Fotografija između boje i života

Autor -
0 1491

Fotografski klub Vojvodina predstavlja Ištvana Viraga fotografa iz Sombora, najboljeg izlagača Foto saveza Srbije za 2014. godinu. On će nas 16. februara 2016. godine od 20 časova provesti kroz putovanje između minimalističkih formi, lajf fotografije i portreta, u stvaralaštvu koje je za nekoliko godina dostiglo visoke izlagačke domete u fotografskoj umetnosti, od kada Ištvan Virag intezivno izlaže na fotografskim izložbama. Iskustvo sadržano u i nekadašnjem fotografskom radu, prosto je posle velike pauze kulminiralo i ispoljilo se u javnosti. A kao da je čučalo negde u dubini duše, koje velike profesionalne obaveze drugačijeg posla kojim se autor bavio, nisu dozvolile da se ispolje.

Verovatno najbolji prikaz izložbe jednog fotografa iz Srbije koji sam pročitao poslednjih godina, je prikaz mađarskog akademika, redovnog člana Mađarske akademije umetnosti Jožef J. Fekete-a , a odnosi se na stvaralaštvo Ištvana Viraga i njegove fotografije u boji, minimalističkih apstraktnih formi predstavljene na izložbi „Snoviđenja“. Zato ga ovde prenosimo u celini.

 Njive - autor Ištvan Virag

Vizuelno stvaralaštvo Ištvana Viraga kretalo se umetničkom putanjom neuobičajenom za fotografe, ali zato čestom među likovnim stvaraocima. Krenuo je od najzahtevnijeg fotografskog izražajnog sredstva, dijapozitiva, bazičnog snimka koji ne omogućava nikakvu manipulaciju, da bi stigao do „laboratorijskog rada“ koji zadire u sve segmente fotografije. Jedina zajednička nit je da stvaralac u oba slučaja maksimalno vlada vizuelnim prostorom.
Ko je slikao dijapozitive zna da to traži visoku školu fotografije: treba pronaći savršenu kompoziciju, najizražajniji izrez, idealnu dubinsku oštrinu, optimalnu ekspoziciju, odgovarajuće filtere, jer se nakon pritiskanja okidača na foto aparatu više ništa ne može menjati na snimku, nakon razvijanja su svi parametri konačni. Kod slika koje su rađene sa negativa, pa i kod instant polaroidnih snimaka postoji mogućnost različitih naknadnih intervencija kojima se osnovni snimak može doterivati, eventualno popraviti. Dijapozitiv, dakle, zahteva potpunu disciplinu i stručno znanje. Ako bismo tražili likovnu analogiju radi poređenja, završena škola crtanja bi mogla odgovarati tome. Stvaralac poznaje složeni sistem tačaka, linija, ravni, površina, tekstura, valera, akcenata i praznina. Od tih usvojenih elemenata treba zatim da realizuje svoj vizuelni svet.

Na vetrometini - autor Ištvan Virag

Ovaj proces se odigrao i u Viragovom poimanju fotografije, neko vreme je dijapozitiv za njega bilo gotovo, dovršeno delo, konačni produkt fotografije, otelotvorena slikovna realnost. Odjednom se, međutim, njegova stvaralačka koncepcija okrenula za sto osamdeset stepeni. Ono što je do tad važilo za gotovo delo, odjednom je postalo sirovina. Ne poput zatvorenog grafičkog sadržaja nego – govoreći ponovo analogijom likovnog izraza – poput boje istisnute iz tube na paletu, upotrebljivog kolorita, od čega uz pomoć naučenog u školi crtanja iz jednog vizuelnog ostvarenja realizuje drugo vizuelno delo. Laboratorijskim radom, ali ne pored aparata za uvećavanje i među tacnama sa hemikalijama nego pred ekranom kompjutera. Računar je laboratorija fotografije, ali ga IštvanVirag ne koristi za doterivanje, popravljanje, prekomponovanje svojih snimaka nego za realizaciju novih površina, novih struktura, novog kolorita, novih tekstura, rečju, novog vizuelnog ostvarenja. A taj postupak ga iz sveta fotografije prevodi u likovnu umetnost.
Polazeći od toga da IštvanVirag između čulnog iskustva i realizovanog dela ubacuje jednu informacionu jedinicu – fotografiju – drugi deo postupka bez dileme možemo nazvati apstrakcijom, budući da vizuelne sadržaje fotografije radikalno razlaže na njene gradivne elemente, boje, linije, površine. Tako nastala nefigurativna ostvarenja, pak, hrabro možemo uvrstiti u konkretne umetničke pojmovne okvire.

Forest - autor Ištvan Virag

Dve glavne karakteristike foto-slikarstva IštvanaViraga su uverljiva impresivnost i eksperimentisanje. Zajedno ih možda možemo nazvati prenebregavanjem konvencija. Fine teksture, izražajni rasteri, kapilarne strukture, dimenzionalističke kompozicije, kubistički matriksi na njegovim fotografijama nedvosmisleno svedoče da se posmatrač suočava sa jednom vrstom neeuklidovske umetnosti, iz slikarstva transponovanom fotografskom umetničkom mutacijom.
Postavka sadrži imaginaran pejzaž koji se jednoznačno može svrstati u okvire lirske apstrakcije, dok su katedrale svetla ipak bliže fraktalnim kreacijama nastalim putem multiplikacijskog algoritma, upućujući na svojevrsnu transdimenzionalnu poetiku. Vizuelno su okupirajuće deformisane, razbijene površine u čijoj obojenosti se prosto sukobljavaju svet redukovanih boja i jarki kolorit, plesnivo ružičasta boja mesa i crvenilo arterijskekrvi, presno zelenilo hlorofila.

UFO - autor Ištvan Virag

Česti motivi na slikama su lukovi, kao i kosmičke površine jakog asocijativnog naboja, prizivajući na momente iz prvobitnog haosa amorfne forme, koje menjaju svoj oblik pod uticajem jakog gravitacionog polja, tragajući za mogućim trenutkom svog eksplozivnog preobražaja. Na ovim slikama javlja se očaj likova zarobljenih ispod nefigurativnosti.

Naravno, zahvaljujući našim asocijacijama, čini se da iza formi, boja i površina gnusni vanzemaljci, prestravljene ribe, žalobne vrane, plen vrebajuća račja klešta nastoje da rastrgnu površinu slike koja ih je zarobila, mada se na njoj pojavljuju samo boje, uglaste, okrugle ili amorfne forme, zamrznute talasaste površine, na izgled realizovane slikarskim sredstvima, priborom.

Horse 02 - autor Ištvan Virag

Da li je onda, konačno, umetnost IštvanaViraga slikarstvo, ili fotografija? Gledajući sredstvo – ovo poslednje, imajući u vidu krajnji rezultat – ono prvo, i ovo dvojstvo ne pokriva izraz koji koristim: fotoslikarstvo. Pre bismo je mogli nazvati svojevrsnom digitalnom umetničkom mutacijom kojoj osobenost daje slikarski senzibilitet IštvanaViraga.

Druga velika tema koja zaokuplja Ištvana Viraga je život i njegova socijalna nota, koju predstavlja fotografijama starijih ljudi, koji su društvenim okolnostima ostavljeni na brigu sami sebi. Jak socijalni momenat sigurno je da izlazi iz njegovog profesionalnog angažmana kao novinara, gde mu je sigurno nedostajao jedan pastelniji i ekspresivniji prikaz života koji nosi fotografija, od samih reči kojima se taj isti život može iskazati.

Treća tema kojoj autor pristupa sa posebnom osetljivošću i analizom je portret. Njemu bliski ljudi iz okruženja u kome živi i kreće se su mu najčešći modeli. Portret je neposredan, uhvaćen pri prirodnom svetlu, neodvojen od okoline u kojoj se portretisani nalazi. Ta neiscrpna tema u kojoj je broj mogućih varijacija jednak proizvodu karaktera, rakursa, i svetlosnih uslova, privlači Ištvana Viraga u potpuno drugačijem kontekstu od predhodne dve. Zato i ostavljamo onima koji budu došli na predstavljanje Ištvana Viraga u FKV da uoče tu različitost i naizgled suprotnost u autorovom radu, i pitanjima podstaknu elokventnog autora za otkrivanje svoje fotografske duše.

Članovima Fotografskog kluba „Vojvodina“, članovima Mensa Srbije, FKVK „Rada Krstić“ iz Sombora, i FK „CD13“ iz Zrenjanina, kao i onima koji se prijave do utorka 16. februara 2016. na e-mail: office@fkv.rs predavanje je besplatno. Ostali plaćaju kotizaciju od 300 din. Broj prijava je ograničen kapacitetom prostora. Predstavljanje autora je na adresi „Bulevar oslobođenja 22, Novi Sad (vidi kontakt u meniju sajta)

BIOGRAFIJA:
IŠTVAN VIRAG

Ištvan Virag - portret autora

Rođen 18.08.1944. godine u Batini (Hrvatska). Prosvetni radnik, istorijski arhivist, diplomirani novinar. Živi u Somboru. Član je FKVK „RadaKrstić” u Somboru, Foto kluba „Srbija-foto” u Beogradu, Foto saveza Srbije,Foto kluba „Moholy” u Baji (Mađarska) i World Association of Hungarian Photographers (Svetske asocijacije mađarskih fotografa izvan matične zemlje).
Fotografijom se počeo baviti sedamdesetih godina prošlog veka. Već prve snimke objavljuje mu na naslovnim stranicama osiječki ilustrovani nedeljnik „Magyar Képes Újság”(Mađarske ilustrovane novine). Od tih naslovnica upriličena mu je prva samostalna izložba u Somboru, 2005. godine.
Ne dugo nakon uspešnog početka odlaže aparate, da bi se fotografiji vratio posle tridesetogodišnje pauze. Slede samostalne izložbe „Nebo nad ravnicom” – Sombor, 2007. i Telečka, 2011; „Kanalske impresije“ – Baja (Mađarska) 2011. i Sombor 2014; „Snoviđenja“ – Sombor, 2011. i 2012, Budimpešta, Baja i Subotica 2014.
Punim intenzitetom se posvećuje fotografiji od 2013. godine. Od tada je učestvovao na preko 200 međunarodnih i domaćih izložbi, na kojima je osvojio 120 nagrada.
Nosilac je zvanja F1 FSS i EFIAP.

Tekst:
Milovan Ulićević
Fotografije:
Ištvan Virag ©

Podelite sa prijateljima
  •  
  •  
  •  
  • 221
  • 7
  •  
  •