Kako snimiti fotografiju noću

Autor -
17 7186
Višestruke munje snimljene vrlo dugom ekspozicijom. Nekada treba imati i sreće i izbrati visoke tačke snimanja.

Ovaj članak ne pretenduje da bude analitički prikaz zadate teme u fotografiji, već samo jedan mali praktični savetnik, najviše početnicima o tome kako snimiti fotografiju noću i ukazati na neka iskustva. Na toj osnovi, svako će tražiti sebe i svoj ugao u pristupu zadatoj temi.

Zbog slabe rasvete snimanje noću je dosta ograničeno. Zbog toga je potrebna duga ekspozicija, pa se zato upotrebljava visoko osetljivi film osetljivosti ISO 400 i više ili se ta osetljivost podesi na digitalnom fotoaparatu. Potreban nam je i stativ (tronožac) zbog dugih ekspozicija kao i žičani okidač. Kako najčešće na digitalnim fotoaparatima nema navoja za uvrtanje tog korisnog pribora, pribegava se triku da se uključi samookidač na 10sek i da aparat sam izvrši okidanje. Ovaj postupak se primenjuje  da se fotoaparat ne bi pomerao pri pritiskanju okidača i da bi se izbegla neoštra fotografija.

Namerna neoštrina pri dugoj ekspoziciji napravila je „duhove“ od silueta ljudi i pojačala utisak zadimljenosti prostora

Ako se snimaju potpuno statični objekti ili kada se ide ka namernoj neoštrini i «razmazanosti» pokretnih objekata, onda je bolje uzeti manju ISO osetljivost 50-100. Tada produženje ekspozicije više puta ne utiče na oštrinu, jer je fotoaparat na stativu.

Najbolje vreme za noćnu fotografiju je kada pada kiša ili odmah nakon nje, jer tada svetlo pravi reflekse na mokrom tlu pogotovo na asfaltu. Zimi kada pada sneg možemo dobiti takođe efektne noćne snimke. Ne smemo zaboraviti zaštititi fotoaparat od kiše i snega. Ako je tlo suvo noćni će snimci biti bez lepote i bistrine.

Novi Sad trg Slobode snimljen noću posle kiše

Rasveta u velikim gradovima je nekada toliko jaka da se može snimati i iz ruke sa visokom osetljivošću ISO 1600 i više, koju omogućavaju savremeni SLR digitalni aparati. Pri tome treba voditi računa da je šum mnogo uočljiviji na tamnim tonovima, pri dugim ekspozicijama i pri slabom svetlu ulične rasvete, nego na isto takvim tamnim tonovima pri mnogo jačem dnevnom svetlu.

Ne bi trebalo snimati u kontrasvetlu nekog jakog svetlosnog izvora, jer tada dobijamo krugove od refleksije na pojedinim površinama sočiva unutar objektiva. To se može ublažiti zaslonom protiv sunca na objektivu ili ukloniti ti nepotrebni refleksi svetla, zakljananjem objektiva od svetla  rukom.

Veličina otvora blende ne igra tako važnu ulogu kao pri dnevnom svetlu. Pri dugim ekspozicijama izdvajanje glavnog pokretnog objekta «plitkim fokusom» (veliki otvor blende) nema smisla, jer je zbog dužine ekspozicije ionako sve pokretno neoštro.

Pri snimanju noću se ne treba bojati da ćemo preeksponirati (previše osvetliti), iz čega proizilazi da je često bolja duga ekspozicija nego kraća. Svetlomer ovde ne igra veliku ulogu, ako tacno ne znamo koji nam je srednji sivi ton, jer se merenja jako razlikuju od tačke do tačke u kojoj merenje vršimo.  Zbog velikog kontrasta nekad i više od 10EV (ekspozicionih vrednosti od najnižeg do najvišeg tona ) koji prevazilazi raspon koji može savladati film, mi se ipak moramo odlučiti koji ćemo deo sivih tonova kod CB filma smestiti i zabeležiti na filmu i koju atmosferu na filmu želimo postići.

Veliki kontrast koji ne može da savlada senzor je uzrokovalo „pregorele“ delove lica lutke jer je ekspozicija određena na sivim tonovima odela

Slično je i sa digitalnim senzorom. Kod senzora je moguće podesiti i WB (balans belog), ali zbog mešanja vrlo različitih svetlosnih izvora (obične sijalice, živine lampe ulične rasvete, natrijumove svetla u tunelima i na raskrsnicama i halogeno i fluorescentno svetlo kod izloga i svetlećih reklama ) ili mešavine istih sa dnevnim svetlom (sumrak), ovde tačnog balansa najčešće nema, već ga mi ručno biramo, na bazi onog tona koji želimo da dominira na fotografiji. Naravno pri tome ne treba preterivati i dobiti nešto što je oku nelogično.

Mešano svetlo različitih tipova ostavlja nemogućnost određivanja tačnog WB već je on stvar kompromisa i ukusa fotografa koji ton želi na fotografiji

Snimati treba onda kada nema mnogo ljudi da ometaju snimanje, dakle što kasnije. Vrlo su interesantni noćni snimci po magli. Ona smanjuje kontrast i ublažava jačinu refleksa jakih svetlosnih izvora unutar kadra. Jačina svetlosnog izvora opada sa kvadratom rastojanja od njega (na 4m od izvora jačina svetla je 16 puta slabija nego na 1m od izvora), tako da na vrlo kratkom rastojanju od izvora imamo slabo svetlo. Magla će ovaj kontrast smanjiti ali će ekspozicija morati biti duža.

Magla umekšava kontrast fotografije u pozadini kapije

Mesec, naš prirodni satelit, je od velike pomoći kada se prave noćni snimci. Doprinosi opštoj osvetljenosti scene i stvara interesantne senke na objektima u kadru. Čak je i on vrlo često sam objekat snimanja. Najčešće se fotografise tako da se uklopi u scenu, snimanjem scene ekstremno jakim teleobjektivom, kada se planovi sabijaju. Zbog povećanja teleobjektiva, mesec bude neprirodno velik, kako oko nije naviklo, ali efekatan u noćnoj fotografiji.

Interesantni budu i snimci svetlosnih tragova automobila. Pri dugim ekspozicijama od nekoliko sekundi pa do više desetina sekundi , oni se pružaju kao zmije duž pravca pružanja puta. Pri tome koristite blendu f11 ili f16, da bi se dubinska oštrina prostirala duž celog snimka.

Takođe je vredno za eksperimentisanje  pomeranje zuma u toku duge ekspozicije, kod fotografuija u kojem su jaki svetlosni izvori u kadru. Pomeranjem samog fotoaparata pri ekspoziciji  se može crtati i pisati  svetlom unutar kadra.

Pisanje svetlom u toku ekspozicije. M.

Noću se snima i vatromet. Da bi se dobio efektniji vatromet i što više eksplozija na nebu, najbolje je postaviti fotoaparat na stativ i ekspoziciju na B (bulb) i onda jednim kartončićem pokriti objektiv. U toku ekspozicije, ukloniti kartončić na pola sekunde do sekunde, kada se na nebu pojavi u punom sjaju vatrometni cvet, a onda to ponoviti više puta pri svakoj sledećoj interesantnoj eksploziji na nebu. Tako okolni objekti neće biti preeksponirani, a neće ostajati ni ružni tragovi uzletanja vatrometne rakete ka nebu. Na sličan način se može snimati i munja na nebu u toku oluje,  samo treba biti mnogo brži u uklanjanju kartončića ili ako to svetlosni uslovi okoline dozvoljavaju raditi na B bez njega.

Višestruke munje snimljene vrlo dugom ekspozicijom. Nekada treba imati i sreće da se sve desi brzo u kadru tokom snimanja.

Savremeni digitalni aparati nude gotove programe za fotografisanje noću, ugrađene u okviru «scena programa» fotoaparata. Ti programi automatski prilagođavaju parametre snimanja blendu, vreme ekspozicije, balans belog, ISO osetljivost, saturaciju i gradaciju senzora na bazi nekog iskustva fotografa, ugrađenog u taj scena program. To opet zavisi i od prozvođača fotoaparata i nije identičan kod svih. Ovo može korisno poslužiti kao osnova za rad, ali treba ipak eksperimentom potvrditi način njegovog rada u praksi i možda ga iskoristiti za neka početna podešavanja koja treba u sledećem snimku korigovati. Ipak mislim da je u većini slučajeva manuelno podešavanje najbolje, jer ovde brzina podešavanja, koje daju automatike, ne igra veliku ulogu.

Ovi svi saveti su samo osnova od koje bi početnici mogli da krenu i dalje da eksperimentišu ili pak neke od ovih saveta primene u praksi. Ovo je ipak samo jedan zanatski deo tehnike snimanja noćne fotografije, na koji treba dodati onaj kreativni, likovni da bi dobili dobru noćnu fotografiju. Tako zanatski,  snimljene su i  fotografije u tekstu i služe više  kao ilustracija teksta bez velikih kreativnih pretenzija.

Podelite sa prijateljima
  •  
  •  
  •  
  • 221
  • 7
  •  
  •