Kada zapravo počinje snimanje

Prilikom snimanja fotograf se susreće sa nizom  problema koje mora rešiti u momentu pre nego što pritisne okidač fotoaparata. Mora da vodi računa o svim komponentama slike vizuelnim i značenjskim i da im prida onu važnost na slici koju zaslužuju. Od toga će zavisiti i konačan rezultat i izgled fotografije. Prvo mora se znati zašto se nešto snima i šta želimo da kažemo fotografijom, jer je ona u suštini vizuelni prenos informacija. Zatim se mora naučiti i fotografski gledati. To znači na način koji je blizak ovom mediju umetničkog izražavanja i izbeći ponavljanja koja su viđena i osobena u drugim umetnostima.

Najbrža stvar u fotografiji je trenutak ekspozicije, a ujedno i najvažniji. Taj trenutak treba najbolje da odgovara datom motivu, što znači da se već u glavi fotografa stvorila fotografija koju je zamislio i da se sada taj trenutak pojavio u tražilu fotoaparata i na nama je da pritisnemo u tom trenutku okidač. Obradom kasnijom se ne stvara fotografija već samo uobličuje na osnovu već stvorenog.

Da bi prethodno iskustvo o fotografiji mogli pravilno da primenimo kada dođe do ekspozicije treba se naviknuti na izvestnu postupnost u radu i redosledu u uobličavanju motiva

1.      Raspoznavanje i odvajanje motiva tj u mnoštvu detalja pronaći ono što je esencijalno, suštinsko za motiv i prikazati njegov najfotogeničniji deo, ako je moguće onu vrednost  koju svakodnevno ne opažamo.

2.      Kondezacija i eliminisanje tj grubo uobličiti sliku, izbaciti nepotrebno, naći pogodni ugao, osvetljenje i kompoziciju koja će najbolje predstaviti motiv, za koji se fotograf odlučio da izrazi njegovu ideju

3.      Simbolizacija i dramatizacija kojom mi obične stvari podižemo na nivo simbola i opšteg značenja i transformišemo sliku u umetnost. Pri tome moramo voditi računa o transkripciji (prenošenju) trodimenzionalne forme motiva u dvodimenzionalnu formu slike i naći takav izraz da ta iluzija na dvodimenzionalnoj fotografiji stvara potpuni utisak stanja u stvarnosti

4.      Priprema i realizacija pošto je došao do jasne koncepcije i ostvarenja njegove zamisli, pristupa se realizaciji tj. samom nastanku fotografije. Dakle najvažnije tačke pripreme izgledale bi ovako:

• Odvajanje najfotogeničnijeg objekta
• Eliminisanje nepotrebnog
• Izbor ugla i pravca
• Izbor objektiva (žižne daljine) i ugla zahvatanja
• Izbor blende kojom definisemo dubinsku ostrinu na snimku
• Izbor daljine a time i ono šta će biti oštro na fotografiji
• Izbor filtera za transformaciju boje ili tona na fotografiji
• Izbor pravca i jačine svetla
• Izbor ISO osetljivosti a sa njom i zrnatosti
• Izbor balansa belog i prilagođenja boji svetlosti
• Izbor vremena ekspozicije čime odredjujemo oštrinu motiva ili težimo namernoj neoštrini

Bitno je napomenuti da mnogi današnji fotoaparati određuju automatski sve ili samo pojedine elemente iz ove pripreme za okidanje. U zavisnoti šta želimo da predstavimo moramo znati šta rade pojedine automatike, da bi smo ih pravilno koristili. Najsigurniji ali i najsporiji je  potpuni manuelni rad, kad kontrolišemo sve elemente u pripremi za realizaciju fotografije.