13. децембар 2017 - 21:22
Tags Posts tagged with "akt"

akt

Autor -
0 282
Većina prisutnih sa fotografom Ivanom Grlićem u FKV

Predavanje fotografa Ivana Grlića u Fotografskom klubu Vojvodina, je po utisku većine prisutnih, bilo veoma zanimljivo. Posle početnog uvodnog dela o načinu dolaska do ideje za cikluse, prvi deo je završen sa naglaskom na ciklus Serbian jazz bre! koji je radio više godina. Nakon toga počela je prezentacija autorskih serijala i ciklusa da bude još zanimljivija (aktovi nekoliko ciklusa, vrata, Beograd), i autor je postajao sve opušteniji i prisniji sa publikom, pa su ispričani mnogi detalji iz profesionalnog rada kojih se u tom trenutku setio, pa je smatrao da ih treba podeliti sa vernom publikom Fotografskog kluba Vojvodina. Prisutni su znali da cene takav stav kreativnog mladog fotografa, pa je gost sa dvostrukim aplauzom pozdravljen na kraju predavanja.

Ono što je u Grlićevom profesionalizmu posebno je da on, od same ideje do krajnje prezentacije fotografija iz pojedinog ciklusa na izložbi, maksimalno angažovan na kreativan način, a čini se da je kao niko u Srbiji od fotografa i originalan u prezentaciji svojih radova i osmišljavanju izložbi. Dobar primer za to je njegova održana izložba aktova niskog svetlosnog ključa u kojoj je i prisutna publika na izložbi aktivno učestvovala u opštem izgledu izložbe. Publika je po svom nahođenju kreirala izgled izložbe, okrećući aktove zakačene preko kugličnog ležaja iza fotografije.

Veliki broj fotografija je prikazan u klubu, i neki novi ciklusi koji nisu još nigde prezentovani na izložbi, ili pak ciklusi koji čekaju izdavanje nove knjige. Možemo biti zahvalni Ivanu Grliću na fotografskom druženju iznad svih očekivanja.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije: Igor Gudalović

Autor -
0 5231
Autor: Snežana Lerh

Kontinuitet kvalitetnih radova sa međunarodne akt radionice je nastavljen. Primećuje se i iskustvo kod onih koji su već bili na prošlogodišnjoj radionici, ali i dobri rezultati onih koji prvi put fotografišu akt. Drugačiji ambijenti uzrokovali su da su se neki više snalazili u urbanijem ambijentu a neki u surovijem, teksturno bogatijem ambijentu, gde kontrast tela naspram ambijenta više dominira. Bilo je i teških svetlosnih uslova na jednoj lokaciji, a čini se da je to dalo klasičniji više lirski podsticaj autorima. Manje su bili nadahnuti mogućem erotskom naboju koji se u takvom ambijentu grupnog rada teže ispoljava. Verovatno grupni rad malo prigušuje zahteve tog tipa prema modelima, iako su se one maksimalno zalagale pa im se ovom prilikom zahvaljujem u ime organizatora. Izabrana su po dva rada od svakog autora, jer se kod nekih autora objektivno teško bilo odlučiti za jedan rad, a da vam ne bude kasnije žao što niste izabrali i onaj drugi. Na većini radova je dominirao pokret i lepota tela izražena kroz pozu, a manje je naglasak na priči u kojoj je telo subjekt, kako je bilo na predhodnoj radionici. To je ta različitost koju donose pristupi mentora. Jedan polaznik je radio sa filmom pa se i to može osetiti u drugačijem kontrastu od ostalih. Ako je bilo zamerke onda bi se ona odnosila na slabu inicijativu u postavci poze modela od strane polaznika, koja je često ostajala na sugestijama mentora, a ređe na njihovim zahtevima, iako je i toga bilo. U izboru poze se najpre oseti ko ima iskustvo, a ko ne, u fotografisanju akta.

Autor: Svetozar Mučalo
Autor: Svetozar Mučalo
Autor: Jan Valo
Autor: Jan Valo
Autor: Dušan Kozoderović
Autor: Dušan Kozoderović
Autor: Igor Pelva
Autor: Igor Pelva
Autor: Slobodan Mojak
Autor: Slobodan Mojak
Autor: Ištvan Virag
Autor: Ištvan Virag
Autor: Dusan Šarčević
Autor: Dusan Šarčević
Autor: Andrej Gombas
Autor: Andrej Gombas
Autor: Srdjan Aleksić
Autor: Srdjan Aleksić
Autor: Biljana Vlaisavljević Klipa
Autor: Biljana Vlaisavljević Klipa
Autor: Leon Gobec
Autor: Leon Gobec
Autor: Mihael Kacafura
Autor: Mihael Kacafura
Autor: JanValo
Autor: JanValo
Autor: Albert Molnar
Autor: Albert Molnar
Autor: Dusan Kozoderović
Autor: Dusan Kozoderović
Autor: Svetozar Mučalo
Autor: Svetozar Mučalo
Autor: Igor Pelva
Autor: Igor Pelva
Autor: Biljana Vlaisavljević Klipa
Autor: Biljana Vlaisavljević Klipa
Autor: Dušan Šarcević
Autor: Dušan Šarcević
Autor: Ištvan Virag
Autor: Ištvan Virag
Autor: Leon Gobec
Autor: Leon Gobec
Autor:  Albert Molnar
Autor: Albert Molnar
Autor: Slobodan Mojak
Autor: Slobodan Mojak
Autor: Srđan Aleksić
Autor: Srđan Aleksić
Autor: Snežana Lerh
Autor: Snežana Lerh
Autor: Andrej Gombas
Autor: Andrej Gombas

Tekst: Milovan Ulićević

Autor -
0 1124

Završeni su ovogodišnji Dani akt fotografije. Održani su u Novom Sadu po prvi put od 28-30. jula 2017. godine. Ali nisu i do kraja završeni sa događajima, je su izložbe i dalje otvorene, i mogu pogledati do 7. avgusta, a ona u Muzeju savremene umetnosti do 10 avgusta 2017. godine. Ređali su se događaji jedni za drugim. Otvaranja izložbi su smenjivala predavanja, a njih delovi akt radionice i fotografisanja na određenim lokacijama, pa opet predavanja, izložbe, predstavljanje foto-monografije akt fotografija, i tako redom tri dana. Ceo događaj je tekao po utvrđenom programu, a na kraju svakog otvaranja ljubitelji fotografije su mogli da se druže sa autorima izložbi, mentorima i novosadskim fotografima, i da čuju mnoge tajne akt fotografije i motive njenog nastanka, ulazeći često i u konstruktivne diskusije oko fotografije. Značaj ovakvog događaja je veliki za novosadsku i vojvođansku fotografsku scenu, ali i srpsku fotografiju u celini. Ovogodišnji Dani akt fotografije, i u okviru njih 2. međunarodna akt radionica, su imali međunarodni karakter, po autorima izložbi, po mentorima akt radionice, ali i po polaznicima akt radionice, jer su pojedini polaznici čak iz Slovenije došli na radionicu.

PRVI DAN

Otvaranje Dana akt fotografije i izložba Sandre Požun
Na početku foto-manifestacije Dani akt fotografije, otvorena je izložba „Goli život“ fotografkinje iz Slovenije Sandre Požun u Galeriji dvorca Eđšeg. O umetnici Sandri Požun govorio je Geza Lenart MF FSS istakavši kvalitet njene fotografije, njen značaj i uticaj Stojana Kerblera na njeno fotografsko sazrevanje. Izloženo je 50 fotografija ujednačenog stila, koje je autorka snimila poslednjih godina. Naracijom, vanrednom kompozicijom i osećajem za prostor u kome se modeli fotografišu, Požunova prenosi svoja osećanja, stanja, komentare na društvo, otuđenost pojedinca u savremenom svetu. Smeštajući modele često u devastiranim ambijentima ona pravi kontrast između modela kao subjekta-individue svesne svog postojanja i spoljnjeg sveta oličenog u najčešće neprijateljski nastorjenoj sredini, koje na fotografijama predstavlja to razrušeno okruženje. Sandra modele postavlja unutar kadra na takav način da oni izazivaju kod posmatrača posebna psihološka stanja, ponekad i nelagodu, a telo to personifikuje. Uz prisustvu poštovaoca Sandrine umetnosti iz Novog Sada, Sombora, Zrenjanina, Beograda izložbu je zvucima saksofona obojila Sandra Dropo-Ramai mlada muzičarka sa Akademije umetnosti u Novom Sadu. Obraćajući se prisutnima, vidno uzbuđena Sandra Požun se zahvalila organizatoru što je pozvao i novosadskoj publici koja je došla na izložbu. „Nadam se da vam se dopada“ rekla je, a aplauz je potvrdio mišljenje publike o izložbi.

Predavanje mentora Dejana Dizdara
Nakon izložbe u prostorijama kluba polaznicima radionice jedan od ovogodišnjih mentora Dejan Dizdar iz Izraela održao je dvosatno predavanje „Moj pristup akt fotografiji“ u kome je najpre teorijski, a kasnije i kroz primere fotografija iz svog dugogodišnjeg rada pokazao polaznicima kako da naprave pristup modelu, na šta da obrate pažnju, kako da odaberu lokaciju i drugo. Dizdar je svojim fotografijama, koje su bile skoro sve u boji, objasnio kako da koriste boju u akt fotografiji. Skoro trosatno predavanje obuhvatilo je analizu i pregled više od 300 fotografija. Mogla se na kraju pogledati Dizdareva foto-monografija nastala pre petnaestak godina.

Predavanje mentora Dejana Dizdara - "Moj pristup akt fotografiji"
Predavanje mentora Dejana Dizdara – „Moj pristup akt fotografiji“

DRUGI DAN

Prvi deo akt radionice
Subota je počela odlaskom na prvu lokaciiju u jutarnjim časovima na kojoj se radila tema „Akt u urbanom ambijentu“ Podeljeni u dve grupe mentori Stijepo Brbora i Dejan Dizdar pokazivali su kako modele postaviti u takvom ambijentu, i na šta obratiti pažnju. Pristupi mentora su veoma različiti, što su i polaznici primetili, a što je veliki pozitivni doprinos ovakvih akt radionica.

Predavanje mentora Stijepa Brbore
Nakon trosatnog snimanja vratili smo se u klub gde nas je čekalo drugo predavanje na 2. međunarodnoj akt radionici pod nazivom „Seksualnost u erotskoj fotografiji“ koje održao Stijepo Brbora iz Dubrovnika, Hrvatska. Predavanje je bilo u potpunosti u crno-belom tonu. Čuli smo od Brbore kako nastaju njegove fotografije, kakav je pristup erotici, kako koristi prvokaciju kao metodu u radu za izazivanje emocija kod posmatrača, kako se radi sa modelom kada treba snimiti fotografije u uličnom ambijentu, i još mnogo toga. Čuli su i o upotrebi rekvizita u radu koji treba da samo naznače i podstaknu erotsku maštu. Da li fotograf može postati model i kakva osećanja tada treba izazvati fotografijom videli smo na fotografijama gde je i sam autor pozirao sa modelom. Sve je to prikazao na svojim veoma intrigantnim fotografijama, kojima je podstakao na razmišljanje polaznike, a ne retko i na oduševljenje smelošću, koja je bila neoophodna da bi te fotografije nastale.

Predavanje Stijepa Brbore "Seksualnost u erotskoj akt fotografiji"
Predavanje Stijepa Brbore „Seksualnost u erotskoj akt fotografiji“
Predavanje Stijepa Brbore "Seksualnost u erotskoj akt fotografiji"
Predavanje Stijepa Brbore „Seksualnost u erotskoj akt fotografiji“

Drugi deo akt radionice
Nakon predavanja i pauze za ručak, u popodnevnim časovima akt radionica se preselila u bajkoviti predeo na obali rečnog rukavca gde se nastavio rad na temu „Akt u okruženju prirodom“ Opet dve grupe, ali su se ovaj put polaznici sami odlučivali za mentora koji im po afinitetu odgovara, i sa njim su radili uz promenu modela do kraja sesije. I pored visokog sunca prostor je obilovao difuznim svetlom ispod krošnji visokih vrba, pa je atmosfera bila veoma inspirativna za stvaranje.

Fotografija snimljena na  2. međunarodnoj akt radionici: Milovan Ulićević
Fotografija snimljena na 2. međunarodnoj akt radionici: Milovan Ulićević

Izložba akt fotografija Mario Leone Bralića
Dan je završio sa izložbom „Venere i Titani“ Mario Leone Bralića iz Zemuna u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu. Dvadesetak fotografija ogromnog formata do 170 x 140cm ispunilo je galerijski prostor muzeja, pa je sve delovalo kao da su fotografije namenski pravljene za ovu galeriju i Dane akt fotografije. Fotografije su studije forme i oblika pojedinačno muškog i ženskog tela nastale u fotografovom studiju, a delom izložbe je na fotografijama međusobni sklad muškog u ženskog tela zajedno. Na fotografijama su tela predstavljena kroz ideal negovan u antičkoj Grčkoj i klasičističkoj umetnosti 17. i 18. veka, u kome dominiraju sklad oblika i čvrsta kompozicija, zasnovano na idealnim proporcijama tela i kompozicijskim kanonima.

Izložbu Maria Leone Bralića otvara prof dr Željko Škrbić
Izložbu Maria Leone Bralića otvara prof dr Željko Škrbić

Izložbu je otvorio prof. dr Željko Škrbić sa akademije umetnosti u Novom Sadu koji je govorio o Bralićevom radu i odnosu prema umetnosti fotografije oslanjajući se na neka njegova ranija razmišljanja data u intervjuima i polemišući sa njima. Izložba je u slavu akt fotografije otvorena pucnjem čepa flaše šampanjca, koji se služio i pio posle otvaranja na radost posetioca izložbe,a u slavu same foto-manifestacije Dani akt fotografije – Novi Sad 2017.

Posetioci Mario Bralićeve izložbe "Venera i Titani"
Posetioci Mario Bralićeve izložbe „Venera i Titani“

Dan se završio večerom za mentore, modele, autore izložbi i goste uz razmmenu fotografskih iskustava razmišljanja i planova negde iza ponoći.

TREĆI DAN

Treći deo akt radionice
Treći dan je počeo malim planinarskim pešačenjem do treće lokacije za fotografisanje. Polaznici radionice su doživljavali ovu sesiju kao kulminaciju kreacije na radionici, jer su već postali „iskusni“ akt fotografi, koji svoje iskustvo mere više satnim snimanja akt fotografije, kao piloti koji svoje letačko iskustvo mere satima leta avionom. Među polaznicima je bilo i „starih vukova“ koji su prošli 1. međunarodnu akt radionicu Fotografskog kluba Vojvodina, odražanu prošle godine. Radilo se na lokaciji kamenoloma, gde kontrast kamena sa mekim oblinama ženskog tela dominira. Inspirativna je bila i okolina kamenoloma koja je pod šumom pa je deo ovog dela radionice fotografisan i na takvoj lokaciji. Posle pojedinačnih sesija nastavilo se sa temom „Akt kompozicija sa više modela“. Završetak ove radionice svi polaznici su napustili sa pozitivnim utiscima. Kako zbog edukacije koju su im pružili ovogodišnji mentori Dejan Dizdar i Stijepo Brbora, tako i zbog zalaganja modela i raznovrsnošću lokacija koje su bile podsticajne i prijatne za rad u vrelim letnjem danima, sa veoma dobrim svetlom u toku fotografisanja.

Polaznici 2. međunarodne akt radionice sa mentorima i modelima (nekoliko polaznika nije na fotografiji)
Polaznici 2. međunarodne akt radionice sa mentorima i modelima (nekoliko polaznika nije na fotografiji)
Treći deo akt radionice " Akt kompozicija sa više modela"
Treći deo akt radionice “ Akt kompozicija sa više modela“

Predstavljanje foto-monografije Stijepa Brbore
Posle podne je obeležila promocija foto-monografije Stijepa Brbore „Death, fuck, gang and love“ na kojoj je autor govorio o ideji za izdavanje knjige, izboru fotografija, problemima sa štampom, stanju u izdavaštvu knjiga o fotografiji, reizdanju, tržištu fotografske knjige, zabranama i problemima sa pojedinim grupama koji mogu nastati kada se objavljuje provokativna erotska fotografija,a ona je u osnovi rada Stijepa Brbore. Vrućina je uzrokovala nešto manju posetu od očekivane, ali je prisutna publika bila veoma konstruktivna u pitanjima, pa je sat vremena promocije brzo protekao, jer su prikazane i fotografije koje nisu ušle u izbor za knjigu, ili ih nema u reizdanju, a zaslužuju da se vide na ovako reprezentativnom događaju – kako je naglasio Brbora

Predstavljanje foto-monografije Stijepa Brbore
Predstavljanje foto-monografije Stijepa Brbore

Izložba akt fotografija Željka Škrbića
Završetak Dana fotografije je obeležen otvaranjem izložbe „Insomnija“ redovnog profesora Akademije umetnosti u Novom Sadu dr Željka Škrbića. Izaložbu je otvorio predsednik Fotografskog kluba Vojvodina Milovan Ulićević, koji je naglasio da je ova izložba po svojoj poetici i nežnosti aktova potpuno drugačija od ostalih izloženih na Danima akt fotografije. Ono što je karakteriše je karakteristika metoda nastanka, koja je tipično fotografska, i gde je iskorišćena jedna od dva tipa neoštrine u fotografiji, dinamička neoštrina nastala dugom ekspozicijom, a koja je u skladu sa dinamikom i višeslojnošću stanja koje nosi nesanica (insomnija). Iako je na svim fotografijama jedan model, njegova personalnost je skrivena i oličena u pokretu u kojem ispoljava raznovrsnost u sadejstvu sa zamislima i instrukcijama koje dobija od fotografa. Rezultat je svetlosni otisak u kome zbog prisustva svetla visokog svetlosnog ključa senka pravi oblike i neoštrine. Nastale forme kao kod Rošarhovih figura izazivaju kod svakog posmatrača drugačije misli i drugačiju asocijativnu sliku.

Autor je zainteresovanim ljubiteljima fotografije nesebično otkrio tehničku stranu nastanka fotografija, istakavši na kraju dobru stranu ovogodišnje foto-manifestacije što se sve tri prikazane izložbe totalno razlikuju po raznovršnošču pristupa akt fotografiji, i kojima „samo nedostaje Brborina erotska fotografija“ u paleti pristupa. Nadamo se da će obzirom na mentore ovogodišnje radionice takva fotografija biti izložena na Danima akt fotografije naredne godine.

Fotografski klub Vojvodina zahvaljuje na pomoći u realizaciji ove manifestacije Kulturnom centru Novog Sada, Muzeju savrmene umetnosti Vojvodine, SPC Vojvodina i Galeriji „Macut“ koji su omogućilli prostor za realizaciju izložbi, firmama Foto Star Elite, BM – fokus i restoranu Balkan Ekspres iz Novog Sada na sponzorstvu ove značajne fotografske manifestacije koja se po prvi put organizuje u Novom Sadu. Ovo je prva fotografska manifestacija u Srbiji koja je posvećena samo jednoj oblasti fotografije, a na jedinstven i sveobuhvatan način. Ovo je, na ponos organizatoru, najveća i najsveobuhvatnija fotografska manifestacija održana u Novom Sadu u poslednjih 30 godina (koliko nam u ovom trenutku sećanja doseže), a koja je već na samom početku poprimila karakter međunarodne manifestacije.

Tekst: Milovan Ulićević
Fotografije sa izložbi: Branko Vujkov
Fotografije sa radionice: Milovan Ulićević

Autor -
0 3328
Autor: Jan Valo

Veoma se teško bilo odlučiti za izbor fotografija koje će predstaviti rad međunarodne akt radionice Fotografskog kluba Vojvodina, a da ne ostanete u dilemi da li je ovo najbolji izbor. Ovde smo predstavili svakog autora sa po jednom fotografijom. Vremenom će autori nadopunjavati ovaj izbor objavljivanjem svojih fotografija, jer dobrih fotografija je bilo mnogo više, pa će se i utisak o radionici upotpuniti. Sve ove prezentovane fotografije su dobile pozitivne analize najpre mentora, ali i samih polaznika kada su se na radionici diskutovalo o radu, i kada su se analizirale fotografije. Sigurno da nisu svi jednako imali inspiracije na radionici, pa bi neki autori mogli u ovaj izbor ući sa više kvalitetnih fotografija, ali ipak za prvi izbor je najbolje da svi budu ravnopravno zastupljeni.

Autor: Jaroslav Kralik
Autor: Jaroslav Kralik
Autor: Jan Valo
Autor: Jan Valo
Autor: Kristina Milosavljević
Autor: Kristina Milosavljević
Autor: Igor Pevla
Autor: Igor Pevla
Autor: Snežana Lerh
Autor: Snežana Lerh
Autor: Dušanka Ljubojević
Autor: Dušanka Ljubojević
Autor: Ratko Nedović
Autor: Ratko Nedović
Autor: Zoran_Pucarević
Autor: Zoran_Pucarević
Autor: Đula Bezeg
Autor: Đula Bezeg
Autor: Nemanja Mandić
Autor: Nemanja Mandić
Autor: Srđan Aleksić
Autor: Srđan Aleksić
Autor: Đorđe Banjanin
Autor: Đorđe Banjanin
Autor: Božidar Anđelković
Autor: Božidar Anđelković
Autor: Slobodan Mojak
Autor: Slobodan Mojak
Autor: Miroslav Krkljuš
Autor: Miroslav Krkljuš
Autor: Antun Kaić
Autor: Antun Kaić

Tekst:
Milovan Ulićević

Autor -
0 6572
Mentori i modeli međunarodne akt radionice FKV

Završena je međunarodna akt radionica Fotografskog kluba Vojvodina koja je okupila dva predavača iz Slovenije i Srbije i 16 polaznika iz Novog Sada, Stare Pazove, Kule, Srbobrana, Kovačice,Veternika koji su svoje učešće obezbedili u prvih nekoliko dana najave radionice. Nažalost nisu svi, od onih koji su to želeli, mogli biti primljeni, zbog unapred ograničenog broja učesnika, pa je to uspelo samo najbržima sa prijavom. Inspirativno, kreativno i opušteno su zajednički imenitelji ove radionice, a tome su najviše doprineli mentori radionice Sandra Požun i Mario Leone Bralić. Oni su odlično bili sinhronizovani u građenju takve atmosfere od prvog trenutaka akt radionice, pa do poslednjeg kada su se analizirale fotografije polaznika. A kada je dobra atmosfera napravljena, onda je edukacija postala laka, dobro primana, pa su polaznici s pažnjom apsorbovali metode rada sa modelom, vezu modela sa okolinom, odnos tela i teksture, pri tome fotografišući u raznim svetlosnim uslovima od difuznog svetla, kontra-svetla, svetla jakog i kontastnog i dr. Polaznici radionice su pod budnim okom mentora, gradili priču u akt fotografiji, smeštali telo u svetlosna poigravanja devastiranih hala i krovova, otkrivali odnose formi vode i teksture vrba i modela, na obali Dunava. Na kraju trećeg praktičnog dela smo imali najprijatnije iznenađenje, labudovu igru, kao u mitološkoj priči o „Ledi i labudu“, gde su pored modela učestvovali i dunavski labudovi. Samo je naša priča imala drugačiji kraj.

Učesnici međunarodne akt radionice FKV -mentori modeli polaznici i organizatori
Učesnici međunarodne akt radionice FKV -mentori modeli polaznici i organizatori

Sva razmišljanja o akt fotografiji je podstaklo i uvodno predavanje Sandre Požun prvog dana akt radionice, u kome je ona predstavila svoj fotografski rad, većinom nastao u poslednje tri godine, od kada se ponovo aktivirala posle desetogodišnje pauze. Neposredno i iskreno, bez uvijanja, ne gradeći lažni imidž o sebi, prepuštala je da fotografije najviše govore o njoj. Nije ih analizirala, jer smatra da to ne treba raditi autor, jer su one proizvod njene emocije, i ona treba da se oseti sa fotografije, a ne da autor o njoj priča, kaže Sandra. Ne pamtim odavno, da sam toliku raznovrsnost ideja na akt fotografijama video kod jednog autora, kao na Sandrinih skoro tri stotine prikazanih fotografija. Retko ko uspeva da tako zahtevne poze izvuče iz modela, kao što to radi Sandra, a da pri tome do perfekcije vodi računa o najmanjem detalju na telu koji ne stoji kako treba, od položaja prstiju, butine, preko stomaka, grudi, ruku, ramena,vrata, glave i kose. Sve to ne ispada iz konteksa cele atmosfere okruženja, već tu istu atmosferu telo nadopunjuje, ne prepuštajući je slučaju. To sve je uspela veoma dobro da prenese na polaznike, što se videlo i po radovima koje su polaznici izabrali za analizu, ne retko kopirajući njen pristup. Nekako je to neminovno, mada je bilo i zapaženih autorskih otklona od tog pristupa.

Međunarodna akt radionica FKV
Međunarodna akt radionica FKV

S druge strane drugi mentor, Mario Leone Bralić je imao malo mekši pristup u prilazu modelu, težeći da na formi modela izvuče i pokaže polaznicima kako da gledaju na model i kako da telo bude prirodno i neusiljeno. Polaznici su mnoge priče o nekadašnjem radu u fotografiji mogli mnogo više čuti od Bralića nego od Požunove. Čini se da je Bralićev pogled na akt fotografiju bila sjajna nadopuna drugačijem pogledu Sandre Požun. Istina iako mnogo duže u fotografiji od Sandre Požun, i sa većim iskustvom u komercijalnoj i kreativnoj fotografiji, Mario je u stilu pravog kavaljera često prepuštao Sandri prioritet u vođenju radionice.

Polaznici su na kraju radionice u sprovedenoj maloj usmenoj anketi, izrazili oduševljenje radionicom, a većina je bila i više nego zadovoljna postignutim rezultatima na radionici, i stečenim iskustvom u fotografisanju nagog modela. Analiza fotografija je pokazala da ima i odličnih fotografija, koje ćemo dugo viđati po internetu, sa naznakom da su nastale na međunarodnoj akt radionici FKV, što će klubu kao organizatoru, i mentorima, činiti veliku čast i zadovoljstvo. Akt radionica je postigla cilj, uvođenjem fotografa u najdelikatniju granu fotografije. Neke će fotografije i na izložbama pod patronatom Foto saveza Srbije i FIAP-a sigurno imati dobar prijem

Tekst i fotografije:
© Milovan Ulićević

Autor -
0 2515
Dizajn plakata: Marina Deli

Fotografski klub Vojvodina iz Novog Sada organizuje „Međunarodnu akt radionicu“ od 29-31. jula 2016. godine. Akt radionicu vode Sandra Požun iz Ptuja, Slovenija i Mario Leone Bralić iz Zemuna, Srbija. Za radionicu se mogu prijaviti svi zainteresovani fotografi, koji žele da se posvete ovoj oblasti fotografije, ili da prošire svoje znanje uz savete i instrukcije dvoje poznatih fotografa. Za rad radionice su obezbeđeni modeli iz Slovenije i Srbije, a fotografisaće se na tri različite lokacije.
Radionicu sponzoriše i firma BM-FOKUS iz Novog Sada koja pomaže u opremanju radionice studijskom rasvetom. Prostornu podršku za naše fotografske aktivnosti dobijamo i od MENSE Srbija. Radionicu podržava i Stanko Abadžić renomirani fotograf iz Zagreba omogućivši da učesnici radionice po specijalnoj ceni dobiju njegovu najnoviju knjigu aktova „Miris žene“, izašlu iz štampe pre nekoliko dana.

Dizajn plakata: Marina Deli
Dizajn plakata: Marina Deli

POGRAM RADIONICE:

petak 29. 07. 2016. godine

– Pedavanje Sandre Požun o akt fotografiji i ličnom pristupu fotografiji, uz neposredan razgovor sa autorkom njenom radu ( vreme od 20-23h )
subota 30. 07. 2016. godine
– Sekcija radionice akt fotografije nazvana „Telo i tekstura ambijenta“ koju vodi Sandra Požun na prvom lokalitetu za fotografisanje (vreme od 8 – 11 časova)
– Sekcija radionice akt fotografije nazvana „Telo i svetlo“ koju vodi Mario Leone Bralić na drugom lokalitetu za fotografisanje (vreme od 16-19 časova)
nedelja 31. 07. 2016. godine
– Sekcija radionice akt fotografije nazvan „Telo i voda“ koju vode zajedno Sandra Požun i Mario Leone Bralić na trećem lokalitetu za fotografisanje (vreme od 8-10 časova)
– Analiza fotografija učesnika radionice od strane mentora radionice Sandre Požun i Maria Leone Bralića ( vreme od 11-14 časova)
-Završetak radionice i zajedničko fotografisanje svih polaznika sa mentorima za uspomenu

PRIJAVA I KOTIZACIJA:

Prijave za Međunarodnu akt radionicu su do četvrtka 28. jula 2016. u 13 časova do kada svi moraju platiti kotizaciju. Prijave se primaju na mail office@fkv.rs, a informacije na telefon 063-580610. Pri prijavi navesti puno ime i prezime i kontakt telefon. Takođe u e-mailu obavezno navesti da li posedujete sopstveni auto za prevoz do lokacije za fotografisanje.
Polaznici radionice će moći da objavljuju svoje fotografije bez naknade, posle dogovora sa organizatorom oko načina objavljivanja.

MENTORI:

SANDRA POŽUN
Rođena je 1972. godine u Zadru. Detinjstvo je provela u živopisnom gradiću Buje u Istri. Posle završene srednje škole se preselila u Sloveniju u Ptuj, najstariji slovenački grad. Famoznog je dalmatinskog temperamenta. Fotografiše uglavnom analogno crno-belo i tada kako kaže najbolje zvuči, a ponekad fotografiše u boji, ali sa digitalnim fotoaparatom. Učestvovala je na nekoliko foto-radionica pod vođstvom Hermana i Pivke Arne Hodalič, a veliku zahvalnost duguje mentorstvu čuvenog slovenačkog majstora fotografije i Ekselencije FIAP-a Stojana Kerblera. Dve godine je bila zvanični fotograf pozorišta u Ptuju, a bila je i zvanični fotograf dve godine Narodnog pozorišta u Mariboru. Osvajala je više nagrada za fotografiju, radila kalendar fabriku aluminijuma u Kidričevu 2002. godine. Imala je više samostalnih izložbi, a nedavno 13. jula 2016. joj je otvorena samostalna izložba u Mariboru.

Autor fotografije Sandra Požun
Autor fotografije Sandra Požun

MARIO LEONE BRALIĆ
Mario Bralić je rođen 1955. godine u Zemunu. Dilplomirani umetnički fotograf FFS u Minhenu.
Član ULUPUDS-a. Dao je veliki doprinos modnoj fotografiji kroz estetski i marketing koncept Kampanja, a realizator je i mnogih modnih emisija na niz TV programa.
Pored bavljenja profesionalnom, komercijalnom fotografijom u radu sa marketing agencijama, izdavačkim kućama, radi i kao direktor fotografije i art direktor na izradi TV spotova za svoje klijente širom sveta. Osnovao jedan od prvih studija za kreativne komunikacije.
Pored bavljenja komercijalnom fotografijom bavi se i kreativnom umetničkom fotografijom koju prezentira na grupnim i samostalnim izložbama: preko 20 grupnih i 3 samostalne izložbe.
Radi sa slikarima kao i svim profesionalcima sličnog senzibiliteta na multimedijalnim projektima i umetničkim serijalima. Jedri, putuje i pravi editorijale o lepotama planete.

Autor fotografije Mario Leone Bralić
Autor fotografije Mario Leone Bralić

Autor -
3 3015

U prijatnom ambijentu Fruške gore je 19. jula 2015. godine održan praktični deo  AKT RADIONICA FKV Na temperaturi od 39 u hladu, je bila još vruća fotografska atmosfera, koja je vođena mentorima Dragišom Radulovićam i Milovanom Ulićevićem, još više podgrevala umetničke apetite polaznika radionice. Fotografisanje je bilo na izuzetno teškom terenu, kako za modela, tako i za fotografe.

Polaznici radionice Sanja, Dušanka, dve Tamare, Aleksandra Ratko Željko i Darko iako su prvi puta fotografisali akt, vredno su istraživali oblike i forme tela, suprostavljajući ih kamenu, zemlji, drvetu, ili pak izvlačeći detalje iz izvajanog tela modela Ramone.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Praktičan rad na terenu i zajedničko fotografisanje modela

Pet sati neprekidnog rada, najpre u dve grupe, posebno muška, a posebno ženska je fotografisala, kako je bila zamisao mentora Milovan Ulićevića, da bi se kasnije mogla istražiti različitost pogleda na žensko telo iz vizure muškarca, i iz pristupa žene na ženski akt. Na kraju se završilo zajedničkim radom, da bi se ti pogledi predstavili jedni drugima, kroz zajedničko posmatranje rada jednih i drugih.

Sve je na kraju moralo neizbežno da se završi ručkom sa ćevapima sa roštilja. 🙂

Posle ručka je Dragiša Radulović MF FSS iz Beograda održao i predavanje „O fotografiji i o pristupu u fotografisanju portreta i akta“. Deo predavanje o akt fotografiji objavljujemo na našem sajtu, u rublici Foto škola, pod nazivom  KAKO SNIMITI AKT FOTOGRAFIJU

Ovde  objavljujemo petnaest izabranih fotografija polaznika od strane mentora, a od prvih fotografija koje su polaznici  poslali kao prikaz urađenog na AKT RADIONICI FKV.

Darko_Milakovic_akt_radionica_FKV_03
Foto: Darko_Milaković
Darko_Milakovic_akt_radionica_FKV_07
Foto: Darko Milaković
dusanka_ljubojevic_akt_radionica_FKV_01
Foto: Dušanka Ljubojević
dusanka_ljubojevic_akt_radionica_FKV_03
Foto: Dušanka Ljubojević
dusanka_ljubojevic_akt_radionica_FKV_05
Foto: Dušanka Ljubojević
dusanka_ljubojevic_akt_radionica_FKV_08
Foto: Dušanka Ljubojević
RN_akt_radionica_FKV-_5
Foto: Ratko Nedović
RN_akt_radionica_FKV-_6
Foto: Dušanka Ljubojević
Sanja_Banika_akt_radionica_FKV_03
Foto: Sanja Banika
Sanja_Banika_akt_radionica_FKV_04
Foto: Sanja Banika
Sanja_Banika_akt_radionica_FKV_09
Foto: Sanja Banika
Tamara_Stantic_akt_radionica_FKV_03
Foto: Tamara Stantić
Tamara_Stantic_akt_radionica_FKV_04
Foto: Tamara Stantić
Aleksandra_Bijelic_AKT radionica FKV_10
Foto: Aleksandra Bijelić
Tamara_Stantic_akt_radionica_FKV_10
Foto: Tamara Stantić
Foto: Tamara Ranđelović
Foto: Tamara Ranđelović

Prikaz napisao:

Milovan Ulićević

Autor -
1 3474
OBLICI 7,Dragiša Radulović 1967

OVO JE PREDAVANJE KOJE MAJSTOR FOTOGRAFIJE DRAGIŠA RADULOVIĆ ODRŽAO NA AKT RADIONICI FKV :

Akt je verovatno najteža oblast u fotografiji.
Da bi i prikaz bio bolji setio sam se divne knjige, u čijem sam oblikovanju i sam učestvovao svojim predlozima. Albert Gregorović, sjajan mašinski inženjer po školskom obrazovanju, pravi erudita i intelektualac, veliki ljubitelj fotografije od šezdesetih godina dvadesetog veka, dobitnik više domaćih i međunarodnih nagrada za izlagane fotografije, kod nas amater prve klase, napisao je knjigu „Raskrsnica duge-fenomen fotografije od analogne do digitalne“, izdata je u Novom Sadu 2008g. u kojoj je na više od 250 stranica velikog formata, sa dosta skica i fotografija.

OBLICI 1,  Dragiša Radulović 1962
OBLICI 1, Dragiša Radulović 1962

U prvom delu izneo je mnogo o svim tehničkim aspektima sa detaljima o aparatima, objektivima, optici, prirodi svetlosti, rasveti, studijima, kompoziciji a onda posebno i o neophodnosti da fotograf bude dobar čovek, širokog obrazovanja i velike kulture i do pristupa modelu i odnosu model –autor kao i o estetici, i kompoziciji slike.. U 30 poglavlja je pisao o posebnostima zadataka, od Snimanje portreta do Snimanja neba i oblaka i Ljudi i običaji.
U drugom delu pod nazivom Fotografija kao optika introspekcije napisao je 14 eseja. Neke od tema su: Misija fotografije i fotografa, Razumevanje i tumačenje fotografije, Globalizam i fotografija, Pomodarstvo, kič, šund i ukus , Putokazi ka stranputicama i da ne nabrajam sve.
Iz te knjige, iz poglavlja Akt i Devojke, neke rečenice sam potpuno ili delimično prepisao ili prepričao, u nastavku ovog izlaganja, a naravno ima i mojih misli i uputstava. Kao kada na času odgovaram: malo gledam u knjigu i čitam, malo pričam o svojim iskustvima.

OBLICI 4, Dragiša Radulović 1967
OBLICI 4, Dragiša Radulović 1967

Tokom miliona godina ljudsko biće koje je gledalo, mirisalo, čulo, dodirivalo, razvijalo je osećaje privlačnosti oblika, boja, mirisa, dodira, privlačnosti igre i zavođenja i u svemu tome preko osećaja sopstevene prijatnosti i zadovoljstva formiralo pojmove lepog i stvorilo estetiku.
Priroda u stvaranju ima svoju estetiku.U osnovi je prirodne estetike tela, kao organskog dizajna privlačnost i lepota funkcionalnosti i odnosa. Žene, majke.
Golo telo je izraz suštine bića.
Snimak Akta kao grane umetnosti, akt kao likovno, umetničko delo, meren kriterijumima prirodne estetike otvara dileme o svojoj prirodi. Estetika ili erotika
Reakcija na čulne nadražaje pretvara se u emocionalni i umetnički izraz kao erotika. Za nas to nije najbolje rešenje. Nije najbolje rešenje ni potpuno izbaciti i nagoveštaj erotike.Umesno bi bilo ne odricati se od erotike potpuno već istaći lepotu uzdržanosti.

OBLICI 7,Dragiša Radulović 1967
OBLICI 7,Dragiša Radulović 1967

Poželjno bi bilo prirodnoj estetici lepote dodati kulturu lepote.
Tada shvatamo da se kulture u savremenom svetu veoma razlikuju i da su npr. Kulture istoka u likovnim delima zadržale mnogo više od direktne erotike, koja je za naše zapadne pojmove na samoj granici pornografije, ali za nas je to opet prelaz granice..
Mi ćemo da definišemo akt kao temu prikazivanja lepote nagog tela a ne prikazivanje golotinje.
Od antičkih statua prikazivanja lepote nagog tela do Moneovog doručka na travi i fotografskih aktova Bila Branta, akt je veličanje lepote nagosti.
Sadržaj lepote su zdravlje, mladost, proporcije, oblici, prefinjenost, delikatnost.
Apsolutna lepota je samo ideal, ali promenljiv u vremenu i prostoru.

OBLICI 11, Dragiša Radulović 1972
OBLICI 11, Dragiša Radulović 1972

Akt je radost nesputanosti elementarne nagosti življenja, sloboda postojanja van kalupa svakodnevnice, antejski kontakt sa zemljom, ali i let i lebdenje u vazduhu, iskonska pripadnost večnom elementu, buktanje u vatri nadahnuća i osećajnosti.
Akt je otkrivenost u otkrovenju sopstva. Nivoa sopstvenog odrastanja i stanja unutrašnjeg bića.
Načini kako se to izražavalo u snimanju su krajnje različiti.
Bil Brant je snimio izvanredne fotografije nagog ženskog tela koje su potpuno neprirodne u pogledu perspektive, a knjigu je nazvao „Perspektive akta“. Obično je snimao ultra širokougaonim objektivom i bilo da je snimao u enterijeru potpuno prazne sobe ili na obali mora, obuhvatao je samo deo nagog tela u strmoj perspektivi, koja je umesto deformisanih oblika prikazivala jedan novi, originalni, neviđeni, fantastičan doživljaj lepote ženskog akta.
Naš stari majstor fotografije Miodrag Đorđević imao je sjajnu izložbu aktova urađenih od sendvič negativa u simetričnom rasporedu ili multipliciranih u krug na granici nadrealističkog prikaza delova nagog ženskog tela. Naravno i serije lepih aktova snimanih po plažama i stenju omiljenih ostrva oko Rovinja.

OBLICI 13, Dragiša Radulović1972
OBLICI 13, Dragiša Radulović1972

Akt u eksterijeru deluje prirodno u šumi i vodi. Lisijen Klerk je snimio izvanredne , kontrastne aktove u plićaku i peni mora.
Fric Henle je napravio fantastičnu seriju aktova svoje supruge u ambijentu kamenite obale, istražujući analogiju oblika ogromnih kamenih oblutaka okeana i ženskog tela.
Danilo Cvetanović čiju knjigu aktova imate pred sobom hrabro, u vremenu zabrana, pravi širok dijapazon pristupa u načinu snimanja ženskog tela.
Geza Lenart stvari oslobađa do potpune normalnosti golog tela i života bez odeće.
Japanski fotografi su šezdesetih godina dali veliki doprinos nizom novih pristupa

OBLICI 17, Dragiša Radulović 1973
OBLICI 17, Dragiša Radulović 1973

Ja sam žensko telo snimao u seriji OBLICI, kao ideal lepote, oblika, linija u idealizovanom pristupu radi jednostavnijeg uživanja u lepoti. U obradi sam i eksperimentisao pretvarajući telo u pojednostavljene oblike, linije, grafike.
U svakom slučaju vrlo je važno razviti vrlo visoki kriterijum ukusa da to ne bude samo reprodukovanje golotinje ili čak da naginje pornografiji i po tome akt pretstavlja najteži rod fotografije. I što otežava zadatak uvek imate i model pred sobom.
Po meni, jedan od najvažnijih uslova da se dođe do dobre fotografije je razumevanje da u tom zadatku učestvuju dve osećajne osobe sa dosta nabijenih emocija u sebi i da one treba da sarađuju na zajedničkom zadatku, sa puno poverenja od strane modela i sa puno osećanja, pažnje i nežnosti sa strane autora . Ma ko bio model, ma kako do nje došli, ona je osećajna osoba lako povredljiva jer se izložila u svojoj nagosti bez obzira koliko je njena lepota brani.

OBLICI 19, Dragiša Radulović 1973
OBLICI 19, Dragiša Radulović 1973

Ja sam sve svoje modele osećao kao drage osobe koje mi pomažu da napravim lepu i dobru fotografiju. Pazio sam na njih, trudio se da ne snimim moguće nedostatke tela, odlagao snimak da korigujem pozu ili položaje ruku, nogu, prstiju, da model uvuče stomak, ispravi leđa, da sve bude na što boljem estetskom nivou.
Fotograf mora da zna šta treba da izbegava i koji detalji deluju ružno i treba ih ispraviti pre snimanja.
Izbegavaju se sve maljavosti. Ružno deluju zgrčeni prsti nogu, previjena stopala, bilo koji invalidni položaj. Ispruženi, selektivno sastavljeni prsti ruku bez skraćenja deluju elegantnije od zgrčenih ili savijenih. Opušteno telo sa naborima nije lepo. Mogu se podići ruke, uvući stomak, ispraviti leđa, udahnuti vazduh.
Kako početi? Nemate uvek model na raspolaganju. Gledajte stalno, kao da ćete odmah snimati, ženu na ulici na plaži. Proporcije tela, noge, ruke, njihove položaje. Snimajte na plaži osobe u kostimima. Menjajte uglove snimanja, rastojanja, menjajte žižne daljine objektiva, pratite deformacije oblika u objektivima malih žižnih daljina i velike blizine snimanja. Proučite tada potrebne dubinske oštrine.
Dobra je škola da proučite veliki broj aktova, fotografskih i slikarskih, mada postoji opasnost da neiskustvo odvede u imitaciju, ali ako se na to gleda kao na stilsku i tehničku vežbu ona može pomoći da se osvoji zanat, razvije ukus, uoče greške na snimljenom u odnosu na uzorak a tek kasnije počne da izgrađuje lični stil.
Pomaže i ako se u prvim snimanjima orijentišete na pojedine delove tela.Ne morate brinuti o prirodnosti poze, deformacijama udova, nesrazmerama u odnosima veličina.
Orijentišete se na delove akta, komponujete linije i površine da stvorite dobru likovnu celinu sve do potpune apstrakcije.

OBLICI 19, Dragiša Radulović 1973

Zapišite ideje, skicirajte, zapišite i način snimanja: mesto, pozadinu, ugao.
Napravite plan snimanja, sa svim detaljima i idejama, odaberite aparat, objektive, stativ, osvetljenje, mesto snimanja, uredite ga. Šta je pozadina, koji su uglovi snimanja za pojedine ideje. Redosled snimanja po stavovima: niz snimaka u kojem model stoji, pa sedi, kleči, čuči i leži. Za manje skakanja i napora i za vas i za model. Koncentracija pri snimanju je vrlo velika i snimanje traži mnogo energije i od autora i od modela.
Poželjno je pre snimanja raskomotiti model, ne samo da se opusti već i da se smanje ili nestanu tragovi donjeg veša, lastiša , korseta isl. sa tela modela. Ako je snimanje unapred planirano i dogovarano, bolje je izabrati doba pre letnjih sunčanja zbog različite obojenosti delova kože koje onda treba izjednačavati nekim losionom i sl. Pitao bi model da li želi da joj izložim plan snimanja.
Ako je model neiskusan koristio sam isečke modnih fotografija ili skicu ili crtež da bi objasnio pozu, položaj ruke, prstiju.
Modela mogu da uzbude, zbune, čak i povrede pohvale lepoti. Prihvatljivije je pohvaliti lepu saradnju, njen pokret ili zauzet položaj i pre zahteva.

OBLICI 10, Dragiša Radulović 1973
OBLICI 10, Dragiša Radulović 1973

Ako su dodiri neophodni, čak i kao pomoć da se ustane, to se mora izvesti uz prethodnu dozvolu a mesta dodira su prsti, šake, laktovi, blagi dodiri ramena, kolena, skočnog zgloba ili stopala. Nema zurenja u model ni u jednom trenutku. Uvek je aparat u rukama i pogledi su nehajni u funkciji zauzimanja poze ili njene korekcije.
Ovo je samo mali segment o pristupu aktu. O ovome se može danima pričati a ja vam samo ukazujem koliko morate gledati, čitati, učiti. Čitavo predavanje, po jedno je,o mestu snimanja: atelje, stan, ambijentalna sredina, voda, šuma .
Pa karakteristike i izbori osvetljenja: veštačko, prirodno, mekano, kontrastno i oštro
Odgovarajuća oprema za svaki od ovih mesta i načina snimanja.
Morate razumeti i prihvatiti da ste uvek na nekom početku i da nikada nećete prestati da nešto novo naučite. Dok je života u vama.
Razumite da postoji izuzetno korisno vreme između snimanja i učenja: razmišljanje, sleganje naučenog, stalno gledanje, novo otkrivanje, nove ideje, nove odluke.
Želim vam dug život, dobro zdravlje, sreću, doživotnu ljubav za fotografiju i uspeh u realizaciji ogromnog broja ideja koje prosto ključaju u vama. Sa srećom!

Dragiša Radulović,

Majstor fotografije FSS

Autor -
0 4106

Gospodin  Helmut Njutn, koji bi u trenutku pisanja ovog članka imao 94 godine, i koga sam u naslovu nazvao Kraljem Perverzije (nečim čime se zaista ponosio od izdavanja njegove knjige ‘White Women’ ili ‘Bele Žene’) može da se pohvali izdavanjem brojnih knjiga između kojih je jedna od najpoznatijih megalomanska ‘Sumo’ knjiga sklopljena spretnom rukom Benedikta Tašena.


Poznat širom sveta po svom kontraverznom i izuzetno uticajnom radu koji se vrti uglavnom oko seksualno eksplicitno poziranih žena, bio je izuzetno voljen. Poznato je da je prodavao svoje printove i do 10.000$ po fotografiji, i za vreme svog života bio je izuzetno poštovan i tražen.

Kako je odrastao kao nemački Jevrej u porodici ruiniranoj od Nacista, život mu je započet propraćen i terorom i uzbudljivošću. Pošto je imao izuzetno privilegovano detinjstvo u Berlinu, svoju prvu kameru, Kodak Brownie, dobio je sa dvanaest godina i bio je apsolutno zapanjen njom. Ono što je manje poznato, jeste da je stekao oko za erotsko, kada je poslat da radi kao šegrt komercijalnoj, društvenoj fotografkinji Madam Yva gde je sa šesnaest godina prisustvovao uzbudljivim fotografisanjima za kataloge donjeg veša.

Kada je pravi teror započet uspostavljanjem Nuremberg zakonima, njegova porodica pobegla je u Singapur i stigla u Sidnej Septembra 27., 1940. Posle rata postao je australijski građanin i promenio svoje prezime u Njutn 1945. godine. Dve godine kasnije, zaprosio je svoju ženu Džun koja je kasnije postala koleginica sa pseudonimom Alis Springs. Zanimljivo je da je pre braka upozorio ‘Moj rad će mi uvek biti na prvom mestu.

Tamo je dobio svoj desetomesečni ugovor sa Britanskim Vogueom i njegova karijera se katapultirala u njegove već poznate visine.

Ono što je specifično za njegov rad jesu ekstremni prikazi ljudske perverzije. Oni su ti koji stvaraju nelagodu i uzbuđenje u nama stvorenu sugestijom narcisizma i perverzije, Njutnovih večnih subjekata.


Na njegovom meniju se nalaze trojke, sadomahizam, prostitucija, voajerizam, sluškinje, ljubavnice, gospodari i dalje – mogli bi se i prepoznati kao fragmenti pornografije, ali to je naravno opovrgnuto njegovom snažnom rukom i neosporivim sjajem sofisticiranosti.

Iako su njegov rad i od samih početaka napadale feminstkinje, on je pronašao svoj put u šokantni, fantastični svet mode i Francuskog Vogue, kasnije i Američkog. On je oblikovao modu koja živi danas, rezultujući u kontraverznim kreacijama, reklamama  poznatih svetskih dizajnera. ‘On je izuzetno uticajan’, kaže gospođa Ana Vintur, urednica Američkog Voguea.

Jedna od njegovih najuticajnijih i najpoznatijih serija jeste ‘The Big Nudes’ ili ‘Veliki Aktovi’ koji prikazuju izuzetno snažno pozirane žene, potpuno nage sa visokim štiklama. Te fotografije su prozivane i fašističkim iz prostog razloga na to što podsećaju na nacističke policijske fotografije iz perioda kada je Helmut kao mladić pobegao iz Berlina.

Pored toga, poznat je i po svojim komercijalnim portretima Holivudskih glumaca, glumica, umetnika i ostalih popularnih ličnosti koje su krasile kulturnu scenu Amerike i Evrope. Pomen zaslužuju takođe i njegovi ‘Panoramski Aktovi’ kao i polaroidi, objavljeni posthumno od strane njegove žene koje prikazuju scene pre i posle svih njegovih legendarnih fotografija.

Jedne od bitnijih knjiga koje su izdate i tokom života i posthumno jesu:

‘Sumo’, Tashen, 2000.
‘World without Men’, Xavier Moreau, 1984.
‘Big Nudes’, Editions du Regard, 1981.
i ‘White Women’, Congreve 1978.

.

Tekst prikaza pripremio:

Goran Tešanović

PS:

Dugogodišnji član Fotografskog kluba Vojvodina Goran Tešanović, koji je studirao Akademiju umetnosti u Novom Sadu i sada se školuje u Švajcarskoj, će održati predavanje o Helmutu Newton-u čuvenom modnom fotografu. Predavanje će se održati  23.12.2014. u 20h. Kako smo se već uverili u Goranove predavačke sposobnosti  i studioznu pripremu ovakvih predavanja (setimo se Irving Pena ) sutra se očekuje jedan dobar omaž Newtonu i modnoj fotografiji Posebno će biti predstavljena i Helmut Newton-a knjiga „Sumo“ Tašen, 2000.

Predavanje je besplatno za sve. Održavaće se u klubu, Bulevar oslobođenja 22 ( Mensa Srbije)

Milovan Ulićević, predsednik FKV


Autor -
0 1271
"VAL" - Čanj 2014. Fotografija:Tomislav Peternek

Izložba Tomislava Peterneka u galeriji „Grafički kolektiv“ u Beogradu (51. samostalna), otvorena 14. jula 2014. , će se pamtiti kao velika transformacija velikog majstora fotografije iz ode O životu (LIFE), ka odi životu (sopstvenom), i odi ženi (voljenoj). Izložbu karakterišu tri aspekta (vida, pogleda, gledišta) koji su dosledno dovedeni do jedinstva na izložbi: ljubav, likovnost i poređenje digitalnog i analognog. Krenimo od poslednjeg.

Tomislav Peternek je na izloženim fotografijama krenuo od mnogih tehnika klasične fotografije (dvostruka ekspozicija, krupno zrno, poetska neoštrina, simetrična slika, zamućenje staklom, plitak fokus…) koje preovladavaju  pojedinačno od fotografije do fotografije, ali nije gubio osnovnu nit, da je žena, njena suptilnost i lepota zrelih godina, dominanta koju treba istaći u različitim aspektima, a tehniku prilagoditi tome i staviti je u drugi plan. Iako su fotografije digitalno snimljene, one opštim utiskom odaju kao da su snimljene na filmu, a urađene u laboratoriji. Nije se forsilalo ono što je svojstveno digitalnoj fotografiji, pa je na nekim povećanjima namerno izazvana vidljivost zrna, da bi utisak ka filmu bio potpuniji, dok je na drugima to crno beli ton koji podseća na film i tako redom.

"VAL" - Čanj 2014.  Fotografija:Tomislav Peternek
„VAL“ – Čanj 2014. Fotografija:Tomislav Peternek

Izložbom dominira još jedna likovna specifičnost, koja je u ambijentalnom aktu veoma  važna, a to je raznolikost odnosa okoline i ženskog tela. Tu srećemo kamen, morsku penu, vodu, drvo masline, metalne rešetke, stepenice, senku žaluzina, koje autor suprostavlja ženi, i spaja je sa tim ambijentom onako kako njenom pokretu i telu najbolje odgovara. Na fotografijama telo uživa u morskoj peni, hoda po kamenu, izranja iz stabla hiljadugodišnjih maslina kao mladi izdanak, traži svetlost u senci žaluzina, beži» od metalnih rešetaka koje liče na zatvorske, dok hoda pokušava da iskoči iz prozirne odeće, koja se kida u neoštrini kadra, a ponekad se nežno pojavljuje iza poluprozirnog stakla. Uvek žena na fotografijama ostaje odvojena i razotkrivena posmatraču taman toliko, da njegova mašta ostaje domen estetskog.

Treći aspekt, koji je po meni obeležio izložbu, a kojeg se dotakao i prof. Karanović, kada je govorio na otvaranju, je odnos prema sopstvenoj ženi koji je  pun ljubavi i poštovanja. Ona je postavljena namerno, na očigled svih, na pijedestal velike fotografove Muze. Taj odnos je tako snažno fotografijama saopšten posmatraču, da smo se svi, koji fotografišemo, zapitali: da li smo mi koji smo „mlađi od Peternekovih godina fotografskog staža“  (kako je  lepo primetio Dragan Babović), negde ispustili svoje Muze, zaboravili na njih, ili ih nismo postavili na pravo mesto, da kroz njih pišemo odu životu, sebi i svojim godinama. Verovatno je to i misija, na koju nas želi da nas podseti najstariji od nas, i blago postidi za naš odnos prema ženama, koje su nas u mislima inspirisale, a ostale fotografski neopevane.

REFLEX (Ulcinj - Liman 2 ) Fotografija: Tomislav Peternek

Sva tri gore pomenuta aspekta izložbe, po meni su dostigla vrhunac sklada u fotografiji žene u maslinama „REFLEKS“ -(Ulcinj – Liman 2), koja jer urađena simetrično, tehnikom rotacije polovine fotografije oko središnje ose. Fotografija, metaforično rečeno, podseća na mozak fotografa, gde tekstura stabla masline asocira na koru velikog mozga, u čije se dve hemisfere nalazi voljena žena, «izranjajući iz vijuga» kao mlado tkivo, šireći se delom mozga koje još vijuge pune misli i iskustva nisu zauzele. Kao da nam želi reći Peternek, žena je onoliko dugo u mislima muškarca, koliko pamte i masline.

Izložba nije samo važan marker u fotografskom opusu Tomislava Peterneka, nego i putokaz fotografskom razmišljanju svih nas fotografa, na koji ćemo se u budućnosti  pozivati.

.

Prikaz napisao:

Milovan Ulićević

Copyright: Fotografije uz dozvolu autora  Tomislava Peterneka objavljujemo.  Zabranjeno korišćenje bez dozvole.

Autor -
0 1474
LIFE balans nagrađeni autori sa organizatorkom Gordanom Hajinović
LIFE balans nagrađeni autori sa organizatorkom Gordanom Hajinović

U Narodnoj banci Srbije je 18. decembra 2013. otvorena međunarodna fotografska izložba „LIFE balansˮ u organizaciji udruženja „ART balansˮ koje vodi fotograf Gordana Hajinović. Ovaj treći po redu  „LIFE balansˮ je zamišljen kao projekat u kome je međunarodna žirirana grupna  izložba jedan deo šireg fotografskog dešavanja, uz koji će se pored nje održati samostalna izložba fotografija američkog fotografa Brendana Banona a potom predavanje i razgovor o savremenim aspektima u dokumentarnoj fotografiji, na kojem će se kao učesnici i predavači pojaviti Brendan Banon i naš fotograf, urednik fotografije u mnogim časopisima, Imre Sabo (gostovao u FKV). Međunarodnu izložbu je otvorio MF Branislav Brkić, predsednik FSS i jedan od članova žirija.

Velika poseta otvaranju izložbe LIFE balans 2013
Velika poseta otvaranju izložbe LIFE balans 2013

Izložba „LIFE balansˮ je imala četri teme: Svakodnevni život (učestvovalo 304 autora), Portret (310 autora), Umetnički akt (171 autor) i Slobodna tema (337 autora) iz 62 zemlje. Najviše autora, pored  Srbije, pristiglo je iz najvećih država Kine, Rusije, Velike Britanije gde je prirodno najviše fotografa, što je još jedan pokazatelj dobre organizacije i oglašavanja izložbe u celom svetu. Dobro odrađen i informativan katalog izložbe svakako doprinosi kasnijem utisku među autorima o projektu .

LIFE balans nagrađeni autori sa organizatorkom Gordanom Hajinović
LIFE balans nagrađeni autori sa organizatorkom Gordanom Hajinović

Fotografski klub Vojvodina je, kao i ranijih godina, imao članove koji su učestvovali na ovoj izložbi, ali je ovoga puta uspeh bio veliki, kada se uzme u obzir broj zemalja i autora koji su učestvovali. Najznačajniji uspeh je postigao član FKV Ranko Đurović, osvojivši čak dve nagrade, FIAP zlatnu medalju na temu Umetnički akt za fotografiju „Samsonaˮ i PSA pohvalu na temu Portret za fotografiju „Ogledaloˮ.

Ranko Đurović  "Samsona" -  zlatna FIAP medalja na tenu Umetnički akt
Ranko Đurović „Samsona“ – zlatna FIAP medalja na tenu Umetnički akt
Ranko Đurović "Ogledalo" - pohvala PSA na temu Portret
Ranko Đurović „Ogledalo“ – pohvala PSA na temu Portret

Ne manje zapažen bio je i član FKV Vuk Adžić na temu Portret za fotografiju „I dok Dunav mirno tečeˮ osvojio je zlatnu medalju FSS. Oba autora su imala i više fotografija, na sve četri teme, primljenih od strane žirija za izložbu .

Vuk Adžić prima čestitke na nagradi
Vuk Adžić prima čestitke na nagradi

I to nije sve od FKV, jer su na ovoj izložbi imali više primljenih fotografija i članovi Robert Semnic i Jan Valo. Ako me ne vara utisak sa izložbe, po broju nagrađenih i primljenih fotografija Fotografski klub Vojvodina je sigurno najuspešniji klub iz Srbije na ovoj izložbi.

Izložba je vrlo dobro organizovana i imala je veliku posetu, što daje kredibilitet organizatoru i podsticaj za dalji rad. Utisak je, da se upotpunjavanjem međunarodne izložbe samostalnom izložbom poznatog fotografa i fotografskim predavanjem, izgradio dobar put, kojim ide udruženje Art balans. Na taj način će se fotografima vratiti malo više fotografskog sadržaja, za ono što su svojim kotizacijama pomogli u održavanju ovakvih izložbi. Dobar primer daleko se čuje, pa se nadam da će se i drugi organizatori izložbi ugledati na ovaj primer.

Sa MF Tomislavom Peternekom članovi FKV Jan Valo i Rank Đurović
Razgovor sa prijateljem FKV MF Tomislavom Peternekom članovi Jan Valo i Rank Đurović

Vredno je ovde podsetiti posetioce ovog sajta, na samostalnu izložbu „Wonderfull Photographic Site“ Brendana Banona, sa serijom fotografija nastalih poslednjih godina, na kojima je predstavljena složenost svakodnevnog života u zemljama centralne Afrike, a realizovana je uz podršku američke ambasade. Možda je predavanje 9. januara 2014. Brendana Banona i Imrea Saboa dobar povod da „jednim hicem ulovimo oba zecaˮ, fotografska, naravno:  izložbu i predavanje.

Evo i linka najave u Nacionalnom dnevniku izložbe Brendana Banona
https://media.klipingmap.com/html/view?filePath=2014/01/04/476e7b66-8ff6-47d0-9304-186b8d1c53f2&language=sr&topicGroupId=21a76541-6100-3aa1-a2d9-8af5baecc62d&showHighlights=true&purpose=2&iT=ee17b3e9-26d5-4c24-84d4-da6f4d0278a0&iT=67ff9fe9-4069-42bf-80ac-f91fdf1d5d60&iT=2d19150d-ae68-4038-971c-03b76d812a20&iT=02218e0b-1259-46b6-a800-c2ff0153abaf

Tekst i fotografije sa izložbe:

Milovan Ulićević

Autor -
2 3225
Jarošani_9 - 2007
Jarošani_9 - 2007

Kritički prikaz stvaralaštva: SAVA STEPANOV

1.

 

Počeci i preludijska ostvarenja. Poštovanje autentičnosti fotografije.

 

(1967 – 1980)

U tokovima vojvođanske fotografije novomiloševački umetnik Ljubomir Bata Kojić (1945) ima dugogodišnji i zavidan ugled. Počeci njegovog bavljenja fotografijom datiraju se u davne šezdesete godine prošlog veka – tokom 1967. godine otvora „Atelje za fotografiju“ u Novom Miloševu te se tako egzistencijalno vezuje za stvaranje fotografsklih slika.[1] Njegovo osposobljavanje za fotografiju je specifično. Glavni učitelj mu je Viktor Žaitlik, Slovak poreklom iz oblasti Visoke Tatre, čovek koji je između dva velika svetska rata svoje fotografsko znanje stekao u okviru čuvene češke fotografske škole. Iz Čehoslovačke Žaitlik  dospeva u Beograd i tu se zapošljava zahvaljujući svojoj fotografskoj diplomi, da bi se potom preselio u Kikindu, a odatle u Novo Miloševo. Mladi Kojić je tako dobio autentičnog učitelja. Žaitlikovo znanje, bogato iskustvo, te sećanje na Prag i razvijenu fotografsku aktivnost takozvane srednjeevropske fotografske škole, istinski su doprineli da se Ljuibomir Kojić potpuno posveti fotografiji – egzistencijalno i umetnički.

Ljubomir Bata Kojić - portret
Ljubomir Bata Kojić – portret

To je vreme izuzetno zanimljivih dešavanja u tadašnjem jugoslovenskom društvu i umetnosti. Studentske demonstracije u Beogradu 1968. godine, kao integralni deo svetske studentske pobune, prouzrokovaće brojne promene u tadašnjem socijalističkom društvu. Između ostalog pojaviće se slobodnija i direktnija komunikacija sa  duhom i atmosferom kulture Zapada. U tim zbivanjima veoma indikativne su promene u umetnosti. Napuštaju se uobičajena shvatanja i praćenja stilskih pojava u domenu klasičnih slikarskih, skulptorskih ili grafičkih ostvarenja, a na sceni se pojavljuje konceptualna umetnost sa idejom o dematerijalizaciji umetnosti, o interdsicplinarnosti, o umetnosti ponašanja, o uvažavanju Bojsovog stava  život = umetnost. Takva promena doneće i jačanje položaja fotografije kao umetničkog medija. U sklopu tadašnjih „novih medija“ (fotografija, video, tv) i tek nagoveštenih univerzalnih vizuelnih komunikacija (telefoto, tv), fotografija postaje izuzetno značajan fenomen svakodnevnog življenja a  uverenje o njenoj moći, „istinitosti“ i dokumentarnosti nametnuo joj je ugled osnovne i primarne jedinice čitavog univerzalnog vizuelnog sistema u, tada konstatovanom „vremenu slike“ (U. Ecco).

U novomiloševačkom „Ateljeu za fotografiju“, tih poznih šezdesetih godina proteklog veka, nastaju prve Kojićeve fotografije sa umetničkim pretenzijama. Među najstarijima je zanimljiv Portret Ranke Filipov nastao 1968. godine.

Ranka Filipov - 1968
Ranka Filipov – 1968

Iz prigušene tamnine izviru, poput vodopada, bele umnožene vertikalne i blago zatalasane linije kose, dok se, u tom linijskom mnoštvu, dobro separisanim diskretnim, jednostavnim i kompaktnim crtežom – formira poluprofilni lik mlade devojke. Taj svedeni,  ali uzbudljivi fotografski portret, suvereno potvrđuje Kojićev fotografski i likovni talenat, ali i rano stečenu fotografsku siguirnost, verovatno ostvarenu zahvaljujući pomenutom „učitelju“ gospodinu Viktoru Žaitliku.

Portret je važna tema Kojićeve celokupne umetnosti. To će se vremenom itekako potvrditi. Zbog toga je interesantno pratiti kontinuitet njegovih portretskih ostvarenja. Tim pre jer će zbog izbora karakterističnih „modela“, zbog atmosfere u kojoj su oni snimani,  te zbog zasebne plastičke konstitucije tih specifičnih fotografskih slika – ostvarenja ovog umetnika delotvorno komunicirati sa tada aktuelnim tokovima u fotografskoj umetnosti. Portret Dragice Bocarski (1978), dobro uočeni i režirani snimak Generacija (1978), te nekoliko autentičnih „life“ fotografija poput Pariz-Monmartr (1976) i Impresija (1979) poseduju duh jednog vremena ali i duh tada tzv.“nove fotografije“ koja je bila spremna i sposobna da svakodnevicu vidi na jedan nov, funkcionalno estetizovan i artificiran – ali i autentično fotografski način.

Generacija - 1978
Generacija – 1978
riz Monmartr - 1976
Pariz Monmartr – 1976

Ipak, najcelovitija serija fotografija koju je tokom sedamdesetih ostvario Ljubomir Kojić jeste ona koja je posvećena temi akta a koju umetnik naslovaljava Svetlopis kao sećanje, iz 1976. godine. Koncepcijski ove fotografije su veoma bliske ranom Portretu Ranke Filipov – kontrastom dobro oblikovanih akcenata svetlih partija u tamnom kontekstu fotrmira se ubedljiva, čak sugestivna, forma detalja ženskog akta. U ovim senzibiliziranim fotografskim slikama sam sadržaj nije bitan. Bitna je konstitucija fotografije, formiranost predstave, odabrana vizura, svetlosno rešenje, kontrasti… U tom smislu je zajednički naslov ciklusa Svetlopis kao sećanje koncepcijski posve  adekvatan jer se njime ukazuje na primarne osobenosti medija: fotografija je, i po svojoj jezičkoj osnovi, „crtanje“ ili „pisanje“ svetlom (grčki: fotos – svetlo, grafos – pisanje, zapisivanje) a svojom vizuelnom konstitucijom ona ima ulogu autentičnog dokumenta ili svojevrsne vizuelne memorije…

Svetlopis kao sećanje - 1976
Svetlopis kao sećanje – 1976

Očito je, u preludijskom periodu svog fotografskog delanja, tokom poznih šezdesetih i tokom celokupnih sedamdesetih godina prošlog stoleća, Ljubomir Kojić je sazreo kao fotografski stvaralac. Već na početku  je uspeo da pronikne u tajne medija. Fotografska slika poseduje svoje autentičnosti i ovaj autor ih uvažava u svojim ranim radovima. Poštovanje uloge svetla i svetlosnih odnosa, uspostavljanje i izražavanje autentičnog fotografskog realizma i specifične vizeulne istine,  podrazumevanje dokumentarističkog karaktera svakog snimka – omogućilo je Kojiću da ostvari svoje fotografske slike. Ubedljivost njegovih fotografskih ostvarenja proizilazi iz dobro savladanog zanata i dobro realizovanih izvedbeno-tehnoloških postupaka. Kojić znalački obrađuje i dorađuje svaki snimljeni motiv. Ta naknadna laboratorijska obrada snimka predstavlja konstutativni deo stvaralačkog procesa, njome umetnik konačno definiše vlastite fotografske ideje i izravno prezentuje svoje umetničke „namere“ i „poruke“, te metaforičko-poetske potencijale svojih fotografskih ostvarenja.

U biografiji Ljubomira Kojića krajem sedamdesetih godina proteklog veka treba akcentovati dva značajna podatka.

Tokom 1978. godine on postaje član novosadskog Foto kino kluba „Branko Bajić“.[2]  U tom periodu ovaj klub je izuzetno značajna fotografska institucija koja je, po kriterijumima Foto saveza Jugoslavije, nekoliko puta proglašavana za najbolju u tadašnjoj državi. Novosadski umetnički fotografi su izlagali na brojnim značajnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a u okviru kluba je delovala Foto galerija koja je i sama priređivala brojne samostalne, kolektivne i problemske  izložbe koje su doprinosile afirmaciji medija i umetnosti fotografije. Delujući kao član FKK „Branko Bajić“ Ljubomir Kojić je ostvario zavidnu reputaciju.

U julu mesecu 1979. godine, Kojić je među izlagačima velike izložbe Teme i funkcije medija fotografije koju je, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, koncipirao Jerko Denegri, istoričar umetnosti i naš najistaknutiji teoretičar fotografskog medija. Ugledni Miodrag B. Protić u uvodniku kataloga konstatuje: „Izložbom teme i funkcije medija fotografije Muzej savremene umetnosti je želeo da ispita prirodu fotografije kao važnog novog medijuma, zadržavajući se na njenoj definiciji, jeziku i funkciji u rasponu od čina konstatovanja do sredstva koje produžava ljudska čula“.[3] To što je rad Ljubomira Kojića izložen u jednoj tako značajnoj muzejskoj izložbi, upravo potvrđuje ispravnost konstatacije o visokom stepenu njegove autorske afirmacije ostvarene krajem sedamdesetih godina prošlog veka, o uspešno izgrađenoj autorskoj personalizaciji. Uostalom, kada autor izložbe Jerko Denegri naglašava jedan od razloga postavljanja ove izložbe, on kao da govori o karakteristikama Kojićevog fotografskog opusa ostvarenog tokom predhodne decenije.: „Najzad, fotografija je posrednik u izražavanju izrazito personalizovanih stavova i pogleda, postajući pri tome jedna sve prisutnija grana kulture formulisanja vizuelni znakova: pojedini snimci na ovoj izložbi pokazuju da fotografija nije samo dokument nego i autorsko tumačenje mnogih transformacija što se neminovno odvijaju unutar prirodnog, ruralnog ili urbanog ambijenta; drugi primeri otkrivaju tipične ili pak posve specifične fizionomije ljudi ili vidove ljudskih aktivnosti u tim istim ambijentima, a u određenim slučajevima slika poprima karakter upozorenja o narušavanju ravnoteža u postojećim sredinama ljudskog življenja…“ [4]

2.

 

Dokumentarno i estetsko. Portreti. Aktovi.

 

(1980 – 1990)

Pretposlednja decenija dvadesetog veka donela je zanimljive promene u umetnosti. Posle decenijske vladavine ikonoklastičke konceptualne umetnosti – slika se ponovo vratila u vršne pozicije aktuelnosti. Tzv. „nova slika“ je proizašla iz obnovljenog klasičnog manuelnog i izrazito (neo)ekspresionističkog koncepta. Takvo slikarstvo je odgovaralo vremenu ispunjenom brojnim kriznim žarištima i drastičnim promenama koje će u Evropi kulminirati rušenjem berlinskog zida, padom sovjetskog saveza, ruiniranjem socijalističkog društveno-političkog koncepta i nadolazećim tranzicijskim procesima… Za fotografiju to je doba kada je ona u izuzetnoj prilici da se potvrdi kao dokumentarističko i informacijsko sredstvo. Poljski filozof Mječislav Porempski piše o fenomenu ikonosfere, o fenomenu u čijem je centru fotografska slika a nastalom zahvaljujući stalnom impulsivnom protoku brojnih slika svim postojećim informacijskim, kompjuterskim i drugim univerzalno umreženim vezama i kanalima… U takvom okružju fotografija kao umetnički medij postaje interesantan deo ukupnih umetničkih zbivanja. Ona se veoma često integriše sa likovnom umetnošću ali iznalazi i zasebnu pojavnost u delima umetnika koji uspevaju da sintetišu njene osobenosti sa vlastitom osećajnošću i senzibilitetom aktuelnosti sveta i umetnosti.

Impresija - 1980
Impresija – 1980

U tadašnjim jugoslovenskim umetničkim zbivanjima fotografija je u specifičnom položaju. Ona se potpuno integrisala sa aktuelnim umetničkim pojavama gde je često gubila sopstveni integritet, ali je u okviru tzv. „umetničke fotografije“ nastojala da sačuva autonomiju „umetničke fotografije“. Ljubomir Kojić je među onim autorima koji su nastavili da deluju unutar „fotoklupskih“ umetničkih propozicija ali sa jasno izraženom svešću o zasebnostima, osobenostima i vrednostima fotografske slike. Naročito je koncentrisan na ostvarenje uravnoteženog odnosa dokumentarnog i estetskog, na realizaciju iznivelisanog realističkog sagledavanja i verifikovanja (snimanja) i subjektivističkog interpretiranja stvarnosti.

Kiša kao sećanje - 1980
Kiša kao sećanje – 1980

Početkom devete decenije Kojić snima izvanrednu seriju portreta. Izdvajaju se dve grupe portretskih slika. U prvoj su likovi devojaka (Kiša kao sećanje, 1980; Osmeh Mire Stanaćev, 1983; Olja, 1985, Olja II, 1985; Olja Bugarski, 1985; dvojni portret Edita i Tanja, 1986.) izrazito urbanog karaktera. Na takvu ocenu više upućuje svojevrsni savremeni „stajling“ snimljenih devojaka ali i jasno definisan umetnikov stav i odnos prema portretisanim ličnostima. Iako se radi o poziranju Kojić uspeva da ostvari spontanost, da sačeka da personalne karakteristike „modela“ dođu do izražaja… Jednu drugačiju filozofiju portretskih fotografija on postavlja u nekolicini fotografija gde mu poziraju mladi ljudi, umetnici i intelektualci, koji predstavljajući sebe i svoju generaciju, zajedno sa svojim snimateljem slute tegobe novog vremena alijenacije i neizvesnosti (već pomenuta fotografija Generacija, 1978; Radovan Vlahović – jutro posle kiše, 1980; Jovica Bešlin, 1980). Dijapazon umetnikovog stava je odista širok – od „life“ fotografije do režiranih situacija. Pri tome su sve ove slike potpuno vremenski određene – one pripadaju atmosferi posttitovske Jugoslavije, atmosferii duhu osamdesetih, atmosferi solidnog i sigurnog standarda ali i nekakve nejasne slutnje skorašnjih fatalnih promena.

Jutro posle kiše - 1980
Jutro posle kiše – 1980

O tom dihotomijskom stanju svesti, o isprepletanosti čvrstih pogleda i nesigurnih osmeha, o jasno definisanim i oblikovanim likovima svojih seljana Kojić govori sa zabrinutošću, ljubavlju i punom svešću o ukupnom ljudskom usudu. Intelektualnom fotografu – a Ljubomir Kojić upravo to jeste – prirodno „sleduju“ fotografska ostvarenja koja nikako neće samo zadovoljavati samo estetske potrebe posmatrača. Angažovanim načinom, sasvim primerenom mediju usmerenom ka realističkoj interpretaciji stvarnosti, Ljubomir Kojić karakteriše vreme u kojem nastaju njegovi portretski (i drugi) fotosi. Zbog toga su svi ovi fotografisani ljudi, prema kojima fotograf ima sasvim iskren i dobronameran pristup, bez obzira na svu ispoljenu realističnost, tek simboli jednog mogućeg stanja i promišljanja sveta. No, te slike su doista uverljivije i zbog činjenice da su ostvarene u malenom Novom Miloševu, u mestu gde se ljudi međusobnmo poznaju. Zbog toga su svim ovim portretima naznačena autentična imena i nadimci. Taj podatak je bitan jer se radi o stvarnim ličnostima, o umetnikovim poznanicima, prijateljima, njemu bliskim ljudima… Kojić ima saznanja i predznanja o njihovim karakterima, o njihovim biografijama, poslovima, brojnim situacijama u kojima su se našli, pa su zbog toga i zasluživali određene nadimke po kojima ih Novomiloševčani znaju i poznaju… Dok snima ove ljude, zasigurno, Kojić sa njima razgovora. Oni nisu njegova tema „u porolazu“. Na ovim fotosima se ništa ne ulepšava, poze se ne popravljaju i ne nameštaju. Sve je dato u izvornom, prvotnom stanju, sve su ovo autentične situacije i slike koje je umetnik Kojić dobro sagledao u momentu snimanja ali i kultivisano tehnološki obradio naglašavajući detalje koji doprinose upečatljivijem utisku i ublažavajući fragmente drugostepenog dejstva i značenja. U nekom fotografskom smislu Ljubomir Kojić je ovde uverljiv zbog toga što insistira na neokrnjenom dokumentarizmu. Zbog toga ova serija fotografija predstavlja dragocenu i verodostojnu zbirku. Ona je, takva kakvu ju je načinio Ljubomir Kojić: subjektivističko viđenje je pretvoreno u autentični dokument o jednom vremenu što je za nama, o vremenu „starih dobrih osamdesetih“ kada se solidno radilo i živelo, kada je odlazak na rad i njivu značio egzistencijalnu sigurnost a kada su se, s nesigurnošću i neizvesnošću, možda, tek slutila neka druga i drugačija vremena; baš kao u ovim portretskim fotografijama snimljenim u banatskim pustama, na njivama, u malim ekonomijama, pri radu, u selu, pod razbokorenim oblacima ili širokim vedrim nebom nad ravnicom, a koje su naslovljene kao Osmeh pred oluju, Deda Rade Cincar, Simica Radojčin Šijak, Dragoljub Šerša, te džakom opterećeni Slobodan Tomić – Kikiriki (svi snimljeni 1980)…

Deda Rakić cincar - 1980
Deda Rakić cincar – 1980

Iako je deceniju započeo portretima i fotografijama za koje se može konstatovati da pripadaju socijalnim, životnim, a u fotografskom smislu čak reporterskim temama, okosnicu Kojićevog opusa tokom čitavih osamdesetih, pa sve do sredine devedesetih godina prošlog dvadesetog veka, čini  ciklus fotografija sa temom ženskog akta. Kao retko ko u čitavoj vojvođanskoj fotografiji dvadesetog veka, ovaj umetnik je ostvario jedan  kontinuirani i koherentni ciklus visokih estetskih i fotografskih nazora.

Akt u vodi - 1980
Akt u vodi – 1980

Od svojih ranih fotografija (Akt u vodi, Akt na mostu, oba iz 1980.) Ljubomir Kojić insistira naprikazivanju ženskog tela u prirodnom mizanscenu. Ljudsko telo je integralni deo prirode i to umetnik nastoji da naglasi svojim fotografijama. Osim toga, tim fotografijama Kojić izražava svoju potrebu za estetikom, za lepotom kao zasebnom kategorijom – lepotom koja nam je itekako potrebna u vremenima u kojima smo obremenjeni teretom uznapredovale civilizacije, alijenacijskom ugroženošću, kriznim ambijentima. Tim se prizorima ustanovljava i predočava potreba za održavanjem svojevrsne prirodne ravnoteže. Ovakva fotografska slika poseduje svojevrsnu blisku, ljudsku lepotu, lepotu koja je u izvesnoj meri funkcionalna – jer nas upućuje na povratak prirodi i njenim načelima, zakonima i osnovnim vrednostima (Akt u šumi, i ponovo nekoliko fotosa sa temom Akt na mostu, ali ovoga puta iz 1986.).

Akt na mostu - 1986
Akt na mostu – 1986

Kojić u svom pristupu slici izjednačava erotizam i  estetizam i po tome je blizak nekim ranim Vestonovim stavovima povodom akt fotografije. Zbog toga specifičnost u ovih fotografskih slika jeste jedna tiha, smirujuća i plemenita erotika. Tek u retkim primerima aktu se daje drugačija, pomalo uznemirujuća i angažovana uloga kao u fotografiji uznemirujuće atmosfere sa motivom ženskog akta na putu (Akt, 1986).

Akt na putu - 1986
Akt na putu – 1986

No, pokazalo se da je u predvečerje fatalnih devedesetih potreba za unutrašnjom ravnotežom, za skladom i harmonijom imalo delotvornu ulogu te je Ljubomir Kojić, krajem osamdesetih i na samom početku devedesetih, tačnije 1990. godine, ostvario čitavu seriju lirski intoniranih prikaza nagog ženskog tela u tihom pejzažu (Magla kao sećanje),

Magla kao sećanje - 1990
Magla kao sećanje – 1990
Možda spava - 1990
Možda spava – 1990

nekoliko prelepih fotosa sa izrazito poetskim naslovom Možda spava, a potom uzbudljivi i dramatični, čak pomalo uznemirujući Akt sa oblakom kod kojeg isti datum nastanka predstavlja bitnu činjenicu koja nagoveštava svojevrsnu anticipaciju onih zloslutnih oblaka što će se, uskoro, tokom čitavih devedesetih, tako zlokobno, nadvijati nad našim životima i sudbinama…

Akt sa oblakom - 1990
Akt sa oblakom – 1990

Može se slobodno konstatovati da je tokom osamdesetih godina, u svoja dva fotografska ciklusa – jedan posvećen portretu a drugi aktu – Ljubomir Kojić pokazao pravu stvaralačku strast i dosegao punu stvaralačku zrelost. Njegova fotografija je fokusirana na sadržaj – Kojić poseduje izoštrenu sposobnost dobrog sagledavanja i pravovremenog snimateljskog reagovanja. Svaka njegova slika je vizuelno čitka, precizno je kompozicijski organizovana i suvereno je realizovana. Unutar slike postoji dobro izbalansirana uravnoteženost dokumentarnih i estetskih načela. Zbog toga je Kojićev fotos ispunjen brojnim metaforičkim i simboličkim napomenama. Konačno, celokupni Kojićev umetnički  opus poseduje istinski emotivni naboj, jednu osobenu poetiku i filozofiju.

Poetika je, od fotografije do fotografije, različito intonirana: od lirske razneženosti, do plemenite estetičnosti, pa sve do pomalo oporih, kontrastnih, čak i dramatičnih iskaza. Zapravo, realističke slike Kojićevih fotografija su odista usklađene sa jednim od temeljnih postmodernističkih načela – ove slike su obeležene onim i „individualnim sindromom“ o kome govori Oliva, a koji umetniku daje pravo na ničim nesputavani subejktivizam, na stvaralački nomadizam, na slobodno ponašanje, na vlastito shvatanje sveta i vremena u kome umetnik živi i stvara.

Takav opus je, tokom druge polovine osamdesetih, tokom 1987. godine, na dvadesetogodišnjicu svog dotadašnjeg stvaralaštva, Ljubomir Kojić prezentovao je na samostalnoj izložbi prikazanoj u Zrenjaninu a potom i u novosadskoj Foto galeriji. Postavka je objedinila i rezimirala dotadašnje fotografije u jedinstvenu i smislenu celinu i ukazala na svu kompleksnost Kojićeve umetnosti, na njene značajne domete u okviru vojvođanske umetničke fotografije

3.

 

Devedesete i godine posle: od fotografije do diskretne kompjuterske manipulacije, od realizma do apstrakcije.

 

(1990 – 2009)

Posle 1990-te, skoro čitavu prvu polovinu poslednje decenije proteklog dvadesetog veka, Ljubomir Kojić neće stvarati. I ovog puta životne prilike su učinile da „muze utihnu“  pred oružjem i ratom. Tek tokom druge polovine te fatalne poslednje decenije nesretnog dvadesetog veka, u uslovima stalne i transformišuće krize, Kojić će se vratiti svom čvrstom poetskom uporištu – temi čoveka i njegove egzistencije.

Lunga ovčar - 1997
Lunga ovčar – 1997
Na tiskoj dolmi - 1998
Na tiskoj dolmi – 1998

Nova serija portreta asocira na rešenja iz ranih osamdesetih godina, no, ipak se radi o drugim ljudima i novim  iskustvima. Vojvođanska ravnica je ona zavičajna lokacija kojom uporno tumaraju njeni čuvari – poput Veselina Munćana-Gige na tiskoj dolmi (1998), Lunge ovčara (1997) i drugi Kojićevi novomiloševački poznanici, tihi, pouzdani i postojani zemljodelci, čobani, stočari, salašari, usamljenici i zaboravljeni ljudi…

Minja Jaroški - 2003
Minja Jaroški – 2003
Jarošani_1 - 2003
Jarošani_1 – 2003

U ovoj seriji slika koja će imati i svoj nastavak posle 2000-te (Minja Jaroški, 2003; Braća Sava i Novica Berbakov, posle muže u Unčiću, 2004;  Voja Berbakov na Jarošu, 2005; Jarošani-9, 2007) Ljubomir Kojić je jedan od najubedljivijhih interpretatora Vojvodine.

Jarošani_9 - 2007
Jarošani_9 – 2007

Njegovo novo viđenje istih tema i motiva je iskustvom zlehudih vremena izoštreno, drastičnije, fotografski nemilosrdnije – ali zato senzibilnije i (sa)osećajnije. Valjda je samo još čuveni Stevan Lazukić uspevao da s toliko dobronamernosti i plemenitosti opiše svu dramatiku svojevrsne praznine  ravničarskog prostora i njegovih usamljenih stanovnika…

Mlekari - 2004
Mlekari – 2004

U devedesetim i godinama posle, Ljubomir Kojić je opetovao i neke druge svoje ranije teme. Tema žene je razrađena i u diskretnom, sasvim poetskom i tihom ciklusu Kao ptica let (1995), kojim se Kojić podseća jedne svoje fotografije izrazito minimalistički interpretiranog motiva iz godina svojih početaka (Ptica let, 1978).  Ponovo se pojavilo i nekoliko aktova. Doduše oni su ranije snimljeni ali su diskretnom kompjuterskom manipulacijom, uostalom primerenoj vremenu novog veka, dovedeni u drugačije odnose i smešteni u nove kontekste (Harmnoija, 2007).

Harmonija_3 - 1986
Harmonija_3 – 1986

Sasvim u duhu vremena su i visokomodni hitech portreti (Senka Vlahović, 2004, Dona inkognita, 2004) koji predstavljaju određenu inovaciju u Kojićevom kontinuiranom delovanju. Ipak, najveća promena se objavljuje serijom slika u kojima se, odlučnom i sistemskom redukcijom motiv svodi na dobro uočen i definisan fragment kojeg Kojić promoviše u konačan i kompletan prizor blizak apstrakcijskoj slici. Tom postupku je srodan i proces svođenja motiva na drastičnu crno-belu konfrontaciju, na pojednostavljenu foto-grafičku predstavu.[5] Ovim likovno fotografskim ostvarenjima Ljubomir Kojić je potvrdio svoj likovni talenat, svoju estetsku kultivisanost, svoju sposobnost da u običnim stvarima iznađe nekakvu funkcionalnu, konkretnu lepotu, sposobnu da nas obraduje i ohrabri.

Na kraju valja zaključiti da je trodecenijsko fotografsko stvaralaštvo Ljubomira Kojića ostvarivano tokovima skladnog i logičnog kontinuiteta. Baveći se jednim odista modernim tehničkim medijem, ovaj umetnik je znao da ga primeni i prilagodi vlastitim umetničkim namerama i vlastitom senzibilitetu. Doroteja Lange je svojevremeno konstatovala da „fotograf mora uliti dušu svom fotografskom aparatu“. Taj alhemijski „postupak“ je Kojiću odista uspeo te su njegove slike ispunjene njegovom vlastitom stvaralačkom filozofijom, njegovim karakterističnim diskretnim estetizmom, njegovim tihim emocijama i metafičkom poetikom. Radi se o jednom kompleksnom ali prepoznatljivom, i sasvim personalnom izrazu. Uostalom, u zaključku jedne komisije, pored ostalog je zabeleženo: „Kolekcija radova Ljubomira Kojića bezrezervno pokazuje da je on jedan od najkompletnijih foto stvaralaca na tlu Vojvodine. Već na prvi pogled vidi se da je izuzetan poznavalac fotografske veštine. I kada je u pitanju snimateljski rad, i kada se posmatra angažovanje u laboratoriji. U njegovom opusu su zastupljeni skoro svi vidovi fotografskog angažmana, od portreta u ateljeu i u slobodnom prostoru, preko snažnih pejzaža i lajf fotografija, pa sve do atraktivnih akt fotografija ostvarenih u karakterističnom vojvođanskom ambijentu. Veoma je značajno da je Kojić svojom kamerom visokog senzibiliteta ovekovečio, u savremenom maniru, ljude iz Banata, iz svog neposrednog okruženja. Spojivši dokumentarne i likovne vrednosti autor je ostvario dela koju nagoveštavaju njegovo značajno prisustvu u eliti jugoslovenskog fotografskog stvaralaštva.“[6]

[1] Kojićev „Atelje za fotografiju“ je u Novom Miloševu delovao od 1967 pa sve do 1987. godine.

 

[2] Kojić je  1978. godine učestvovao u osnivanju novog Foto kino kluba „Stevan Maksim“ u Beogradu, a izvesno vreme je bio i član Foto kluba OZ u Zrenjaninu.

 

[3] Miodrag B.Protić, Teme i funkcije medija fotografije, Muzej savremene umetnosti, Beograd, juli-avgust 1979. Tekst u uvodniku kataloga izložbe.

 

[4] Jerko Denegri, isto

 

[5] Svi radovi iz ovog ciklusa imaju jedinstven naziv Grafika a nastali su tokom 2008 i 2009. godine.

 

[6] Obrazloženje o dodeli zvanja Umetničkog saveta Foto kino i video saveza Vojvodine, iz  __________ godine, kojim je Ljubomiru Kojiću dodeljeno zvanje autora prvog ranga. Članovi Umetničkog saveta su bili Stevan Lazukić, Jovan Vajdl i Borivoj Mirosavljević.

Kopirajt:

fotografije Ljubomir Bata Kojić , tekst Sava Stepanov

Objavljeno uz saglasnost autora

Autor -
11 3056
Čobanica - dr Ranko Đurović
Čobanica - dr Ranko Đurović

Kada sam pre skoro tri godine sa grupom prijatelja osnovao Fotografski klub Vojvodina, pitao sam se kada nastaje trenutak kada klub postiže punu zrelost, i da li ću to prepoznati. I  tada mi je doletela u glavu misao da je to verovatno dan kada akt i erotska fotografija dobiju puni, pravi i potpuni smisao među članovima FKV i njihovim fotografijama.

Imao sam tada pomisao i na naš najstariji aktivni fotografski klub „FK Beogradˮ i njegove članove, koji su u toj vrsti fotografije imali velikog uspeha, a posebno na MF FSJ Danila Cvetanovića čije su fotografije na početku mog 35-to godišnjeg zanimanja za fotografiju uticale da izgradim stav o umetničkoj akt fotografiji. Kasnije je on samo fino brušen fotografijama Ljubomira-Bate Kojića i Dejana Dizdara. Strane autore neću pominjati.

I tako šetajući sinoć, u ženskom društvu gradom, svratih do trafike da nešto kupim, kada mi pogled privuče broj 100, na naslovnoj strani srpskog izdanja Plejboja. Taj magazin nisam držao u rukama još od broja 2, kada je naslovnu stranu krasila naša najčuvenija „loto devojkaˮ. Prelistavajući, okrenuh na stranu foto-konkursa i ugledah meni poznatu fotografiju sa sajta FKV. Okrenuh ponovo naslovnu stranu, da pogledam da nisam slučajno uzeo katalog buduće klubske izložbe FKV, koji je meni neki nepoznati sponzor izdao, oduševljen fotografijama članova FKV.  Kad ono, stvarno Plejboj.

Odmah ga kupih, na iznenađenje mlade trafikantkinje, što pedesetogodišnji muškarac, koji joj po godinama može biti otac, kupuje takav tip magazina pred jednom damom sa kojom je u društvu. A onda dobih podršku u tome, u njenom osmehu oduševljenja dok je vraćala kusur. Dakle vremena se menjaju i u tome je svojom vizijom sigurno pobedio Hju Hefner, osnivajući decembra 1953. godine Plejboj, prikazujući na naslovnoj strani prvog broja ikonu erotske fotografije Merlin Monro.

A onda okrećem strane, vraćam se na poznatu fotografiju, preskačući naslove i podnaslove čitam: „Doktore čestitamo na prvoj nagradi! Kada smo videli vaše fotografije, bili smo ubeđeni da ste izmišljen lik, koji je pokrao nekog svetskog fotografa, pa se lažno predstavlja. A onda smo utvrdili da stvarno postojite i da su fotografije zaista vaše i više nije bilo dvoumljenja ko je pobedio na konkursu. Dobili ste Nikon 7000 i sigurni smo da znate šta ćete sa njimˮ.

 

 

 

 

dr Ranko Đurović pobednik Plejbojevog konkursa Fotoerotika 2012

 

 

 

 

Sada više nema dileme, ko je taj „osumnjičeniˮ autor ovih fotografija. To je dr Ranko Đurović, član Fotografskog kluba Vojvodina.

Nije mala stvar biti pobednik konkursa „FOTOEROTIKA 2012ˮ u časopisu takvog renomea. To je magazin koji je prvi uveo erotiku u svetsko novinarstvo, i koji se izdaje u preko 50-tak zemalja sveta na njihovim jezicima, i naravno u Srbiji. Nagrade su adekvatne renomeu časopisa.

Kroz glavu mi je prostrujala ona misao sa početka ovog teksta, pa rekoh sebi: Eto, to je to, klub je postao zreo. Njegovi autori su počeli da osvajaju nagrade na prestižnim konkursima, van interneta. Jednostavno, stvorila se kritična masa priče o fotografiji u radu kluba, da je do toga samo po sebi moralo doći, a prirodno je da prvi isplivaju najtalentovaniji autori. Ostali će kasnije, potaknuti time, za njima. Posebno mi je drago da je to osvojio autor koji se od nedavno bavi tom vrstom fotografije, što znači da poseduje zavidan talenat, koji je morao imati i podršku da se razvije i da se upusti u tu vrstu uvek intrigantne fotografije. A dr Ranko Đurović je svakako ima, u skladnom braku i supruzi umetniku, koja ima razumevanja za početke njegovog umetničkog izražavanja akt i erotskom fotografjom, (verovatno mu je i prvi i najveći kritičar) pa to rezultira suptilnošću i nežnošću na fotografijama kakvu i ispoljava u životu i sam autor.

Čobanica - dr Ranko Đurović
Čobanica – dr Ranko Đurović

Po kritičarskom sudu moje malenkosti, Rankove fotografije nas vraćaju u prošlost erotske fotografije, što je po mom mišljenju i odlučilo pobednika kod članova žirija. Na prvoj fotografiji, pastoralna scena je pravi „kambekˮ (povratak) mekih snova i nežnog pogleda na ženu-čobanicu. Fotografija je blago začinjena erotskom pozom, koja kao da je otkrivena skrivenim pogledom fotografa, udaljenog za daljinu pogleda jakog teleobjektiva . Na drugoj Rankovoj fotografiji, predanost,  osećanje i lepota ženskog tela udruženi su sa muzikom, koja kao da izbija iz kadra fotografije, i kojoj ni „klikˮ fotoaparata ne može zasmetati.

Taj autorski pristup je drugačiji od svetlosno tvrde erotske fotografije, koja je dugo godina vladala umetničkom akt fotografijom (vidi drugonagrađenog). Pristup je različit i od studijske glamur fotografije sa dva glavna akcenta, blagim erotskim atributima ženskih senzualnih usana, pojačanih jarkim crvenim karminom, i grudima koje kao da vape za dodirom. (vidi trećeplasiranog)

Zvuci harmonike
Zvuci harmonike – dr Ranko Đurović

Da li nagrađivanje ovakvog autora i naglašavanje priče na fotografiji, stiže kao neki novi vetar iz centrale dvorca Hju Hefnera, prenoseći se kroz stav uredništva srpskog izdanja, ostaje da se vidi. Ali zato treba pratiti šta će se u budućnosti raditi u ozbiljnim magaznima erotske fotografije tipa Plejboja, a sakrivati poglede od „skandalˮ novina, gde se erotika tumači kao „gaćice naše poznate pevačiceˮ. Jedno sam siguran da neću čekati 98 brojeva da ponovo uzmem ovaj magazin u ruke.

Na kraju mogu zaključiti: još jednom je pobedio Hju Hefner, svojom šezdeset godina starom vizijom erotske fotografije, i zato ga predlažem za počasng člana FKV. Na njemu je, da li će prihvatanjem članstva ukazati čast klubu. Hefnerov pogled na erotsku fotografiju je svakako promenio i nas same, i ovi foto-konkursi to dokazuju. Dr Ranko Đurović i klub su dobili mnogo ovom nagradom. Ostalim članovima FKV ovo može biti podsticaj, da se još više i originalnije vrate akt i erotskoj fotografiji.

Autor teksta:

Milovan Ulićević

Autor -
5 2007
Crtež Galileja prema gravuri Oktaviusa Leonia

Da li je Galileja trebalo spaliti ili samo fotografisati na lomači? To je pitanje koje se nametnulo u žučnoj diskusiji koja se vodi ovih dana u klubu i na sajtu Fotografskog kluba Vojvodina. Evo o čemu se radi.

U sveopštoj pometnji koju izazivaju zemljotresi i cunamiji i dovode u pitanje opstanak jednog dela ljudskog roda, jedan mali „cunamiˮ  pogodio je sajt Fotografskog kluba Vojvodina (FKV) jačine 9 stepeni, ali na skali blendinih brojeva. Posle kratkog a jakog „potresaˮ koji je izazvalo objavljivanje fotografije „muškog aktaˮ, autora i člana FKV Geze F. , nastao je „poplavni talas-cunamiˮ komentara u klubu i postova na sajtu, za i protiv objavljivanja takve fotografije. Potezali su se argumenti, vadili zakoni, navodili primeri i ukrštala mišljenja. Ko je tu u pravu teško je u ovom momentu reći. Trebalo bi se uključiti u diskusiju i pročitati komentare na ovom mestu u forumu  i steći svoje mišljenje o problemu i ako se može doprineti svojim komentarom toj diskusiji i izgradnji objektivnog suda o tome,  jer ona još nije okončana.

Crtež Galileja prema gravuri Oktaviusa Leonia

Galilej je pomenut kao argument u odbrani  jedne strane, koja je u manjini po broju, braneći stav da usamljenost u mišljenju  ne znači i pogrešnost tvrđenja. To je primerom u istoriji nauke pokazao Galilej. Druga strana je odmah u šali pitala da li će i fotograf  koji podržava stav nemačkog nudiste na privatnost u spornoj fotografiji, i zabranu objavljivanja takvih fotografija, biti spaljen?. Danas je to teško ostvarljivo, jer nemamo inkvizitorskog suda. Ostaje im onda, da samo fotografišu onoga ko je usamljen u mišljenju i suprostavljen svima, a onda fotografiju mogu spaliti u zamenu za lomaču, koja bi mu bila namenjena, kao nekada Galileju.

Justus Sustermans-Portret Galileo Galileja 1636

„Ipak se okrećeˮ reče Galilej sebi u prosedu bradu, misleći na sajt Fotografskog kluba Vojvodina i na obaranje rekorda u posećenosti sajta, izazvanog „potresom“  u Panonskom moru,  zbog  jedne fotografije bez umetničkog kvaliteta, a diskutabilnog sadržaja za objavljivanje.

FKV NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

3,580FansLike
18Subscribers+1
759FollowersFollow
8SubscribersSubscribe