Idi na sadržaj




Vecernji akt


Vecernji akt

* * * * *


Pleni dobrom kompozicijom ova fotografija. U jednostavnosti okolnih linija, i izvijene linije perspektive od jednog do drugog dijagonalnog ugla, nago telo se otvara prema nama onako kako se i put širi. Ali  u tom trenutku nežniji ton (kontrast hrapavosti asfalta) i složeni oblici uvrnutog tela zadržavaju pogled snažno na jednom mestu, i navode misli, ne na nagotu, već na uzroke oslobođenog tela na putu. Može se fotografija tumačiti i kao metafora, gde na putu ka večnosti telo ostaje negde na tom putu, dok duh odlazi u nedogled puta i postaje večan, a nevidljiv.

 

Znam ovu fotografiju mnogo godina, i ona mi se čini kao nežnija preteča kasnijih ekspresivnijih i agresivnijih fotografija nagog tela u ambijentu, kakve nam u svom sadašnjem stvaralačkom naboju prikazuje Sandra Požun naprimer, a i neki drugi autori sa ovih balkanskih prostora. Ja sam sklon tumačenju, da je takav akt karakterističan za države kojima su totalitarni odnosi društvenog okruženja bili snažni, pa je akt fotografija često predstavljena kao borba između tela i okoline. Odnosno,  umetnička vizija na slici, je verzija želje za slobodom, u kome je lično (nago) sputano totalitarnim društvenim okolnostima.

    • 1

PhotoBoss, hvala na iscrpnoj i osmisljenoj analizi fotografije i tenutka u kojem je nastala.

    • 0

Ova mi je nezaboravna, odavno ostala u sećanju. Svaka čast.

    • 0

Hvala Jan!

    • 0