Iz tamne komore u svetlu

Autor -
0 1191
Mašine za vezivanje filmova

Ovo je priča o najvećim projektima u nastajanju fotografije iz pera članice našeg kluba koja je provela više godina na radu  u  kompleksu Kodaka u Beču.  On  je obuhvatao od 1969. do 2004. godine, najveću fotolaboratoriju u Evropi, visoko moderne tehnologije. Ulaganjem u čoveka i mašine, Kodak postiže kombinaciju vrhunskog kvaliteta i brze isporuke krajnjem korisniku. Georg Eastman rođen 1854. godine je još u ranoj mladosti bio fasciniran temom fotografije. Godine 1881. osnovao je „Eastman Dry Plate Company“ u Rochesteru, kako bi sproveo njegovu ideju u delo: Da fotografija bude jednostavnija i široko dostupna javnošcu. Samo nekoliko godina kasnije na svetskom tržištu se našla prva kamera za jednostavnu upotrebu, skovana imenom „KODAK“. Postoji mnogo spekulacija o značaju reči „Kodak“, iznenađujuće je da se radi samo o umetničkoj reči. Eastman je tražio što kraću i svima lako izgovorljivu reč, pa je rešio da upotrebi svoje omiljeno slovo „K“, koje se svuda u svetu izgovara isto. Rezultat je bio „Kodak“ , koji se prvi put pominje 1888. godine kao marka, i od tada kao sinonim za sve što ima veze sa fotografijom. U Austriji se Kodak po prvi put pominje 1900. godine. Zbog stalne ekspanzije – posebno zbog rada u fotolaboratoriji – u narednim godinama bile su neophodne nove „fabrike“. Odlučeno je da se sve što ima veze sa fotografijom, sprovede na jedno mesto i dizajnira jedna velika moderna zgrada. slika1 Asortiman Kodaka je širok, uključuje sve što ima veze sa fotografijom. Od klasičnog filma za foto-amatera, medicinskog rendgen filma, preko laserskih štampača za medicinsku primenu i usluge, kao na prrimer, studio za fotografisanje sa profesionalnim, vrhunskim fotografima, preko prodaje digitalnih fotoaparata, pa sve do labor-servisa. George Eastmen, osnivač Kodaka, je sve doveo do tačke „Vi pritisnite dugme, mi ćemo uraditi ostalo“. FOTOGRAFIJA  OBRADA

Prijemno odelenje Kodak laboratorije

Pola sata posle ponoći je. Dvadeset radnika noćne smene, najveće fotolaboratorije „Kodak“ u Evropi, čeka svoju prvu isporuku, i time započinje jedan, uspešan novi radni „dan“. Ubrzo pristiže prva tura, sa više vozila, oko 10.000 papirnih vrećica sa filmovima, ispisane zahtevima, željenim formatom, imenom, mestom i punom adresom. Veliki broj filmova je daleko putovalo da bi se kvalitetno izradilo. Među njima i velika količina iz Srbije. SORTIRANJE U NOĆNOJ SMENI

Sortiranje fotografija

Na svakoj vreći se nalazi „kod“ preduzeća – koji mašina prilikom sortiranja prepoznaje i automatski ubacuje u odgovarajuće plastificirane vreće spremajući ih za vezivanje. (Splice) UVEZIVANJE FILMOVA

Mašine za vezivanje filmova
Vezivanje i kodiranje filmova

Film po film se uvezuje na rolnu u zatvorenoj kaseti, kodira, dobija svoj broj isto kao i vreća u kojoj se nalazio film, da bi se kasnije lako identifikovala u slučaju nespretnosti. Svaka kaseta nosi oko 200 filmova u istom formatu i istim papirom radi lakse izrade. Kaseta sa filmovima odlazi na razvijanje u velikom rezervoaru razvijača sa određenom temperaturom koja se elektronski  održavala. Ovaj deo posla je najodgovorniji – ako se  samo jednom ne proveri temperatura, unište se 200 filmova.

Transport filmova

Svaka rolna sa filmovima, posle razvijanja dobija svoju „listu partije”  koja je precizno popunjena: broj partije, početni broj filma i završni broj, format i vrsta papira (sjajni ili mat) i tako odlazi na pozitiv povećavajući postupak.

Spremno za printanje

Kada je proces razvijanje filomova završen, rolna odlazi na printovanje. Odavde je sve lakše i teško da dođe do većih grešaka. Po nalogu (iz “partija liste“) se na printeru unesu svi potrebni paramteri, montira se rolna sa filmovima isto kao i ona sa papirom koja se nalazi u kaseti i jednim klikom sve odlazi u tamnu komoru.

Rad na printeru

Papir: Ista procedura  kao i kod filma, prolazi kroz ogroman rezervoar razvijača podeljen linijama A, B, C, D, E, F, G, H (istovremeno su se radile sve linije, to jest 8 printera), sušenje i konačno sve je spremno za kvalitetnu kontrolu i deo kompleksa pod nazivom Kontrola. MAŠINA ZA RAZVIJANJE PAPIRA i KONTROLA FOTOGRAFIJA

Mašina za razvijanje papira
Transport u mašini za razvijanje papira

Čovek zadužen na kontrolnom delu je onaj koji nosi odgovrnost za sve što izlazi iz fotolaboratorije. Zaduženje mu je da, iz tamne komore kači papirne rolne na linijama, prekontroliše svaku  fotografiju i sam proceni koja fotografija može da ide dalje na pakovanje. One koje su mutne, prazne ili oštećene prilikom izrade, precrtaju se specijalnom olovkom, jednom ili dve crte , kako bi na sečenju mašina zvana „Superpakerica“, pomoću senzora, prepoznala takve kao „nevažeće fotografije“ i kako se ne bi kupcu isporučile i naplatile. Krajnjem korisniku se mutne i prazne fotografije oduzimaju od ukupnog zbira i ne naplaćuju. Fotografije koje nose 2 crte moraju biti korigovane (vraćaju se na ponovnu izradu) jer su prilikom izrade bile oštećene.

Inspekcija fotografija
Inspekcija i kontrola povećanih fotografija

ISPORUKA FOTOGRAFIJA Došli smo i do kraja produkcije „Završna obrada“. Papir se u sklopu sa isprintovanim filmom seče na podešenoj mašini zvana „Superpakerica“, koja sama pakuje, lepi cene i šalje papirnu vreću sa izrađenim filmom i fotografijama u deo sistema „Isporuke“. Naravno, svaka vreća i dalje ima svoj kod i zna se gde treba da se šalje i ko će doći po nju.

„Superpakerica“
Isporuka fotografija
Magacin za fotografije spremne za isporuku

Prošao je ceo jedan dan i opet je pola sata iza ponoći, treća smena završava svoj radni dan koji preuzima noćna smena. Svaku noć u isto vreme se isčekuje u prvoj (a bilo ih je 3) turi novih 10000 filmova. Kodak je dnevno razvijao preko 30.000 filmova. Od postera, APS-a, studijskih, sudskih i posebnih fotografija koje su se razvijale u „pravoj“ tamnoj komori gde se radilo upravo ono što sada radimo u svetloj komori – Photoshop. Biti tehničar u tamnoj komori je izuzetno lep, naporan ali i kreativan posao. Zbog nastanka digitalne fotografije i smanjene izrade analogne fotografije, najveća fotolaboratorija u Evropi se 2004. godine, zatvorila.

Sačuvane na CD-u fotografije

Fotografije snimio Šandor Somkuti,  tekst napisala Svetlana Vlaškalić

Podelite sa prijateljima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •