KOME SLIKA LEŽI U FUNKCIJI, TRAGOVI MU SMRDE EMULZIJOM

Autor -
0 590
Fotografija iz kataloga izložbe

Sinoć smo imali priliku da u velikim Kulturnom dvorcu Novoga Vrta, u kome stoluje Fotograf Veličanstveni, pogledamo izložbu fotografija nama dragog Fotografa Veličanstvenog. U prisustvu velikog broja podanika, zvanica, slučajnih gostiju i ponekog zalutalog iz gladne sirotinje raje, otvorena je izložba, malo li je reći «remek dela moderne fotografije»,  velikog formata 40x50cm postavljenih u ramove od prirodnog drveta, kakvu niko nikad,do sada, po opremi  nije nadmašio u fotografskim odajama Kulturnog dvorca  Novoga Vrta.

Na delima su predstavljena «velika ogledala» u kojima se ogleda zapadni svet tamo neke daleke Amerike, koju je o trošku sirotinje raje (a kako bi drugačije) posetio Fotograf Veličanstveni . Tako je nama, neukima, primakao viziju Žozea Saramaga o ″fasadama zgrada kao ovaploćenim metaforama onoga što se zbiva u našim glavama“ (citat iz kataloga). Nisam baš siguran šta se zbiva u mnogim glavama, ali sam sada siguran šta se zbivalo u glavi Fotografa Veličanstvenog,  dok je snimao iskrivljene fasade,  šetajući kaldrmom modernih gradova. Obišao je on uzduž i popreko tu veliku zemlju i u snimanju tih zadivljujućih fasada nisu ga mogli sprečiti  ni uragani, ni zemljotresi, pa je morao da odleti u  bliske nam Havaje da se i tu iskuša u borbi sa cunamijem.

Fotografija iz kataloga izložbe

Izložbu  „originalno“ nazvaše „Američki  grafiti“ , valjda po onim slovima na fasadama, a ne po onom čuvenom filmu, jer takva neoriginalnost ne bi priličila Fotografu Veličanstvenom.  Nije ni bitno što se o svetlu koje bi najbolje odgovaralo tim građevinama  na mnogim fotografijama nije vodilo računa. A o ekspoziciji i kadru, da i ne govorim. Pa valjda su Japanci tim malim aparatićima ugradili dovoljno pameti i elektronike da se na nju mogu osloniti – verovatno je pomislio Fotograf Veličanstveni dok je fotografisao. A ako i koja omaši nije ni bitno. Dobro uramljena pri svetlu velelepne galerije Kulturnog dvorca, to umetnosti gladna raja neće ni primetiti. Dobri sendvičići, a i piće je tu uvek spremno da zamuti neki oštar pogled koji se pojavi.

Izložbu je otvorio i u javnost objavio veliki Kolumn-paša Teofil, koji se istina izvinuo prisutnima što nikada nije „okinuo“  fotoaparaturom, ali to mu svakako neće smetati da on bude taj koji će otvoriti izložbu, u slavu i čast Fotografu Veličanstvenom. Najbitnije od svega je da su oni drugari po guščijem peru, a fotografija je tu za ostale zaluđenike.

Mnogo sveta je tu bilo, jer mnogo je u Novome Vrtu zaljubljenika u fotografiju u poslednje vreme. Bio je tu i Veliki vezir Novoga Vrta kome se i lično obratio Fotograf Veličanstveni da se ne brine, jer se tu ne troše dukati sirotinje raje, nit dukati ćesara već kalfi.

I  kako se na kraju ne zapitati, zašto je neko ostavio olovku, koja je beležila slike bolje nego što to radi fotoaparat u rukama iste osobe. Ako je to iskušavanje sebe u novoj oblasti, mogu i razumeti, ali ne mogu razumeti zašto kulturna scena Novoga Sada mora trpeti te izlete, samo zato što je neko na funkciji, i može da to realizuje i zadovolji svoju sujetu, a možda i da dobije više publike, od one koja posećuje književne večeri. Kako smo sinoć čuli, ova izložba će poslužiti autoru za novo literalno delo. Nadam se da će na vreme odustati od zamisli, i vratiti se samome sebi, a ne svojoj funkciji.  Možda bi danas da je živ Njegoš, umesto što je pozirao Anastasu Jovanoviću, uskočio u kadar Fotografa Veličanstvenog i uskliknuo ″ KOME SLIKA LEŽI U FUNKCIJI, TRAGOVI MU SMRDE EMULZIJOM“.

Tičica !!!!

Tekst napisao:

Milovan Ulićević,

© uz dozvolu

Podelite sa prijateljima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •