Idi na sadržaj




magr


magr

* * * * *


Odličan autoportret, na tragu stare škole studijske fotografije gde se crta svetlom, a ne mišem kroz filtere fotošopa. Voluminoznost tako dobijena odmah se uočava. Neobičnost postavke je u dva svetla jednake snage sa strane i blago povučena prema nazad, koja daju svesno projektovanu centralno postavljenu senku na licu i jači kontrast. To daje tajanstvenost osmehu portretisanog, a obzirom da je autoportret, to je verovatno i želja autora, da projektuje takav utisak o sebi u oku posmatrača. To svetlo takođe naglašava i nos, kao bitnu karakternu crtu na licu ove osobe. Jači kontrast bolje ističe teksturu džempera podcrtavajući taj deo odeće, koji opet govori o manje strogom odnosu ove ličnosti ka okolini. Zadnje pozadinsko svetlo je dosta doprinelo da se portretisani odvoji od pozadine, što i logično zahteva poza u kojoj se lik naginje ka objektivu da bi promenio perspektivu i odnos glave i ramena. Fotografija pokazuje da to sigurno zna onaj koji ovakvu postavku svetla izabere. 

 

Foto škola: Svaka postavka svetla nosi određeni karakter u svetlosnom polju zahvaćenim kadrom. Poza i karkter modela moraju da prate tu svetlosnu postavku. Takođe važi i obrnuto. Svetlosna postavka i poza se grade na bazi poznatog karaktera lika, ali ne samo vizuelnih crta, već i utiska koji vam odaje osoba u razgovoru. Zato je važno pre portretisanja dugo popričati sa modelom, da bi otkrili tip karatera, jer je to dobra polazna tačka za izbor postavke svetla. Kod autoportreta svetlo bira sam model, i on onda projektuje svoje nesvesno i imaginarno na realnu sliku koju želi da stvori o sebi preko fotografije. To nije lak zadatak, jer se dešava da nas fotografija prevari, i ne odgovara stvarnosti. Ili metaforično rečeno tada ne govori lik iz fotografije.

    • 1