića Majstora FIAP-a i predsednika Foto saveza Srbije. Izložbe su sigurno najveći po kvalitetu fotografski doživljaj koji je ovih dana predstavljen u Novom Sadu. Oni su izložili dva projekta: „Along the road“-Riakardo Buzi,dvadeset jedna kolor fotografija sa putovanja po svetu i „Mala foto prica sa vencanja mog druga Nenada“ – Branislav Brkić, dvadeset jedna crno-bela fotografije dokumentarnog prikaza venčanja svog druga.

Autori izložbi Rikardo Buzi predsednik FIAP-a i Branislav Brkić predsednik FSS
Autori izložbi Rikardo Buzi predsednik FIAP-a i Branislav Brkić predsednik FSS

Otvaranje u svetu trinaestog po redu FIAP izložbenog centra u Srbiji i gradu Novom Sadu je svakako događaj značajan za sve fotografe, pre svega Novog Sada i Vojvodine. Galerija će po rečima glavnog „krivca“ za ovo Đorđa Vukičevića najmanje pet puta u toku godine izlagati po mesec dana, dva značajna FIAP-ova fotografa, iz dve različite zemlje sveta, od devedeset četri zemlje koliko ih je ukupno učlanjeno u FIAP. Ovo je svakao za čestitanje Đorđu Vukičeviću i njegovim sinovima iz FKNS koji su svojom dosadašnjom organizacijom velikog broja FIAP salona zaslužili da im se iz samog predsedništva FIAP-a ukaže poverenje za osnivanje ovog izložbenog centra.

Predsednik FIAP-a uručuje Đorđu Vukičeviću povelju o osnivanju FIAP izložbenog centra
Predsednik FIAP-a uručuje Đorđu Vukičeviću povelju o osnivanju FIAP izložbenog centra

To je lepa vest za fotografiju Srbije. Nažalost ne tako velika poseta, upadljivo neprimerena zančaju događaja, mi je zasmetala. Meni koji nisam u organizaciji učestvovao ni najmanje, iako na drugoj strani utičem na stvaranje fotografskih dešavanja Novog Sada i Vojvodine, ne prija jedan indolentan stav novosadske fotografske javnosti. Svi govorimo o tome da će Novi Sad 2021. godine biti evropska predstolnica kulture, što je za divljenje, ali kako ćemo dočekati i prezentovati svoju i evropsku fotografsku kulturu, ako ne budemo imali sa kim, i ako ne budemo podržavali ljude koji ne čekaju, već sada deluju i dovode svetsku fotografsku scenu u Novi Sad, i ljude od uticaja u svetu fotografije. Čudno je da mnogo manji, lokalno značajni, lični fotografski projekti, nađu više odjeka u javnosti od ovoga. Nešto tu škripi.

Publika na otvaranju FIAP izložbenog centra
Publika na otvaranju FIAP izložbenog centra

U sadašnjem trenutku kada je ugašena, dugo godina jedina foto-galerija u Novom Sadu, koja je petnaestak godina sa više ili manje uspeha prezentovala kreativnu fotografiju, i koja je bila mesto okupljanja i susreta fotografa Novog Sada, onda bez obzira kakav odnos imamo prema organizatoru FIAP izložbenog salona moramo prevazići ličnu sujetu, kada je prezentacija fotografije i pominjanje Novog Sada na svetskoj fotografskoj sceni u pitanju. I potruditi se, i doći, i ispratiti dešavanje. Zato novosadski foto-amateri, fotoreporteri, nosioci FIAP zvanja, komercijalni fotografi, studenti fotografije, ljubitelji fotografije iz Novog Sada i Vojvodine, treba da stave prst na čelo i razmisle o tome kako može da se voli fotografija, ako ovakvi događaji prolaze sa slabom posetom.

Đorđe Vukičević, Herbert Gmajtner, Rikardo Busi, Čedomir Biuković i Branislav Brkić
Đorđe Vukičević, Herbert Gmajner, Rikardo Busi, Čedomir Biuković i Branislav Brkić

Neformalno mi je, malo sa setom rekao Đorđe „tu su svi koji treba da budu“. A ja dodajem tu su skoro svi koji stvarali fotografsku scenu Vojvodine poslednjih desetak godina, pa ih zato treba pomenuti. Pored autora izložbe Rikarda Busija i Branislava Brkića i predsednika Austrijskog foto saveza i član predsedništva FIAP-a zadužen za finansije Herberta Gmajnera, na otvaranju su bili član umetničkog saveta FSS Geza Lenert, komesara za patronate FSS Čedomir Biuković iz Sremske Mitrovice, predsednika FKVK „Rada Krstić“ Branko Milešević iz Sombora, predsednika FKVSV Dušan Živkić iz Novog Sada, fotograf Branislav Golob iz Sombora, predsednika FKNS Milan Vukičević, i predsednika FKV Milovan Ulićević, Nikola i Zare veliki ljubitelji fotografije iz Novog Sada, i desetak meni nepoznatih veoma mladih ljudi koji su novi u fotografiji, a trude se da shvate značaj trenutka kojem prisustvuju.

Branko Milešević, Geza Lenart, Rikardo Buzi, Herbert Gmatner, Milovan Ulićević
Branko Milešević, Geza Lenart, Rikardo Buzi, Herbert Gmajner, Milovan Ulićević

Znam da će mnogima zasmetati ovakav moj stav, ali zar treba stalno da se uljuljkujemo u hvalospevima, ako oni ne odgovaraju istini. Ili ne kritikovati nekoga da se ne bi naljutio. Verovatno neko i ima objektivno opravdan razlog za neprisustvo. Međutim gde nestadoše oni koji dan pre toga prisustvovaše sličnom, a manje značajnom fotografskom događaju. Neobaveštenost ne može biti razlog danas u eri komunikacija. Ako želite da se informišete ima hiljadu načina za to. Fotografija je u ekspanziji, treba joj podići nivo i dati podršku događaju koji pretenduje da bude spona u fotografskoj ponudi evropske prestolnice kulture. Bez obzira kakav lični odnos imamo prema organizatoru, ako nešto dobro radi, imaće moju podršku. Posebno ako u to ulaže svoje vreme, prostor i lična sredstva, bez podrške sa strane.

Tekst i fotografije:
Milovan Ulićević

Autor -
1 1135
Zajednička uspomena na predavanje Zorana Jovanovića Mačka u FKV

Poslednje gostovanje fotoreportera Zorana Jovanovića Mačka u Fotografskom klubu Vojvodina pamtićemo pored ostalog i po jednoj anegdoti. Pošto su fotoreporteri retko u ulozi predavača, zbog akcije koju nameće profesija, ovo predavanje je bilo Zoranovo „vatreno krštenje“ u toj ulozi. Ali za njega nije bilo obično iz još jednog razloga. U publici se nalazio Tomislav Peternek, naš poznati fotograf, počasni član Fotografskog kluba Vojvodina, koji nas je obradovao svojim dolaskom. On je bio nastavnik Zoranu Jovanoviću Mačku na Institutu za novinarstvo na odseku za reportažnu fotografiju osamdesetih godina. Kako Zoran kaže „sticajem okolnosi ja nisam tada položio završni ispit, jer me je na ispitu oborio njegov uvaženi učitelj i sadašnji veliki prijatelj Peternek“.

Zoran Jovanović Mačak na predavanju o svom radu u FKV
Zoran Jovanović Mačak na predavanju o svom radu u FKV
Oštro oko procenjuje  i objektivan sud posle trideset godina Tomislava Peterneka
Oštro oko procenjuje i objektivan sud posle trideset godina Tomislava Peterneka

Shvativši ovo predavanje i kao obavezu da se prikaže u što boljem svetlu prema svom učitelju, i tako negira svoju pre trideset godina dobijenu lošu ocenu, on se posebno pripremio za predavanje, kako bi maksimalno pružio uvid u svoj rad, i u teškoće i lepote svog fotoreporterskog posla, kog više od trideset pet godina sa uspehom obavlja. Mala trema koju je imao pred auditorijem brzo je nestala, kroz razgovor o fotografijama i diskusiju o njima. Publici je više od dva sata, bez imalo oscilacija držao pažnju, oduševljavajući ih pojedinim radovima i reportažama, podsećajuči ih na vreme kada su fotografije nastale. Na kraju predavanja, naš uvaženi Toma je stao pred publikom obrativši joj se samo jednom rečenicom: „Mačak ovo je za odličnu ocenu, i ispravljam onu negativnu koju sam ti dao pre više od trideset godina “ Svi prisutni su sa osmehom odobravanja i aplauzom potvrdili ovaj Peternekov zaključak o fotografskom radu Zorana Jovanovića Mačka.

Tako je ova anegdota obeležila predavanje. Nasmejala je mnoge prisutne, među kojima je bilo i Mačkovih kolega, fotoreportera novosadskih novina „Dnevnik“, koji su sa njim zajedno bili na mnogim događajiima poslednjih trideset godina. Nizali su se ti događaji u emotivnim fotografijama, punim simbolike, i priče koje svaka njegova fotografija nosi. Zoran se potrudio da mlađoj publici kroz prikaz različitih prilaza fotoreportaži, u praktično realizovanim reportažama objavljenim u „Večernjim novostima“ objasni kako da pristupe tom zadatku, ako se odluče za taj naporan posao. To je bio veoma edukativan deo, koji odaje tajne ličnog pristupa poslu i način razmišljanja o događajima koje treba fotografisati. Poslu je Mačak 100% posvećen u toku dana, potvrdila nam je i njegova supruga, koja je došla kao velika podrška njegovom prvom predavanju u kom priča o sebi i svom poslu.

Za podsećanje na predavanje-Zoran Jovanović Mačak ,fotoreporter dnevnog lista Vecernje novosti. Autor gost Foto kluba Vojvodina.Rad profesionalnog novinskog foografa Novi Sad 30.05.2017 Foto:Djordje Banjanin
Za podsećanje na predavanje – fotografija Zoran Jovanović Mačak ,fotoreporter dnevnog lista Vecernje novosti.
Autor gost Fotografskog kluba Vojvodina.
Novi Sad 30.05.2017
Foto:Djordje Banjanin

Fotografski klub Vojvodina u svojim već dobro poznatim fotografskim dešavanjima će podržavati da fotografi iz prakse budu i predavači u klubu, iako to povlači i izvestan rizik, jer mnogo je lakše stati jednom fotoreporteru ispred opasnog događaja i fotografisati ga, nego ispred publike u kojoj ima i i početnika i iskusnih kolega fotografa koji su u fotografiji po više decenija i pričati im o estetici u fotoreportažnoj fotografiji i sl. Zadovoljiti sve ukuse i biti interesantan tako različitoj publici nije nimalo lak zadatak. Zoran Jovanović Mačak se za to dobro pripremio, i u tome je uspeo.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Đorđe Banjanin

Autor -
0 1018
A sad svi marš na ples 2012 - Fotografija Zoran Jovanović Mačak

Fotoreporter je lovac oduvek i ono što ulovi zauvek živi kao dokument. Ali postoje scene kojima ne možete lako prići, ako se ne šunjte kao mačak koji se šunja da uhvati svoj plen, za koje imate delić sekunde, ne bi li motiv učinili narativnim i večnim trenutkom koji se ne zaboravlja, trenutkom kojem se često vraćamo kada opisujemo pojedine događaje iz prošlosti.
Život treba studirati očima, a fotograf mora dovoljno blizu prići objektu, biti brz i oprezan, i uporan u svojoj želji da uhvati „lovinu“ iz života. Fotograf je lovac koji jednim „hicem“ hvata karakter osobe, njen stvaralački kredo, stav i razočarenja.

Kuda otići  1996 - Fotografija Zoran Jovanović Mačak
Kuda otići 1996 – Fotografija Zoran Jovanović Mačak
Za Đurđevdan mora da  ima 1996 - Fotografija Zoran Jovanović Mačak 1996
Za Đurđevdan mora da ima 1996 – Fotografija Zoran Jovanović Mačak

Upravo takav je fotograf Zoran Jovanović Mačak iz Pančeva. Zato nije slučajno da je nadimak dobio zbog načina obavljanja svog posla fotografa reportera koji radi više od dve decenije u redakciji „Večernjih novosti“.
Zato smo ponosni što će Zoran Jovanović gostovati u Fotografskom klubu Vojvodina u utorak 30. maja 2017. godine od 20h, kada će predstaviti svoj fotografski rad. I to ne samo kao reporter dnevnih događaja, već i kao fotograf na filmskim projektima u kojima je učestvovao.

Iskušenje general i omladinka 2005 - Fotografija Zoran Jovanović Mačak/Večernje novosti
Iskušenje general i omladinka 2005 – Fotografija Zoran Jovanović Mačak/Večernje novosti
Kosac 1999 - Foto Zoran Jovanović Mačak
Kosac 1999 – Foto Zoran Jovanović Mačak

Veoma rano, sa 19 godina, je postao saradnik dnevnih listova „Vjesnik“ i „Večernji list“, a preko 36 godina sarađuje i sa „Pančevcom“, dok najveći uspeh postiže kao stalni fotoreporter „Večernjih novosti“ gde su naslovne strane mnogo puta bile Mačkove fotografije . Njegove fotografije su objavljivane i na naslovnim stranama „Vašington posta“ i saradnik je više novinskih agencija. Od 1985. godine je radio i kao fotograf i asistent kamere na velikim televizijskim serijama poput „Vuk Karadžić“ na RTS-u. Zoran je na Institutu za novinarstvo u Beogradu pohađao novinarsku školu kod Tomislava Peterneka.

Brze pruge - Fotografija Zoran Jovanović Mačak
Brze pruge – Fotografija Zoran Jovanović Mačak
Romantika naših dana 1995 - Fotografija Zoran Jovanović Mačak
Romantika naših dana 1995 – Fotografija Zoran Jovanović Mačak

Izlagao je fotografije na dve samostalne ali veoma značajne izložbe. Uvek sam smatrao da hiperprodukcija samostalnih izložbi pojedinim autorima samo smeta u njihovom kreativnom radu, jer se uljuljkuju samodovoljnjošću i gube na izrazu. Za Zorana Jovanovića Mačka se to ne može reći. Njegove fotografije, kaže Ivan Ivačković na otvaranju njegove samostalne izložbe „Pogled“ iz 2001 godine, „govore o vremenu u kome je na sve strane bilo prljavih ruku, u kojem se ljudi nisu pitali kako će izgledati sutrašnjica, nego da li će je uopšte biti, u kojem je svako jutro garantovalo nova poniženja i u kojem nismo stizali da se načudimo svemu što nam se događa

Jovanović je svoje dnevno reportersko iskustvo u dnevnom novinarstvu razvio kroz prepoznavanje onih trenutaka koji nadživljuju vreme, i sa fotografijama ostaje i iznad tog vremena i sudbine koja nas je sve zadesila. Trudi se da ostane neutralan, odgovoran i objektivan u sudu koji poseduje svaka dokumentarna fotografija, misleći i o vremenu koje će doći posle toga. Postaje reporter koji je sam sebe ovekovečio fotografijama, a za to treba i mnogo hrabrosti, jer je sud fotografije mnogo jači od izgovorene i pisane reči.

Maca i slanina 1996 - Fotografija Zoran Jovanovic Macak/Vecernje Novosti
Maca i slanina 1996 – Fotografija Zoran Jovanovic Macak/Vecernje Novosti

Njegove fotografije „nisu samo jedan mogući pogled na Srbiju kakva ona uistinu po tim „beleškama“ i jeste, već je to i svojevrsni autoportret suptilnog ali i oštrookog posmatrača, nepristrasnog ali i emotivnog aktera stvarnog života, obrazovanog i intuitivnog tumača“ kaže o fotografu Savo Popović.

Predavanje je otvoreno za sve zainteresovane i besplatno je. Zbog ograničenog broja mesta i bolje organizacije toka predavanja, molimo Vas da prijavite dolazak putem emaila office@fkv.rs . Predavanje se održava 30.05.2017. od 20h u Bulevaru oslobođenja 22, Novi Sad (VIDI MAPU u kontaktima na sajtu)

BIOGRAFIJA:

Zoran Jovanovic Mačak -portret Predrag Mitić
Zoran Jovanovic Mačak -portret Predrag Mitić

Zoran Jovanović Mačak rođen je 1962. godine u Pančevu, a profesionalno se bavi fotografijom od 1981.
Status slobodnog fotografa mu je omogućio da raširi saradnju sa mnogim dnevnim i ilustrovanim listovima širom Jugoslavije, u kojima objavljuje atraktivne reportažne fotografije. Šest godina je proveo radeći na filmu gde stiče raskošno iskustvo kao filmski fotograf.

Upravo ovaj deo karijere i fantastični snimci koje je „uhvatio“ i ovekovečio otvorili su mu vrata svetskih novinskih agencija “Reuters”, “AP” i “Sigma”. Stalni je saradnik dečje fondacije UNICEF. 0D 1994. godine je stalno zaposlen u najtiražnijem dnevnom listu “Večernje novosti” u kojem i danas radi kao fotograf-reporter.

Član je profesionalnih udruženja UNS (Udruženje novinara Srbije), NUNS (Nezavisno udruženje novinara Srbije) i UFOS (Udruzenje fotografa Srbije), kao i umetničkog udruženja ULUPUDS (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti I dizajnera Srbije).
Dobitnik je više domaćih i svetskih priznanja.

NAGRADE (izbor): 1999 Godisnja nagrada za fotografiju „Kosac“ lista Vecernje Novosti.

1999 Godisnja nagrada agencije tanjug za reportazu ,:kolekcija “Dim”

1999 Nagrada za istu kolekciju u Njujorku u organizaciji ULUPUDS /TIME

2000 UNEP/Njujork/Tokio nagrada za seriju o ekologiji .

2012 UNS Godisnja nagrada za fotografiju “Zauvek zaboravljeni”

IZLOZBE IZBOR: 2001 Samostalna izlozba :Pogled ,Muzej istorije Jugoslavije .

2000- 2013 Redovne, Majska, Ulupuds izlozbe na zadate teme.

1995 -2011 Redovne ,press foto izlozbe YU – Press Tanjug, YU-Press -Srbija, Beta foto,
World Press – Foto.

2014 Samostalna izlozba: “Romantika nasih dana” Kulturni centar Srbije u Parizu
.

Tekst: Milovan Ulićević

Autor -
0 873

Sinoć je u Fotografskom klubu Vojvodina bio mali praznik kreativne fotografije koji ćemo još dugo pominjati i koji će nam biti novi marker koji smo dostigli u organizaciji, i reper za nivo predavanja ka kojem treba težiti. Kada vam u goste dođe veliki fotograf, i još tako dobar predavač kao što je Janoš Ejfert, onda vam srce još jače lupa za fotografiju. U dva sata neizmerno zanimljivog predavanja, Ejfert je demonstrirao svoju svestranost, višestruka fotografska interesovanju, inovatorstvo i istraživački duh u fotografiji, izuzetne edukatorske sposobnosti, tehničku perfekciju.

On je višestruko nagrađivan autor na svim meridijanima, koji oduševljva svojim fotografijama plesa, triptisima kolorne foto-montaže, aktovima, a ponajviše multimedijalnim slajd projekcijama (diaporama i digiramama), gde dostigao sam vrh u svetu fotografije. Mogu samo reći da je neizmerno zadovoljstvo biti od onih koji su imali prilike da čuju Ejfertovu živu reč, i da dožive da im se bez zadrške otkrivaju malo poznate fotografske tajne i iskustvene cake, koje, kao i svaki veliki fotograf, Janoš Ejfert želi da prenese na druge, i u to ulaže puno svoje energije.

Uživali smo i u arhivi fotografija sa njegovih izložbi po svetu, od Kine i Indije preko Evrope do Amerike, gde smo mogli da vidimo kako se na fantastičan način osvaja izložbeni prostor i gradi originalna postavka foto-izložbe. Moram reći da je na ovim srpskim prostorima malo takvih izložbi, i da u tome zaostajemo. A postavka izložbe je važan činilac koji utiče kako će se fotografija doživeti od strane posmatrača.

Ne mogu da ne pomenem i izuzetan simultani prevod Samuela Almašija fotografa iz Novog Sada, koji je tako neupadljivo i stručno prevodio da smo na momente imali utisak da nam je u goste došao predavač na maternjem jeziku.

Svi oni koji su se prijavili za predavanje, uživali su u fotografijama. Ovakvi fotografski događaji, koji vam se dešavaju pred vratima, sigurno nisu, i ne mogu biti svakodnevnica, a kada im ne prisustvujete stvaraju rupe u vašem fotografskom znanju i iskustvu.

Hvala svima koji su bili na predavanju i koji su mnogo puta aplauzima ispraćali projekcije i fotografije našeg gosta. Hvala i našem gostu Janošu Ejfertu što je došao u Fotografski klub Vojvodina, posle prijema nagrade na Trijenalu pozorišne fotografije, i što je imao volje i želje da i posle predavanja ostanemo zajedno do dugo u noć i razgovaramo o fotografiji.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Đorđe Banjanin

Autor -
0 1055
Fotografija "Putovanja 02" - autor Janoš Eifert

Janoš Eifert, jedan od najznačajnijih i najpoznatijih u svetu mađarskih fotografa, će gostovati u Fotografskom klubu Vojvodina 26. maja 2017. godine u 20 časova. On je jedan od nagrađenih autora na 15. trijenalu pozorišne fotografije u Novom Sadu koje se otvara tog istog dana. Tada počinje i najznačajnija pozorišna manifestacija Sterijino pozorje, a ovo fotografsko trijenale je svakako u slavu pozorišta i svih onih koji su mu posvećeni i duhom i poslom.

"Cirkus" - autor Janoš Eifert
„Cirkus“ – autor Janoš Eifert

Eifert kreira multivizuelne slajd projekcije od 1985. godine. Ugledao se na majstore, ili bolje reći njegove uzore – Dozvald Janoš, dr Srđan Plavša, Žak Miler, dok je umetnost dr. Lajoša Vegvarija – u velikoj meri su uticala na njegov stil, koji odlikuje odsustvo teksta, seksualnost, vizuelna mašta, specifičan sistem simbola i slika, a zvuk na osnovu unutrašnjeg kretanja i virtuozne dikcije.

Fotografija "Iračke žene" -  autor Janoš Eifert
Fotografija „Iračke žene“ – autor Janoš Eifert

Bio je na čelu liste autora Međunarodne federacije fotografske umetnosti (FIAP) u 1993. sa multivizuelnim slajd projekcijama pod nazivom „Ples“ i „Ples vatre“ koje su izabrane od strane FIAP-a za njihovu istorijsku zbirku. Potom je usledio poziv na prezentaciju u Fotgrafskom kino klubu u Parizu (studio Raspail).

U 1994. godini predstavlja radove i drži predavanja na turneji u Velikoj Britaniji na poziv Kraljevskog fotografskog društva, a nakon toga ide na turneji po Nemačkoj, Austriji, Italiji, Slovačkoj i Rumuniji.

Fotografija "Krdo ovaca" - Janoš Eifert
Fotografija „Krdo ovaca“ – Janoš Eifert

Multivizuelna slajd projekcija (diaporama fr.)nastaje kada se udruže projektovana slajd fotografija i dramaturgija zvuka u specifičnoj tehnici projekcije. Ona je srodna fotografiji i filmu. Fotografije se zajedno projektuju, mogu preklopljeno u nizu ili jedna pored druge sukcesivno, a sve uz pomoć višestrukih slajd projektora.U projekciju se pažljivo ugrađuje zvuk (muzika, ljudski govor, buka, montirani zvuk) kao pratnja vremenskoj promeni fotografija koja ide u jednom vremenskom toku, ali često u oba smera vremenskog toka. U multivizuelnoj projekciji u osnovi dva faktora igraju ključnu ulogu: vrijeme i način promene slajdova. Projektovanje fotografije na drugu, i prikazivanje kretanja u montaži, se razlikuje od kretanja na filmu, i može da podstakne niz asocijacija. Posebno je slajd projekciji, u zavisnosti od broja slajdova, potrebna kontrolna sinhronizacija jedinica. Danas je sve kontrolisano računarom.

Digirama – se zove multivizuelna slajd projekcija, digitalnih fotografija koja promovišu nove forme, koje nastaju softverski i ona je nastala na početku trećeg milenijuma. Odgovora nekadašnjoj multivizuelnoj slajd projekciji dodajući joj nove oblike

Fotografija "Bez naziva" - autor Janoš Eifert
Fotografija „Bez naziva“ – autor Janoš Eifert

Janoš Eifert je član žirija mnogih međunarodnih festivala, a često je pozivan da bude predavač u raznim državama. Kao nastavnik, unapređuje nastavu prikazujući svoje složene multivizuelne slajd projekcije – a kao sredstvo za rad – koristi ih u obrazovanju.

On je učestvovao u organizovanju nekoliko domaćih i međunarodnih diaporama festivala kao što je MEDIAVAVE Međunarodni diaporama i CD-ROM festival, u Djeru Mađarska. Njegovi radovi, ili njihovi delovi su prikazivani na mađarskoj televiziji.

U poslednjih nekoliko godina, koristi digitalnu tehnologiju, a 2005. godine, i je sa Radisić Milanom ko-autor, kada prave drugačiju diaporame na zahtev Mađarskog udruženja psihijatara Ona je koncipirana u tom duhu. Sastavlja nove alate, a napredni oblik digirama (digitalne multivizuelne slajd prezentacije) su predstavljene u Austriji, Kini, Indiji, Kanadi, Švajcarskoj, Makedoniji, Slovačkoj i Mađarskoj.

Predavanje je otvoreno za sve zainteresovane. OBEZBEĐENO JE SIMULTANO PREVOĐENJE SA MAĐARSKOG NA SRPSKI JEZIK. Zbog ograniočenog broja mesta molimo Vas da se prijavite putem emaila. Svi koji se prijave isključivo putem emaila office@fkv.rs i dobiju potvrdan odgovor moći će da prisustvuju predavanju besplatno. Prijava je do četvrtka 25. maja u 22h. Predavanje se održava 26.05.2017. od 20h u Bulevaru oslobođenja 22, Novi Sad (sedište Mense gde klub sprovodi aktivnosti i predavanja-VIDI MAPU u kontaktima na sajtu)

BIOGRAFIJA:

Janoš Eifert - portret
Janoš Eifert – portret

Janoš Eifert je rođen 8.maja 1943. godine u mestu Hodmezuvašarhej, Mađarska
Od 1960. godine do 1977. godine je profesionalni plesač. Počeo je da se zanima za fotografiju 1968. godine tokom gostovanja njegove plesne trupe u inostranstvu.
1977: Fotograf je u časopisu „Lobogó“, 1978-88 u časopisu „Búvár“, 1991-92 u „Képes Extra“, 1991-93. časopis „BOOM“, zatim „Új Tükör“, „Népmüvelés“, „Muzsika“, „Világ Ifjúsága“ i drugim časopisima.
1984: Umetnički direktor u „Sebesvíz International Workshop“; drži kurseve fotografije na „Erste Werkschule für Fotografie“ u Soltau, „Höhere Graphische Bundes- Lehr- und Versuchstanstalt“ u Beču, and „BodyArt“ in Bajrotu. Vodeći je predavač na master-kursu pri Mađarskom fotografskom savezu.
1985: Osvaja više glavnih nagrada na prestižnim međunarodim festivalima sa multivizuelnim slajd prezentacijama: „Hard Rocks“ (1985), „Vraćeno vreme“ (1987), „Bilo jednom jedno selo“ 1988: „Situation Report“ (1989), „Karneval u Veneciji“ (1989), „Predstavljam svoju ženu“ 1990: „Ples vatre“ (1991), „Maske“ (1992), „Uvod“ (1995), „Inače“(2005), „Pogled“, „Lavirint“ (2006).
1993: Njegove multivizuelne slajd prezentacije „Ples” i „Ples Vatre” su selektovane u istorijsku muzejsku kolekciju FIAP-a.
1994: Obišao je sa dioporamom Veliku Britaniju, na poziv Kraljevskog fotografskog društva,
a takođe je bio u Nemačkoj, Austriji i Italiji
1998: umetnički je direktor I. Nationalne fotonedelje,
1999: predsednik savetodavnog odbora II. Nationalne fotonedelje, i direktor festivala „Mesec fotografije“ 2000, 2002.
2000: koosnivač i prvi umetnički direktor je Savremene dokumentarne zbirke fotografija osnovane od Nationalne Széchenyi biblioteke i Mađarske fotografske asocijacije, zamenik predsednika HUNGART-a, ekspert, član njenog umetničkog saveta.
2001: radio je kao fotoereporter u FotoVideo i Foto Mozaik-u; umetnički je direktor Galerije nacionalnog plesnog teatra
2001-2006: živi i radi u gradu Đeru /Mađarska/.
2002-: nastavnik Mađarske plesne akademije, Škole plesa i likovne umetnosti u Đeru, i Sokratove tehničke škole; predaje fotografiju, novinsku fotografiju i novinsko izdavaštvo.
2002-2004: Umetnički je direktor MEDIAWAVE-festivala (Györ / H)
2004-: Umetnički direktor je Zoom Magazine
2005-: Glavni je fotograf naslovnih strana „Györi Hét“.
2006: Na poziv Kineske foto-asocijacije je boravio u Kini

Tekst pripremili:
Edita Sabo i Milovan Ulićević

Autor -
0 1189
Fotografija "Večernja izmaglica" - autor Dragoslav Mirković

Fotografski klub Vojvodina će u utorak 16. maja 2017. godine od 20 časova ugostiti Dragoslava Mirkovića MF FSJ, MF FSS i EFIAP/b, fotografa iz Beograda. Mirković se na izlagačkoj sceni pojavio sedamdesetih godina prošlog veka i neprestalno je od tada uključen u izlagačke, a kasnije i organizatorske aktivnosti Foto saveza Srbije kroz FIAP izložbe koje organizovao. Veoma značajan doprinos Dragoslava Mirkovića poslednjih godina je bio na prikupljanju fotografija i obradi podataka za kapitalno delo „Almanah srpske fotografije“, koje je Fotografski klub Vojvodina pre nepune dve godine predstavio na foto-tribini organizovanoj tim povodom. Obavljao je četri godine i funkciju sekretara Foto saveza Jugoslavije.

Fotografija "Vrelina" - autor Dragoslav Mirković
Fotografija „Vrelina“ – autor Dragoslav Mirković

Verovatno najbolji prikaz Mirkovićevog zalaganja u fotografiji u njegovim najranijim danima iskazao je istoričar umetnosti Goran Malić MF FSS u predgovoru za njegovu izložbu: „Kada se dublje zagledamo u pojave unutar srpske fotografije, neminovno se suočavamo sa nekoliko vrlo istaknutih ličnosti koje su, sa manje ili više predanosti, ali sa nesumnjivim žarom, oblikovale srpsku fotografsku scenu druge polovine dvadesetog veka.

Fotografija "Pušač" -+ autor Dragoslav Mirković
Fotografija „Pušač“ -+ autor Dragoslav Mirković

Jedni su to činili ličnim primerom, a drugi dejstvom svojih dela,utičući na formiranje ne samo klime svog vremena nego i one koja je tada nastajala. Svi koji su stupali na pozornicu srpske fotografije sredinom sedamdesetih, mogli su uočiti da su neki tada mladi autori napuštali klasičnu fotografsku sliku opredelivši se za jednu novu, dinamičniju fotografiju, sa potpuno drugačijom estetikom, dok su stariji i dalje istrajavali u maniru kompozicione i tonske perfekcije, ali trome slike.

Fotografija "Večernja izmaglica" - autor Dragoslav Mirković
Fotografija „Večernja izmaglica“ – autor Dragoslav Mirković

Dragoslav Mirković je formiran u tom ambipolarnom okruženju i sa mogućim posledicama koje je ta klima omogućila. Sredinom sedamdesetih, kada sam video njegova prva dela, ostaje mi u sećanju ne samo kao jedan od sudeonika na izložbama nego i kao stvaralac čiji su pojedini radovi već tada postali uticajni na neke srpske, od njega mlađe, autore. Iz tog vremena se pamte naslovi „Nepobediva No.1“ (i neke druge iz iste grupe), pa antologijska „Večernja izmaglica“ (delo koje potreslo jugoslovensku fotografsku scenu kao ni jedno do tad, i osvojilo sve prestižne nagrade koje su se u to vreme mogle steći), a ne zaboravljam ni grupu sjajnih pejsaža molskih tonova pod naslovom „Zakute“.

Fotografija "Dorjan" - autor Dragoslav Mirković
Fotografija „Dorjan“ – autor Dragoslav Mirković

Kasnije je on eksperimentisao sa panoramskom fotografijom, gde ostavio dubok trag u istraživanje tog specifičnog prilaza kadru u pejsažnoj fotografiji. Pejsažu je posvetio i nekoliko decenija kreativnog rada. On odvraća svoj fotoaparat od onog uobičajenog turističkog prikaza pejsaža i gradskih urbanih mesta i eksperimentom i drugačijim pristupom baca novo svetlo na već poznate motive.

Fotografija "Portret S.K." - autor Dragoslav Mirković
Fotografija „Portret S.K.“ – autor Dragoslav Mirković

Njegova zanimanja bila su višestruka, a rađena su najčešće u ciklusima. Mirković pripada onoj generaciji koja se borila da fotografija dobije u društvu status „umetnosti“ jer je u posleratnim godinama njen dokumentarizam često iskorišćavan u propangandne svrhe, i kao podloga koja je svojom atraktivnošću trebala da privuče pažnju na tekst. Sedamdesetih dolazi do novih tendencija u srpskoj fotografiji, a tome svakako možemo zahvaliti većem otvaranju Jugoslavije ka svetu i informisanja o svetskoj sceni posebno Francuskoj, ali i Nemačkoj, Belgijskoj i Italijanskoj koja je kroz časopise i radove fotografa iz tih država stizala u Jugoslaviju. Zato su novi vetrovi počeli da duvaju na fotografskoj sceni, i Mirković se tome priključio.

Fotografija "Ana 51" -autor Dragoslav Mirković
Fotografija „Ana 51“ -autor Dragoslav Mirković

Pozivamo sve ljubitelje fotografije na jedno fotografsko uživanje i razgovor sa čovekom koji puno može da kaže o promenama poslednjih 50 godina u srpskoj fotografiji i o fotografiji uopšte. Njegov pedagoški rad na Fakultetu primenjene umetnosti sigurno je ostavio uticaja na savladavanje praktičnih fotografskih veština mlađih fotografa koji sada u kreativnom naboju krče sebi put ka novom originalnom pristupu fotografiji.

Predavanje je otvoreno za sve zainteresovane. Zbog ograniočenog broja mesta svi koji se prijave putem emaila office@fkv.rs i dobiju potvrdan odgovor moći će da prisustvuju predavanju besplatno. Prijava je do utorka 16. maja u 15h. Predavanje se održava u Bulevaru oslobođenja 22 (sedište Mense gde klub sprovodi aktivnosti predavanja-vidi mapu u kontaktima na sajtu)

BIOGRAFIJA:

Portret Dragoslava Mirkovića
Portret Dragoslava Mirkovića

Dragoslav Mirković rodjen je 1946 godine u Soko Banji. Fotograf umetnik, MF FSJ(1991) MF FSS, EFIAP/g, ULUPUDS Fotografiju izlaže od 1967 godine. Zvanje Kandidat majstora FSJ je dobio 1977 godine, na Skupštini FSJ u Zagrebu. Učestvovao je na preko 550 (kataloge koje ima u posedu) kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu (u 35 zemalja) i imao do sada 17 smostalnih izložbi.

Izložbe : Dom omladine Beograda 1974, Tribina mladih“Sonja Marinković“ Novi sad 1975, Dom kulture Čačak 1975, Dom kulture Aleksinac 1978, Centar za savremenu umetnost Titograd-Crna Gora 1986, Donja Lastva Tivat (Crna Gora) 1986, Todorčetov konaak Negotin 1987, Donja Lastva Tivat (Crna Gora) 1990, restoran Park Beograd 2000, Dom kulture „Vuk Karadzić“Omoljica 2005, Dom kulture Ivanovo 2007, Umetnička galerija „Nadežda Petrović, Čačak 2007, Dom kulture Banatski Brestovac 2008, Gradska galerija Paraćin 2008, Galerija „Artget“ Beograd 2008, Dom kulture „Vuk Karadzić“ Omoljica 2010, Galerija savremene umetnosti Smederevo 2013.

Osvojio je preko 120 nagrada od kojih su najznačajnije: zlatna plaketa FSJ na 19. Jugoslovenskoj izložbi fotografija Maribor 1975, zlatna medalja FIAP-a Kina 2007, srebrna medalja FIAP-a Brazil 2010, zlatna medalja FSS na republičkoj izložbi na Danima fotografije u Srbiji Čačak 2010, zlatna medalja PSA Iran 2013 itd.
Dobitnik je sledećih priznanja: bronzane plakete „Boris Kidrič“ 1976, srebrne plakete „Boris Kidrič“ 1983, povelje i plakete „Smeli cvet“ Saveza socijalističke omladine Srbije 1980, srebrne plakete Univerziteta umetnosti u Beogradu 1999, Diplomu Foto saveza Srbije 1999, Diplomu Foto saveza Jugoslavije 1999, Plaketu ULUPUDS-a 1999, Povelju za životno delo ULUPUDS-a 2000.

Predsednik je saveta za fotografiju Foto kino saveza Srbije od 1972 -1978, sekretar Foto saveza Jugoslavije 1978-1982, potpresednik umetničke komisije ULUPUDS-a 2006-2010, član umetničke komisije Foto saveza Srbije 2003-2011.
Sa Stevanom Ristićem organizovao Medjunarodni FIAP seminar za omladinske rukovodioce Trogir 1978, instruktor u Letnjoj školi Foto saveza Jugoslavije Trebinje 1985.

Od 1972-1978 radio profesionalno kao sekretar Studentskog sveza za tehničko vaspitanje Beograda, 1978-1982 volonter Sekretar Foto saveza Jugoslavije, 1982-1988 Radio je u novinskoj kući Politika, 1988-2011 radio je na Fakultetu primenjenih umetnosti – odsek Fotografija u Beogradu.

Fotografije: Dragoslav Mirković ©
Tekst: Milovan Ulićević

Autor -
0 660
Prvo mesto u kategoriji omladinci: Dejana Ristić, učenica Politehničke škole u Subotici - „Sva društva imaju isti satus“

Povodom dana Crvenog krsta 8.05.2017. godine otvorena je u Novom Sadu izložba fotografija primljenih i nagrađenih fotografija na fotografskom konkursu „Principi Crvenog krsta“. Izložba je otvorena u prelepoj dvorani obnovljenog dvorca „Eđšeg“, koji poslednjih godina predstavlja svojevrstan izlagački prostor, gde se spaja duh prošlih vremena i savremena umetnost.

Velika posećenost na otvaranju izložbe
Velika posećenost na otvaranju izložbe

Izložba je opravdala svoje ciljeve, promociju sedam principa crvenog krsta. Na ne baš lak zadatak da se odgovori na zadate teme, na izložbi je za izlaganje je primljeno četrdeset fotografija u dve kategorije: prva stariji fotografi od 18 godina i druga kategorija učenici i srednjoškolci. Žiri na čelu sa profesorom Željkom Škrbićem sa smera fotografija Akademije umetnosti u Novom Sadu dodelio je šest nagrada, po tri u svakoj kategoriji, i tri specijalne nagrade za posebne utiske koje su ostavile fotografije nezavisno od tema.

Potpredsednica Crvenog krsta Srbije  gdj. Sinjku Somer
Potpredsednica Crvenog krsta Srbije gdj. Sinjku Somer

Mnogobrojnim prisutnima od kojih je bilo najviše aktivista Crvenog krsta i fotografa obratili su se potpredsednica Crvenog krsta Srbije, gospođa Sinjku Somer i potpredsednica Crvenog krsta Vojvodine dr Danica Kokar Guša. One su istakle neophodnost poštovanja principa Crvenog krsta i podsetile na dan kojim povodom je otvorena izložba, zahvalivši se fotografima koji su učestvovali na foto-konkursu, promovišući tako ideje i misiju Crvenog krsta.

Nagrađeni autori u svim kategorijama i članovi žirija na fotografiji
Nagrađeni autori u svim kategorijama i članovi žirija na fotografiji

Izložba se može pogledati narednih dana, a u okviru nedelje Crvenog krsta biće održano i nekoliko predavanja za njihove članove i aktiviste.

U galeriji možete pogledati nagrađene fotografije po svim kategorijama:

Autor -
0 470

Ingmar Bergman se u pokretne slike zaljubio preko statičnih slika projektovanih sa magične lampe na zid njegove sobe, pošto je kao devetogodišnji dečak svoje olovne vojnike zamenio za projektor – lanterna magica. Zbog te, tako stečene ljubavi prema slikama, on je tokom života imao stalnu potrebu da svoje vizije ne zadrži na papiru kao pisac, već da ih kroz filmske scenarije i pozorišne komade pretoči u filmove, odnosno pozorišne predstave. Na filmu je, kao scenarista i režiser, osećao posebnu vezanost za svog dugogodišnjeg direktora fotografije Svena Nikvista. Sa njim je delio shvatanje o tome kako najbolje ukomponovati kompozicione elemente u kadar, zbog čega mu je davao odrešene ruke, s tim da jedino pred snimanje zajednički prodiskutuju i utanače detalje, a zatim i u post-produkcije sam snimljeni materijal. Nikvistov rad za kamerom karakteriše naturalizam i jednostavnost. Pored toga on je svojom pojavom udaljio Bergmanove filmove od pozorišne estetike, izveo ih u prirodu, u okruženje šume, planina, na morsko ostrvo Faro („Devičanski izvor”, 1959, „U tamnom ogledalu”, 1960 i dr.), a uneo je i revolucionarnu promenu u korišćenju krupnog kadra pri snimanju lica („Persona“, 1966).

Bergman se vrlo retko tokom svoje filmske karijere, u svega nekoliko navrata, direktno dotiče fotografije kao medija i fotografskog poziva ka takvog. Prvi put se to dešava neposredno pre nastanka remek-dela filmske umetnosti kakvi su „Sedmi pečat“ i „Divlje Jagode“, koji najavljuju mračniju fazu njegovog stvaralaštva, obeleženu egzistencijalističkim pitanjima usamljenosti, moralnosti i vere dovedenih do ekstrema. Radi se o filmu „Snovi“ iz 1955. godine, drami o ljubavnim i, uopšte, međuljudskim odnosima u i oko fotografskog miljea. Ovo je poslednji film koji je Bergman radio kao internacionalno anonimni reditelj, s obzirom da se i van Švedske čulo za njega tek nakon sledećeg ostvarenja, promovisanog i nagrađivanog na međunarodnim festivalima („Osmesi letnje noći“, 1955).

Siže „Snova“ mogao bi da se svede na nekoliko narednih rečenica: U Stokholmu, modni fotograf Suzan Frank, pati zbog svog oženjenog ljubavnika Henrika Lobelijusa, koji živi u Geteborgu sa ženom i decom. Istovremeno, dvadesetogodišnja Doris, model, u problematičnoj je vezi sa svojim dečkom Paleom. Suzan ugovara snimanje i odlazi sa Doris u Geteborg. Odmah po dolasku ugovara sastanak sa ljubavnikom, a Doris na ulici sreće elegantnog sredovečnog gospodina Otoa, koji joj kupuje skup poklon i posle divno provedenog dana vodi je u svoju vilu. Ali oba sastanka su nasilno prekinuta. Suzanin sastanak sa Henrikom prekida njegova žena, a sastanak između Doris i gospodina Otoa prekida njegova ćerka Miriam. Incidenti koje su doživele Suzan i Doris, a koji su okončali njihove afere, su nova životna lekcija koja će im promeniti pogled, ne samo na ljubav, već i na život u celini. Novostečeno iskustvo i vraćanje uobičajenim svakodnevnim obavezama na poslu donekle im donosi mir i spokojstvo i potpomaže odbacivanju iluzija, odnosno realnijem sagledavanju predmeta njihovih intimnih snova.

Neostvarivi snovi su upravo ono što opseda aktere ove drame. Suzanina opsesija porodičnim čovekom kojeg, uprkos ljubavi prema Suzan, čast i odgovornost, ali i strah, vezuju za ženu i decu; Otova čežnja za mladošću koja se ogleda u flertovanju sa Doris; Dorisina potreba da u liku svoga ljubavnika ima i mladog i zgodnog, ali siromašnog, Palea, i istovremeno bogatog, ali starog i ružnog, Otoa. Ubedljivost ovih stremljenja je zasluga strindbergovski razrađenog scenarija i izvrsne karakterizacije likova koju je Bergman postigao zajedno sa glumačkom ekipom.

5.foto

Gotovo sve što Bergman želi da kaže o (modnoj) fotografiji saznaje se u prvih nekoliko minuta koji su snimljeni i montirani u duhu najboljih nemih filmova. Prva scena: Suzan se nalazi u mračnoj komori. Pevuši dok razvija fotografiju na kojoj se nalaze nakarminisane usne u krupnom planu. U pozadini se čuje otkucavanje časovnika. Zatim kopira dobijenu fotografiju, uključuje gramofon i razgleda ostale fotografije. Na kraju se odlučuje za jednu na čijoj pozadini udara pečat na kojem piše „Suzan Frank-Modna fotografija-Štokholm“. Druga scena: Suzan sedi u ateljeu. Prilazi joj saradnica sa hrpom fotografija u jednoj i upaljačem u drugoj ruci. Dok joj pali cigaretu Suzan izdvaja jednu fotografiju, cepa je, a ostale prosleđuje menadžeru agencije. Menadžer ovlaš baca pogled na njih, a zatim vraća pogled na Doris koja pozira. Saradnici nameštaju scenu i osvetljenje i doteruju Dorisinu frizuru i haljinu. Menadžer ispija sok od narandže, a zatim se samozadovoljno smeška dobujući prstima o sto. Suzan puši i nervozno se osvrće na menadžerovo dobovanje. Konačno fotograf daje znak; dobovanje prestaje; prekidač fotoaparata škljoca; dobovanje prstima se nastavlja. Doris, zadržavajući isti hladni izraz lica, naglo se okreće i odlazi u susednu prostoriju, a zatim se vraća u novoj haljini. Krupan kadar na menadžerovoj ruci koja mirno počiva na stolu, zatim na Suzanin pogled pun iščekivanja, pa opet na šaku koja ponovo dobuje prstima. Suzan besno gasi cigaru u pepeljari, lupne stolom o pod, naglo ustaje i odlazi u mračnu komoru. Treća scena: Suzan u mračnoj komori pali cigaretu i počinje nervozno da šeta gore-dole, dok u pozadini otkucava časovnik.

Ovih nekoliko uvodnih scena bez dijaloga su toliko rečite da se u neku ruku mogu smatrati esencijom celog filma. Kroz najavnu špicu prikazuje se fotografski otisak nakarminisanih usana, što nagoveštava s jedne strane modnu fotografiju, a sa druge poljupce, odnosno ljubavne intrige kojima ovaj film obiluje. Iako modna agencija dobro posluje, što se može videti po vedrini koja isijava iz menadžera, smrknuta lica i nervoza koju ispoljavaju Suzan i Doris govore o problemima u njihovim privatnim životima. Prva scena možda daje odgovor i na Bergmanova razmišljanja o prirodi fotografije. Naime, naglašeno otkucavanje časovnika, dok se Suzan bavi fotografijom u mračnoj komori, direktno suprotstavlja „zamrznuti” trenutak na fotografiji kontinuiranom proticanju vremena. Ono što opravdava mišljenje, da je Bergmanova glavna asocijacija na fotografiju vreme, je činjenica da se u daljoj karijeri on opsesivno bavi temama kao što su protok vremena, starenje i smrt. U tom smislu najparadigmatičniji primeri su već pomenuta remek-dela „Sedmi pečat“ i „Divlje Jagode“, koje je snimio samo dve godine

Bergman i njegov direktor fotografije u ovom filmu Hilding Bladh koriste kameru kao uveličavajuće staklo. Hvataju rečite detalje ili krupan kadar lica koja govore sama za sebe. Čak i bez dijaloga ovaj film bi bio razumljiv, jer postiže elegantnu jednostavnost najboljih nemih filmova. I to ne samo u uvodnim scenama, već i u kasnijim situacijama u kojima trenuci tišine i opservirajuće oko kamere govore više od reči.

Tekst: Dejan Marković
Fotografije: Kadrovi iz filma „Snovi“

Autor -
0 881
Galeriju 73 - fotografija : Jan Valo

Najznačajnija godišnja izložba Foto saveza Srbije, koja se po jedanaesti put održava, otvorena je sinoć 20.aprila 2017. godine u „Galeriji 73“ u Beogradu. Izložba „Na tragu svetlosti“ je ove godine i deo manifestacije „Beogradski mesec fotografije“. Pozdravnom rečju, i podsećanjem na obim i značaj izložbe, posetiocima se obratila direktorka „Galerije 73“ Mirela Pudar. U ime organizatora FSS izložbu je otvorio i o izložbi je govorio Milovan Ulićević član UO FSS. Analiziravši izložbu on je izneo mišljenje i o trenutnom stanju u izlagačkoj fotografiji pod patronatima FIAP i FSS, i o tome napisao uvodnik u katalog izložbe, koji ovde u celini prenosimo:

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Izložba „Na tragu svetlosti“ nagrađenih radova na izložbama pod patronatom FIAP-a i Foto Saveza Srbije ulazi u drugu deceniju, održavajući se jedanaesti put. To svakako zaslužuje poštovanje, koje uživa među fotografima koji su svoje delovanje vezali za kreativnu fotografiju, bilo da su amateri ili profesionalci. Na izložbi su fotografije autora koji su po mišljenju selektora, predsednika umetničkog saveta Aleksandra Kelića, najbolja fotografija od više nagrađenih, ako je autor imao više nagrada na raznim FIAP salonima, ili samo jedan nagrađeni rad, ako ih autor nije imao više. Sigurno da je selektor pri izboru imao ideju vodilju za konačan izgled cele postavke. Svi autori su na taj način predstavljeni sa po jednom fotografijom, a ukupno je 56 autora nagrađenih na izložbama održanim u 2016. godini, dok je 176 njihovih fotografija nagrađeno. Takva demokratičnost kod izlaganja radova je i logična, jer ne bi bilo u redu suprostavljati nagrade sa raznih salona, i još jednom ih žirirati i porediti međusobno neporedivo, kako po temi tako i po tipu salona fotografije. Jer ipak ova izložba ima revijalni, a ne takmičarski karakter.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Po zamisli ova izložba dokumentuje stanje u grupnoj izlagačkoj fotografiji, a sam naziv govori da predstavlja svetlosni trag koji se ocrtao na fotografskom nebu Srbije. Prezentovana na najbolji mogući način, udružena sa reprezentativnim katalogom-knjigom sa svim izloženim radovima i popisanim nagradama, privlači pažnju javnosti i zauzima značajnu istorijsku ulogu u današnjem vremenu, u kome dominira virtuelna digitalna prezentacija fotografija, i kratkotrajni, neanalitički pogled na fotografiju. Ona tako vraća veru u tradicionalno poimanje uloge umetnosti kao estetskog pročišćenja duše onoga koji posmatra neko umetničko delo – katarzu.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Gledajući ove fotografije, postavljaju se tri ključna pitanja, na koja ću pokušati da odgovorim.
Prvo je pitanje da li izložba daje objektivni presek stanja fotografije u Srbiji, i smer njenog razvoja, obzirom da gledamo fotografije – vizije velikog broja kreativnih fotografa? Na njega bih mogao odgovoriti potvrdno samo ukoliko se uzme u obzir nekoliko oblasti fotografije: one vezane za temu prirode, dokumentarne i socijalne fotografije, a nešto manje portrete i aktove. Stiče se utisak da odgovor na ovo pitanje upućuje na organizatore koji biraju teme za svoje izložbe, vodeći se finansijskom isplativošću organizovanja, a autori se prilagođavaju temi, kao i svojoj finansijskoj moći. Većina nagrada za fotografiju je osvojena na izložbama i salonima domaćih organizatora i žirirana od žirija sastavljenog od domaćih eminentnih fotografa i fotografa iz okruženja, manje-više istog fotografskog nasleđa. Međutim jedan veliki broj fotografa školovanih na akademijama, i višim školama, ostaje van ovog miljea, jer konceptualna, nadrealna, eksperimentalna i društveno angažovana fotografija, uz još neke druge, nisu predmet interesovanja organizatora, osim posredno, kroz slobodne teme, gde nailaze na slabiji odjek. To se onda direktno reflektuje na izložbu „Na tragu svetlosti“. Zato sam mišljenja da ova izložba ipak nije dovoljno objektivna slika stanja fotografije u Srbiji, ali se kao polazna tačka može uzeti za istraživanje o srpskoj fotografiji. Pošto drugih sličnih izložbi u Srbiji nema, samo širenjem članstva FSS u smeru obuhvatanja svih koji su vezani za fotografiju i povećanja uticaja FSS u društvu, kroz značaj očuvanja fotografskog nasleđa, ova objektivnost će se povećati.

Autor fotografije: Miki Veličković
Autor fotografije: Miki Veličković

Drugo pitanje je da li se može primetiti autorski kontinuitet i razvoj, posmatrajući nagrađene fotografije istih autora u poslednjih deset godina? Razmišljajući o tome, posmatrao sam fotografije u katalozima i zamislio da izmešam nagrađene fotografije iz raznih godina ne bih li primetio razliku. Došao do zaključka da vremenski sled u ovom nizu, a ni estetsku promenu, ne mogu da uočim. Jedino što mogu da primetim je da korak po korak udeo kompjuterske obrade u dokumentarnoj fotografiji raste, što tumačim tolerantnijim kriterijumima žirija prema toj pojavi kako godine odmiču. O valjanosti toga, nekom drugom prilikom. Na primer, na vrlo sličan način se prilazi dokumentarnoj ili portretnoj fotografiji danas i pre deset godina, osim u par ženskih fotografskih rukopisa, koji najviše ostavljaju po strani klasičnu LIFE fotografiju i idu u smeru nadrealnog.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Takav jedan eksperiment je doveo do zaključka da autori koji dostignu određeni kreativni umetnički nivo, samodovoljni i uljuljkani, ne preduzimaju borbu sa medijem i ne istražuju ga, već ostaju kod svog stila, večno zaključani. Zato nam se i dešava da još uvek dobre fotografije iz osamdesetih i devedesetih budu nagrađene, iako smo ih dosta puta videli izložene. Kvalitet ne sporim, ali metodu, udeo u razvoju fotografije, praćenje nove estetike, vizuelno istraživanje, sporim.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Treće i poslednje pitanje, koje se postavlja, je da li virtuelizacija svega postojećeg utiče na izložbu „Na tragu svetlosti“? Moje mišljenje je da pogotovo fejsbuk i ostale društvene mreže utiču negativno. Kako je način izlaganja na izložbama za fotografe skup, ako su dosledni sebi, oni već na početku odustaju i traže lakše puteve. Individualna, automarketing objava na fejsbuku donosi autoru progresivno lajkove, uljuljkuje njega samog, ali sa druge strane guši i obeshrabruje kreativnost mladih fotografa koji žele da istražuju svoj senzibilitet kroz fotografiju. Lažno ih usmerava u jednom jedinom pravcu koji donosi slavu. Međutim, malo je voljnih koji znaju i hoće da ih obuče i upute kako da njihove teme predstave na najbolji način. Zato jedan deo njih, koji se odluči za izlaganje, idu u smeru imitiranja starijih kolega, ili sličnih fotografa sa interneta, gubeći originalnost po cenu prijema fotografija na FIAP salonima. Drugi deo mladih se potpuno posvećuje samostalnim izložbama, koje onda nemaju kvalitet, jer fotografije ne nose ni zanat ni iskustvo i nisu prošle nikakve kritike i sudove, osim virtuelnih lajkova društvenih mreža ili drugarskih komentara „vrh brate“, super i sl.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Možda je neko očekivao da ću nešto reći o pojedinačnim fotografijama na ovogodišnjoj postavci. Teško je to uraditi sa nekoliko reči, a da se ne ostane u ravni deskripcije fotografije, uz obavezno smeštanje u neku fioku kojoj pripada, što je očigledno i većini posetilaca ove izložbe. Za estetski i istorijski kontekst prikazanog treba više reči, pogotovo ako želimo da istaknemo i otkrijemo posebnost pojedinih fotografija, ali i zbirnu sličnost po motivu, estetskom pristupu, dokumentarnom značaju, sociološkom kontekstu ili semantičkom i semiotičkom značenju pojedinih fotografija.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Ubeđen sam da bi na taj način trebalo da radi žiri, koji je te fotografije izabrao za najbolje, ili bar za nagrađene fotografije na domaćim salonima. Kada bi pored svake fotografije stajalo i usaglašeno mišljenje žirija, to bi uticalo edukativno i marketinški, i otklonilo sve nedoumice oko izbora fotografija za nagrade, pa i opravdalo novac koji autori odvajaju za kotizaciju. Na organizatoru je da to dodatno angažovanje i finansijski podrži. Ovakvo ulaganje bi se dugoročno vratilo kroz povećano interesovanje za učešće na salonima, a posredno bi se odrazio i na kvalitet izložbe „Na tragu svetlosti“. Tako bi i svesni i nesvesni uticaj društvenih mreža na odluke bio marginalizovan, jer pisana reč kritike ostavlja duboki trag i uticaj, dopunjujući vizuelno.

Autor fotografije: Božidar Vitas
Autor fotografije: Božidar Vitas

Veliki doprinos izložbe „Na tragu svetlosti“ je i taj što će radovi koji su izloženi, ostati u arhivi Foto saveza Srbije kao trajan dokument o fotografskoj aktivnosti i dometima članova foto-saveza. Kako je u digitalno doba sve nestalno i veoma kratko traje, tradicionalan način čuvanja fotogarfija na papiru garantuje da ćemo u budućnosti imati potpuniji uvid na fotografsku sadašnjost. Vremenska distanca će tada odvojiti svaku subjektivnost od fotografije, pa će se onda pokazati i stvarni dometi današnje fotogafije u Srbiji.

Autor -
0 983

U okviru Beogradskog meseca fotografije 1. aprila 2017. godine u TC „UŠĆE“ je otvorena veoma zapažena izložba „Reciklaža sećanja“ slobodnog umetnika Gorana Kukića. Petar Grimani je napisao kritički prikaz ove izložbe i mi ga u celini objavljujemo uz autorske fotografije Gorana Kukića i fotografije sa otvaranja.

Fotografija kao dokaz i objekt u službi koncepcije.

Goranovo putovanje prema ovoj izložbi započelo je jedriličarskom regatom koja spaja Herceg Novii Bari.U Bariju pronalazi neobično mjesto, svojevrstan deponij neobičnih predmeta svrstanih po nekoj svojoj slučajnoj logici, iracionalnom sustavu. S jedne strane,riječ je o otpadu, jer svaki od predmeta je van upotrebei više se ne koristi,a opet se radi i o jednoj vrsti kolekcije (nalik na Antimuzej V.D.T.)

Fotografija sa otvaranja: Miki Veličković
Fotografija sa otvaranja: Miki Veličković

Dijelovi izrezbarenih kreveta, motora, lustera, lanci, pribor za jelo, kape, igračke, alati, odjeća, muzički instrumenti, reklame, šivaće mašine, skulpture… beskrajan niz predmeta koji više nisu u svojoj primarnoj funkciji…

Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević

Lutke koje su bile manekenke i manekeni u izlozima ukombinirane u ovaj masivni amalgam kao da pričaju svoje priče, u kojima njihova vanvremenska idealna ljepota i karakter živog bića govore o nama.
Jedno je sigurno: svi ovi objekti bili su proizvodi ponuđeni u nekoj trgovini, svi su oni bili roba ili dio robe koja je čekala da je kupimo ili su služili u reklamne svrhe.

Plakat izložbe "Reciklaža sećanja" Gorana Kukića
Plakat izložbe „Reciklaža sećanja“ Gorana Kukića

Svi govore o prisutnosti nas ljudi i o našim potrebama, odnosu konzumacije proizvoda i njihovog ograničenog vremena korištenja.Prisutnost tijela koje istražuje zatečeno stanje ostaje zabilježena očima promatrača koji svoj dolazak u ovaj improvizirani muzejdokumentira svojim fotoaparatom.
Fotoaparat bilježi, visokom tehničkom razinom i oštrinom dokumentira ovaj konglomerat, ali tu nije kraj kreativnog čina.

Fotografija sa izložbe autora Gorana Kukića
Fotografija sa izložbe autora Gorana Kukića

Goran Kukić je već u prijašnjim autorskim projektima spajao konceptualnost suvremenih umjetničkih praksi s postavom koji postaje ambijentalan i, zajedno s popratnim materijalima, katalogom i plakatom, zaokružuje u cjelinu koja ima svoj specifičan narativ.

Fotografija sa izložbe autora Gorana Kukića
Fotografija sa izložbe autora Gorana Kukića

«Imamo ideje i znanje», «Kroz ogradu», «JNA84» su projekti koji su potpuno različiti u izvedbi i motivu i vrlo su tematski čisto obrađeni,a zajedničke svima njima su promišljenost i zaokruženost upravo u interakciji i interdisciplinarnom pristupu, koji uključuje i rad sa suradnicima, da bi se, na kraju, dobile posebna priča i estetska cjelina.
Tako je i sa ovom izložbom.

Fotografija sa izložbe: autor Goran Kukić
Fotografija sa izložbe: autor Goran Kukić

S jedne strane, primitivni totemizam apliciran ukontekstu industrijskih proizvoda postaje kroz same objekte svjedok neke tihe, gotovo prešućene mitologije stvaranja konstantnog otpada. Groblja u slavu vječite mladosti i konzumerizma. Otpad pokazuje pravu stranu gomilanja i konstantnog jurenja prema novom. Pokazuje potrošnost u jednokratnosti korištenja i smrtnost sadržaja, dok forma ostaje bez mogućnosti nastavljanja izvornog života.
Oblicii dalje ostaju intrigantni, zanimljivi i na novi način lijepi, oni ovako dobivaju novi produženi život, poput filmskih zvijezda i manekena što se utiskuju u našim unutrašnjim nebesima. Emocionalno ih zatopljavamo i volimo onakvima kakvi su sada, kombiniramo i kreiramo novi život slažući objekte u nekom nadrealističnom snu na javi.
Širenjem palete potrebnih i nepotrebnih proizvoda, širi se karcinogeno razaranje tkiva biosfere. O tome ne razmišljamo doksu novi, sjajni i zavodljivi. Stvaranjem umjetnih i novih potreba, širi se i prostor konzumerističkog labirinta, u kojemu gubimo i identitet i novce, a zadovoljstvo koje dobivamo je obično kratkog vijeka i nije nužno vezano uz naše primarne potrebe.

Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević

«Antropocen» je ime koje su znanstvenici prihvatili za početak novog geološkog razdoblja, jer sve veći broj istaknutih geologa stratigrafa smatra da je Zemlja, nakon više od jedanaest tisuća godina epohe holocena – razdoblja klimatske stabilnosti, čime je bitno omogućen dosadašnji razvoj ljudske civilizacije – vjerojatno već ušla u novu epohu svoje četiri i pol milijardi godina dugačke povijesti: u antropocen. Izrazom „antropocen“ želi se upozoriti na postupno sve veći, a sad već moguće i odlučujući utjecaj čovjeka na stanje Zemljinog sustava.
Upravo postavljanjemovakve izložbe u šoping centar, i to na panoima koji su samostojeći objekti unutar kompletne artikulacije prostora, Goran Kukić postavlja ne samo izložbu nego i čitav spektar pitanja koja se radijalno šire i indirektno otvaraju puno veći prostor od onog koji nas dresira i fokusira na kupovanje.

Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević

Pitanja koja iščitavam su: Što mi, zapravo, kupujemo? Što radimo u hramovima koji nas usisavaju i transformiraju u čiste konzumente? Što nam zapravo istinski treba?
Pitanja na koja postaje sve teže i teže naći pravi odgovor.

Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević
Fotografija sa otvaranja: Milovan Ulićević

Činjenica je da sve više nalikujemo na lutke iz izloga. U interakciji sa stvarnošću, zrcaljenja su uvijek najmanje obostrana, a odbljesci brojni.Goran Kukić ovdje zadržava ulogu svojevrsnog fotografa kroničara, koji bilježi zatečeno stanje bez mnogo intervencija. Odabirom mjesta izlaganja svojih radova koji su nastali negdjeu izmaknutom prostoru i bilježenjem motiva koji nije toliko čest, nudeći nam dijalog bez ambicija da nam proda svoje fotografije,Goran prezentira svoju ideju, koju prenosi fotografijom.

Tekst napisao:
mr.art Petar Grimani

Autor -
0 1244

Poštovani ljubitelji fotografije pozivamo vas da se učlanite u Fotografski klub Vojvodina, jedan od najaktivnijih fotografskih klubova u Srbiji. Da bi vaše početno upoznavanje sa kreativnom stranom fotografije bilo što brže, klub organizuje KRATKI POČETNI KURS FOTOGRAFIJE u trajanju od od 8 časova.

Svi oni koji vole fotografiju, i koji se prvi put učlane u FKV do 31. marta 2017. godine, moći će da pohađaju ovaj kurs koji startuje početkom aprila meseca. Kratki početni kurs je namenjen početnicima, a za pohađanje je potrebno da imaju bilo kakav digitani fotoaparat.

Kratki pocetni kurs fotografije FKV

Članarina za prvo učlanjenje u FKV je ista kao i za sve sadašnje članove i iznosi 2500 dinara za godinu dana, a uplaćuje se na tekući račun kluba. Učlanjenjem stičete mogućnost da učestvujete u aktivnostima, predavanjima, radionicama, školi fotografije i mnogim drugim sadržajima kluba. Kroz klub je do sada prošlo više od 100 foto-amatera i profesionalaca, koji su sticali i obogaćivali svoje znanje dok su bili članovi kluba, što je vidljivo i na njihovim fotografijama.

Ovaj kurs je uvod u mnogo sadržajniji kurs fotografije koji organizuje FKV, a na kome se obrađuju napredne fotografske tehnike namenjene onima koji žele da se ozbiljnije bave fotografijom. Više informacija o učlanjenju i programu kursa, možete dobiti, ako se obratite na e-mail: office@fkv.rs.

Autor -
1 996
Plakata filma "Alisa u gradovima"

Као редатељ, ја сам приповедач. Али као фотограф, ја сам искључиво слушалац. Слушам приче мени испричане не od људи, већ od пејзажа и места, од кућa и улицa. Они су прошли кроз puno toga и imaju много тога да се кажu о нама и нашој цивилизацији.” – Wim Wenders

Vim Venders se od strane mnogih filmskih kritičara smatra za jednog od najvećih živih reditelja, s obzirom na njegovu osobenu filmsku estetiku izgrađenu još tokom sedamdesetih godina prošlog veka i ostvareni uticaj na razvoj autorskog filma. Međutim, manje se zna da se Venders, uporedo sa radom na filmu, aktivno bavi i fotografijom. Svoj rad na polju fotografije kultivisao je kroz dugoživeći projekat „Pictures from the Surface of the Earth“, koji je započeo početkom osamdesetih godina ciklusom „Written in the West“. Ideju za ovaj projekat dobio je tokom priprema za snimanje filma “Paris, Texas” fotografišući lokacije na američkom zapadu. Ovaj film iz 1984. godine, kao i mnoge druge Vendersove filmove, odlikuje izuzetna filmska fotografija za koju je zaslužan dugogodišnji Vendersov saradnik kamerman Robi Miler (Robby Müller). Potpuna posvećenost vizuelnim aspektima filma vidljiva je i na deset godina starijem ostvarenju ove dvojice umetnika “Alice in the Cities” (1974), koje predstavlja deo trilogije o putovanjima zajedno sa filmovima “Wrong Move” (1975) i “Kings Of The Road” (1976). Ono što karakteriše Vendersove fotografije, a to su melanholični prizori pustih predela, zapuštenih ili napuštenih ruralnih ili urbanih prostora, koji nameću teme kao što su vreme, sećanje, nostalgija, gubitak i pokret, karakteristično je i za filmsku fotografiju filma “Alisa u gradovima”, odnosno fotografije u filmu koje svojim polaroid fotoaparatom stvara glavni lik Filip.

Tridesetjednogodišnji Filip Vinter, novinar-fotograf, dobio je zadatak od svog izdavača iz Minhena da napiše reportažu o putovanju po Americi. Nakon četiri nedelje usamljeničke vožnje kroz prostranstva Amerike stigao je u njujorško predstavništvo minhenskog izdavača, ali bez napisane reportaže, samo sa hrpom fotografija. Službenik iz predstavništva, nezadovoljan Filipovim objašnjenjem da je sve na fotografijama i da će one vrlo brzo da iznedre traženi tekst, ostavlja ga bez avansa i upućuje na svoje pretpostavljene u Minhenu. Filip odlazi na aerodrom i kupuje kartu do Amsterdama za sutradan uveče, jer je let do Minhena otkazan zbog štrajka pilota. Tu na šalteru upoznaje svoje sunarodnike Lizu i Alisu, majku i ćerku, koje putuju za Amsterdam i provodi sa njima noć i naredni dan čekajući let. Na dan leta, ostavljajući Alisu Filipu, Liza odlučuje da još jednom ode do svog muža želeći da izgladi narušene odnose između njih dvoje. Kasnije tokom dana Filip dobija poruku od Lize, u kojoj mu predlaže da on sa njenom ćerkom odleti za Amsterdam i da je tamo sačeka do pristajanja narednog leta iz Njujorka. Međutim, Liza nije došla narednim letom i Filip shvata da Alisa, devetogodišnja devojčica, postaje jedino njegova briga.

Kroz razgovor sa Alisom saznaje da njena baka živi u Vupertalu u Nemačkoj i odlučuje da je odveze do nje. Ostatak filma prolazu u potrazi za Alisinom bakom, što se svelo na, maltene, besciljno lutanje, jer se ispostavilo da je Alisa slagala za Vupertal i da je jedini trag bio u vidu fotografije bakine kuće i nagoveštaja da se ona nalazi negde u Rurskoj oblasti. Tokom ovog lutanja zapadnom Nemačkom, u početku mrzovoljni Filip u potrazi za inspiracijom za pisanje i nesrećna Alisa u potrazi za svojom rodbinom, postepeno postaju bliski i nalaze zadovoljstvo u samom putovanju, u gradskim i ruralnim pejzažima, muzici koju slušaju, restoranima koje posećuju, tako da policijsko uplitanje i razrešenje Alisinog slučaja na kraju dolazi kao naglo buđenje iz jednog prijatnog sna.

Iako se prema izloženom sižeu može zaključiti da je Venders stavio akcenat na naraciju, ona je ipak u drugom planu, ali fragmentarna kakva jeste zbog niza izdvojenih epizoda tokom putovanja i zajedno sa fotografijom pejzaža, laganom muzikom i ritmom u celini, u funkciji je stvaranja jednog melanholičnog ili možda pre sentimentalnog osećanja, što je navelo neke kritičare da Vendersove filmove iz ove faze stvaralaštva podvedu pod termin egzistencijani sentimentalizam. Ovim osećanjem su obojeni i likovi u filmu i ono je posledica njihove otuđenosti, nemogućnosti da se uklope u društvo i usled toga besciljnog lutanja, težnje da se skrase i u isto vreme straha da će naći svoj dom. Odnos između Filipa i Alise je kičma filma i kroz njihovo vezivanje Venders pokušava da nađe izlaz iz ove rastrzanosti u samom putovanju. Kao da želi da kaže: Putovanje je život. Život čine predeli i gradovi kroz koje putujemo. Ljudi koje pritom srećemo. Život je u kretanju, bilo to autom, avionom, vozom ili metroom. U pogledu omeđenom prozorskim okvirom prevoznih sredstava. Prozorom kao okvirom za život uhvaćen u kretanju. Život ukadriran kamerom ili fotoaparatom tokom putovanja.

Crno-bela fotografija korišćena u filmu doprinosi građenju sumorne atmosfere. Pusti monohromatski pejzaži, povremeno u dugim kadrovima, samo su odraz duševnog stanja glavnih likova. Ona je više konotativna nego realistična; više osetljiva na duševni trepet, nego na telesni pokret; u većoj meri je odraz preovlađujućeg duha filma, nego što bi to bila kolor fotografija. I fotografije koje Filip izrađuje svojim Polaroid SX-70 fotoaparatom (mi ih vidimo kao crno-bele, iako su one možda u koloru) prema svom karakteru odgovaraju filmskoj fotografiji i funkciji koju ona ima u filmu. On u jednom trenutku upoređuje dobijenu fotografiju morskog pejzaža i sam morski pejzaž, pri čemu zaključuje da između njih nema nikakve sličnosti. Možda nam sugeriše da fotografija, jednostavno, prikazuje stvarnost u određenom prošlom trenutku, različitu od onoga što je sada. Međutim, možda hoće da kaže da ona predstavlja i njegovu intimnu stvarnost, stvarnost onakvu kakvom je on doživljava, ogledalo njegove duše.

Venders se tokom svoje karijere osim osećanjima usamljenosti, otuđenosti i mladalačkog “angsta” bavio konstantno i temom amerikanizacije Nemačke. U ovom filmu Filip često izražava netrpeljivost prema komercijalizaciji medija (razbija televizor ili šutira radio kada program prekidaju reklamama), ali sa druge strane konzumira američke filmove i muziku preko istih tih medija. I u Nemačkoj kao i u Americi bombardovan je rokenrolom, koji je u to vreme već postao globalni fenomen. Koristi džuboks da zavrti neki od američkih rok hitova ili posećuje koncerte tadašnjih rokenrol zvezda, ali ipak ima averziju prema komercijalizaciji koju kreira potrošačko društvo. U krajnjoj liniji može se reći da je njegov odnos prema američkoj kulturi ambivalentan. U tom smislu upečatljiv je kadar u kojem je prikazan mali Nemac sa sladoledom naslonjen na džuboks u trenutku dok pevuši pesmu “On the Road Again” ili krupni plan oznojanog lica Čaka Berija tokom nastupa na jednom od koncerata, a zatim i izraz lica hipnotisane nemačke publike.

Venders, koji je pisao i scenario za ovaj film, kroz dijalog između Filipa i jedne njegove njujorške prijateljice, pored kritike komercijalizacije i uopšte potrošačkog društva kao takvog, izražava možda i svoje shvatanje fotografije, odnosno navodi razlog koji ga tera da fotografiše. Razgovor između Filipa i Anđele doslovno prenet izgleda ovako:
Filip: “Od trenutka kada se izađe iz Njujorka ništa se više ne menja. Sve izgleda isto. Čovek više ništa ne može da zamisli. Pre svega ne može da zamisli nikakvu promenu. Postao sam sebi tuđ. Mogao sam jedino da zamislim da će se to tako nastaviti. Uveče bih bio siguran da ću se ujutru vratiti. A onda sam ipak vozio dalje i slušao taj hvalisavi radio. Uveče u motelu, koji je izgledao isto kao i onaj prethodne večeri, gledao sam tu okrutnu televiziju. Izgubio sam i sluh i vid.”
Anđela: “Ti si to odavno izgubio. Za to se ne mora putovati po Americi. Čovek izgubi sluh i vid kad izgubi osećaj za sebe. A ti si to odavno već izgubio. Zato su ti stalno potrebni dokazi da stvarno još postojiš. Sa tim pričama i doživljajima postupaš kao da su živa jaja. Kao da si ti jedini koji nešto doživljava. Zato stalno praviš te fotografije. Tako imaš nešto u ruci. Dokaz da si ti bio taj koji je nešto video. Zato si i došao ovde. Da bi te neko slušao. Tebe i tvoje priče koje zapravo pričaš samom sebi. Ali, to nije dovoljno…”
Filip: “Fotografisanje zaista ima neke veze sa dokazivanjem. Dok sam čekao da se slika razvije često me je obuzimao čudan nemir. Jedva sam čekao da gotovu sliku uporedim sa stvarnošću. Ni to poređenje nikada nije moglo da ublaži moj nemir. Stvarnost je te statične slike stalno sustizala i preticala. Samo sam još opsednutije fotografisao. Druge fotografije, osim tih polaroida, tek ne mogu da zamislim…”

„Alisa u gradovima“ je možda najbolji Vendersov film i s toga topla preporuka ne samo zaljubljenicima u fotografiju, već pre svega probitačnim filmofilima. Ovim prvima, međutim, rado preporučujem i Vendersov dokumentarac iz 2014. godine „The Salt of the Earth“, biografski film posvećenom brazilskom fotografu Sebastijaou Salgadu. No, to je već neka sasvim druga priča…

Tekst napisao:
Dejan Marković
član FKV

Autor -
0 1034
Plakat konkursa "Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu"

KONKURS ZA NAJBOLJU FOTOGRAFIJU NA TEMU
“Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu”

Plakat konkursa "Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu"
Plakat konkursa „Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu“

Pozivamo Vas da učestvujete na prvom nagradnom konkursu Crvenog krsta Vojvodine za najbolju fotografiju na temu “Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu”.
Osnivač Crvenog krsta bio je Anri Dinan, vizionar i humanista koji je pokrenuo ideju da u svakoj državi treba da postoji društvo Crvenog krsta koje će pomagati svim ljudima kojima je pomoć potrebna u toku ratnih sukoba. Ideja je nastala davne 1864.g., i danas ona živi u 190 država u svetu u kojima je Crveni krst i Crveni polumesec na raspolaganju milionima ljudi.
Misiju Crvenog krsta određuju Osnovni principi, koje poštuju svi volonteri i zaposleni u Nacionalnim društvima Crvenog krsta i Crvenog polumeseca širom sveta. Oni omogućavaju da organizacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca pristupe ljudima u različitim okolnostima i na svim lokacijama, pružajući relevantne i pravovremene humanitarne usluge ugroženim zajednicama u vreme sukoba, prirodnih nesreća i kriza.

Osnovni principi Crvenog krsta usvojeni su na Međunarodnoj konferenciji Crvenog krsta i Crvenog polumeseca u Beču 1965.godine i glase:

1. HUMANOST
Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, rođen u želji da bez diskriminacije ukaže pomoć ranjenicima na bojnom polju, u svom međunarodnom i nacionalnom vidu nastoji da spreči i ublaži ljudske patnje u svim prilikama. Njegov cilj je, da štiti život i zdravlje i da obezbedi poštovanje ljudske ličnosti. On unapređuje uzajamno razumevanje, prijateljstvo, saradnju i trajan mir među svim narodima.

Humani smo onda kada brinemo o drugim ljudima, posebno prema onima koji nisu u mogućnosti da se brinu o sebi i da obezbede osnovne ljudske potrebe. Humanost podrazumeva poštovanje svih ljudi i pružanje pomoći svima kojima je pomoć potrebna.

2. NEPRISTRASNOST
Crveni krst ne pravi nikakvu razliku prema narodnostima, rasi, verskim ubeđenjima, klasi ili političkom mišljenju. Crveni krst nastoji da ublaži stradanje pojedinaca, rukovođen samo njihovim potrebama dajući prvenstvo najhitnijim slučajevima nesreća.

Ne zaboravimo da su ljudi u nevolji isti, i da je svima pomoć potrebna i dobrodošla. Ovaj princip predstavlja suštinu ideje, odnosno ideal Crvenog krsta.
Nepristrasni smo onda kada sve ljude vidimo istim očima, bez diskriminacije i osuđivanja.

3. NEUTRALNOST

Da bi očuvao poverenje svih, Crveni krst se ne opredeljuje u neprijateljstvima i ne angažuje se u bilo koje vreme u raspravama političke, rasne, verske i ideološke prirode.

Kada se desi sukob dve strane (prijatelja, članova porodicice i sl.), ljudi očekuju od nas da se opredelimo čiju stranu podržavamo. Ponekad to nije lako, jer ako zauzmemo jednu stranu, druga će izgubiti poverenje u nas.

4. NEZAVISNOST

Pokret je nezavisan. Nacionalna društva, kao pomoćni organi humanitarnih službi svojih vlada i podvrgnuta zakonima u njihovim zemljama, moraju uvek da sačuvaju svoju autonomiju, koja će im omogućiti, da u svako doba deluju u skladu sa principima Pokreta.

Nezavisni smo onda kada donosimo odluke sami, kada ne podležemo bilo čijim pritiscima i kada je naše ponašanje vođeno osnovnim ljudskim vrednostima.


5. DOBROVOLJNOST

To je dobrovoljni pokret za pomoć, koji ne pokreće želju za sticanje koristi.

Princip dobrovoljnosti je dobro poznat svim volonterima. U svakodnevnom životu, dobrovoljnosti je nažalost sve manje. Podsetimo sve ljude, da dobrovoljnost oplemenjuje i da je dovoljno da za vaše dobro delo dobijete osmeh kao znak zahvalnosti. Tada shvatite da nijedna materijalna nagrada ne može tu vrednost da zameni.

6. JEDINSTVO
U jednoj zemlji može postojati samo jedno društvo Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca. Ono mora biti dostupno svima i sprovoditit svoju humanitarnu delatnost na celoj teritoriji.

Jedinstvo bi značilo da ujedinjenost oko neke ideje, a da smo pri tom potpuno različiti. Svedoci smo divnih stvari koje ljudi mogu da učine kada ih povezuje ista misao, dobra ideja, lepa osećanja, I zajednička volja. Tada mogu da nastanu dobra dela koja menjaju ceo svet.

7. UNIVERZALNOST
Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, u kome sva društva imaju jednaki status i dele jednaka prava i dužnosti, da se međusobno pomažu, je univerzalan.

Univerzalnost je princip koji nas povezuje, koji nam je svima zajednički. Npr. to što volimo da pomažemo drugima je univerzalno svim volonterima Crvenog krsta.

1.Tema i cilj takmičenja

Tema takmičenja je “Principi Crvenog krsta u svakodnevnom životu”. Cilj takmičenja je da se šira javnost upozna sa Principima Crvenog krsta i njihovim značenjem u svakodnevnom životu. Takođe, cilj takmičenja je i da svi ljubitelji fotografije izraze svoju kreativnost, inovativnost u prepoznavanju principa Crvenog krsta u društvu koje ih okružuje. Na taj način, podsetićemo javnost i skrenuti joj pažnju da humane vrednosti postoje, da ih trebamo negovati i širiti u našem društvu (pogotovo među mladima).

2.Ko može da učestvuje?
Takmičenje se odvija u dve kategorije:
– Učenici srednjih škola (uzrasta od 16-19 godina) u Vojvodini.
– Svi ljubitelji fotografije stariji od 19 godina, studenti Akademije umetnosti Novi Sad sa odseka- fotografija, članovi Foto kluba Vojvodine i Foto kino i video saveza Vojvodine.

3.Izbor fotografije i nagrade
Izbor fotografije izvršiće stručni žiri koji čine prof. Željko Škrbić profesor na Akademiji umetnosti Novi Sad–odsek fotografija, Saša Avram- stručni saradnik Crvenog krsta Srbije, Anđela Papić-stručni saradnik Crvenog krsta Vojvodine i fotograf Aleksandar Radić direktor Digital studija “Đenka” u Novom Sadu. Žiri će ocenjivati fotografije na onovu sledećih kriterijuma:
• Fotografije su u skladu sa temom takmičenja
• Originalnost
• Umetnički kvalitet fotografije
• Mogućnost primene fotografije u promotivne svrhe unapređivanja svesti javnosti o humanim društvenim vrednostima.
U odnosu na postavljene kriterijume, žiri će odabrati po 3 najbolje fotografije za obe kategorije učesnika (učenike I sve ljubitelje fotografije starije od 19 godine) i nagraditi ih nagradama Crvenog krsta Vojvodine uz veliku podršku i pomoć donatora za:
1.mesto-Vaučer za kupovinu u vrednosti od 5,000 dinara u Gigatron prodajnim objektima.
2.mesto- Knjiga “Digitalna fotografija-priručnik koji nedostaje”- autor David Pogue
3.mesto- Power bank –eksterni punjač za mobilni telefon 8000 mAh

4.Tehnički zahtevi za sve učesnike:

• Digitalni format: JPG
• Kolorit: u boji ili crno-belo
• Originalne dimenzije: 30x40cm i 30x45cm, 300dpi u rezoluciji
• Orjentacija: vertikalna ili horizontalne
• Veličina fajla: maksimalno do 10 Mb
• Rezolucija fotoaparata: minimum 8 Mpix (za učenike srednje škole)

Digitalni naziv fotografije treba da bude u skladu sa sledećom formulacijom
Broj koji se nalazi ispred principa_Prezime_ime_naziv fotografije

5.Izložba fotografija
Izložba će se održati u izložbenom prostoru Kulturnog centra Novog Sada-dvorcu “Eđšeg” (ul. Antona Čehova 4), u Nedelji Crvenog krsta koja se tradicionalno obeležava različitim aktivnostima u periodu od 8-15.maja. Otvaranje izložbe kao i uručenje nagrada pobednicima održaće se 8. maja, a izložba će biti otvorena za sve posetioce do 12.maja.
Pored pobedničkih fotografija, biće izložene i druge fotografije učesnika koje po mišljenju stručnog žirija ispunjavaju zadate kriterijume. Takođe, fotografije će biti objavljene na sajtu i FB stranici Crvenog krsta Vojvodine.
Troškovi prevoza pobednika biće pokriveni od strane organizatora, kao i troškovi štampanja fotografija.

6.Kako da učestvujete?
Fotografije je potrebno dostaviti najkasnije do 10.aprila 2017. na mail stručnog saradnika za podmladak i omladinu Crvenog krsta Vojvodine, Sofije Jovanović – sofija@ckv.org.rs.
Uz svaku fotografiju potrebno je poslati i Formular za prijavu fotografije i dozvolu autora (u prilogu ) koja se odnosi na štampanje i objavljivanje fotografije na sajtu i FB stranici Crvenog krsta Vojvodine.
Svaki učesnik može dostaviti po jednu fotografiju po principu Crvenog krsta koji sam odabere. Napominjemo da nije dozvoljeno slanje više fotografija na temu jednog principa.
Autori fotografija preuzimaju svu odgovornost koja se odnosi na osobe i objekte koji su prikazani na fotografiji.

7.Ograničenja
Fotografije će biti diskvalifikovane ukoliko imaju konotaciju rasizma, ksenofobije ili diskriminacije; promovišu verske, nacionalističke, vulgarne, nasilne, agresivne, nepristojne, političke ili pornografske sadržaje; izražavaju pretnje i klevete.

8.Dodatne informacije
Dozvoljeno je da na Konkursu učetvuju fotografije koje su već objavljivane i/ili obrađivane. Za sve ostale dodatne informacije možete se obratiti Sofiji Jovanović na broj 063/583-610 ili na mail sofija@ckv.org.rs.

S poštovanjem,
CRVENI KRST VOJVODINE

Autor -
0 1375
Za sećanje na promociju knjige "Takav život" - Fotografija: Branko Vujkov

Sinoć je pred punom salom u Fotografskom klubu Vojvodina održana promocija knjige „Takav život“ Miroslava Predojevića MF FSS. Promocija je, pored autorove priče o nastanku knjige, osvetljena i iz ugla Dragana M. Babovića KMF FSS, pisca mnogih zanimljivih priča o fotografiji. On je argumentovano istakao značaj knjige za srpsku fotografiju i kritički razotkrivao koncept knjige, analizirajući u toku projekcije pojedine fotografije.

Dragan M.Babović i Miroslav Predojević - Fotografija Igor Gudalović
Dragan M.Babović i Miroslav Predojević – Fotografija Igor Gudalović

Čuli i smo kazivanje Ksenije Milakić citata iz knjiga srpskih pisaca, dok smo posmatrali fotografije sa kojima su citati povezani. Na momente nam se činilo da nismo fotografije upijali samo očima, već i ušima, jer je zvuk citata izbijao i govorio iz likova na fotografiji. Predojević nam je prikazao i veliki broj fotografija koje nisu ušle u knjigu, za koju je izabrano samo 117 najboljih fotografija. Da je promocija uspela, najbolje govore i brojna pitanja kako za rad na samoj knjizi, tako i o tehničkim detaljima, idejama i konceptu koje knjiga i fotografski rad Miroslava Predojevića nose u sebi.

Tekst:Milovan Ulićević
Fotografije: Branko Vujkov i Igor Gudalović

Autor -
0 1278

Fotografski klub Vojvodina ima čast da prvi organizuje promociju foto-monografije „TAKAV ŽIVOT“ Miroslava Predojevića MF FSS. Razgovor sa autorom i prezentacija fotografija, originalnih fotografija, čak i onih koje ne možete videti u monografiji, će se održati u FKV u utorak 14. marta 2017. godine u 20h. Pozivamo sve ljubitelje fotografije na ovu promociju i razgovor sa autorom. Knjigu pored fotografija krase i izuzetni citati iz književnih dela najpoznatijih srpskih književnika.

„Ide, pa stane, pa ne ide, stoji, neće da ide, pođe, krene, ama, ide, ali stane, krenuće, mora da krene, jer ne može da stoji ako krene, jer ne može da krene ako stoji, ide, ne ide, pođe, pa zastane. Takav život“.

Crtica iz života preuzeta iz knjige „Sujeverice i druge reči“ Branka V. Radičevića je najbolja ilustracija nastajanja fotomonografije čija je završna konstatacija i njen naslov.

Foto-monografija "Takav život" Miroslava Predojevića
Fotomonografija „Takav život“ Miroslava Predojevića

Foto-monografija TAKAV ŽIVOT je nastajala relativno dugo (od 2005. do 2015. godine), otimala se i prilično otegla u pripremi, jer nije bilo lako bogat materijal skockati u korice jedne knjige.

I dođe dan da možemo objaviti njen izlazak iz štampe, na samom koncu 2016. godine, a ovo je njena prva javna prezentacija koja se organizuje.

Fijakerijada u Crepaji, april 2008.
Fijakerijada u Crepaji, april 2008.

Foto-monograija priča o svakodnevnom životu, ljudi sa ovih prostora, koji trepere u neumitnoj prolaznosti i bivaju uhvaćeni na svetlosno osetljivoj emulziji filma, a sve u pokušaju da se dotakne sama srž ljudskog življenja i trajanja. Redosled i raspored fotografija zamišljen je kao zatvoreni krug u kome je „mali” čovek središna tačka i nit koja povezuje sve fotografije.

Osveženje saboraša, Sabor trubača u Guči, avgust 2010. godine
Osveženje saboraša, Sabor trubača u Guči, avgust 2010. godine

Svakoj fotografiji iz serije TAKAV ŽIVOT, koje su uvek raspoložene za priču, kao i njihovi akteri, nađen je odgovarajući kratki tekst, uglavnom preuzet iz bogate domaće literature, u vidu proznog ili poetskog citata koji je realno ili asocijativno komplementaran sa fotografskom slikom. Preplitanje slika i reči oduvek je povezano, pa tako, u sadejstvu, najbolje funkcionišu.

Svinjokolj kod Zdravka Simijonovića
Svinjokolj kod Zdravka Simijonovića

O fotomonografiji su napislai:

Posmatran kroz vizuru pravog fotografa, svakodnevni život je sve osim svakodnevni. On postaje poseban, fenomenalan, briljantan, uzbudljiv. Tu više nema prostora za distinkciju između „lepog“ i „ružnog“.

Na njegovim fotografijama sve postaje „kako jeste“ a životne situacije za koje smo mislili da ih poznajemo, da ih lako i sami uviđamo u prostoru oko sebe, odjednom nam se javljaju u svom punom značenju.
Izvod iz teksta Miomira Petrovića

Rajko Džakovic, pesnik, Durmitor, avgust 2006.
Rajko Džakovic, pesnik, Durmitor, avgust 2006.

Pred nama je knjiga sećanja, dnevničkih zapisa, zgusnutih sentimenata, knjiga koju jedan titrajući senzibilitet predaje drugim osetljivim dušama. (…) Fotografije u ovoj knjizi, kao i tekstovi, sazdani su ne samo od svetlosti nego, ništa manje, od senki i muklih molskih tonova, ali, kako videsmo na kraju, ova knjiga jasno svedoči da slavi ono što nam je najvažnije – slavi život.
Izvod iz recenzije Gorana Malića

Tajna najboljih dela je upravo u tome što dobijaju puni smisao kada ih podelite sa prijateljima i poštovaocima…

Foto-monografija unutrašnje strane

Fotomonografija TAKAV ŽIVOT ima sledeća osnovna obeležja:
Format: 22 x 23,5 cm
Obim: 224 stranice
Osnovni sadržaj: 117 crno – belih fotografija
Rezime na engleskom jeziku
Štampa: u punom kolornom opsegu ofsetnim procesom da bi reprodukcije bile verne originalu
Povez: broširani

BIOGRAFIJA:

Portret Miroslava Predojevića-snimio Lj Tesic-2012
Portret Miroslava Predojevića-snimio Lj Tesic-2012

Miroslav Predojević rođen je u Čačku 1955. godine. Od 1978. godine se bavi fotografijom. Izlagao je na više stotina kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobio niz nagrada i priznanja. Priredio je 25. samostalnih izložbi. Nosilac je zvanja Majstor fotografije Foto saveza Jugoslavije/Srbije. Sekretar Foto saveza Srbije i član Sekcije umetničke fotografje ULUPUDS-a Beograd.

FKV NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

3,580FansLike
18Subscribers+1
759FollowersFollow
8SubscribersSubscribe