20. октобар 2017 - 20:57
Tags Posts tagged with "beograd"

beograd

Autor -
0 1338
Za sećanje na promociju knjige "Takav život" - Fotografija: Branko Vujkov

Sinoć je pred punom salom u Fotografskom klubu Vojvodina održana promocija knjige „Takav život“ Miroslava Predojevića MF FSS. Promocija je, pored autorove priče o nastanku knjige, osvetljena i iz ugla Dragana M. Babovića KMF FSS, pisca mnogih zanimljivih priča o fotografiji. On je argumentovano istakao značaj knjige za srpsku fotografiju i kritički razotkrivao koncept knjige, analizirajući u toku projekcije pojedine fotografije.

Dragan M.Babović i Miroslav Predojević - Fotografija Igor Gudalović
Dragan M.Babović i Miroslav Predojević – Fotografija Igor Gudalović

Čuli i smo kazivanje Ksenije Milakić citata iz knjiga srpskih pisaca, dok smo posmatrali fotografije sa kojima su citati povezani. Na momente nam se činilo da nismo fotografije upijali samo očima, već i ušima, jer je zvuk citata izbijao i govorio iz likova na fotografiji. Predojević nam je prikazao i veliki broj fotografija koje nisu ušle u knjigu, za koju je izabrano samo 117 najboljih fotografija. Da je promocija uspela, najbolje govore i brojna pitanja kako za rad na samoj knjizi, tako i o tehničkim detaljima, idejama i konceptu koje knjiga i fotografski rad Miroslava Predojevića nose u sebi.

Tekst:Milovan Ulićević
Fotografije: Branko Vujkov i Igor Gudalović

Autor -
0 1398
Fotografija "Sa Zlatibora" autor Albert Gregorović

Fotografski klub Vojvodina predstavlja fotografa Alberta Gregorovića iz Beograda, autora knjige „Raskrsnica duge – fenomen fotografije od analogne do digitalne“ Knjiga se dva meseca dodeljuje kao nagrada za najbolje fotografije na takmičenju na sajtu FKV. Predavanje će se održati u utorak 7. juna 2016. od 20 časova. Ovog izuzetno zanimljivog predavača je ovom knjigom dotakao mnoge teme od tehnike do estetike i esejistike, a neke od njih ćemo imati prilike da čujemo kroz predavanje i razgovor sa fotografom Gregorovićem. U sklopu ovog gostovanja biće postavljena i izložba originalnih radova Alberta Gregorovića u obimu koliko to prostor bude dozvoljavao.

Fotografija "Oluja" autor Albert Gregorović
Fotografija „Oluja“ autor Albert Gregorović

U plejadi mladih talentovanih fotografa koji su ušli u srpsku fotografiju pedesetih godina prošlog veka, uz Dragoljuba Tošića, Tomu Peterneka, Živka Janevskog, Đorđa Bukilicu, i niza drugih, bio je i Albert Gregorović, student mašinskog fakulteta. Sa mnogo novih ideja, posebnim pristupom u likovnim rešenjima i ogromnom radnom energijom u težnji ka perfekciji u svakom delu posla do gotove fotografije. Rezultat je bio više odličnih fotografija i niz nagrada na domaćim i međunarodnim izložbama.

Fotografija "Sa Zlatibora" autor Albert Gregorović
Fotografija „Sa Zlatibora“ autor Albert Gregorović

„Raskrsnica duge“ je jedinstvena knjiga o fotografiji po načinu kako je osmišljavana i pisana (godinama, kako kaže autor), po broju naučnih oblasti o kojima se u njoj govori, po različitom načinu iznošenja činjenica:
a) pedantno, inženjerski precizno, navođenje tačnih obrazaca, fizičkih veličina, tabela i grafikona, formulisanje projekata, pravljenje planova.
b) sveobuhvatno, uvodi osećajnost autora, odnos ka modelu, prirodi modela, predmetu snimanja, neophodnu potrebu da postoje uzbuđenje i osećanja uvek kada namerava i sprema se da bilo šta snima.
c) esejistički, o pitanjima značajnim za pristup fotografiji, za njeno mesto u umetnosti, za ulogu umetnika, podstaknutih u njegovom nastavnom radu, u kome su raspričano izlagana mišljenja i stavovi ne samo autora nego i niza majstora fotografije, umetnika i mislilaca.

Knjiga: Raskrsnica duge-fenomen fotografije od analogne do digitalne
Knjiga: Raskrsnica duge-fenomen fotografije od analogne do digitalne

„Raskrsnica duge“ inicira još jedno pitanje koje traži odgovor. Kada je autor počinjao da živi i radi u fotografiji, količina saznanja u svetu se udvostručavala za pola veka, a sada se to dostiže za manje od deset godina. Gde je potreba za napisanom knjigom, gde je mesto starim saznanjima i starim iskustvima u vremenu koje ogromnom brzinom donosi nova? O čemu vredi pisati? Šta će ostati dovoljno trajno da preživi vreme „sušenja mastila“ (Ko zna šta je to mastilo?)? I sugeriše odgovor: pored činjenica u određenom istorijskom razdoblju, knjiga pokazuje i način razmišljanja čoveka i umetnika u tom vremenu. To poređenje može da donese novo bogatstvo i istine u proceni budućih pravaca u razvoju i načinu razmišljanja. Knjiga čitaocu u tome daje podršku, on prihvatanjem, dobija zadovoljstvo da nastavi u pravcima koji su mu nagovešteni ili napomenuti“ – piše u pogovoru o knjizi Dragiša Radulović MF FSJ

Studijski portret fotografisao Albert Gregorović

Autor knjige i fotografija ne pojavljuje se pred vama u smokingu s leptir mašnom, nego u carevom novom odelu, svom javno ogoljenom biću, sa hrabro nacrtanim metama na grudima i leđima. Na sreću rizik je minimalan, ostrašćeni zlonamernici su slabi strelci, dok su dobronamerni često slabovidi, pa nekad i slepi za grexove grešnika. Opredeljeni za lepotu samosvojnosti, biografije, tekstovi i fotografije su dokaz otpora bezumnom nasilju moćnih.

Fotografija "Polifem ajkula" autor Alfred Gregorović
Fotografija „Polifem ajkula“ autor Alfred Gregorović

Predavanju i izložbi fotografija mogu prisustvovati besplatno svi koji se prijave na mail officе@fkv.rs do ponedeljka 6. juna 2016. godine u 23h Svi ostali sem članova Mense i Fotografskog kluba Vojvodina i onih koji se prijavili na vreme, plaćaju kotizaciju za ovo predavanje 300din. Na predavanju će se moći kupiti knjiga uz koju ide dodatak odštampane izabrane fotografije u velikom formatu.

Fotografija "Mladi" autor Alfred Gregorović
Fotografija „Mladi“ autor Alfred Gregorović

BIOGRAFIJA:
Albert Gregorović, dipl. maš. inž. (u penziji ), fotograf

Portret Alberta Gregorovića
Portret Alberta Gregorovića

Rođen 09.06.1935 u Vrbasu
Diplomirao na mašinskom fakultetu u beogradu 1966. Specijalnost: termoenergetika
Profesor akademije „IVAS“ (international visual art society )
Član EAP (evropske akademije za fotografiju)

P R O J E K T O V A N J E : procesne opreme, opreme za tng, grejanje i klimatizacija sa kotlarnicama,postrojenja za prečišćavanje pijaćih i otpadnih voda. Rukovođenje raz vojno istraživačkim projektima u oblasti tehničkih gasova , upravljanjeinvesticionim projektima na postrojenjima za preradu rečne vode u pijaću vodu Beograda i dr. Rukovođenje u privredi: direktor fabrike tehničkih gasova,potpredsednik za istraživanje i razvoj korporacije za tehničke gasove, predsednik poslovnog odbora i generalni direktor korporacije sa 30 kompanija u zemlji i inostranstvu, sa kompanijama sa zaiedničkim ulaganjima u zemlji i inostranstvu.
Z N A NJ E J E Z I K A : ruski, engleski, nemački, mađarski, srpski.
T E O R E T S K I S T R U ČN I R A D O V I : matematički model izbora optimalne lokacije za izgradnju postrojenja za razlaganje vazduha,primena teorije grafova na transportni problem distribucije tehničkih gasova,exergetski potencijal kao mera vrednovanja komponenata sinteznog gasa u petrohemiji kutina.
P U B L I C I S T I K A : monografija o fotografiji „Raskrsnica duge – fenomen fotografije od analogne do digitalne“ , Novi Sad 2008, 296 str.
A N G A Ž O V A NJ A : Predsednik udruženja profesionalnih fotografa SR Jugoslavije, predsednik saveza prijatelja Kine iz SR Jugoslavije, redsednik komiteta za delovanje i razvoj svetskog saveta profesionalnih fotografa (WCPP – world council of professional photographers), profesor IVAS (international visual art society ) akademije, član EAP (evropske akademije za fotografiju ).
N A G R A D E : nagrada za životno delo dodeljeno od mašinskog fakulteta beograd, društva inženjera i tehničara SRJ i časopisa procesna tehnika 1977. godine. Medalja Nikola Tesla dodeljena od nemačkog časopisa „Raum und Zeit“ (prostor i vreme) 1992g, za stručni rad “ Exergijski metod vrednovanja komponenata gasnih smeša“ pa je u jeku sankcija, kada je nemačka policija raspisala poternicu zbog kršenja sankcija, organizovana predaja medalje u Beogradu.
U k u p a n r a d n i s t a ž : 47 godina !!

Tekst pripremio:

Milovan Ulićević

Autor -
0 1228

Jedan vrlo značajan događaj za fotografiju će se održati u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu. Sigurno najpoznatiji fotograf sa prostora bivše Jugoslavije, Tomislav Peternek , predstavlja svoj umetnički i profesionalni rad na retrospektivnoj izložbi „ŽIVOT“ koja se otvara 31. marta 2016. godine u 19 časova u okviru meseca fotografije koji se održava u Beogradu. Presek više od šest decenija fotografskog rada, će biti prikazano na ovoj izložbi. Tomislav Peternek je počasni član Fotografskog kluba Vojvodina na šta smo posebno ponosni.

Tomislav Peternek Majstor fotografije FSJ od 1967
Tomislav Peternek Majstor fotografije FSJ od 1967

Izložbu će otvoriti Slavko Timotijevič istoričar umetnosti. Za vreme trajanja izložbe se organizuje projekcija dokumentarne televizijske serije u 5 projekcija po 55 minuta. Scenario i režija je Miladin Čolaković a ostvarena je u produkciji produkcijske kuće BIBERCHE. Jedan deo kadrova u ovoj dokumentarnoj seriji je snimljen i na predavanju Tomislava Petrneka pre nekoliko godina u Fotografskom klubu Vojvodina. Na dan otvaranja će biti prikazana projekcija kratkog filma „NA KRAJU MILENIUMA“ rađenog po fotografijama Tomislava Peterneka, a u režiji Nikole Stojanovića, i uz muziku Ksenije Zečevič.

Tomislav Peternek retrospektivna izložba 31. marta do 23.aprila 2016. godine
Tomislav Peternek retrospektivna izložba 31. marta do 23.aprila 2016. godine

Svako ko se ozbiljnije bavi amaterski fotografijom, ili je pak profesionalac, treba posetiti ovu izložbu koja traje do 23. aprila 2016. godine. Bez poznavanja rada Tomislava Peterneka ne možemo potpuno poznavati ni srpsku, ni jugoslovensku fotografiju, ali ni vreme i srećne godine života koje su ostale za nama, kako i sva ona previranja i tragedije koje su se desile posle, a koje je zabeležio fotoaparatom Tomislav Peternek, dragi i uvaženi prijatelj FKV.

Autor -
3 2567

Često se u ekspanziji nekog medija, kakav je fotografija danas, zaboravi na njegovu demokratizaciju i širenje njegove misije u malim sredinama. Tri fotografa su danas na novi i drugačiji način osetili potrebu za takvom fotografskom misijom. Krajem XIX i početkom XX veka u doba štampe, demokratizacija fotografije je vršena u horizintalnoj ravni, da bi se raširila priča o postojanju medija, i njegovim mogućnostima svim ljudima. Danas u doba interneta takva se misija ne vodi, jer sve je svima u svakom trenutku dostupno, ali na nivou informacija. A ono što je nedostupno je prilaz ka umetnosti i umetničkoj eliti nastaloj oko nekog medija, jer je ona skoncetrisana u gradovima. U njima se susrećemo sa predstavljanjem umetničkih radova na izložbama (koje nažalost sada mali broj ljudi posećuje), edukacijom na nivou klubova i esnafskih udruženja, organizovanjem tribina i diskusija, gde vrhunski poznavaoci medija iskazuju svoje umetničko promišljanje. Ali to sve ostaje zatvoreno u jedan uski okvir. Umetnost se stvara u eliti posvećenih i obrazovanih (a ne samoproklamovanih intelektualaca), ali ona može ostati samo u delu elite, ako se nešto ne uradi da stigne do manjih sredina, „gladnih“ kulturnih dešavanja. Vertikalna demokratizacija od umetničke elite ka najširim slojevima društva je misija kojom se sada umetnička vizija prenosi sve dublje i dublje, u dubine duša običnog zainteresovanog građanina. Umetnička elita ne ostaje dovoljna samoj sebi, što vodi zatvorenosti do samouništenja, već staje na čelo i postaje predvodnik. Dolazak u najmanje sredine kulture, a ne populističkog šunda, je težak zadatak.

Jednog takvog zadatka su se prihvatila tri fotografa, iz umetničke elite velikih gradova, da „govor“ svoja tri objektiva prikažu u malim seoskim sredinama, gde je galerija već zaboravljeno mesto dešavanja, ili je samo sećanje na nekada slavne dane. Ne uzdižući sebe iznad svog zadatka, već mu služeći, oni će oplemeniti i neke negalerijske prostore, naprimer Domove kulture koje je svako selo nekada imalo. Prirediće i razgovore o fotografiji, da bi obični ljudi fotografskoj umetnosti mogli sagledati vrhove, iz podnožja visoke planine gde se nalaze. Iako je za očekivati da mladi preuzmu tu ulogu, to se nije desilo, jer su oni zauzeti lajkovanjem po fejsbuku u svojim stanovima. Predvodničku ulogu idejno i realizatorski su pokrenuli najstariji, i oni do njih. Zato Tomislavu Peterneku, Igoru Mandiću, i Goranu Kukiću treba odati priznanje za izuzetnu energiju i entuzijazam i podržati ovakvu misiju, nadovezati se na nju kao lepljivi sneg na grudvu koja je krenula sa vrha, ne bi li zajedno napravili lavinu koja nam je u srcu, a to je fotografija. Odavno nije bilo nesebičnije fotografske misije na ovim prostorima. Prva stanica ovog voza sa tri lokomotive, jednom koja predvodi i dve koje potpomažu je OBRAZOVNO KULTURNI CENTAR SEČANJ a vreme dolaska u stanicu: utorak 24. novembar 2015. u 12h i 30 min. Pošto su naše Lale domaćini, požurite jer „voz za Keeekindu je već ošoo !“ 🙂

Putovanja tri objektiva

Kad god bih gledao crtani film “Kalimero” i čuo kako on govori “To je nepravda”, tako isto je nepravda što su naše izložbe viđene samo po velikim galerijama velikih gradova. Uvek sam mislio da treba da odu i u zabita i u manja mesta, da tamo ljudi imaju isto pravo da im stigne kultura na vrata.
Tomislav Peternek

Ideja za projekat PUTOVANJA 3 OBJEKTIVA nastala je spontano. Iako se družimo više godina, čak i decenija, Tomislav Peternek, Goran Kukić i ja zapravo prvi put izlažemo zajedno. Inicijator i organizator projekta Zoran Šešlija (udruženje UMEĆE OPSTANKA), planira da se izložba fotografija prikaže u više mesta u Srbiji. Da li će to biti 5 ili 50, videćemo na kraju. Uglavnom, putujuća izložba, putovanje nas 3 fotografa… Bilo nam je jasno – i tema će biti putovanje. Svako od nas troje je pripremio oko 20 fotografija. Formati su isti, 50×70 cm, stilovi različiti. Moje fotografije su trenuci iz različitih delova sveta, sa tri kontinenta.
Igor Mandić

Prezadovoljan sam. Ideja stara skoro godinu dana, startuje.
Prvi put izlažem sa prijateljima. Odličan je osećaj kada mogu da biram i kada se dobre energije poklope. Namera je da podsetimo sve stanovnike u manjim sredinama da su njihovi Domovi kulture bili centar sveta. Ti domovi su bili hramovi pozorišta, poezije, filmova, izložbi. Ovo je naš podsetnik da, uz malo entuzijazma, to mogu ponovo postati.

Goran Kukić
….
Više o projektu i najave novih izložbi možete pronaći na sajtu http://3objektiva.com/

Tekst: Milovan Ulićević (uspeo da sačuva tajnu projekta šest meseci)

Autor -
0 1107

Sinoć je fotograf Božidar Vitas KMF FSS, AFIAP gostovao u FKV, i u atmosferi punoj pozitivnih vibracija oduševio prisutne prijatnošću i druželjubivošću. Pored prikazanih fotografija čuli smo interesantne priče o pojedinim ljudima sa fotografija, koje se pripremaju za Vitasovu knjigu, i poeziju koju su pesnici pisali o Boži. Na inicijativu predsednika FKV na kraju je ordržana najkraća izložba fotografija na svetu, koja bi mogla biti za Ginisa, jer je otvaranje, trajanje i zatvaranje trajalo celih 38 sekundi, taman toliko da je fotografi ovekoveče i fotografijama dokažu njeno postojanje. Svi prisutni su bili učesnici ovog umetničkog performansa-izložbe fotografija Božidara Vitasa. Zatim je druženje nastavljeno uz irski viski koji je domaćinima Fotografskom klubu Vojvodina doneo na poklon naš gost.

Fotografije: Tomka Vitas i Ratko Nedović
Tekst: Milovan Ulićević

Autor -
0 2173

Predstaviti čoveka bogatog životnog iskustva, maksimalno angažovanog na fotografskom, ali i mnogim drugim poljima – književnom, sportskom, izdavačkom, organizacionom, izlagačkom, i da ne nabrajamo više, nije ni malo lako. Jedan od takvih je Božidar Vitas koji se više od pedeset godina druži sa fotografijom ali ne samo sa njoj već i sa umetnošču generalno bilo ona likovna, pesnička, grafička i li neka druga. Zato će Fotografski klub „Vojvodina“ u utorak 13. oktobra 2015. od 20h predstaviti pre svega fotografsku stranu Božidara Vitasa KMF FSS, AFIAP, a onda i neke druge aspekte koji su se odrazili na njegov umetnički rad.
0075 Nebeska carolija
Dugo mi je vremena bilo potrebno da izaberem bitne biografske detalje za ovu priliku, jer su oni isprepleteni u toku celog dosadašnjeg života Vitasovog, i kada ih je mnogo, jer se Boža maksimalno angažovao u mnogim aktivnostima, ali je i nesebično inspirisao druge, i pomogao im da zavole sve ono što je i on voleo.
0006 Pecenje rakije 1958
„Fotografija se doživljava, a ne snima!“ kaže Vitas. Tim rečima on je izrazio suštinu pedesetogodišnjeg nastojanja da ugradi najbolji deo sebe u na svetlo osetljivi senzor svoga aparata i tako nesvesno dosegne neslućene visine na polju bavljenja fotografijom – piše Miroslav Predojević MF FSS u prikazu jedne od Vitasovih izložbi i dalje nastavlja ...“ Njegova vrsta fotografije je umeće pronađenog doživljaja kao izraz onog kako čovek oseća život u njegovoj punoći, a ne organizacija i manipulacija. Fotografija za koju se on opredelio izuzetno je važno, a i teško je održati visok nivo poštovanja svojih osećanja, da se ostane ono što čovek jeste, da se izbegne privlačna zamka „umetničke“ forme. Vitas je jedan od retkih koji istrajava na ovom nimalo jednostavnom i lagodnom putu“
0143 Boje u polju
Taj visok nivo „poštovanja svojih osećaja“ je ono kako sam ga i ja doživeo pri prvom susretu i kako je u tome istrajavao i polako sagorevao kao sveća osvetljavajuči trenutke i prostor delovanja drugima.
Poštovanje srpske kulture i tardicije je vidljivo u fotografskom radu Božidara Vitasa, i on ne pravi kompromise u tome, i dokumentarnošću svojih fotografija smešta ih u njemu dobro znanu hijerarhiju večnosti zabeleženog trenutka, bez obzira da li fotografiše najobičniji nadgrobni spomenik bezimenog, ili pak monumentalni hram srpske duhovnosti kakav je Hilandar. Ništa se tu ne radi skriveno od duhovnog miljea, već je uvek propraćeno blagoslovom duhovnih velikodostojnika. Sva ta nastojanja deluju kao ispunjenje sebi postavljenog zaveta.
0088 Pred vratima vecnosti manastir Krusedol 16 jul 2010
Božidar Vitas često govori za sebe da nije fotograf, već svetlopisac. U tome možemo prepoznati njegovo poštovanje svake reči koja je nepravedno zanemarena, a svojstvena je jeziku koji mu je maternji. Time želi da nam skrene pažnju, i da nas poduči, uputi, akcentuje, a to isto radi svojim fotografijama.
0022 Na Mokroj gori silueta
Dobar organizator i animator drugih daje veliki doprinos svim organizacijama gde je po nekom od svojih interesovanja pripadao, pre svih Udruženju umetnika Železnice Srbije čiji je predsednik, i Foto savezu Srbije, gde je u prošlom mandatu obavljao funkciju predsednika Skupštine FSS, a sada je izabrani predsednik Nadzornog odbora.
Skroman, dobroćudan, nestašan i radoznao, neopterećen nekakvim trendovima u fotografiji, ne razmišlja o kritici i od nje ne strepi, a za učinjeno nikome se ne pravda. Veruje svojim svetlopisima koje rado izlaže i koji ga predstavljaju upravo onakvog kakav je – prirodan, bez doterivanja i šminkanja.
0042  Blizanci
Tragajući za sopstvenim smislom, za suštinom postojanja unutar životnog vrtloga, Božidar Vitas je napravio kaleidoskop sopstvenog odraza opredmećujući svetlopisima svoje impresije radi davanja svima drugima. Kako piše Nestorović, za Božu možemo reći da kad kazuje, „slušaocu se čini da romori plaha đurđevdanska kiša. I uvijek ni riječ manje niti riječ više. Po mjeri“.

Pozivamo sve ljubitelje fotografije da dođu do Fotografskog kluba Vojvodina, (Novi Sad, Bulevar oslobođenja 22) u utorak i uživaju u razgovoru sa autorom i njegovim fotografijama, i pitanjima podstaknu našeg gosta, svetlopisca Božidara Vitasa, na priču o svom radu i fotografijama što više.

BIOGRAFIJA:
BOŽIDAR VITAS

foto Zeljko Skrbic 30 nov 2004
Rođen 26. novembra 1939. godine u Beogradu, na Dorćolu, gde i sada živi. Svetlopisanjem se bavi od 1957. godine. Samostalno izlagao 117 puta (75 izložbi svetlopisa, 15 projekcija dijapozitiva u boji i 27 projekcije svetlopisa) širom Srbije. Dva puta samostalno izlagao u Solunu, jednom u japanskom gradu Tađimiju, šest puta u Frankfurtu na Majni, dva puta u Doboju i jednom u Trebinju i Višegradu (Republika Srpska), jednom u Travniku (BiH). Učesnik je 254 kolektivne izložbe i likovnie manifestacije u zemlji i inostranstvu, kao i 56 saborovanja (kolonija) likovnih umetnika. Potpisnik je svetlopisa u mnogim katalozima likovnih umetnika i saborovanja umetnika. Fotografije, priče i prikaze objavljuje na internet stranicama Foto saveza Srbije, Udruženja likovnih umetnika „Sergej Jovanović“ iz Beograda, u informativnom listu železničara Srbije „Pruga“ i časopisu „Srpska reč“ koji izlazi u Frankfurtu na Majni.
Priredio i objavio: fotomonografiju o rukometu Oko rukometa, (2005); fotomonografiju motiva vezanih za železnicu Duž pruge, (2006); prvu zbirku poezije železničara Srbije Dok vozovi prolaze, (2007). ilustrovanu svojim svetlopisima; monografiju Udruženja umetnika Železnica Srbije Ars longa vita brevis, ilustrovanu svojim svetlopisima (2012); izložbene kataloge uz ISBN i CIP broj Narodne biblioteke Srbije: Fotografije (2007); Svetlopisi – Srcem i dušom uz narod Japana, (2011); Sa verom u Svetosavlje, (2012); Putevi i raskršća – 17 vekova Milanskog edikta (313 – 2013) uz blagoslov njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja (2013); Svetlopisani članovi ULU „ Sergej Jovanović“, Beograd (2013.); 900 godina od rođenja Stefana Nemanje, uz blagoslov njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja (2014); izložbene kataloge: Vera, ljubav i nada, uz blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskoh Pavla (1994); Tihovanje u Hilandaru – 800 godina manastira (1998); Priča o selu,(2006.);„ Milosrdni anđeo – Da se ne zaboravi (2009) sećanje na bombardovanje Beograda; Uz sliku je sve lepše – Božidar i prijatelji, (2008); Krajolik, izložba slika i svetlopisa četiri autora, (2009); Duhovni horizonti (2010),;elektronsku brošuru (CD) katalog multimedijalne manifestacije Ivi Andriću u čast – povodom 50 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost, (2011); elektronsku brošuru (CD) katalog međunarodne multimedijalne manifestacije Sećanje na Steriju – sabor literarnog stvaralaštva (2013) i druge; elektronsku brošuru (CD) katalog manifestacije Sećanje na Njegoša – sabor pesničkog stvaralaštva (2013). Priredio je brošuru – katalog 19. likovne kolonije „Perilipac 2013“ na 22 strane formata 21 h 21 centimetar sa 63 svetlopisa; u izdanju HELICON PUBLISHING, Pančevo, brošuru DUHOVNI HORIZONTI sa reprodukcijom 54 svetlopisa u crno beloj tehnici i sa prikazima devetorice istaknutih umetnika (2015).
Bozidar Vitas  21 maj 2010
Organizovao je i vodio 23 književna susreta od kojih izdvaja: Manifestacija posvećena 200 toj godišnjici od dolaska Dositeja Obradovića u Srbiju, (2007); manifestacija Ivi Andriću u čast povodom 50 godina od dodele Nobelove nagrade. (2011); „ Sećanje na Steriju – sabor literarnoh stvaralaštva“ (2013) i Sećanje na Njegoša – sabor pesničkog stvaralaštva (2013). Organizovao je šest koncerta kamerne muzike u izvođenu gudačkog sastava „Romantika“.
Organizovao je i priredio više od 80 kolektivnih izložbi slika, fotografija i vajarskih radova kao i više desetina samostalnih izložbi drugih autora. Organizovao je i vodio 10 saborovanja (kolonija) likovnih umetnika.
Više desetina puta prigodnim govorima otvarao je samostalne izložbe slikara, vajara i
fotografa.
Više puta, kao član raznih komisija za odabir i dodelu nagrada na izložbama fotografija, pa i međunarodnog ranga, imao je priliku da se upozna sa stvaralačkom aktivnšću umetnika fotografije sa svih kontinenata.
Na dosadašnjim izložbama prikazao je javnosti više od 3000 različitih fotografija i oko 1300 različitih dijapozitiva u boji. U muzejskim, galerijskim i privatnimkolekcijama u zemlji i inostranstvu ima više od 250 radova.
Dobitnik je pedesetdve nagrade i priznanja iz oblasti fotografije od kojih 25 međunarodnog ranga. Dobitnik je četiri priznanja FIAP. (Međunarodna organizacija umetničkih fotografa – Fédération Internationale de l’Art Photographique – 2003. godine). Dobitnik je Nagrade za životno delo (2014.) koje dodeljuje Udruženje umetnika Železnica Srbije za vrhunski doprinos razvoju i ugledu Udruženja umetnika Železnica Srbije, ukupne stvaralačke aktivnosti i širenju kulture u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru. Član je i jedan od osnivača Udruženja umetnika Železnica Srbije (1998). Član je udruženja novinara Srbije (1995); Međunarodnog udruženja novinara (2008); Foto saveza Srbije (1995); FIAP – Međunarodnog udruženja fotografa (Fédération Internationale de l’Art Photographique) (2008);
Izborni je predsednik Nadzornog odbora Foto saveza Srbije sa mandatom do juna 2019. godine. Izborni je predsednik Udruženja umetnika Železnica Srbije od aprila 2004. sa mandatom do maja 2016. godine. Više godina unazad, zaredom, nalazio se na listi 10 najuspešnijih fotografa Foto saveza Srbije. Na listi pet najuspešnijih izlagača Udruženja umetnika Železnica Srbije od 2005. (od ustanovljavanja liste) do 2014. godine nalazi se na prvom mestu.
Fotografijom se bavi iz ljubavi prema toj umetnostii i radi druženja sa ljudima
U Foto savezu Srbije nosilac je umetničkog zvanja Kandidat majstor fotografije, (2005). Na svetskoj fotografskoj umetničkoj sceni nosilac je zvanja Umetnik fotografije –AFIAP koje dodeljuje Međunarodna federacija umetničkih fotografa (Fédération Internationale de l’Art Photographique) (2009).

Kontakt:
Božidar Vitas
11000 Beograd,
Strahinjića Bana 28
Tel: 011 2621642
Mob: 064 8452494

.
Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Božidar Vitas
(osim portreta Božidara Vitasa koje su autora Željka Škrbića)

Autor -
1 2898
Učesnici i publika na tribini FSS u Galeriji 73
Učesnici i publika na tribini FSS u Galeriji 73

Povodom devete godišnje izložbe nagrađenih fotografija „Na tragu svetlosti #9“ u Galeriji 73 je Foto savez Srbije organizovao tribinu „FOTOGRAFSKI UTISCI KOJI SE PAMTE“  koju je osmislio predsednik Umetničkog saveta FSS Miroslav Predojević MF FSS . Tribina je održana 14. maja 2015. od 18-20h. Teško je napisati članak o tribini ovakve tematike, i sa više izlagača,  pa sam za najadekvatniji pristup izabrao hronološki red izlaganja,  za tekstualni sled pisanja. Svakako da i pored zahtevane objektivnosti, neki fotografski utisci izneti na tribini su me kao autora teksta sigurno poneli u pisanju. Zato ću pokušati da hronološkim postupkom dočaram dešavanja na tribini.

Autor -
0 2542
A-301 fotograf: Danilo Cvetanović
A-301 fotograf: Danilo Cvetanović

Do sada sam fotografisao 150 devojaka, a razgovarao i nagovarao na poziranje bar dvadeset puta toliko...“ rekao je još davne 1979 godine Danilo Cvetanović, Majstor fotografije FSJ u članku „Najvažnija je upornost“  u Foto kino reviji 10/79 osvrćući se na probleme sa modelima prilikom fotografisanja akt fotografije. Fotograf Danilo Cvetanović će gostovati u Fotografskom klubu Vojvodina u utorak 14. aprila 2015 u 20h, a govoriće o svom fotografskom radu koji traje više od pola veka. Naš gost je jedan od današnjih srpskih fotografa koji najduže nose zvanje majstora fotografije (duže samo T. Peternek), a koje je dobio davne 1979 godine kao član Foto kluba Beograd, čiji je i danas član. Cvetanović je poznat i po tome što je jedan od prvih fotografa bivše Jugoslavije koji je imao samostalnu izložbu na kojoj su izložene akt fotografije još daleke 1969 godine.

A-336  fotograf: Danilo Cvetanović
A-336 fotograf: Danilo Cvetanović

U konzervativnoj sredini u kojoj živim, pogrešnim mišljenjima ljudi o devojkama koje se fotografišu nage i posledicama u roditeljskom domu, školi, fakultetu, prvi i najveći problem je pronaći devojku koja hoće da pozira naga“ – pisao je pre 36 godina Danilo Cvetanović u Foto kino reviji.

A-374  fotograf: Danilo Cvetanović
A-374 fotograf: Danilo Cvetanović

Kako je onda bilo, na kakve je probleme u stvaranju umetničkog izraza u akt fotografiji nailazio tada, šta se u međuvremenu dešavalo, a kako je njegovo viđenje danas o akt fotografiji i srpskoj fotografiji uopšte, možete saznati na predavanju u FKV, od čoveka sa najvećim iskustvom u ovoj oblasti fotografije. On je jedan od fotografa koji je probijao led i rušio tabue i predrasude o akt fotografiji, i tako otvarao puteve mlađim fotografima da bi se kasnije mogli lakše baviti tom vrstom fotografije, a posebno da mogu pronaći modele. Kod modela je posle takvih izložbi polako raslo interesovanje i želja da svoje telo izlože pogledu fotografa, u ime fotografske umetnosti. Izazov je to bio nekada mnogo veći od današnjeg.

A-362  fotograf: Danilo Cvetanović
A-362 fotograf: Danilo Cvetanović

Kako je pronalazio modele? Kako se odlučiti za ambijent za fotografisanje? Koje su pravne i moralne norme koje se ne smeju prekršiti? Šta je suština akt fotografije? Kako izabrati svetlo? Šta je umetnički akt, a šta pornografija? , i na još mnogih drugih pitanja ćemo dobiti odgovore na predavanju, od majstora fotografije koji je više od pola veka posvetio fotografiji, i još uvek aktivno fotografiše i učestvuje u mnogim fotografskim dešavanjima u Srbiji.

A-301  fotograf: Danilo Cvetanović
A-301 fotograf: Danilo Cvetanović

Danilo Cvetanović  je vrlo dobar edukator i sagovornik koga sam imao priliku mnogo puta da slušam, i da se uverim kako zanimljivo iznosi svoja sećanja i stavove. Vama kao sagovorniku ostaje samo da slušate i upijate misli i iskustvo. A kada mislite da je priča potrajala, i da će mu ponestati energije, on vas iznenadi novom, još zanimljivijom pričom, koju iznosi sa još većom energijom i entuzijazmom. Osadesetih godina je predavao na kursevima fotografije kakva je bila u ono doba poznata „Letnja škola fotografije“ svojevrsna radionica za krativnu fotografiju.

Pored akt fotografije Danilo će predstaviti i deo ostalog fotografskog rada, kao i jedan projekat koji je dvadesetak godina radio, počevši u vreme kad je to bilo opasno i po život i po fotografsku opremu.

"Udarac" - fotograf: Danilo Cvetanović
„Udarac“ – fotograf: Danilo Cvetanović

Na ovo se predavanje u FKV se dugo čekalo, i skoro četri godine je najavljivano da će se ostvariti, ali je nekako taj momenat iskliznuo u trenutnim klupskim dešavanjima, čekajući na pravi momenat da se desi. Naravno krivica je uvek naša bila, a ne Danilova koji nam je uvek govorio „kad se odlučite za termin gostovanja, samo zovnite“. U utorak će se predavanje održati na zadovoljstvo svih članova FKV, a i svih ljubitelja fotografije u Novom Sadu.

Predavanje je u Fotografskom klubu Vojvodina (FKV), na adresi Bulevar oslobođenja 22 u Novom Sadu (prostorije Mensa Srbije). Ono je besplatno za članove FKV i članove Mensa Srbije, a ostali plaćaju predavanje 250 din (kotizacija je neminovna, jer klub finansira aktivnosti isključivo iz članarine)

Biografija: DANILO CVETANOVIĆ

Rođen je 12. 03. 1942. u Beogradu

OBRAZOVANJE-ing. Elektrotehnicki fakultet u Beogradu

PROFESIJA-foto reporter /penzioner/

Portret Danila Cvetanovića
Portret Danila Cvetanovića

UMETNICKA BIOGRAFIJA:

1963g -novembar-zavrsio osnovni kurs fotografije

1964g-PRVI put izlagao na izlozbi svoje fotografije

1966g-dobio zvanje FA I klase

1969g-postao KM FSJ

1979g-postao MF FSJ

1973g-dobio zvanje AFIAP medjunarodne foto organizacije FIAP

1978g-postao LIKOVNI UMETNIK FOTOGRAFIJE u ULUPUDUS -u

2005g.-NAGRADA ZA ZIVOTNO DELO – Udruzenja likovnih umetnika primenjenih umetnosti Srbije (ULUPUDUS)

Danilo Cvetanovic, Rajacke pivnice, 1985 foto: Miroslav Predojević
Danilo Cvetanovic, Rajacke pivnice, 1985 foto: Miroslav Predojević

SAMOSTALNE IZLOZBE

1969-Beograd-Salon fotografije

1971-Beograd-Salon fotografije

1973 Valjevo-Muselinov konak

1973-Novi Sad-Galerija Tribina Mladih

1977-Novi Sad-galerija Tribina Mladih

1979-Beograd-galerija Salon Fotografije

1981-Titograd-Kulturni Centar

1982-Tivat-galerija

1997-Beograd-Ipanema

2004-Beograd-Kulturni centar ARTGET

2005-Cacak-NARODNI MUZEJ

2006-Banatski Brestovac-Dom Kulture

2010-Beograd-ARTGET

"Danilovo oko" - foto: Vlada Vukadinović
„Danilovo oko“ – foto: Vlada Vukadinović

JUGOSLOVENSE MEDJUKLUPSKE IZLOZBE-podaci vodjeni samo do 1979g

220 izlozbi

607 fotografija

82 nagrade

MEDJUNARODNE IZLOZBE-podaci vodjeni samo do 1979g

72 izlozbe

105 fotografije

13 nagrada

PRIZNANJA

Bronzana,Srebrna,Zlatna medalja Narodne Tehnike Jugoslavije

NAGRADA ZA ZIVOTNO DELO  ULUPUDUSa

ADRESA:

Resavska 9, Beograd,

tel. +381 11 323 86 86

E-MAIL:

danilo.cv@sbb.rs

.

Tekst napisao:

Milovan Ulićević

Autor -
2 2718

(Osvrt na projekat jednog takmičara, kroz objektiv oka sa 24 blendina listića)

Ima li fotografije bez teksta koji je prati? To je pitanje koje sam sebi postavio. Već čujem odgovor milijardu i trista miliona Kineza kako daje odgovor na to pitanje svojom poslovicom „jedna slika govori hiljadu reči“. Mogao bih se sa ovim složiti kada je u pitanju kreativna fotografija da govori hiljadu reči, ali i onda to govori samo onom ko pokazuje i razume rečnik fotografske estetike. Inače, potrebno je upotrebiti manje ili više reči ne bi li se otkrila estetika nekom ko je početnik.

A šta je sa fotografijama koje opisuju neki događaj, naprimer Međunerodno takmičenje fotografa „24.kadar“. Tu je već druga priča i tu se moramo poslužiti rečima da damo informacije o tome šta? gde? kada? kako? zašto? i na početku svih KO?

To pitanje- ko je učestvovao? – je moguće jednostavno napisati rečima. I naš uvaženi hroničar fotografskih zbivanja u poslednjih nekoliko godina Dragan Babović, je to mogao uraditi. Ali kao fotograf i čovek željan saznanja, a saznanje se dobija kroz sumnju o postojanju istine, njemu reči nisu bile dovoljne, već je na pitanje – ko? – odgovorio sa hiljadu reči više.

Zato je Dragan Babović iz Beograda, pored odgovora na takmičarske teme, dao sebi u zadatak da odgovori fotografijom na pitanje ko su takmičari i pojedini članovi žirija koji su prisustvovali takmičenju. Odlučio se za portretnu seriju, kao moguću formu odgovora na zadatak postavljen sebi. Portreti takmičara bi oslikavali njihove karaktere i stanja u kojima ih je zatekao u toku takmičenja.

Njegova je zamisao da ih sve postavi pored iste lisnate  pozadine, pa da onda, propuštajući njihov svetlosni lik kroz blendine listiće svog fotoaparata, ostvari dvostruku ulogu. Prvo odvojiće njihove likove od dešavanja na takmičenju i drugo pojačaće pažnju posmatrača na lik i karakter portretisanog. On ih brzim delovanjem, i molbom da upriliči njihov portret, dovodi u stanje gde bivaju zatečeni , ogoljeni od dešavanja, a zaokupljeni temama i dilemama takmičarskim, misleći i na to kako će žiri oceniti njihove fotografije.

Takvom serijom Babović vrlo jasno odgovara, ko su takmičari koji se bave kreativnom fotografijom , čineći ih ujedno važnim i poznatim, kao nekakve glumce ili političare, a ne kao fotografske takmičare, koji se „kriju“ iza svog fotoaparata, u ulozi „lovca“ na motive i nagrade koje dodeljuje organizator. Portreti nisu grupni (par ili više njih) jer bi ih onda doveo u međusobne veze, a to Dragan Babović ne želi jer ih posmatra kao kreativne individualce.

Njegov rad je za pohvalu iz još jednog razloga. On nije profesionalni portretista koji je došao na takmičenje da napravi portrete za neku daleku budućnost kada će oni biti poznati, a neki od njih citirati ovo takmičenje kao referencu u svojoj foto-biografiji. Već je on takmičar kao i svi drugi, kome nije žao da odvoji dobar deo svog ograničenog vremena na 24h za takmičenje, i posveti ga njima, doživljavajući ih kao kolege, drugove, dobre fotografe, a ne kao suparnike u takmičenju.

Dragan Babović je i Fotografskom klubu Vojvodina učinio značajnu stvar, napravivši im arhivu na koju se pre organizovanja takmičenja nije mislilo.

Milovan Ulićević

avgust 2014

PORTRETI KROZ BLENDINE LISTIĆE – SERIJA PORTRETA TAKMIČARA I NEKIH ČLANOVA ŽIRIJA TAKMIČENJA „24.KADAR“

Autor -
8 2189
Mina Delić - Modni putokaz
Mina Delić - Modni putokaz

Међународно такмичења фотографа „24. KADAR“  održano u Новом Саду od 15 – 17.  avgusta 2014.

Победник је Игор Шљиванчанин, фотограф из Подгорице (Црна Гора)

 

Fotografija pobednika Igora Šljivančanina - "Ispred trga Sv. Miletića" (naziv dao priređivač)

Уметност није спорт, али се у многим уметничким дисциплинама, у које рачунам и фотографију, периодично организују такмичења која имају за циљ да код учесника побуде и пробуде њихове стваралачке потенцијале. Ти мечеви се обично одржавају у неком месту и то село или град би требало и те како да подржи идеју сакупљања десетина фотографа из земље и света који му могу оставити фотографска сведочанства непроцењиве вредности. Ко није чуо за Гучу, Ниш, Крагујевац, Нови Сад, Суботицу, Омољицу, по њиховим фестивалима музике, позоришта, филма или фотографије? Поред филмских сусрета и Нишвила, Ниш је захваљујући Ивану Тошићу и Миљану Петровићу пет година за редом био у средишту пажње фотографа због манифестације Фотофиниш, али је због недостатка уистину симболичне суме средстава, штафета предата ентузијастима у Новом Саду, који су ове године по угледу на нишки сценарио организовали сусрет фотографа под називом 24. кадар. Захваљујући новом тандему – Ранку Ђуровићу и Миловану Улићевићу, који је и председник Фотографског клуба Војводина, Нови Сад је у периоду од 15. до 18. августа био средиште фотографске уметности. Овом новим културним догађајем Нови Сад се после Стеријиног позорја, Егзита, поново нашао у средишту пажње културне јавности.

Идеју преузету од Нишлија, а у колегијалном договору са њима, Новосађани су разрадили на свој начин, те су преузимајући велики ризик, успели да организују такмичење фотографа из земље и целе регије, а све у славу самог Новог Сада. Међу њима сам се нашао и ја. Такмичари су изабрани путем посебне селекције која је извршена раније кроз сајберско жирирање. Сада су се фотографи окупили у Новом Саду да уживо прикажу своје способности да реализују 24 задате теме. Остављен им је рок од 24 сата, пола дана и пола ноћи, да жирију изложе по једну најбољу фотографију из сваке теме. Онда је уметнички суд од 24 члана требало да преко интернета, без знања ко су фотографи и које су њихове фотографије, гласа за најбоље фотографије оценама од нула до 15. Тако су добијени резултати који су изнедрили победнике у појединим темама, па су организатори на крају доделили награде свима који су освојили прво, друго и треће место у темама, односно освојили прва три места у укупном пласману. Они који су заслужено имали највише првих награда у појединачним темама су због укупног скора могли изгубити прво место у укупном пласману, што се и десило. Тако је у укупном збиру прву награду освојио млади фотограф из Подгорице, Игор Шљиванчанин. Иза њега је још млађа Мина Делић из Сенте, а треће место освојио је увелико познати фотограф из Новог Сада Јан Вало. Велико откриће је и млади македонски фотограф Ристо Арнаудов који је био први у многим темама, а освојио је четврто место у укупном пласману.

Будући да сам и сам био учесник ове одлично замишљене манифестације, имао сам прилику да гледам радове млађих колега фотографа одмах по њиховом снимању. Био сам изненађен и одушевљен свежим идејама, оригиналношћу, њиховом креативним помацима, који заслужују сваку пажњу и велико поштовање. Како сам у поход највише ишао са Игором Шљиванчанином, коме сам пре неколико година отварао прву самосталну изложбу фотографија у Милочеру, био сам сведок његовог истинског мајсторства. Рекао сам му да су Американци за многе смислили технологију (дигиталне фотографске апарате) која ће у судару са људима као што је он, који у себи крију урођен дар за фотографију, довести до сјајних резултата. У мојој шали са којом сам свима досадио да су младе генерације за нас старије практично нека врста ванземаљаца, има толико истине. Замислимо сцену која ће се дешавати кроз двадесет година, када ће неко дете које смо сликали у колицима које гура његова мама у центру Новог Сада заједно са нама као одрасла особа ићи истим тим градом у потрази за сценама и на крају направити боље фотографије од нас. Посебан угао гледања на стварност успела је да нам дочара Мина Делић, чије фотографије одишу оригиналношћу и креативним приступом.

ANALIZA „IN VITRO“

У првој теми „Новосадске разгледнице“ ја сам освојио трећу награду. Нисам желео да прикажем Нови Сад на класичан начин – лепа архитектура, репрезентативне зграде, сређен урбани пејзаж, већ сам искористио балоне од пене који је правио један улични продавац да кроз њих прикажем атмосферу која влада на главном градском тргу. У њу сам сместио фотографа који се ту нашао, пуно родитеља са малом децом и, наравно, обавезну Градску кућу у позадини која је посебан бисер и симбол новосадске архитектуре. Другу награду је освојила фотографија даровите Маше Цвијановић која је путем вертикалне црнобеле фотографије приказала историјску и културну слојевитост овог града. Прву награду освојио је Арнаудов са ноћним пејзажем града у којем доминирају Петроварадински мост, и рефлексија карактеристичне градске архитектуре у мирној води плавог Дунава. Наш поглед до тог пејзажа пуног љубичасте боје, у првом плану води широк кривудави пут осветљен комплементарним ноћним жутим светлом.

Risto Arnaudov - Novosadske razglednice
Risto Arnaudov – Novosadske razglednice

Друга тема „Младост је радост“, била је велики изазов за многе. Трећу награду освојио је Шљиво – Игор Шљиванчанин са усправном фотографијом у боји на којој дете у наручју оца успева да распрши балон од сапунице. Другу награду освојила је моја фотографија са такозваним клустером од балона од сапунице за коју се бори једна девојчица на градском тргу. Прву награду је добила Мина Делић са невиним осмехом девојчице коју је сместила на жуту столицу тако да заузима сам центар слике.

Mina Delić - Mladost je radost
Mina Delić – Mladost je radost

За многе је тема „Архитектуре“ изгледала веома лако, па се нису много трудили. Али су прве три награде заслужено освојили Ристо Арнаудов који је из жабље перспективе снимио врх катедрале у центру у мору облака, па изгледа као да се она успиње ка небеском рају. Сличну али модернију фотографију, као и савременију архитектуру снимила је Ивана Тодоровић која је освојила другу награду. Прва је припала Јану Валу за фотографију са одличном композицијом у којој је комбиновао хоризонтални (ниски) и вертикални (високи) део зграде, у чијим се правилним прозорима огледа небо са облацима.

Jan Valo -  Arhitektura
Jan Valo – Arhitektura

„Историја“ као тема није била толико занимљива многима, али су победници бриљирали. Трећи по реду Дејан Катасић је успешно повезао главу скулптуре посвећене железничару и таблице Југословенске железнице у позадини. Другу награду је освојила опет Мина Делић, која је користећи дугу ескпозицију младих који шетају испред заставе са ликом Че Геваре успешно приказала енергију и динамику његове борбе. Јан Вало је историју обрадио минималистичким приказом две лобање смештене између камених плоча које симболизују епохе.

Jan Valo - Istorija
Jan Valo – Istorija

Зебре за прелазак пешака преко широких новосадских булевара заузимају главно место на све три награђене фотографије на тему  „Градска гужва“. На све три фотографије су зебре и ноге пешака, с тим што је трећенаграђени Ристо Арнаудов бројне пешаке снимио из доње перспективе, другонаграђени Шљиво из полуптичје у благом slow motion-у, а првонаграђена Мина Делић на посебан начин. У првом плану четири петине хоризонтале широких штрафти беле зебре, а на врху кратке вертикале ногу пешака који чекају зелено светло.

Mina Delić - Gradska gužva
Mina Delić – Gradska gužva

Игор Шљиванчанин се опет послужио дугом експозицијом снимајући са врха зграде (стајао је поред мене) једну градску раскрсницу, те је за ту фотографију добио трећу награду на тему „Саобраћај“. Питао сам га како је по сунчаном дану успео да добије споре покрете и развучене слике аутомобила у покрету, а он ми је открио да се служио посебно тамним филтером. Друго место је освојио Бојан Џодан са фотографијом бициклисте који се рефлектујеогледа у води, а прво место Ристо Арнаудов са ноћном фотографијом црвеног аутомобила снимљеног заиста мајсторски у комбинованој техници панинга и дуге експозиције, постигавши ефекат покрета у пуном значењу те речи.

Risto Arnaudov - Saobracaj
Risto Arnaudov – Saobracaj

Тема „Графити“ је данас у свету једна од најексплоатанисанијих мотива. Наизглед лака, седнеш негде и чекаш да поред неког графита да прође човек, и то је то. Али, не, увек има фотографа који и у таквој теми кажу реч више. Таква је Ивана Тодоровић која је, по мени, дала највише фотографијом графита великог црног ока јарко црвене дужице, а лево од њега простире се панорама Новог Сада у чујем се срцу провлачи једна јарко црвена вертикална линија. Ивана је за ову сјајну фотографију добила друго место. Трећу награду је освојио Јан Вало са графитом у коме приказује маленкост и усамљеност човека, а прву Ристо Арнаудов са графитом великог портрета пса поред степеница којима промичу патике на ногама случајног пролазника.

Risto Arnaudov - Grafiti
Risto Arnaudov – Grafiti

Ивана Тодоровић је дала још једну перфектну фотографију у теми „Портрет“, освојивши треће место. У излогу је снимила старијег човека који сетно гледа у даљину док се у стаклу рефлектује покретна фигура његове вршњакиње. Друго место припало је младом али веома перспективном фотографу из Македоније Зорану Шекерову за фотографију старог Рома који живи у огромној водоводној цеви. Његов тужни поглед скрштених руку просто изазива сузе. Ова фотографија била је виђена од многих фотиографа као прва. Прву награду је добио, међутим, сасвим заслужено, наравно,  Игор Шљиванчанин за портрет сликара у његовом атељеу. Док он држи у руци нечију фотографију, чији лик због провидности такође видимо, њега са штафелаја и полица гледају уљани портрети које је он сликао. Четири у један је био прави погодак који је Игору осигурао убедљиву победу.

Igor Sljivančanin -  Portret
Igor Sljivančanin – Portret

„Све боје воде“ је тема која је изгледала прво тешко, а потом лако, али су победници показали снагу свог асоцијативног система. Треће место освојио је Јарослав Кралик са пластичним флашама разних боја које плутају око једног речног брода. Друго место Ивана Тодоровић са сјајном фотографијом ноћног пецароша на жутој обали Дунава изнад кога се у две и по трећине слике у води пресијавају љубичасте и дугине боје светала са моста и Петроварадина. Прво место заслужено опет осваја даровити Игор Шљиванчанин са ногама које трче кроз бару у којој се огледа градски трг и Градска кућа Новог Сада, фотографија пуна покрета, текстура и сјајне композиције снимљене из жабље перспективе.

Igor Šljivančanin - Sve boje vode
Igor Šljivančanin – Sve boje vode

„Супротности“ су инспирисале Ристу Арнаудова да сачини хаику фотографију светлости и таме, представљајући их кратко и јасно кроз угао врха једне зграде, добивши за то трећу награду. Другу је добила Мина Делић супростављајући ред који влада у горњем делу зграде где се нижу три бела прозора пуна цвећа, нереду у доњем делу где једна стара жена живи у хаосу. Прво место освојио је перспективни Милош Чубрило, млади фотограф из Новог Сада, супростављајући велике дубоке кожне ципеле једног пролазника (то сам случајно био ја) маленим голим ножицама још мањег Рома.

Milos Čubrilo - Suprotnosti
Milos Čubrilo – Suprotnosti

Тема „Градске баште“ није била баш најјаснија, боље да је у загради садржала одређење да се ради о баштама угоститељских објеката а не о баштама у двориштима или парковима. Но, у сваком случају, једна од тежих тема, управо због те дилеме. Треће место је освојиола Соња Ђапић, млади фотограф, са фотографијом јарко обојених столица и карираних столњака, који просто позивају да седнете у ту башту. Друго место освојио је Игор Шљиванчанин који је у сличан амбијент увео и лепу конобарицу која простире један столњак на позадини осликане фасаде кафане. Прву награду сам освојио ја са фотографијом снимљеном из птичје перспкетиве. Док девојка седи сама за столом у празној летњој башти у којој се нижу столови читајући отворени „мени“, поред ње пролази један момак. Сцену сам режирао тако што сам замолио конобарицу да седне доле, прекрсти ноге и чита, те да чека док ми не наиђе неки човек, што се веома брзо и десило. Жао ми је што нисам имао бољи положај да се види више столова, али шта је ту је. Фотографија је пуна текстура где графичку вредност даје игра округлих столова и правоугаоних плоча улице.

Dragan Babović - Gradske bašte
Dragan Babović – Gradske bašte

Млади фотограф Милош Станојевић је освојио трећу награду за заиста верло занимљиву тему која је гласила „Модни путоказ“. Он је снимио ћелаву лутку у излогу чије су трепавице спале за степен ниже носећи тако неку велику тугу, док се у стаклу огледа град у ноћи. Друго место припало је Јану Валу који је дочекао да испред сјајне рекламе за женски парфем Булгари са којим у руци позира млада манекенка вреле шпанске крви, пролази једна старија и веома културна новосадска госпођа. И док је млада Шпањолка још обасјана сунцем у јарко црвеној хаљини, госпођа се налази у делу живота где је сунце већ на заласку у плавој хаљини. Тако нам је фотограф само једним јединим притиском на окидач свог фотоапарата испричао много дубљу причу него што изгледа а кроз јако изражене ликовне елементе у којима и топле и хладне боје саме за себе приповедају. Прво место припало је успешно режираној фотографији Мине Делић, која је у једна отворена врата поставла згодног младића, голог до појаса, ставила му у руке букет цвећа и рекла му да гледа у недоглед, док са великог белог зида зграде гађа једна стрелица право у њега. Латински изглед младића са шареном марамом око врата је аргумент више, који је талентованој Мини Делић донео ову вредну награду.

Mina Delić - Modni putokaz
Mina Delić – Modni putokaz

Зоран Шекеров је добио трећу награду на тему „Кровови“, приказавши борбу површина и линија познатих Петроварадинских кровова. Друго место освојио је Јан Вало заиста предивном композицијом  трогуластог прочеља зграде са округлим прозором у првом плану. Иза су велике стрме падине крова прекривеног црвеним бибер црепом, дајући илузију неког прекоокеанског брода који се пробија према нама који стојимо у градској луци. Прву место припало је опет Мини Делић која је на кров сместила девојку која изгледа као да седи на прамцу чамца који плови узбурканим морем од старих новосадских кровова.

Mina Delić - Krovovi grada
Mina Delić – Krovovi grada

Тема „Светла Новог Сада“ исто тако може бити схваћена на више начина, па су људи тако и одговарали на њу. Најуспешнији су били Милош Станојвеић са ноћном панорамом Новог Сада и моста, гледаног са Петроварадина. Друго место сам освојио ја са фотографијом у гегенлихту, тј. са дугачком сенком бициклисте на плочнику великог градског трга, а прву место освојила је Мина Делић са момком који стоји испод старог новосадаског канделабра, призивајућу у мени стихове старе баладе „Стоји на углу петролејска лампа и лије светлост црвенкастожуту“, иако је овде светлост зеленкастожута.

Mina Delić - Svetla Novog Sada
Mina Delić – Svetla Novog Sada

Тема „Забава“ није било нимало лака. Треће место освојио је Ристо Арнаудов са паром који игра у ноћи, друго место Мина Делић са дугом експозицијом играча снимљених одозго, а прву Игор Шљиванчанин са фотографијом два дечака која се играју радосно скачући у вис на позадини фасаде неке самопослуге на којој су насликане силуете људи и деце.

Igor Šljivančanin - Zabava
Igor Šljivančanin – Zabava

„Лето у граду“ донело је познатом новосадском аутору Снежани Лукић заслужено прво место. Она је из висине снимила ретке купаче на Дунаву, који стоје у одличном распореду, а црни пас који чека да полети лоптица којом се два дечака добацују даје слици посебно леп нагласак. Друго место је освојио Игор Шљиванчанин са црно белом фотографијом дечака који рукама разбија балон од сапунице, а треће Соња Ђапић са купачима који леже на бетонским клупама поред Дунава.

Snežana Lukić - Leto u gradu
Snežana Lukić – Leto u gradu

Бојан Џодан је добио прву награду на тему „Емоција“ коју би лепше било рећи на српском „Осећање“, са фотографијом веселе девојчице која у рукама носи једно лепо дете широког и искреног осмеха. Друго место припало је Зорану Шекерову за уличног пијанца који је дочекао јутро у загрљају своје гитаре са празном конзервом пива. Треће место је освојила Жељка Алексић са црно белом фотографијом уличних портрета замишљене жене и младог мушкарца за које би се због изузетне сличности могло наслутити да су мајка и син.

Bojan Džodan - Emocije
Bojan Džodan – Emocije

Бела штрафта која по дијагонали сече асфалт донела је Игору Шљиванчанину прву наградуи на тему „Линија“. Другу награду сам освојио ја са рекламном линијом на некој самопослузи која води потенцијалног купца према улазу. Треће место припало је Мини Делић за белу линију ивичњака коју у даљини прескачу две ноге пешака.

Igor Šljivančanin - Linija
Igor Šljivančanin – Linija

Прву награду за тему „Јутро“ заслужено је добила Ивана Тодоровић која је снимила једну даму која на првом јуатрњем сунцу на својој тераси чита књигу. Ова уметница зналачки води наш поглед бројним дијагоналама са доњег левог ка горњем десном углу, користећи фуге између фасадних плоча лепе текстуре, на новој модерној згради. Оне се настављају бројним паралелним линијама металне ограде терасе на којој седи дама која чита. Друго место сам освојио ја са фотографијом пролазнице која хита празним тротоаром. Снимио сам је са прозора Хостела 021 у коме смо спавали. Намерно сам снимио шири план тако да се у горњем делу види велика пругаста тенда са облим таласастим завршецима, испод ње ритам од прозора на суседној згради. Направио сам неколико снимака чекајући да ми пролазница у белој кошуљи прође преко тамне позадине врата на суседној згради. Треће место освојила је усправна фотографија Ристе Арнаудова која приказује силуету старије жене у раскораку, која некуд жури, док у позадини свиће зора на Петроварадину и Дунаву.

Ivana Todorović - Jutro
Ivana Todorović – Jutro

Милош Чубрило је за фотографију пара који држи други пар паса, заслужено освојио треће местона тему „Пар“. Другу награду је понео Бојан Џодан са фотографијом девојке и младића који свако за себе телефонира на сред улице. Прва награда је отишла у руке Ристе Арнаудова. Он је направио фотографију за памћење. У даљини се двоје грле, а изнад њих велико небо. У првом плану је велико поље траве и зидина тврђаве које води поглед до љубавног пара који на хоризонту испреда своје приче.

Risto Arnaudov - Par
Risto Arnaudov – Par

Прво место на тему „Ритам“ добио је Никола Бранковић, фотограф из Бољевца, за фотографију низа рукава мушких одела у радњи чији ритам наглашавају добро уочена и наглашена дугмета. Другу награду је осовјио Јан Вало са каскадама које воде поглед ка крсту, док је треће место освојио Игор Шљиванчанин који је ритам пронашао у тамним силуетама елегантних стубова за осветљење који се правилно нижу на Петроварадинском мосту преко кога пролази и по која људска фигура.

Nikola Branković - Ritam
Nikola Branković – Ritam

„Да сам жаба видела бих“ је сигурно најмаштовитија тема коју су смислили организатори. Нису је назвали једноставно жабљом прспективом него су додали и мало духа и врцавости, па су се многи фотиографи потрудили да на њу боље одговоре. Био сам уверен да ће победити Игор Шљиванчанин. Мислио сам да од његових ногу које прескачу бару и торањ Градске куће, што се огледа и у мирној води, не може дати бољи одговор на задату тему. Али жири је сматрао друкчије, па је Шљиво освојио другу награду, а Јан Вало заиста заслужио прву са фотографијом обруча са мрежом ка коме путује лопта са намером да прође кроз кош. Јан је ову фотографију снимио заиста из посебног угла, изузетно је графички нагласио, али обезебдио и богат садржај пун симболике. Треће место освојио је Арнаудов са фотографијом ногу пешака који чекају у реду снимљених из доњег угла.

Jan Valo - da sam žaba video bih
Jan Valo – da sam žaba video bih

Са темом која се звала „Број“, ја сам освојио треће место, приказавши електронски број на лифту који је уместо обичног белог зида смештен у чудне вертикалне стубиће тамних боја са пуно текстура. Друго место припало је Игору Шљиванчанину који је снимио голуба на једној уличној канти за ђубре на којој је крупним бројевима исписана година далеке будућности 3001, наговештавајући шта нас онда чека. Прва награда је више него заслужено припала сјајном новосадском фотографу Јану Валу, који је свој стилски исписан број пронашао на белој усправној шлајфни зида која пресеца леву половину жутог зида на коме је вентилациони круг, и десну на којој се нижу углови смеђег дрвета једне богато опремљене градске капије.

Jan Valo - Broj
Jan Valo – Broj

Најтежа тема која је за многе такмичаре била чак и проблем је она под називом „Лакше је радити у групи“. Најинтелигентније решење, које нам је просто било ту пред носом, а нисмо га се сетили, је пронашао новосадски фотограф Милош Чубрило, сликајући управо своје колеге фотографе у огледлау лифта, где нам је свима дао лекцију да је заиста лакше радити у групи. Друго место освојила је Мина Делић са фотографијом дрвосеча што тестеришу дрво, док их из позадине посматра бака која у наручју држи унука. Прво место освојила је Новосађанка Маша Цвијановић са црно белом фотографијом старих боћара који уживају у овој традиционалној далматинској игри.

Maša Cvijanović - Lakše je raditi u grupi
Maša Cvijanović – Lakše je raditi u grupi

Ако се мало вратите на овај текст, видећете да сам у многим приказима фотографија поменуо именицу град. Тај град се у овом сусрету фотографа из земље и бивших република зове Нови Сад. Он је био неизбежан декор а често и главни јунак сваке фотографије и то је оно што би организатори требало да имају на уму када буду припремали ново дружење наредне године, јер се са таквим аргументима лакше могу намакнути средства да се људима обезбеди још бољи услови за рад.

Ја сам освојио укупно пето место, погледао и како је жири гласао за моје фотографије, и установио да су ме, не знајући да су то моје фотографије, оцењивали крајње објективно и да су се моје фотографије цениле у просеку уједначено. Има и изузетака које ћу овде са разлогом навести. Наиме, чланови жирија су људи који, као и сами фотографи имају свој посебан укус, те су једну исту фотографију неки оцењивали највишом оценом 15 а неки само нулом. Иако ово изгледа потпуно лудо и неправилно, ако би заузели став да је добра фотографија увек добра фотографија, испоставиће се да то није баш тако, тј. није довољно добра за све. Процењивање и оцењивање фотографија није спорт чији је циљ победа, где број датих голова означава апсолутну вредност. Уметност је нешто више од тога, мање материјално а више духовно. Но то је за другу дискусију. Ипак, користим ову прилику да упоредим ово оцењивање са оним које се примењује при давању звања у Фото Савезу Србије, где се дешава да кандидат добије пролаз код четири а од једног не, или је однос гласања три према два. Мени ту нешто није у реду. Бацам светлост рефлектора на ову појаву, јер би то могао бити изванредан повод за разраду културних дешавања као што је 24. кадар у Новом Саду. Било би занимљиво после такмичења организовати и трибину на којој би аутори могли од чланова жирија добити сувисло објашњење како је једна фотографија од неких оцењена највишом а од других најнижом оценом. Крајњи циљ би био наук за следећи пут. Нису криви чланови жирија, и они су, осим што су остварени аутори, само људи. Говоримо о истим критеријумима, али нико нема исти критеријум. Уколико би било скупо организовати присуство свих чланова жирија, мислим да би сами фотографи такмичари могли да међусобно проанализирају оцене жирија и да размене своја искуства.

Зашто то говорим, зато што су и сами фотографи када су стајали пред сопственим фотографијама које су обрађивале исту тему, били у дилеми коју да изаберу и прикажу као најбољу. Они су били сами себи свој сопствени жири. Многи су питали колеге око себе, па су у томе имали велику помоћ. Ипак је свако ко себе држи за аутора изабрао оно што је сматрао да му је најбоље, али је тиме, како ће се показати, и сам себи унапред пресудио. Оно што за мене остаје као отворено питање, на које ми нико не може дати чврст одговор, је то да се подршка чланова жирија, који су то што јесу управо због онога што су као аутори остварили, често веома разликује, па такмичар нема за убудуће сигуран оријентир. Но, ма како ово изгледало као вечно отворено питање, на које нико не може да пружи коначан одговор, ту заправо и лежи чар оваквих догађања. Ја ћу то дефинисати као непредвидљивост, као дозу среће, или што би се спортским речником рекло „лопта је округла“.

Укупан утисак је да је племенита идеја организатора доживела потпуни успех, без обзира на ситне бољке које су унапред урачунате у ризик. Наиме, један од учесника Вијетнамац Нгујен, који је приликом квалификација био први по рангу, од српских власти није могао да на време добије визу, те се оправдано није могао појавити. Није се појавила ни једна Чехиња Јана Лили Клајснер. Тиме је Србија изгубила једно, сигуран сам, ретко виђење града и људи Новог Сада, а и прилику да то виде пријатељи тих фотографа у њиховим земљама. Потом, због годишњих одмора, уместо 24 било је 20 чланова жирија. На жалост одличан фотограф Сања Крњајић није због спорог подизања фотографија успела да у року пошаље своје радове, па је сав њен труд, на жалост пао у воду, бар што се тиче такмичења.

Ранко и Милован су учеснике на време обавестили да се фотографије могу слати одмах по снимању тако да је било доста времена за upload, али су сви то чинили у последња два сата, између 18 и 20 часова, с обзиром да је такмичње трајало до 16 часова, после чега је велики материјал требало унети у рачунар, потом разврстати по темама и изабрати најбоље.  Ово је наук и за учеснике и за организаторе да се следеће године те ствари посебно пажљиво назначе сваком поједином аутору, јер, признајем, и ја сам очаран лепотама Новог Сада, просто лебдео између неба и земље, па сам пропустио не само да чујем већ и да вечерам у заказано време. Због тога са припремама за следећи сусрет фотографа треба отпочети одмах и радити на томе систематски и лагано пуних годину дана. Пријему и међусобном упознавању фотографа такмичара, од којих се већина први пут сусреће, те давању важних упутстава треба посветити већу пажњу.

Када је реч о темама, мислим да су оне биле разноврсне и лако схватљиве за фотографе. Оне које у себи садрже већу општост, као што су архитектура, историја, лето у граду, градска гужва итд. чиниле су се многима лакшим па су многи фотографи водећи се правилом „лако ћемо“ пропустили да и у њима покажу већу креативност. За њих су оне теме које су имале конкретан задатак представљале већи изазов, као што је нпр. тема „Да сам жаба видео бих…“ у којој је победио Јан Вало испред Игора Шљиванчанина.

Желео бих да похвалим љубазну домаћицу и домаћина Хостела 021 у Новом Саду, који су нам пружили леп смештај, а који су решили да га за следећу годину и побољшају. Похвалио бих посебно главног спонзора Туристичку агенцију АВЕНИЈА ПУТОВАЊА и Јасну Бјанко, која је имала довољно слуха да обезбеди главну победничку награду – бесплатно летовање у Грчкој за две особе у трајању од 10 дана. Другу награду – седмоинчни таблет уређај је обезбедио Институт за заштиту на раду. Студио Бечкерек је доделио 15 вредних и изузетно луксузно одштампаних монографија, а вредне поклоне у виду монографија обезбедили су и Туристичке организације Града Новог Сада и Војводине. Ресторан Централ Паб је обезбедио доручак и вечеру (мада је могао да да и известан попуст фотографима за веома много испијених пића), Магазин Рефото из Београда неколико годишњих претплата, Биг принт из Београда штампу фотографија у великом формату. Хвала и осталим спонзорима као што су Менса Србије, БМ фокус Нови Сад, Canon Foto Lab Нови Сад и.

Крај ове приче је наставак са почетка. Фотографијом се данас сигурно бави највећи број људи у свету. Највише њих су туристи који трагају за новим визуелним доживљајима. Није далеко од суштине да се у оваквим добро смишљеним догађајима у позадини може подвући јак туристички садржај. Да су градске власти мудре, као што су способне да освоје своја државничка места, искористиле би прилику да од 24 одлична фотографа из земље и света за свој град и своју земљу обезбеде вредна фотографска дела. И све то за заиста симболична средства, која се иначе троше на тривијалне ствари. Штета је да се на крају од свих победничких фотографија не изда монографија која ће сведочити о месту и времену свога настанка.

Будући да су се сада фотографи окупили у Новом Саду, а не у Нишу или Београду, то је била прилика да они својим делима оставе вредан траг у времену баш овог града. Овде не мислим само на тему разгледнице, већ на све фотографије које Нови Сад имају као своју неизбежну позадину (његове тргове, архитектуру, фасаде, споменике, излоге, паркове, људе који нешто раде, саобраћај, моду тог времена, и сл.). Све те фотографије су вредна сведочанства о једном времену које је, док ово пишем, већ одавно прошло, али је захваљујући фотографима остало записано за будућност.

Драган Бабовић

Београд, август, 2014.

ZAHVALJUJEMO SE AUTORU DRRAGANU BABOVIĆU NA OVOM DIVNOM PRIKAZU TAKMIČENJA I ANALIZI FOTOGRAFIJA.

FKV.

Autor -
0 1993
prof. dr Milan Radovanović
prof. dr Milan Radovanović

Fotografski klub Vojvodina nastavlja seriju predstavljanja fotografskih studijskih programa, sa idejom da te programe približi ciljnoj grupi ljubitelja fotografije, usmerenih na kreativno bavljenje fotografijom, a koja se okuplja oko aktivnih fotografskih klubova FSS. Ovoga puta predstavljamo Akademiju umetnosti iz Beograda i profesora dr Milana Radovanovića sa studijskog programa FOTOGRAFIJA I KAMERA.  Profesor dr Radovanović će održati predavanje „Moć fotografije u savremenom društvu“ gde će se teoretski, ali i kroz primere iz prakse, dotaći jedne vrlo aktuelne teme, svima nama interesantne i podsticajne za razmišljanje. Predavanje je u utorak 1. jula 2014. u 20h u Novom Sadu, Bulevar oslobođenja 22 (videti lokaciju u delu za kontakt na ovom sajtu )

Ovaj studijski program Akademije umetnosti, objedinjuje studije fotografije i filmske i televizijske kamere. Namenjen je sticanju praktičnih i teorijskih znanja o značaju i upotrebi fotografskog medija u domenima dokumentarne fotografije, „life“ fotografije, fotožurnalizma, modne i reklamne fotografije, savremene umetnosti fotografije; snimanja dokumentarnih i igranih filmova i TV serija, rada na filmu i televiziji, realizacije reklamnih  i muzičkih spotova, direktnih TV prenosa, estetike prostora umetnosti; kreativnog rada u postprodukciji fotografske i video slike, filmske i TV režije, i tehnološkog procesa proizvodnje dugometražnog igranog filma.

Akademija umetnosti Beograd studije Fotografije
Akademija umetnosti Beograd, studije Fotografije

Više o programu na http://www.akademijaumetnosti.edu.rs/studijski-programi/kamera-i-fotografija/o-studijskom-programu/

Da predstavimo i našeg gosta kratkom biografijom stručnog i umetničkog rada. Prof. dr Milаn Rаdovаnović vodi Kаtedru fotogrаfije nа Akаdemiji umetnosti u Beogrаdu i predаje nа mаster studijаmа Kreirаnje imidžа u umetnosti i medijimа. Doktorirаo je teoriju umetnosti i medijа nа nаučnim interdisciplinаrnim studijаmа Univerzitetа umetnosti u Beogrаdu. Člаn je profesionаlnih udruženjа fotogrаfа PPofE (Association of Independent Professional Photographers of Europe) i USUF (Udruženje sаmostаlnih umetnikа fotogrаfije). Sa Vladanom Radovanovićem osnovao je i vodi marketinšku agenciju Effective marketing i kreira reklamne kampanje za ugledne kompanije u zemlji i inostranstvu.

prof. dr Milan Radovanović
prof. dr Milan Radovanović

Umetničke projekte realizuje u okviru alternativne likovne, baletske i muzičke umetničke scene. Sаrаđivаo je sа velikim brojem modnih dizajnera i modnih kuća, sa vodećim itаlijаnskim modnim čаsopisom VOGUE Pelle Italia, kao i sa internacionalnom publikacijom za avangardne modne tendencije Fast Forward Fashion. Dobitnik je više međunarodnih nаgrаdа i priznаnjа nа izložbаmа modne i reklаmne fotogrаfije, kаo i zlаtne medаlje Nikolа Teslа nemаčkog nаučnog čаsopisа RAUM & ZEIT zа doprinos rаzvoju digitаlne fotogrаfije. Fotogrаfisаo je аmerički аlternаtivni rok sаstаv R.E.M. i jednog od nаjboljih аtletičаrа svih vremenа Kаrlа Luisа. Vodio je fotogrаfsku rаdionicu sа fotogrаfom Piterom Mаrlouom iz prestižne fotografske аgencije Mаgnum Photos. Bio je kreativni direktor projekta prve umetničke fotomonografije Narodnog pozorišta u Beogradu Skrivena lepota nastale u saradnji Telenor fondacije, Narodnog pozorišta u Beogradu i Akademije umetnosti u Beogradu. Snimio je veliki broj fotografija za monografije najznačajnijih manastira u Srbiji.

Kаo teoretičаr umetnosti i medijа istrаžuje uticаj semiotike vizаntijske ikonogrаfije nа sаvremenu umetnost i populаrnu kulturu. Rаdove objаvljuje u stručnim časopisima i predstаvljа nа nаučnim skupovimа i simpozijumimа.

Pozivamo sve ljubitelje fotografije da dođu na predavanje, i prošire svoje viđenje na fotografsku umetnost i sagledaju njeno mesto u društvu. Predavanje će svakako izoštriti i produbiti naše razmišljanje, kada budemo stvarali nove fotografije. Nije dovoljno samo poznavati praksu. Bez poznavanja teorije i istorije fotografije, ma kako da je savršeno tehnički urađena fotografija, ona često nema dubinu i originalnost.

Da naglasim ono što je već postalo ustaljena praksa u radu kluba, da je predavanje besplatno za članove Fotografskog kluba Vojvodina, polaznike Foto kursa FKV, sve učesnike kvalifikacija takmičenja „24. KADAR (prijave su u toku), kao i članove Foto SIG-a Mense.  Ostali plaćaju kotizaciju za predavanje. Zbog ograničenog broja mesta, potrebno je prijaviti dolazak na mail office@fkv.rs

Priredio:

Milovan Ulićević

.

Autor -
0 2146
Portret Marka Vrdoljaka
Portret Marka Vrdoljaka

Fotografski klub Vojvodina 13. marta 2014. u 20h predstavlja fotografa Marka Vrdoljaka koji će održati predavnje „Skrivene tajne Brionaˮ na kojem će nam kroz fotografije otkriti tajne ovoga predivnog arhipelaga. Na predavanju će Vrdoljak prezentovati i komentarisati dvestotinak svojih fotografija, koje je snimio za službenu fotomonografiju, arhiv i za potrebe filma o Nacionalnom parku Brioni (Hrvatska).

Fotografija: Marko Vrdoljak
Fotografija: Marko Vrdoljak

Otkrijte zašto je upravo na Brionima pisan dio svetske i jugoslovenske istorije, i u dva sata unapredite svoje znanje fotografisanja prirode, divljih životinja, arheoloških lokaliteta, pejzaža i još mnogo toga. Među tim fotografijama će biti i ekskluzivne nikada objavljene fotografije ostrvca Vanga i Titovih rezidencijalnih vila, njegovih podruma i mnogih skrivenih tajni ovog predivnog arhipelaga. Uz predstavljenje fotografske radionice koju na proleće pokreće Vrdoljak na Brionima, autor i Fotografski klub Vojvodina vas pozivaju na fotografsko druženje i razgovor posle predavanja.

Fotografija: Marko Vrdoljak
Fotografija: Marko Vrdoljak

Marko Vrdoljak je rođen u Zagrebu 1973. g. Vlasnik je preduzeća Five Stars Ltd. u kojoj preko deset godina radi na promociji hrvatskih lepota u svetu, sarađujući s mnogim ministarstvima, vladinim kancelarijama i kulturnim institucijama.

Portret Marka Vrdoljaka
Portret Marka Vrdoljaka

Do sada je objavio osam fotomonografija: „Zagrebačka županija“, „Nacionalni park Brijuni“, „Nevjerojatna Hrvatska“, „Nerezine“, „Nacionalni park Risnjak“, „Zagreb“, „Lošinj Archipelago“ i „Veličina skromnoga“, a trenutno radi na nekoliko novih fotografskih i filmskih projekata.

Vrdoljak je uz ostale nagrade i priznanja dobitnik i najprestižnije strukovne nagrade u Hrvatskoj, „Tošo Dabac“, za veliki doprinos afirmaciji umetničke fotografije i fotografske umetnosti u Hrvatskoj.

Fotografija: Marko Vrdoljak
Fotografija: Marko Vrdoljak

Veliko priznanje za svoj fotografski rad Vrdoljak je dobio i potpisivanjem ugovora sa Ministarstvom inostranih poslova Republike Hrvatske o realizaciji tri izložbe: „Nevjerojatna Hrvatska 1“, „Nevjerojatna Hrvatska 2“ i “Plavo – zelena Hrvatska” koje čine ukupno 126 fotografija svih delova Hrvatske, a kojom se predstavljaju lepote Hrvatske u svetu. Vrdoljakova fotografija „Ovčji raj“, snimljena u Lici, odabrana je za naslovnu stranu 50-tog jubilarnog broja „Digital Foto Magazina“ kao prva naslovnu stranu s fotografijom hrvatskog fotografa.

Fotografija: Marko Vrdoljak
Fotografija: Marko Vrdoljak

Uz svoj fotografski rad, Vrdoljak je nagrađivan i u video stvaralaštvu unutar kojeg je snimio višestruko nagrađivani film „Pulse of the city – Zagreb“, a autor je i službenih promotivnih filmova ostrva Lošinja, Zagrebačke županije i Nacionalnog parka Brioni, zatim  dugometražnog filma „Sedam dana stvaranja“ o tajanstvenom životu u dominikanskom samostanu u Dubrovniku.

Fotografija: Marko Vrdoljak
Fotografija: Marko Vrdoljak

Svoje radove je do sada predstavio na stotinama izložbi u Hrvatskoj, SAD-u, Kanadi, Rusiji, Italiji, Litvaniji, Poljskoj, Slovačkoj, Islandu, Danskoj, Švedskoj, Finskoj, Irskoj, Ukrajini, Češkoj, Belgiji, Letoniji, Bugarskoj…

Više o autoru na http://www.markovrdoljak.com/

.

Autor -
0 1023
SAE Institut Beograd
SAE Institut Beograd

Fotografski klub Vojvodina nastavlja svoju seriju predavanja. Na poziv na saradnju, upućen od SAE Instituta Beograd, odgovorili smo našom novom idejom o predstavljanju fotografskih škola u Fotografskom klubu Vojvodina. Škola bi se predstavila predavanjem uvaženih profesora tih škola, sa temom po njihovom izboru.  Dogovor je bio uspešan,  i ovo je prva fotogafska škola koja će se predstaviti u FKV,  a tu praksu ćemo nastaviti i u budućnosti.

SAE Institut Beograd
SAE Institut Beograd

SAE Institut Beograd, najveća mreža kreativnih medija u svetu i Fotografski klub Vojvodina organizuju predavanje za zainteresovane novosađane 27. februara u 20:00 časova u galeriji FUJI, Narodnog fronta 55, Novi Sad. Predavač će biti Andreja Hamović, direktor fotografije i šef katedre za filmsku produkciju na SAE Institutu.

Tema nosi naslov: Snimanje u postojećim svetlosnim uslovima- dokumentaristički pristup u kinematografiji

Ada magla
Ada magla

Imajući u vidu sadašnje digitalno okruženje, fotografski alati zauzimaju svoje mesto u kinematografskom izrazu; na koje sve načine principi dokumentarne fotografije nalaze svoju primenu u filmu, možete čuti na ovom predavanju.

Studenti na vežbama
Studenti na vežbama

Andreja je nosilac Master diplome fakulteta dramskih umetnosti, odsek TV i filmska kamera. Njegova prva ljubav je fotografija i imao je nekoliko samostalnih i grupnih izložbi, radionica i master kurseva istražujući magični svet instant fotografije i velikih Polaroid formata.

SAE studio
SAE studio

SAE Institut organizuje fotografski kurs, koji ćemo na stranama FKV najaviti kao uvod u predavanje. Kurs  pod nazivom

KAKO POSTATI PROFESIONALNI FOTOGRAF ZA NEKOLIKO NEDELJA?

Danas je fotografija dostupna svima, kako preko vrlo dostupnih digitalnih kamera, tako i preko pametnih telefona. Sa razvojem tehnologije i socijalnih mreža ljudi su sve vise zainteresovani za usavršavanje tehnike fotografisanja. Danas je uz pomoć relativno kratkih kurseva fotografije moguće naučiti sve tehnike fotografije i kako da se napravi odlična fotografija iz individualnog objektiva.

SAE Institut, najveća obrazovna mreža u oblasti kreativnih medija, već duži niz godina ima kurs idealan za sve ljubitelje fotografije koji žele da unaprede svoje fotografske veštine. Kurs obrađuje teme od osnova fotografije do studijske fotografije, upotrebu blica i rasvetnih tela, rad u studijskim uslovima i na terenu, pravljenje HDR-a i savladavanje tehnike obrade fotografije u Photoshop-u.

Aleksandar Anđić, urednik fotografije Nedeljnika VREME, profesionalni fotograf sa 21-godišnjim iskustvom, majstor u svojoj oblasti, predavač je fotografije na ovom kursu. Aleksandar uporno neguje individualnost kod svakog polaznika, jer oprema i tehnički detalji mogu biti isti, ali svako od nas svet vidi drugačije, pa ga drugačije i slika.

Polaznici kursa dolaze iz raznih sfera života, kao što su arhitektura, turizam, medicina, student, osnovci, srednjoškolci, sa različitim iskustvom i znanjem, koje se na kraju kursa značajno uveća. Njihove veštine na kraju kursa, zavisiće najviše od nivoa zainteresovanosti, koji je do sada kod svih polaznika bio veoma visok.

Časovi su podeljeni na teorijske i praktične, mešutim, vise je praktičnog rada na raznim i veoma zanimljivim projektima. Nakon završenog kursa, pravi se izložba svih fotografija tadašnjih studenata, što je ponovo prilika da originalni radovi budu primećeni i nagrađeni.

Nakon završenog kursa, svi polaznici ostaju u kontaktu sa Aleksandrom i sa njim dele buduće uspehe. Za uslove kursa potrebni su entuziazam, kreativnost i posedovanje DSLR fotoaparata.

U koliko ste zainteresovani, možete se prijaviti na Belgrade@sae.edu ili na broj telefona +381 (0) 11 2626 632.

Neke od slika SAE Studenata možete videti na Instagram nalogu http://instagram.com/saebelgrade#

Sva dešavanja sa SAE Instituta možete pratiti na njihovoj Facebook strani https://www.facebook.com/SAEInstituteBelgrade

Tu je i Twitter nalog gde možete pratiti sva predavanja i evente koje organizuju https://twitter.com/SaeBelgrade

Autor -
1 705
Branislav Brkić, MF FSS, ULUPUDS, MFIAP, ESFIAP, EFIAP/s Foto: V. Tanasković
Branislav Brkić, MF FSS, ULUPUDS, MFIAP, ESFIAP, EFIAP/s Foto: V. Tanasković

Fotografski klub Vojvodina će ugostiti predsednika FSS Branislava Brkića, prvog i za sada jedinog nosioca fotografskog zvanja MFIAP u FSS,  najviše fotografske titule u ovoj internacionalnoj fotografskoj organizaciji. Izložba fotografija pod nazivom „Seoski muzikantiˮ će biti otvorena 29. januara 2014 u 19:30 h u FUJI galeriji u Novom Sadu, a odmah posle otvaranja autor će digitalnom projekciom fotografija predstaviti svoj dosadašnji opus, i u razgovoru sa posetiocima izložbe otvoriti fotografske “Aladinove lampe”, osvetljavajući svoj način kreativnog fotografskog stvaralaštva. Izložba će biti otvorena do 9. februara 2014. svakog dana od 16-21h

Branislav Brkić, MF FSS, ULUPUDS, MFIAP, ESFIAP, EFIAP/s  Foto: V. Tanasković
Branislav Brkić, MF FSS, ULUPUDS, MFIAP, ESFIAP, EFIAP/s Foto: V. Tanasković

 

Branislav Brkić jr rođen je 1960. godine u Valjevu.

Danas živi u Beogradu, po zanimanju je diplomirani elektroinženjer.

Kreativnom fotografijom bavi se od 1980. godine i do sada je učestvovao na vise od 400 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Nagrađivan je više od 140 puta.

Do sada je imao 26 samostalnih izložbi u Srbiji i inostranstvu (Slovenija, Bosna i Hercegovina, Mađarska, Rumunija, Ukrajina, Kina).

Predsednik je Foto saveza Srbije od 2003. godine.

Poseduje DIGIGRAPHIE sertifikat za najviši kvalitet izrade fotografija u savremenoj EPSON tehnologiji.

Plakat najave izložbe Branislava Brkića u Novom Sadu Dizajn: I. Mašanović
Plakat najave izložbe Branislava Brkića u Novom Sadu Dizajn: I. Mašanović

 

 

Serija Seoski muzikanti:

 

Fotografije iz ove serije snimane su poslednje tri godine u selu Nanomir kod Valjeva.

Ovo selo, smešteno između Bogovađe i Mionice, naseljava dosta porodica koji pripadaju Romskoj nacionalnoj zajednici. Preci današnjih stanovnika naselili su se u ovom kraju kako bi radili kao najamni sezonski radnici kod seljaka iz okolnih, bogatijih sela. I dan danas njihovi potomci žive na sličan način, većinom su slabo obrazovani, ne poseduju sopstvena imanja i osnovne prihode im obezbeđuje nadničarenje na okolnim imanjima.

Otprilike, tu bi se sva priča o ovom nevelikom selu mogla završiti, da naši sugrađani Romi nisu prirodno muzički obdareni, pa pokušavaju, uz pomoć muzike, da obezbede sebi bar malo bolji život nego što postižu teškim radovima u polju.

Muzikanti predstavljaju izvesnu elitu u selu iako nemaju formalno muzičko obrazovanje. Kao veoma mladi počinju da vežbaju i uče od starih, dokazanih majstora svirača. Ukoliko pokažu dovoljno talenta i upornosti u učenju, biće im omogućeno da se uključe u neki orkestar i da se opredele za život muzikanata.

Dobri violinisti su najviše poštovani. Samo najdarovitiji i najuporniji muzikanti uspevaju da savladaju do perfekcije ovaj atraktivni instrument. Po pravilu, violinisti su šefovi orkestara i oko njih se okupljaju svi ostali svirači.

Ne bira se prilika za svirku i zaradu. U vreme pravoslavnih slava svi orkestri su na putu, obilaze domaćine po bližim i daljim selima i stižu da zasviraju u svakoj kući. Svadbe i druga veća slavlja donose i bolje prihode, pa nije redak slučaj da se nalaze „tezge“ ne samo u okolini nego i stotinak kilometara daleko.

Nije lako, kažu muzikanti, ali je ipak sve drugo teže nego svirka.

Izvod iz kataloga:

„Fotografije Branislava Brkića, predstavljene na ovoj izložbi, odvajaju od zaborava jednu autentičnu sredinu. Predstavljajući romske muzičare i njihove porodice, fotograf nije skriven kao lovac na kadar, već otvoren saučesnik i beležnik onoga što je pred njim, dozvoljavajući muzičarima da se predstave na prirodan način samom fotografu. Fotograf tada bira „odlučujući trenutakˮ kada je ta prirodnost maksimalna, i kada je ušla duboko u suštinu ličnosti na fotografijama, u bit karaktera ekspresivno ocrtanog na njihovim licima. Posvećenost muzici ide toliko do krajnjosti, da su ostali aspekti života prikazani na fotografijama samo mizanscen istrumentima, u koje je usmerena sva ljubav seoskih muzikanata. Fotografije su mogle biti samo crno-bele, jer se u valerima sive odvija i njihov život.“ (Milovan Ulićević)

Fotografije na ovoj izložbi rađene su tehnikom DIGIGRAPHIE na fajn art papiru Somerset Velvet for Epson, 505 g/m2, format 76cm x 61cm. Ukupno je izloženo 16 radova.


Autor -
0 949
Selektor izložbe Tomislav Peternek govori na otvaranju
Selektor izložbe Tomislav Peternek govori na otvaranju

Izložba „Grupe 32ˮ, jedne od najangažovanijih fotografskih grupa, van fotografskih klubova  Foto saveza Srbije, otvorena je 14. oktobra 2013. u 19h po treći put u galeriji „Studio Fine Art Dexˮ u Skadarskoj 36a u srcu Beograda. Izložba pod temom „Moja pričaˮ,  je i ove godine vođena selektorskom rukom našeg uvaženog majstora fotografije Tomislava  Peterneka. Znajući za selektorov oštri i nepristrasni sud u ocenjivanju fotografija, autori su se trudili, da za selekciju izaberu što boljih pet fotografija, od kojih je Peternek izabrao dve najkvalitetnije.

Zahvaljujući se selektoru izložbe, pred punom galerijom o radu Grupe 32 govorila je Tijana Lubura, fotograf koji predstavlja grupu 32 u javnosti, i koja je uz ostale ponela veliki teret organizacionog posla, kako bi se izložba što bolje prezentovala publici.

Selektor izložbe Tomislav Peternek govori na otvaranju
Selektor izložbe Tomislav Peternek govori na otvaranju

„Vidan je napredak koji pokazuje Grupa 32 i njeni autori u odnosu na prošlu izložbuˮ – istakao je Tomislav Peternek, i založio se za neophodnost selektovanja sličnih izložbi u budućnosti, ali je i stavio primedbu što su autori samoinicijativno, podstaknuti malim prostorom galerije, predali za selekciju sve fotografije u vertikalnom formatu, ograničavajući tako sami sebe. Proglašavajući izložbu otvorenom Tomislav Peternek je rekao: „Nadam se da se poseta ovakvim izložbama neće završiti samo danom otvaranja, već će se posećivati u celom periodu trajanja izložbeˮ. Odmah je stiglo uveravanje vlasnika galerijskog prostora, da će uložiti trud da tako i bude, iskazujući podršku ideji stvaranja foto-grupa na srpskoj fotografskoj sceni u ovom trenutku.

Čuvari trenutaka - Grupa 32 pozira u trenutaku za večnost
Čuvari trenutaka – Grupa 32 pozira u trenutaku za večnost

„Čuvari trenutaka su čvrsto organizovana grupa, pokret, skoro partija. Pripadnici grupe međutim nemaju potrebe da se često sastaju i dogovaraju o budućem radu, jer njihova konzistentnost nije bazirana na rečima već na deluˮ ističe svoj pogled Zoran Vasić, i sam član grupe, u uvodu kataloga izložbe.

Posmatrajući izložbu stekao sam utisak da je ova izložba homogenija od prošle, da su fotografije autora likovnije i da ih karakteriše u većini jednostavna kompoziciona ideja i uređenost unutar kadra. Možda je donekle uslovilo nametnuto ograničenje (vertikalan format) da na izložbi nemamo LIFE fotografija sa izrazitom socijalno-dokumentarnom  pričom, i složenijim kompozicionim rešenjima, gde je horizontalni format mnogo češće primenjen, iako sam siguran da ih autori poseduju. Zato je tema izložbe „Moja pričaˮ više odrađena u intimističkom maniru svakog autora ponaosob. Portrete i  detalje iz svakodnevnice, vezane za jedan urbani deo grada, osvetljene tek na momente zracima jakog sunca, koje se probija do motiva da bi nam otkrio intimu trenutka, prenosi kroz objektiv svaki autor posmatraču. Fotografija  je u tom duhu je bilo mnogo na ovoj izložbi. Radovi Lapčevića, Bajčetića, Pajkića, Vasića, Živanovića, Todorovićke, Kasumovićke, Lubure, Stojiljkovića i Dragana Babovića iz kataloga izložbe to potvrđuju, a selektor Tomislav Peternek je to sigurno uočio, i selekcijom „provukaoˮ kao jednu zajedničku crtu ove treće izložbe Grupe 32.

Veliki broj prisutnih zaljubljenika u fotografiju na otvaranju
Veliki broj prisutnih zaljubljenika u fotografiju na otvaranju

I na kraju je uvek dobro pozvati i one zaljubljenike u fotografiju, da na nekoliko sati prestanu da se „lajkuju na fejsbukuˮ, i odu do 28. oktobra do Skadarlije, posete izložbu, i uživo, na pravom izložbenom formatu fotografije 30x45cm (opremljenu ramovima dragog nam Tošketa iz Niša), a ne preko monitora, uživaju u fotografijama „čuvara trenutakaˮ iz Grupe 32.

Tekst i fotografije:

Milovan Ulićević

Autor -
0 1628
Stari Begej 86 - Zoran Milutinović
Stari Begej 86 - Zoran Milutinović

Fotografski klub Vojvodina predstaviće, u četvrtak 3. oktobra 2013. u 20h,  Violetu Milutinović jednu od 10 najuspešnijih autora Foto saveza Srbije i Zorana Milutinovića koji je u 2012 proglašen za najuspešnijeg autora Foto saveza Srbije po broju osvojenih bodova na izložbama fotografije u zemlji i svetu.

Stari Begej 86 - Zoran Milutinović
Stari Begej 86 – Zoran Milutinović

Fotografi se ne retko odluče da se posvete pretežno jednoj specifičnoj i zahtevnoj oblasti fotografije, ne bi li tu postigli svoj kreativni maksimum. Ako je to udruženo sa ljubavlju prema prirodi, posebno fauni, onda mi prva pomisao bude na bračni par Violetu i Zorana Milutinovića. Oboje fotografi amateri, svaki slobodni trenutak od posla, a često i cele godišnje odmore posvećuju fotografisanju faune.

Pozivaju se svi, a posebno fotografi i zaljubljenici u prirodu, da prisustvuju prezentaciji fotografija i razgovoru sa autorima, koja će se održati u FUJI galeriji u Novom Sadu, Narodnog fronta 55

Autor -
11 3017
Čobanica - dr Ranko Đurović
Čobanica - dr Ranko Đurović

Kada sam pre skoro tri godine sa grupom prijatelja osnovao Fotografski klub Vojvodina, pitao sam se kada nastaje trenutak kada klub postiže punu zrelost, i da li ću to prepoznati. I  tada mi je doletela u glavu misao da je to verovatno dan kada akt i erotska fotografija dobiju puni, pravi i potpuni smisao među članovima FKV i njihovim fotografijama.

Imao sam tada pomisao i na naš najstariji aktivni fotografski klub „FK Beogradˮ i njegove članove, koji su u toj vrsti fotografije imali velikog uspeha, a posebno na MF FSJ Danila Cvetanovića čije su fotografije na početku mog 35-to godišnjeg zanimanja za fotografiju uticale da izgradim stav o umetničkoj akt fotografiji. Kasnije je on samo fino brušen fotografijama Ljubomira-Bate Kojića i Dejana Dizdara. Strane autore neću pominjati.

I tako šetajući sinoć, u ženskom društvu gradom, svratih do trafike da nešto kupim, kada mi pogled privuče broj 100, na naslovnoj strani srpskog izdanja Plejboja. Taj magazin nisam držao u rukama još od broja 2, kada je naslovnu stranu krasila naša najčuvenija „loto devojkaˮ. Prelistavajući, okrenuh na stranu foto-konkursa i ugledah meni poznatu fotografiju sa sajta FKV. Okrenuh ponovo naslovnu stranu, da pogledam da nisam slučajno uzeo katalog buduće klubske izložbe FKV, koji je meni neki nepoznati sponzor izdao, oduševljen fotografijama članova FKV.  Kad ono, stvarno Plejboj.

Odmah ga kupih, na iznenađenje mlade trafikantkinje, što pedesetogodišnji muškarac, koji joj po godinama može biti otac, kupuje takav tip magazina pred jednom damom sa kojom je u društvu. A onda dobih podršku u tome, u njenom osmehu oduševljenja dok je vraćala kusur. Dakle vremena se menjaju i u tome je svojom vizijom sigurno pobedio Hju Hefner, osnivajući decembra 1953. godine Plejboj, prikazujući na naslovnoj strani prvog broja ikonu erotske fotografije Merlin Monro.

A onda okrećem strane, vraćam se na poznatu fotografiju, preskačući naslove i podnaslove čitam: „Doktore čestitamo na prvoj nagradi! Kada smo videli vaše fotografije, bili smo ubeđeni da ste izmišljen lik, koji je pokrao nekog svetskog fotografa, pa se lažno predstavlja. A onda smo utvrdili da stvarno postojite i da su fotografije zaista vaše i više nije bilo dvoumljenja ko je pobedio na konkursu. Dobili ste Nikon 7000 i sigurni smo da znate šta ćete sa njimˮ.

 

 

 

 

dr Ranko Đurović pobednik Plejbojevog konkursa Fotoerotika 2012

 

 

 

 

Sada više nema dileme, ko je taj „osumnjičeniˮ autor ovih fotografija. To je dr Ranko Đurović, član Fotografskog kluba Vojvodina.

Nije mala stvar biti pobednik konkursa „FOTOEROTIKA 2012ˮ u časopisu takvog renomea. To je magazin koji je prvi uveo erotiku u svetsko novinarstvo, i koji se izdaje u preko 50-tak zemalja sveta na njihovim jezicima, i naravno u Srbiji. Nagrade su adekvatne renomeu časopisa.

Kroz glavu mi je prostrujala ona misao sa početka ovog teksta, pa rekoh sebi: Eto, to je to, klub je postao zreo. Njegovi autori su počeli da osvajaju nagrade na prestižnim konkursima, van interneta. Jednostavno, stvorila se kritična masa priče o fotografiji u radu kluba, da je do toga samo po sebi moralo doći, a prirodno je da prvi isplivaju najtalentovaniji autori. Ostali će kasnije, potaknuti time, za njima. Posebno mi je drago da je to osvojio autor koji se od nedavno bavi tom vrstom fotografije, što znači da poseduje zavidan talenat, koji je morao imati i podršku da se razvije i da se upusti u tu vrstu uvek intrigantne fotografije. A dr Ranko Đurović je svakako ima, u skladnom braku i supruzi umetniku, koja ima razumevanja za početke njegovog umetničkog izražavanja akt i erotskom fotografjom, (verovatno mu je i prvi i najveći kritičar) pa to rezultira suptilnošću i nežnošću na fotografijama kakvu i ispoljava u životu i sam autor.

Čobanica - dr Ranko Đurović
Čobanica – dr Ranko Đurović

Po kritičarskom sudu moje malenkosti, Rankove fotografije nas vraćaju u prošlost erotske fotografije, što je po mom mišljenju i odlučilo pobednika kod članova žirija. Na prvoj fotografiji, pastoralna scena je pravi „kambekˮ (povratak) mekih snova i nežnog pogleda na ženu-čobanicu. Fotografija je blago začinjena erotskom pozom, koja kao da je otkrivena skrivenim pogledom fotografa, udaljenog za daljinu pogleda jakog teleobjektiva . Na drugoj Rankovoj fotografiji, predanost,  osećanje i lepota ženskog tela udruženi su sa muzikom, koja kao da izbija iz kadra fotografije, i kojoj ni „klikˮ fotoaparata ne može zasmetati.

Taj autorski pristup je drugačiji od svetlosno tvrde erotske fotografije, koja je dugo godina vladala umetničkom akt fotografijom (vidi drugonagrađenog). Pristup je različit i od studijske glamur fotografije sa dva glavna akcenta, blagim erotskim atributima ženskih senzualnih usana, pojačanih jarkim crvenim karminom, i grudima koje kao da vape za dodirom. (vidi trećeplasiranog)

Zvuci harmonike
Zvuci harmonike – dr Ranko Đurović

Da li nagrađivanje ovakvog autora i naglašavanje priče na fotografiji, stiže kao neki novi vetar iz centrale dvorca Hju Hefnera, prenoseći se kroz stav uredništva srpskog izdanja, ostaje da se vidi. Ali zato treba pratiti šta će se u budućnosti raditi u ozbiljnim magaznima erotske fotografije tipa Plejboja, a sakrivati poglede od „skandalˮ novina, gde se erotika tumači kao „gaćice naše poznate pevačiceˮ. Jedno sam siguran da neću čekati 98 brojeva da ponovo uzmem ovaj magazin u ruke.

Na kraju mogu zaključiti: još jednom je pobedio Hju Hefner, svojom šezdeset godina starom vizijom erotske fotografije, i zato ga predlažem za počasng člana FKV. Na njemu je, da li će prihvatanjem članstva ukazati čast klubu. Hefnerov pogled na erotsku fotografiju je svakako promenio i nas same, i ovi foto-konkursi to dokazuju. Dr Ranko Đurović i klub su dobili mnogo ovom nagradom. Ostalim članovima FKV ovo može biti podsticaj, da se još više i originalnije vrate akt i erotskoj fotografiji.

Autor teksta:

Milovan Ulićević

Autor -
2 2110

Nekada je dečak, sa salaša u okolini Mokrina, učeći uz svetlost petrolejske lampe, maštao da otkrije svetlosti velegrada. Sudbina je odlučila, i on je tu svetlost uhvatio emulzijom svog prvog filma, koja mu je donela nagradu na pionirskoj izložbi fotografije. Bio  je to trenutak, kada je budući fotograf Imre Sabo, uplovio iz mraka  u svetlost, i zauvek vezao svoj život za uhvaćene trenutke vremena.

Imre Szabo komentariše svoje fotografije u FKV

Quo vadis Imre?

Možda pretenciozno rečeno, misleći na istorijski kontekst u kome je izrečeno ovo pitanje. Ali,  slušajući ga bez daha, skoro tri sata, u prepunoj sali Fotografskog kluba Vojvodina, nije za neverovati da je većina članova kluba postavila sebi isto ovo pitanje. Sigurno ga je i on sam sebi postavljao više puta u životu. Dovoljno je pogledati njegovu, možda najsnažniju, fotografiju istog naziva, pa da moje reči ne zvuče više tako preterano.

Quo vadis... Autor: Imre Sabo

Fotografisanje je odvelo Saboa do svetlosti velegrada, gde i sada živi i  radi, i gde je urednik fotografije u časopisu „Status“. Dugo godina je trajalo to dokazivanje i potvrđivanje, i na nas je najviše ostavilo utisak njegovo angažovanje i počeci u novinskoj fotogrfiji u časopisu „Ilustrovana politika“. Od reportaže, o letnjim beogradskim kafanskim baštama, do naslovnih strana, i to četiri za redom, u jednom periodu tog ilustrovanog časopisa. Kaljenje kroz dramatične situacije poslednjih ratova i «oštrenje oka» na najnovijim političkim događajima, i reagovanje brzinom zavesice fotoaparata, je ono kroz šta je morao proći, u svojoj ni malo lakoj profesiji.

Predstavio nam je sve lepote, ali i mane, novinske fotografije i toplim, pohvalnim tonom govorio o svojim kolegama, i njihovim odličnim fotografijama punim priča o životu i stradanjima ljudi, koje stižu na „Statusovˮ konkurs za novinsku fotografiju. Ukazivao nam je na mlade i nove nade, govoreći kako smatra da će neki od njih biti  svetski značajna imena u foto-reportaži.

Velika panorama predavanja o novinskoj fotografiji Imrea Saboa u Fotografskom klubu Vojvodina ==>

Naglasio je veliku potrebu negovanja morala u toj oblasti fotografije, naročito danas, u eri digitalne fotografije, gde je svaka manipulacija digitalnom slikom nedozvoljena, osim one koja je moguća i kod filma. Zato i urednici traže sve više u poslednje vreme isključivo RAW fajlove u novinskoj fotografiji.

Odakle je krenuo Imre?

Rođen je u Mokrinu 1956. godine. Gimnaziju je završio u Kikindi, a potom studirao nemački jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Fotografije izlaže od 1974. godine i od tada je učestvovao na preko 200 izložbi u zemlji i inostranstvu na kojima je dobio više nagrada i priznanja. Samostalne izložbe je imao u Kikindi (1974. i 1988), Mokrinu (1977 i 1982), Skoplju (1983) i Beogradu (1987).

Pogled u pažljive slušaoce-članove FKV na predavnju

Od 1980. godine se profesionalno bavi fotografijom kao novinski fotograf, prvo u redakciji časopisa „Ilustrovana Politika“ (do 1989.), potom veoma kratko, u dnevnom listu „Politika“, pa u redakcijama nedeljnika „Intervju“ (do jeseni 1991. godine) i „NIN“, do 1995. godine, kada je odlučio da se samostalno bavi primenjenom fotografijom. U međuvremenu je radio kao urednik fotografije u dnevnom listu „Danas“, pa u nedeljniku „Blic News“, i u agenciji Fonet, a potom, poslednjih godina, kao urednik fotografije u magazinu “ Status“. Fotografije su mu objavljivane u mnogim značajnijim svetskim magazinima (Stern, Focus, Spiegel, Mond, Lexpress, Time, Newsweek, Herald Tribune, Le Nouvell Observateur…) i većini jugoslovenskih novina, kao i u više monografija, kataloga i publikacija. Član je  ULUPUDS-a od 1985. godine. Danas radi kao samostalni umetnik u Beogradu.

Kuda danas ide Imre Sabo?

Ostaje u profesionalnim vodama, učestvuje u pokretanju novih časopisa,  ali ne zaboravlja ni amatere. Ne samo kroz ovakva predavanja, već i kroz druženja u klubu CFFKS čiji je član, pa posećivanjem amaterskih foto-izleta, i organizovanjem sopstvenih foto-radionica o novinskoj fotografiji.

Do svetlosti kroz senku na fotografiji Imrea Saboa. Autor: Imre Sabo

Sada istražuje nove aspekte svetlosti, uhvaćene emulzijom i senzorom, ali ovaj put kroz senku koja dominira kadrom, vraćajući ga u detinjstvo, u kome su se senke petrolejske lampe iz njegove sobe, trajno urezale u sećanje dečaka sa salaša, a danas značajnog novinskog fotografa, Imrea Saboa.

Tekst: Milovan Ulićević

Fotografije iz FKV: Maja Vukelić-Pavkov

Autor -
3 1602

Još pamtim stare brojeve Foto-kino revije, jedinog foto časopisa u  ondašnjoj Jugoslaviji s kraja sedamdesetih  i jedno ime Gordan meni tada neobično, jer sam mislio da je proizvod štamparske greške i dodatog slova, a da je trebalo da piše Goran. Kako se to ime pojavljivalo sve češće ja sam shvatio da grešim i da je to pravo ime osobe čije su fotografije ostavljale snažan utisak na mene. Mnogo godina kasnije upoznao sam Gordana Pomorišca, ali sada majstora fotografije FSJ i  FSS.

Gledanje dokumentarca o autoru
Uvodni dokumentarni film o Gordanu Pomorišcu

U FKV smo imali priliku da nam se 29. marta 2011 predstavi MF Gordan Pomorišac. Prvo smo za uvod o samom autoru odgledali dokumentarni film koji je RTV Srbije napravila o Gordanu Pomorišcu, a onda smo pod utiskom njegove životne priče odgledali projekciju dijapozitiva koju nam je iz svoje bogate kolekcije pripremio autor. Tišinu su prekidali komentari o vremenu nastanka i ličnostima koje su na fotografijama.

Projekcija dijapozitiva u prepunoj sali kluba

Potom je počeo razgovor sa autorom o radu sa dijapozitivima, načinu snimanja, tehnici i problemima ove fotografske tehnike, kojoj je digitalna fotografija ubila dušu i smisao postojanja. Mnogi mlađi članovi FKV su prvi puta prisustvovali projekciji dijapozitiva i zato je bilo puno pitanja, kako se to nekada izlagalo, u doba koje nije poznavalo internet kao medijum, već su ga ovakve prezenatacije dijapozitiva zamenjivale u predstavljanju radova autora.

Pažljivo slušanje članova FKV o Gordanovoj fotografskoj karijeri
Pažljivo slušanje članova FKV o Gordanovoj fotografskoj karijeri

Oduševila nas je njegova priča o fotografiji, a naročito njegov način izlaganja pun emotivnog  naboja, sa uvek  umetnutim humorom, samo njemu svojstvenim, tako da slušaocu drži pažnju sve vreme  i uključuje ga u razmišljanje o fotografiji. Često je to Gordanovo izlaganje odbrana svoga stava, bez «dlake na jeziku», ali iskreno i bez uvrede dela i onoga o kom se diskutuje. Takav je Gordan, i takvog ga treba prihvatiti, jer mu se nije lako suprostaviti, ako argumenti koje zastupate nisu jasni i čvrsti. Brzo ćete biti demantovani.

Gordan Pomorišac za slajd projektorom
Gordan Pomorišac za slajd projektorom

Gordan Pomorišac je rođen 1943. godine u Beogradu, gde se školovao, i gde još uvek živi i radi.Fotografijom se počeo baviti 1961. u FSJ je od 1973. a redovno izlaže od 1977. Izlagao je na više od 400 žiriranih izložbi i na tri samostalne izložbe u Beogradu, Smederevskoj Palanci i Splitu. Sedam godina je bio član redakcije Foto-kino revije i  objavljeno mu je preko 500 tekstova na razne fotografske teme.

Izbor i priča o čuvanju dijapozitiva
Izbor i priča o čuvanju dijapozitiva

Nosilac je zvanja Majstor fotografije FSJ (danas FSS) i majstora profesionalne fotografije USUF kao i Nemačke majstorske diplome za fotografiju, a i Instruktor je FSJ. Prvi je i jedini koji je dobio najviše izlagačko zvanje MF za kolekciju dijapozitiva. Bio je i član žirija i selektor na mnogim fotografskim izložbama. Danas se fotografijom bavi i izlaže u okviru grupe «Foto radionica ART NATURA ART» .

Foto: Maja Vukelić Pavkov

Tekst: Milovan Ulićević

Autor -
0 1661

Poslednje nedelje su aktivnosti u Fotografskom klubu Vojvodina sustizale jedna drugu. To je dobar znak da volje i elana u klubu ne nedostaje. Nove se ideje rađaju, a stare tek što su do kraja realizovane ili su u toku sa realizacijom. Izleti, druženja, predavanja, izmene i redizajn sajta samo su neke od većih aktivnosti proteklih dana. Da se setimo nekih od njih.

FOTO IZLET

U nedelju 30. januara 2011. u najnezgodnije vreme, kada je Đoković osvajao titulu u Australijan Openu, članovi FKV su imali svojevrsnu foto-radionicu koja se dešavala po centru opustelog, zbog tenisa, Novog Sada i fotografisali su na zadate teme. To je bila svojevrsna likovna vežba u kojoj su dominirale tri teme: refleksija, linija, i žablja perspektiva. I svi su pokušali da na zadate teme naprave što bolje fotografije. Podelili smo se u više grupa po četvoro, i to tako da u svakoj grupi budu i iskusniji i manje iskusni fotografi i krenuli u akciju.

Zajedničko druženje članova FKV u pogledu kroz "riblje oko"

Na pola akcije velika hladoća od -10 C nas je oterala u kafić gde smo nastavili druženje  uz fotografisanje, topli čaj i kafu.  Ovom druženju je dodatnu draž dala i sponzorska firma našeg nagradnog takmičenja – BM Focus, koja je za foto-izlet donela više vrlo kvalitetnih Nikon objektiva, tako da su vlasnici tih foto-aparata mogli da isprobaju objektive, od «ribljeg oka» i širokougaonih pa do snažnih teleobjektiva. Napravljen je i svojevrstan test kvaliteta tih objektiva u kafiću, pa se nadam da će uskoro i rezultati toga testa biti na sajtu.

Fotografije sa tog druženja će biti prezentovane u klubu u utorak 8. Februara 2011. Ideja je da se ovakvi izleti-radionice na zadate teme organizuju jednom mesečno.

Na kraju da napomenem da je od jednog fotografa, našeg člana, sa Australijan opena stigla vest da je Đoković pobedu posvetio Srbiji, a članovima FKV doneo novi polet.

PREDAVANJE U KLUBU

Posle dva dana od izleta, 1. Februara 2011. u klubu je održano jedno edukativno predavanje.  Redovni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Željko Škrbić , održao je predavanje na temu «SNIMANJE PORTRETA U STUDIJU»

Pažlivo slušanje predavanja prof. Željka Škrbića od članova FKV

Ovo izuzetno posećeno predavanje i zanimljivo izlaganje prof. Škrbića, pažljivo su pratili članovi Fotografskog kluba Vojvodina i nekoliko gostiju van kluba. Predavanje je ilustrovano fotografijama autora, snimanim u sopstvenom studiju, u objašnjenju nastanka kojih, su nesebično otkrivane tajne zanata i simboli umetnosti.

Prezentacija propraćena fotografijama autora na predavanju

Predavanje je trajalo dva sata, a onda je prof Škrbić i pored obaveza nastavio druženje sa nama u klubu sve do ispred ponoći narednog dana. Prezentovana je i kompletna samostalna izložba prof. Željka Škrbića, čija je postavka krasila zidove Ljubljanske galerije. Praktični deo će biti organizovan narednih meseci u  studiju prof. Škrbića.

I mi smo dobili jedno priznanje od predavača koji nam je zahvalio na dobroj organizaciji i napomenuo da su FKV iz Novog Sada i CFFKS iz Beograda, jedini klubovi u Srbiji koji imaju ovako žive aktivnosti i predavanja. Naravno da ćemo nastaviti sa ovakvim predavanjima i to kako je planirano za ovu godinu, svakog prvog utorka u mesecu.

IZLOŽBE

Još jedna izložba u našem gradu pokazala je izlagačku snagu našeg kluba. Na izložbi «Novi Sad i novosađani» koja je otvorena povodom Dana grada Novog Sada 1. Februara u galeriji FKVSV, veliki broj naših članova je imao primljene radove, dok je dvoje i nagrađeno. Nebojša Živić dobio je prvu nagradu za pojedinačnu fotografiju.

Pobednik Nebojša Živić prima nagradu od sponzora BM fokus-a

Mirjana Dobrosavljev je dobila pohvalu za pojedinačnu fotografiju.

Nagrađena Mirjana Dobrosavljev u razgovoru sa koleginicama fotografima

Čestitam svima, a spisak primljenih radova pogledajte na forumu.

REDIZAJN FORUMA I FOTO-GALERIJE

Velike promene su se desile poslednjih dana na sajtu Fotografskog kluba Vojvodina. Naša dva administratora Milan Tomin i Miško Kordić su promenili kompletan grafički dizajn Foruma i kompletnu promenu foto-galerije. Foto-galerija je sada tematska i dopunjavaće se još novim temama, a na forumu su otklonjene mnoge greške i uvažene mnoge primedbe i sugestije članova FKV iznesene na sastancima, kao i u klubskoj anketi sprovedenoj među članovima kao i sugestije članova samog foruma. Data su i grafička objašnjenja za lakšu navigaciju po Forumu.

Toliko za ovu nedelju, a kao predsednik kluba mislim da ovoliko aktivnosti nije malo i zahvalan sam svim članovima koji se trude i hoće da pomognu aktivnostima da Fotografski klub Vojvodina ima ovakve mnogobrojne aktivnosti u kojima je ipak fotografija pobednik!

Autor -
0 1998

Nedavno je u galeriji ARTGET,  atraktivanom  prostoru na prvom spratu Kulturnog centra Beograda, s jednom od najlepših vizura na glavni gradski trg – Trg republike, otvorena izložba „Nove slike Beograda 2000-2010″.  Ovde gde gradski ambijent čini integralni deo prostora, od 14. januara 2011. živo se prepliću  fotografije Beograda desetorice autora raznih generacija,  sa njihovim viđenjima na grad i njegove ljude, a nastalih u periodu od 2000 do 2010. godine. Ova izložba je prvi put predstavljena javnosti na Mesecu fotografije u Bratislavi u novembru 2010.

Fotograf posmatra radove kolega na izložbi - foto Vladimir Vukadinović

Izložbu je osmislio Goran Malić fotograf umetnik i istoričar srpske fotografije, u čijem su se  izboru našle fotografije i koji je u nadahnutom prikazu autora, ukazao na neke  osobenosti u fotografiji u radovima desetorice. Zato vam u ovom prikazu i donosimo odlomke uvodnog teksta iz kataloga izložbe, sa fotografijama autora zastupljenih na izložbi.

Desetorica fotografa,autor izložbe i kustos galerije - foto Vladimir Vukadinović

„Gotovo da nema fotografa u Srbiji koji nije fotografisao Beograd. Umetnici fotografije, visoki profesionalci ali i fotoamateri otkrivaju gradske motive kao nadahnuća za svoja dela. U toku jedne godine prirede se najmanje dve zajedničke izložbe i više samostalnih, a često se objavljuju i fotomonografije koje pokazuju vizure i život glavnog grada Srbije. Pristupi raznolikom i bogatom tematsko-motivskom registru su različiti, počev od tradicionalnih, topografskih i turističkih, preko ispitivanja životnih situacija na ulicama grada ili arhitektonskih detalja koji sami po sebi proizvode slikovita dejstva. Ovaj izbor uvažava te različitosti, oslonjen je na poetike autora koji su stvarali tokom poslednje decenije a i danas su aktivni. Obično se kaže da su stariji umetnici tradicionalni a mlađi progresivni. Ovaj izbor pokazuje da to ne mora biti tako.

Mirko Lovrić - Novi Novi Beograd 3

Shodno svojim ranijim opredeljenjima – uvek na liniji avangarde – Mirko Lovrić i ovoga puta istražuje likovne fenomene: distorzije, iznenadna skraćenja oblika i prelamanja svetlosti. Pretežno sklon subjektivnim vizijama, apstrakciji i primeni iskustava Bauhausa, ovaj autor i sada je dosledan: dao je svoje viđenje grada koristeći objektiv ekstremno širokog ugla (tzv. „riblje oko“). Ta optika nije nepoznata fotografima, ali je Lovrić koristi u duhu postmodernizma, kao citat iz istorije avangardne umetnosti. On je u delovima Novog Beograda pronalazio arhitektonske detalje i daljom obradom prevodio ih u vanredno zanimljive prizore.

Dragoslav Mirković - Novogodišnje noći 03

Dragoslav Mirković obuzet je fenomenima gradskog života. Njegov pogled, usmeren pre svega na ulične prizore, kroz odabrani detalj vodi pogled posmatrača prema neočekivanim situacijama u prepoznatljivim beogradskim vizurama. Uvek usmeren na suštinu prizora, ovaj autor je u zgusnutim kompozicijama radoznalo pratio šta se u beogradskim noćima događa tokom četiri godišnja doba. Fotograf-šetač otkriva neobične odnose između svetlosnih arabeski u prvom planu i gradskog ambijenta u pozadini. Uz svakodnevna ulična događanja i poneke supkulturne aktivnosti, gradske ulice su i svojevrsna umetnička galerija (umetnost terakote na pločniku), ili pozornica (ulični muzičari) – sve se to vidi na Mirkovićevim slikama.

Branislav Strugar - Igra svetlosti 194

Branislav Strugar je doživljaj Beograda preneo u fotografijama namenski snimanim za svoje knjige i izložbe.  Poznat kao strpljivi beležnik lepih ambijenata i zavodljivih svetlosti, ovaj fotograf je uglavnom sklon klasično organizovanim prizorima koje neki mogu smatrati razgledničkim, a drugi turističkim, ali uvek privlačnim za posetioce Beograda. Manje se uočava to  da fotograf ne ostaje samo na topografskom registrovanju poznatih gradskih tačaka i mnogo puta snimanih veduta, nego da u isto vreme pomno ispituje i atmosferu grada, one često neuhvatljive fluide koji možda izmiču našim pogledima, ali ne i njegovom objektivu.

Fadil Šarki - Ispod Brankovog mosta

Beograd može biti zanimljiv na fotografijama i kada nije sačinjen od poznatih prizora ili kada njegova slika nije data u mnoštvu boja. Fadil Šarki crno-belom slikom vešto beleži neobične prizore skrivenih gradskih mesta. Njemu je važnije da, umesto mnogo puta viđenih veduta i panorama, sagleda gradske monumente (Brankov most, spomenik Josifu Pančiću…) ne samo iz skrivenih uglova, nego i u neuobičajenoj disperznoj svetlosti, i da tako pokaže i deo duše ovog grada. Uprkos upotrebi moderne digitalne tehnike, uočava se njegov oslonac na iskustva tradicije. To je, pre svega, vidljivo u dobro izbalansiranoj konstrukciji kadra i u osetljivo pronađenom i usklađenom odnosu prvog plana i simbola u pozadini.

Zoran Đorđević - Balon 1

Osnovna osobina Zorana Đorđevića ne samo u beogradskim slikama nego i u mnogim drugim njegovim delima jeste svedenost i usmerenost na glavne osobine motiva. On koristi zapanjujuće malo sredstava na slikama zrnaste strukture i preovlađujućeg tamnog tona, da bi, slikarskim jezikom rečeno, „u nekoliko poteza“, dao suštinu nekog prizora. Njemu su dovoljni zid kakvog oronulog zdanja, duga popodnevna senka, zakasneli prolaznik, udaljeni biciklist ili samo zaboravljen dečji balon na ulici, da u skladnom saglasju tih simbola ukaže na usamljenost i na tihu uspavanost skrajnutih ulica starog gradskog jezgra – Dorćola.

Aleksandar Kelić - Kalemegdan 4

Izrazito zainteresovan za dramatiku crno-bele fotografije je i Aleksandar Kelić. On radi na klasičnim fotografskim materijalima (analogna tehnika, za razliku od digitalne) i u svakodnevnom radu priklanja se različitim temama od kojih su mnoge vezane za spomeničko nasleđe, etnologiju, katkad i folklor. U rodnom Beogradu ispitivao je tvrđavu Kalemegdan, njeno podzemlje i prizore koji se sa tog često posećivanog mesta mogu sagledati. Ton njegovih fotografija je zagasito mrk, što  posmatraču omogućuje da stekne utisak povišene osećajnosti tih arhaičnih ambijenata. Unutrašnjošću tvrđave, sa svodovima i rešetkama prekrivenim hodnicima, promiču senke ljudi ili životinja, nalik na utvare iz njene bogate istorije.

Aleksa Trbović - Oktobar u Beogradu

Za razliku od prethodnih, Aleksa M. Trbović je sklon ispitivanju socijalnih fenomena: pretprazničnog ukrašavanja kuća, uličnih prizora, tetovaža, motociklista, bliznakinja… Njegov pogled usmeren je i spomeničku dekoraciju arhitekture Beograda, na reklamna platna na fasadama, na skrivene (metafizičke) živote iza stvarnih života: skulpture okrnjenih noseva i golubijim tragovima prošaranih poprsja. Srcem čist amater plemenitog pogleda, on pristupa motivima bez visoko umetničkih pretenzija i bez obaveze da ispunjava reporterske ili uredničke zahteve. Snima impulsivno, skoro nagonski, neopterećen konceptima ili porudžbinama, što njegovim delima daje neposrednost, nekonvencionalnost i svežinu ličnog izraza.

Ivan Stanić - Cigle 1

U nekoj prilici je A. Kartje-Breson rekao da fotograf podseća na jednookog čoveka jer mu uvek nedostaje istovremeni pogled drugog oka. Ivan Stanić nastoji da izbegne ta ograničenja i uobičajene pravougaone forme fotografije. Oslanja se na modele rascepkanih prizora kakve je početkom osamdesetih godina prošlog veka u praksu svetske umetnosti uveo Dejvid Hokni. Za temu uzima gradove sveta, koje pokazuje u serijama foto-kolaža. I Beograd vidi kao raznovrstan spoj arhitekture i ambijenta urbanog življenja. Oslonac za njegov postupak nalazimo u kubizmu, gde se, kao i u ovim kolažima, sreću tri elementa: vreme, prostor i likovna priča. U spoju marljivo odabranih prizora, inženjerske tačnosti i lične obdarenosti ovaj autor dobija slike čudesne lepote.

Milena Anđela Mišić - Noćna smena

Izrazito reportažni fotograf  Milena Anđela Mišić ulazi duboko u ulične događaje i grad vidi kao kotao u kome se uvek nešto kuva – vatrogasne intervencije, noćni život mladih, ulični problemi… – one medijima informisanja uvek zanimljive događaje. Ali ona ne želi da pokaže samo površinu prizora nego ukazuje na njihove posredne manifestacije: reflektori obasjavaju siluete mladih na koncertima, policajci odlaze sa mesta sukoba, kolporterka sanjivo iščekuje zaskasnele noćne prolaznike – sve su to udaljeni znaci urbanog života, tihi, neraspričani, ali baš zato dovoljno rečiti.

Sanja Knežević - Beograd u senci 4

Najmlađi učesnik ovog izbora, takođe sa izraženim reporterskim nervom, Sanja Knežević ispituje strukturu grada u njegovim različitim slojevima preplićući katkad javno i privatno, skrećući pažnju na nevidljivo, a uvek posmatrajući grad kao živo biće. U seriji gradskih silueta, koje su izabrane za ovu priliku, pokazuje lično traganje za vizurama koje odišu snažnim odnosom crnog i belog. Ona ume da iskoristi sve: sumračno ili predvečernje nebo, rasutu svetlost, dramu oblaka, atmosferu gradskih simbola, pa pokret, skok… i da to, u svedenim tonovima sa naglašenim grafizmom oblika (a to je najbrža fotografska informacija), pokaže u svojim delima.

Pred nama je jedan mogući izbor fotografskih dela čiji autori uzimaju za temu Beograd i njegove žitelje. Treba istaći da su, pretežno, prikazana nova, do sada neizlagana dela. Štaviše, neki autori su se namenski spremali baš za ovu izložbu, a tri četvrtine radova ostalih autora se prvi put izlažu, iako su oni nastali ranije i nezavisno od ovog projekta. Možda se nekome čini rizičnim da se izložba sastavlja od većine novih, neizlaganih, dakle javno nepotvrđenih dela, ali to ima i svoje dobre strane: time se ne osiguravaju samo izvornost i jedinstvenost projekta nego i svežina autorskih iskaza a i samih dela.

Odlika većine učesnika ovog projekta je da su za fotografiju opredeljeni profesionalno, kao umetnici ili fotoreporteri, dok dvojica dolaze iz drugih zanimanja. Ali svi oni deluju u javnom životu kao stvaraoci. Neki su ostvarili zavidnu međunarodnu reputaciju, drugi su objavili značajne fotomonografije, treći su svojim izložbama obeležili poslednju deceniju u srpskoj fotografiji. Tu je i mlađi deo ekipe koji sve učestalijim delovanjem na javnoj sceni, i što je još važnije zapaženim delima, najavljuje svoje prisustvo među najboljima.

Imajući na umu da su pristupi temi različiti, priređivač je sebi postavio dva zadatka: prvi je da omogući da desetoro autora pokaže svoja viđenja grada bez obaveze da se zadržavaju na poznatim gradskim vedutama, tako često viđenim na razglednicama ili turističkim prospektima. Drugi je da autori kroz prikazivanje slikovitih kvaliteta grada pokažu estetske osobenosti svojih autorskih rukopisa. Pri tom nije bilo od značaja da se istaknu tehničke osobine fotografskog medijuma koji realistički svedoči o „ovde i sada“, pa zato neka dela više deluju snagom svog izraza, ili autorskog htenja nego tehničkom bravuroznošću izvođenja. Danas, u eri visoko razvijene digitalne tehnologije, svaki amater, ljubitelj fotografije, može dobiti savršeno oštru sliku, ali i dalje ostaje večni problem kako dobiti svoju osobenu sliku, kako preneti svoju osećajnost na površinu fotografskog papira. Tome smo, toj osećajnosti i autorskom prisustvu, ovoga puta dali prednost, i uvek ćemo je davati.“

Moje je mišljenje da bi ovakva izložba mogla da „prošeta“ do Novog Sada i prikaže se u nekom reprezentativnom prostoru, sa pogedom na novosadski Trg Slobode. Nažalost Srpska Atina nema takav prostor za fotografiju, a nadamo se da će ga u budućnosti imati.

Dobro bi bilo kada bi se i u Novom Sadu organizovala slična izložba „Novi Sad pogledima desetorice autora“ a da obuhvati period prve decenije novog,  trećeg milenijuma od 2000. do 2010.  a koja bi se kasnije i Beogradu mogla predstaviti. Da li takve volje i snage u Novom Sadu ima, videćemo u budućnosti, ali smo sigurni da je sajt Fotografskog kluba Vojvodina, tu inicijativu prvi pokrenuo u Novom Sadu.

Autor -
0 510

Jedаn znаčаjаn dogаđаj ovih dаnа privukаo je nаšu pаžnju, reč je o izložbi kojа se održаvа u velikom holu Nаrodne bаnke Srbije. 4. oktobrа 2010. otvorenа je izložbа „Biseri srpske fotogrаfije“ . U  prisustvu velikog brojа fotogrаfа i ljubiteljа fotogrаfije, otvorio je predsednik FSS Brаnislаv Brkić. O znаčаju izložbe moždа nаjbolje govore reči аutorа izložbe Miroslаvа Predojevićа, predsednikа umetničkog sаvetа FSS koje vаm prenosimo u potpunosti.

Izložba "Biseri srpske fotografije"

Željа Foto sаvezа Srbije kаo orgаnizаtorа i mojа kаo аutorа izložbe „Biseri srpske fotogrаfije“ kojа je pred vаmа dа od preko 2.000 fotogrаfijа, prikupljаnih više od polа vekа, koje se čuvаju u аrhivu Sаvezа sаčini povezаnu celinu uprkos svim rаzličitostimа rаdovа 50 eminentnih fotogrаfskih stvаrаlаcа sа ovih prostorа u periodu od rаnih 50-tih do poznih 80-tih godinа prošlog vekа. Ovde se morа nаpomenuti dа je zа zbirku ovogа obimа i kvаlitetа nаjzаslužniji dugododišnji sekretаr Sаvezа počivši Drаgoljub Tošić, а zа njenu sistemаtizаciju i digitаlizаciju kolegа Drаgoslаv Mirković. Posmаtrаjući fotogrаfuje rаdoznаli  gledаlаc trebаo bi dа stvori utisаk kаo dа prolаzi „kroz dobro uređenu ulicu u kojoj su fаsаde kućа povezаne međusobno, i sve mu dolаzi kаo jednа više mаnje plаnski i dobro povezаnа celinа“. Posetilаc uvek stoji nа krаjnjoj tаčki jedne ovаkve vizuelne celine i „gledа u prаvcu koji je protivаn od onog kojim su tа delа nаstаjаlа, posmаtrа ih u celini i kontinuitetu koji oni nisu mogli imаti kаdа su, jedno po jedno, sporo i teško nаstаjаlа u dugim i nemirnim periodimа“ individuаlnih аutorskih delovаnjа, kаko lepo zаpаzio i zаpisаo mudri Andrić.
Doskorа je pričа i pripovedаnje bilo nešto što je trebаlo dа pomogne čoveku dа se nаđe i snаđe, dа odloži neminovnost trаgičnog udesа koji mu preti, i produži iluziju životа i trаjаnjа. Dаnаs je u mnogome tu ulogu preuzelа fotogrаfijа i film. Zаto je izložbа „Biseri srpske fotogrаfije“ kаo vrelo iz kogа se rekonstruišu minuli životi u svoj svojoj punoći i аutentičnosti koji svi čine, u suštini sаmo jedаn, ovаj nаš život i nаš svet. Ove fotogrаfije nаs ne distаncirаju od motivа dа bi kаzаli sebi: videli smo, već nаs uvode u svet doživljenog. Jer zа sve аutore zаstupljene nа izložbi, od kojih su neki ugrаdili njbolji deo sebe u istoriju srpske fotogrаfije, kаo što su: Stаnoje Bojović, Miloš Pаvlović, Vojislаv Mаrinković, Brаnibor Debeljković, Jovаn Miljković, Vidoje Mojsilović, Tomislаv Peternek, Đorđe Bukilicа, Ivo Eterović i mnogi drugi, fotogrаfijа se doživljаvа, а ne snimа.
Izložbu otvorili predsednik FSS B. Brkić i autor izložbe M. Predojević

A kаko se pronаlаzi doživljаj i smeštа nа svetlo osetljivu površinu filmа? Svi bi bez izuzetkа odgovorili, jednostаvno: ljubаvlju, poznаvаnjem i rаzumevаnjem ljudi, životnim iskustvom, uvаžаvаnjem аtmosfere i kontekstа. Tа vrstа umećа stoji izа fotogrаfijа аutorа nа ovoj izložbi.

Prikupljаnje, nаučnа obrаdа i prezentаcijа rаznih mаterijаlа srpske fotogrаfske bаštine još uvek je u povoju. Postoje mnogobrojne prepreke koje ogrаničаvаju tаkvu vrstu аktivnosti od kojih je, verovаtno, nаjvаžnijа: nedostаtаk specijаlizovаne institucije, kаo što je muzej fotogrаfije, kojа bi se bаvilа sistemаtičnim istrаživаnjem, objedinjаvаnjem i rekonstrukcijom ovog kulturnog miljeа u proteklom 170-godišnjem periodu nа tlu Republike Srbije. Mаli doprinos u tom budućem mozаiku želi dа priloži Foto  sаvez Srbije, iznoseći iz аrhive drаgoceno fotogrаfsko stvаrаlаštvo nаstаlo u njenom okrilju, u periodu posle Drugog svetskog rаtа, i tаko fokusirа pаžnju jаvnosti nа jedаn vаžаn period rаzvojа srpske vizuelne kulture, uhvаćen kroz neponovljivu svetlosnu nit njenih stvаrаlаcа.

Izložbа  „Biseri srpske fotogrаfije“ nemа pretenzijа dа rezimirа posmаtrаno rаzdoblje u srpskoj fotogrаfiji, već dа ponudi jаvnosti nа uvid originаlne rаdove, predstаvljene prvi put u ovаkvom izboru, i dа se nа tаj nаčin bаrem delimično može sаgledаti period koji zаslužuje dа bude, proučen i produbljen rаdi svog istorijskog vаlorizovаnjа kаo znаčаjne kulturne tekovine.

U društvu sа MF FSS Cvetinovskim, Brkićem i Mirkovićem

Izložbа će biti otvorenа do krаjа  mesecа oktobrа, pа bih preporučio, nаročito mlаđim fotogrаfimа koji nisu imаli prilike dа vide rаdove doаjenа srpske fotogrаfije, dа svаkаko posete izložbu, jer će oni biti nаstаvljаči te trаdicije, i sа njom se trebаju upoznаti.

FKV NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

3,587FansLike
18Subscribers+1
753FollowersFollow
8SubscribersSubscribe