FOTOGRAFSKI UTISCI KOJI SE PAMTE

Autor -
1 2926
Učesnici i publika na tribini FSS u Galeriji 73
Učesnici i publika na tribini FSS u Galeriji 73

Povodom devete godišnje izložbe nagrađenih fotografija „Na tragu svetlosti #9“ u Galeriji 73 je Foto savez Srbije organizovao tribinu „FOTOGRAFSKI UTISCI KOJI SE PAMTE“  koju je osmislio predsednik Umetničkog saveta FSS Miroslav Predojević MF FSS . Tribina je održana 14. maja 2015. od 18-20h. Teško je napisati članak o tribini ovakve tematike, i sa više izlagača,  pa sam za najadekvatniji pristup izabrao hronološki red izlaganja,  za tekstualni sled pisanja. Svakako da i pored zahtevane objektivnosti, neki fotografski utisci izneti na tribini su me kao autora teksta sigurno poneli u pisanju. Zato ću pokušati da hronološkim postupkom dočaram dešavanja na tribini.

Učesnici i publika na tribini FSS u Galeriji 73
Učesnici i publika na tribini FSS u Galeriji 73

TRIBINA:

U uvodu je Miroslav Predojević MF FSS predsednik umetničkog saveta FSS inicijator tribine, je   pomenuo razloge za održavanje tribine. Učesnici tribine su bili: Ivana Tomanović fotograf,pedagog; Mario Bralić modni fotograf; Đorđe Odanović fotograf, pedagog, Sabo Imre KMF FSS, fotoreporter i dr Aleksa Trbović MF FSS, izlagač. Uzgred je kao podsticaj za razgovor Predojević pomenuo dve izložbe koje su njegovi fotografski utisci koji se pamte, a to su izložba Robert Mapplethorpe-a i Miodraga Đorđevića sredinom osamdesetih godina prošlog veka.

Učesnici tribine koji su govorili o svojim fotografskim utiscima koji se pamte
Učesnici tribine koji su govorili o svojim fotografskim utiscima koji se pamte

Prisutne je pozdravio i tribinu je otvorio predsedik FSS Srbije Branislav Brkić, MFIAP MF FSS pozdravljajući nažalost ne baš veliki broj prisutnih. Mnogo veći broj posetilaca koji bi se mogao očekivati i znajući kome je namenjena tribina, ali o tome ću na kraju izneti svoje mišljenje.

Predsednik FSS Branislav Brkić MFIAP, MF FSS
Predsednik FSS Branislav Brkić MFIAP, MF FSS

Imre Sabo se setio svojih studentskih dana, kada je kao student germanistike posetio u Nemačkoj izložbu Henri Cartier Bresson-a, i gde se infiltrirao LIFE fotografijom, ali je pomenuo da i na ovoj izložbi postoje fotografije, poput Backovićevih „Monahinja“ koje bi voleo da su njegove. Nažalost, zbog snimanja je Imre ranije napustio tribinu.

Imre Sabo KMF FSS, fotoreporter
Imre Sabo KMF FSS, fotoreporter

Ivana Tomanović je istakla da je još kao student četvrte godine fotografije Akademije u Pragu ostala fascinirana japanskom fotografijom (magistrirala je na tu temu op. a.), gde se svaki fotograf bavi samoistraživanjem, gde je prostor prisutniji na fotografijama od čoveka, a isticanja sopstvenog JA japanska umetnost ne poznaje, „čak predstavlja na neki način i sramotu“ -kaže Ivana. Ona je donela na tribinu dve knjige koje su njeni fotografski utisci koji se pamte, obe od japanskih fotografa. Knjigu japanskog fotografa Hiroshi Sugimotoa poznatog po konceptualnim  fotografijama veoma duge ekspozicije, a čijih je nekoliko radova videla u polumraku u uglu jedne galerije na kolektivnoj izložbi, još kao student, pa se kasnije, kao magnetom privučena, zainteresovala za njegov rad. Analizirajući njegove, naizgled iste fotografije horizonta, sa stajnom tačkom ni na nebu ni na zemlji, rekla je da on prikazuje prostor odnosom svetlog i tamnog, nalik na zamišljen prostor kako bi izgledaliou očima onih, koji bi sa neke druge planete posetili zemlju pre milon i više godina, kada čoveka nije bilo. Na kraju je, plativši ne baš malu cenu, uspela da u  jednoj Londonskoj knjižari pronađe dugo traženu knjigu. Druga knjiga je od Masao Yamamoto-a, japanskog fotografa malih pričica, koje su subjektivni dokument,  i koji kroz njih priča o sebi. Fotografije su ispunjene velikom prazninom koja je jedna od bitnih odlika japanske umetnosti uopšte.

Ivana Tomanović, fotograf pedagog
Ivana Tomanović, fotograf pedagog

Mario Bralić je ,kako reče za sebe, „čovek van vremena PC“,  istakavši da je fotografiju učio iz časopisa poput francuskog PHOTO-a, koga je željno isčekivao da se pojavi u knjižarama, i iz fotografskih knjiga. Jedna od onih koje su uticale na njegov rad su monografija Davida Hamiltona, sa svojim sfumato aktovima devojčica, i drugi autor je Sam Haskins i njegova knjiga „Photographics“ iz 1980. Jednog dana, kada sam sreo Haskinsa, rekao sam mu da sam odvajao od studentske užine da bi kupio tu knjigu, a Sam je rekao da je ni on nema u svojoj kolekciji nego je morao njegov agent da je kupi na aukciji za 700 funti, i tražio mu je da mu pokaže knjigu da napiše posvetu, rekavši uz osmeh da mu od tog trenutka knjiga mnogo više vredi – evocirao je tako fotografske utiske Mario Bralić.  Bio je to lep fotografski utisak koji se pamti ceo život. Osvrćući se na neka svoja iskustva, on smatra da se fotografska umetnost može ostvariti samo ako je fotografija oslobođena narudžbi klijenata.

Mario Bralić modni fotograf
Mario Bralić modni fotograf

Ispričao je još jednu priču o vrlo bogatoj amerikanki Joyce Tennenson koja je volela fotografiju i fotografisala je prijatelje. Kupivši njenu knjigu fotografija, video je veliku sličnost sa onim što je on tada radio, ne znajući ranije za nju, a misleći do tada da je ta serija fotografija bila originalno fotografsko istraživanje. Uspostavio je kontakt novogodišnjom čestitkom,na kojoj je bila Bralićeva fotografija. Ona ga je tada pozvala da se pridruži, vrlo zatvorenoj za članstvo, umetničkoj grupi „Radnici svetlosti“.

Knjige koje su ostavile fotografske utiske u rukama prisutnih na tribini u galeriji 73
Knjige koje su ostavile fotografske utiske u rukama prisutnih na tribini u galeriji 73

Pitavši je za ideju naziva grupe, i da li je možda čitala knjizi brazilskog pisca Paula Koelja sa istim naslovom vrlo popularnog u Srbiji, ona se samo nasmejala, rekavši joj da joj je Koeljo kućni prijatelj. Ovim dvema životnim pričama, koji nose fotografske utiske koji se pamte,kaže Bralić, možemo zaključiti da postoji sinergija, ljudi koji se zanimaju za iste teme u celom svetu, i da će ih to spojiti na neki način.

Đorđe Odanović, fotograf pedagog
Đorđe Odanović, fotograf pedagog

Đorđe Odanović je istakao da je očekivao na tribini mnogo više mladih ljudi. Pomenuo je kao fotografski utisak koji pamti, posetu čitaonici KCB-a, koja je bila na mestu sadašnje galerije Artget, i švajcarski časopis „Camera“ koji je izlazio sedamdesetih do početka osamdesetih, a koji je čitaonica dobijala, gde je on redovno dolazio da čita taj časopis i proučava fotografiju.  Sada postoje internet sajtovi koji kritički prikazuju izložbe i dešavanja u svetu, i oni  studioznim  izborom autora ostavljaju na njega fotogarfski utisak. Oni prikazuju šta je danas najcenjenije u profesionalnoj fotografiji i šta se izlaže u svetskim muzejima. Osvrćući se na mladost, ukazao je na uticaj Oktobarskog salona u Beogradu  i izložbu „Beograd i beograđani“ na kojoj je voleo da izlaže. „Jednog jutarnjeg dana spremajući se da napravim fotografije za salon na mom Dorćolu, postavio sam sebi pitanje – zašto ja to radim?“ kazuje Đorđe. Dugim  promišljanjem je zaključio, da treba fotografisati ono što fotografa okupira danima, mesecima, godinama, i stvarati kolekcije fotografija o tome.

Dr Aleksa Trbović MF FSS
Dr Aleksa Trbović MF FSS

Aleksa Trbović je imao drugačiji pogled od ostalih učesnika tribine, jer kako kaže za razliku od ostalih koji žive od i za fotografiju, on samo živi za fotografiju. „Odrastao sam u okruženju gde fotografija nije bila mnogo cenjena, i gde se klanjalo slikarstvu i ulju na platnu“ priča Trbović. Njegovi prvi fotografski utisci koje pamti su vezani za emocije u fotografiji. Prvi osećaj koji je dobio o fotografiji je bio susret sa fotografijom Jevgenija Ananeviča Kaldeja (1917-1997)  Njegovo najpoznatije delo je fotografija ruskog vojnika koji postavlja sovjetsku zastavu na Reichstag u Berlinu, označavajući pad Hitlerove Njemačke. Potrebno je naznačiti, da je na fotografiji događaj snimljen  2.maja 1945, jer je fotograf rekonstruisao trenutak od 30.04.1945 kada se to uistinu dogodilo, a za potrebe te fotografije koju je želeo da snimi. Pri tom je interesantno pomenuti da je upravo ta poznata fotografija naknadno retuširana. On je i inače često manipulisao fotografijom, ali je uvek isticao da je to radio kako bi naglasio važnost nekog događaja. Jedan od dva časovnika, koja drži vojnik na fotografiji, naknadno je retuširan. Posle je dodao i oblake kako bi fotografija bila dramatičnija.

Dve verzije fotografija Jevgenija Kaldeja koje slave pobedu nad fašizmom
Dve verzije fotografija Jevgenija Kaldeja koje slave pobedu nad fašizmom

Fotografija je, kaže Trbović, našla uzor u fotografiji Joe Rosenthal-a „Podizanje zastave na Ivo Džimi“  snimljene 23.02.1945. na kojoj takođe nije zastava koja je prva podignuta već neka druga. Ali obe fotografije, iako izmanipulisane, su snažni simboli pobede nad fašizmom, i prenose poruku posmatraču. To pokazuje uticaj koje mnoge fotografije imaju u kolektivnoj svesti o nekom događaju. Trbović  zaključuje, iz tih pomenutih i prikazanih fotografija, da on nema nikakav problem u svojoj estetici što je fotografija nameštena i retuširana, već je bitno da fotografija ima emociju i sadržaj. Takođe on rad na konceptu smatra vrlo bitnim. Fotografija je u procesu i stalno se preispituje. Pomenuo je i uticaj velike izložbe u galeriji SANU iz 1989 god. kada je postavljena izložba „Fotografija kod Srba 1839-1989“ povodom sto pedeset godina od davanja na javno korišćenje pronalaska dagerotipije, objavom u francuskoj Akademiji nauka, što se smatra za početak fotografske ere.

Aleksa je pomenuo i tri tipa knjiga koje su na njega ostavile fotografski utisak koji se pamti, a to su vrste knjiga, koje svaki fotograf koji drži do svog fotografskog znanja, mora da čita i proučava . Naveo je istorijske knjige o fotografiji , koje je pročitao, trudeći se da uđu u sistem fotografije i njene principe, da bi kasnije mogao lakše da pliva umetničkim prostorima (na autora ovog članka je ostavio vrlo jak fotografski utisak, pregled naslova impresivnih knjiga o fotografiji u Trbovićevoj kućnoj foto-biblioteci, iako kod kuće ima preko 250 knjiga iz fotografije, op.a.).  Prva  vrsta knjiga je knjiga  A.D. Coleman „Light readings“, o prikazimma foto-izložbi koje pisao za NY Times od 1967 do 1978. On je prvi počeo o tome da piše u svetu i utemeljio je foto-kritiku posmatrajući na svoj način izložbu, i prenoseći drugima svoje emocije, pretpostavljajući da bi je i drugi mogli tako videti. Druga vrsta knjiga je knjiga Brooks Johnson „Fotografi govore“ koja je zbirka zapisa o tome kako fotografi vide svoje fotografije, a koje je autor knjige iz raznih izvora sakupio na jednom mestu. Treća vrsta knjiga kao što je Terry Barrett-ova „Kritiziranje fotografije“  koja govori o tome kako kritičar vidi izložbu, a kako bi  autor mogao lakše prirediti izložbu. Knjiga je sistematsko sagledavanje kritike. Istorijsko smeštanje fotografije u kontekst vremena, kritičarski sud, i istraživanje fotografije od strane teorijskog eksperta, viđenje same fotografije od samog autora, koji je često vrlo subjektivan i istorijsko-teoretski neutemeljen, su bitne premise u gledanju svakoga ko fotografiju priznaje kao umetnost. Pravo autora da kaže svoj sud, iako može biti previše ličan, ne utiče na delo, koje postoji kao samostalno, kada ga autor završi. Još jedan aspekt koji pominje Trbović, je pitanje autorstva nad delom. Da li je to onaj koji delo smišlja, ili onaj koji to delo realizuje, ili kako delo prikazuje. Taj odnos fotograf – laborant – kustos, je sličan odnosu kompozitor – izvođač – dirigent. Dakle, postavlja se pitanje da li treba biti kompetan autor, ili je bitno krajnje delo? Takođe on smatra da je razumjevanje tehnike i postupka rada  vrlo bitno, jer ne možete biti dobar autor, dobar kritičar, ako ne razume postupak. Postavio je još jedno retoričko pitanje na primeru reprodukcija slikarskih dela, da li emocije  budi originalnost umetničkog dela, ili to radi njegov sadržaj i forma? Uzmimo kao primer za razmišljanje, poster originalne fotografije.

Originalna talbotipiju od Henry Fox Talbota je prikazana na tribini
Originalna talbotipiju od Henry Fox Talbota je prikazana na tribini

Za kraj izlaganja je Trbović priredio dva ogromna iznenađenja, koje je ostavilo jak fotografski utisak na sve, što se videlo po očima i otvorenim ustima, kako sagovornika tako i prisutnih. Doneo je na prikaz originalnu dagerotipiju iz 1864., Mathew B. Brady (1822 – 1896) prvog američkog fotografa poznatog po fotografijama iz američkog građanskog rata između severa i juga (značajan za amerikance koliko i Anastas Jovanović za Srbe), kupljenu na aukciji u inostranstvu. I drugo veliko iznenađenje je originalna talbotipija iz 1856. izumitelja tog fotografskog postupka William Henry Fox Talbot-a (1800 – 1877) koji je izmislio postupak negativ – pozitiv. Oba imena su nezaobilazna u ma kako kratko pisanom prikazu istorije fotografije. Ovo se može smatrati kulminacijom tribine, jer se fotografski utisak nije prepričavao, već je uživo doživljen.

DISKUSIJA:

U diskusiji koja je potom usledila, Goran Malić MF FSS se osvrnuo na organizaciju tribine, istakavši neophodnost snimanja ovakvih tribina, kako audio tako i video zapisom, i postavljanje na youtube kanal FSS.

Goran Malić MF FSS istoričar fotografije u diskusiji na tribini
Goran Malić MF FSS istoričar fotografije u diskusiji na tribini

Mario Bralić je u komentaru na tribinu ukazao na neophodnost postojanja muzeja fotografije, kao i na to da Srbiji nedostaje fotografska kritika, koja će pratiti i ukazivati na tendencije u savremenoj srpskoj fotografiji. Trenutno se kritika svodi na usamljena zalaganja nekoliko pojedinaca koji još nisu ozbiljno shvaćeni od urednika štampanih izdanja, pa svoj put krče preko interneta. Ako je XXI vek vek digitalne fotografije, a jeste, mi ga nećemo imati zabeleženog kroz kritičko-istorijski sud o vremenu u kom živimo, već će to samo ostati magnetna zbirka digitalnih zapisa na hard diskovima pojedinaca, a to nije trajno.

Komentarišući izneto Aleksa Trbović je istakao da bi odgovornost morala da bude mnogo veća kod onih koji brinu o kulturi svog naroda. „Jer ako nestane dagerotipija iz SANU i niko za to ne odgovara, kako onda da on, pokloni dagerotipiju i tablotipiju, koje mnogo više vrede od ukradene, a plaćene su sopstvenim novcima, ako će to sutra biti ukradeno“- zaključio je on.

LIČNI STAV:

Moj je utisak da su zakazali oni fotografi koji se nisu odazvali i nisu prisustvovali ovakvoj tribini. Posebno tu mislim na mlade ljude koji preferiraju na svom fotografskom razvoju, a kojima je Galerija „73“ u gradu u kom žive. Oni mlađi su mogli da odlože lajkovanje, i izađu iz svog virtuelnog sveta, jer je sigurno da sve ne postoji na netu što je vezano za fotografiju. Pomenuti utisci učesnika tribine dok čitate ovaj prikaz, možda vas podstaknu da se zainteresujete za neke od ovih autora učesnika tribine, ili za pomenute knjige, a možda i za fotografske tehnike XIX veka, ali na pitanje zašto su baš ti fotografski utisci preovladali, jedino ste mogli da osetite kroz živu reč na tribini.

NAGRADE I KATALOG:

Katalog izložbe "NA TRAGU SVETLOSTI #9"
Katalog izložbe „NA TRAGU SVETLOSTI #9“

Na kraju tribine podeljene su prva, druga i treća nagrada za fotografije na izložbi po mišljenju posetilaca, koji su glasali u toku trajanja izložbe. Prvo mesto je osvojila fotografija „Suprotnost“ od  Lorant Csakany -a , drugo mesto je osvojila fotografija Peter Sabol-a „Uranjanje sa ribom“ i treće mesto je pripalo fotografiji „Prvi dodir“ Sretena Pantelića. Svi prisutni su dobili katalog izložbe  „Na tragu svetlosti“ obećan na otvaranju. Katalog prati poduži uvodnik Alekse Trbovića, u kom je napravio analitički presek prikazanih radova na izložbi, sistematizujući i kategorizujući, gde je bilo moguće, pojedine domete fotografija  različitih autora.

Tribina je opravdala svoje postojanje, kao mesto sučeljavanja znanja, mišljenja, iskustava i fotografskih utisaka.

Autor teksta i fotografija:

Milovan Ulićević

Podelite sa prijateljima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •