Idi na sadržaj




Grane



Copyright

© UM

Grane

Klikni desnim tasterom za veliku fotografiju, jer se tekstura tek onda vidi na pravi način.


* * * * -


Harmoničan ples drveća po Dunavu - ritmično i odmereno ponavljanje elegancije stabala, uravnotežena rasporedjenost vertikalnih i horizontalnih linija u prostoru; preplitanje tekstura mirne, glatke vode (iskon) i krivog, nemirnog granja (kretanje). I tek nakon dužeg traganja (zadržavanja u okviru), oku prijatnom, pronalazim ključ u donjem desnom ćošetu... da okrene još jedan krug. Jednostavno, a sve potaman. 

    • 2

Hvala na komentaru, istkanog rečima da bi što vernije prenele duh fotografije. Posle ovog komentara osetih kako onaj koji gleda fotografiju sa strane, ponekad tačnije  prenese željeni duh autora,  koji mu  ovlaš dotiče mozak dok stvara fotografiju, od njega samog.

    • 0

Sintagma: “Ponekad duh autoru OVLAŠ DOTIČE MOZAK” je ostala u podsvesti i posle izvesnog vremena postala okidač za protok bujice misli koje se jednostavno nisu mogle kontrolisati i zaustaviti. Česta pojava u glavi svakog čoveka. Neke reči, prizori, slike i sl. nas nesvesno povedu u razmišjlanja, u iznenadjujuće dug let misli. 

Motiv koji je izabran i prikazan na ovoj fotografiji je običan i svakodnevno vidjen. Doduše, za razliku od većine koji drže aparat, znalački je smešten u okvir. Sažet i ograničen u vremenu i prostoru, sa svim elementima i principima likovnosti (a likovnost se nikako ne može zaobići kada je fotografija priznata likovna umetnost).   

Ali kako je smešten? Kako je prikazan motiv? Kako se izrazio autor? Eh, to KAKO vodi do suštine. Do forme – duše vizuelnog zapisa preko DUHA AUTORA. Samo dobre fotografije privlače i zadržavaju interesovanje, vraćaju nas da ponovimo gledanje, permanentno zadržavaju pažnju pri dužem čitanju. “Imaju nešto”. Dušu koja je uzdignuta nad običnom temom i svakodnevnim sadržajem. Uvek aktuelnu, bez obzira na trenutak kada je nastala.

I dalje se nameću pitanja. Zašto baš odredjene fotografije? Zbog srećnog slučaja mehaničkog reprodukovanja sveta oko nas? Zbog kopije već vidjenog (da se razumemo: inspiracija drugim delom nije kopija)? Ili plagijata, kršenja etike? Ne, naravno. Odgovor ne leži u zanatu, danas lako dostupnoj veštini. Odgovor je u stvaralaštvu. U kreativnoj, staralačkoj ideji koja je potekla iz sopstvene glave mislećeg bića. Koja se može naučiti mukotrpnim dugotrajnim radom  i učenjem, ulaganjem ličnih sredstava i slobodnog vremena. Nije da ne može. Pitanje morala.

Ali…

I sada dolazim do okidača “ovlaš dotiče mozak”. Višedecenijsko aktivno bavljenje svim oblastima fotografije ima za rezultat i rutinu. Izvežbanost koja samo ovlaš dotiče mozak. Volela bih da imam to iskustvo photobosa, bezmalo 5/8 dosadašnjeg života. Malo li je? Zato poštujem minuli rad, cenim svaku nesebičnu pomoć i usmeravanje, uvažavam svaki napor i umeće da prenese naučeno i podeli svoje iskustvo mnogima. Nepristasno, objektivno i pravično. “Grane” (figur.) emituju poruku da su pune zrelih plodova. Potrebno je podići ruku i ubrati ponudjene zrele plodove. Samo toliko. Videh da su mnogi poulain-i i otkrili tajne lokacije zrelog voća. Valjani recepti za ubrzano sazrevanje se nalaze na mnogim ranijim postovima, konemtarima. "Nude veritas" reče G. Klimt.

Verovatno se u procesu razmišljanja, posledici učenja, rada, postavljanja temelja, gradnje, stalne nadgradnje, dogodio prirodni sled stvari, lični. Kanda su  poneki plodovi sa strane sarzeli na amaterskom polju slikarstva i fotografije. 

p.s. opet se nadam oprostu ukoliko sam prešla granicu pristojnosti usled iskrene namere

    • 1

Hvala Zorice. Čini mi se da komentar ima veću težinu od fotografije, kojom je inspirisan, i svakako sa njim je fotografija mnogo potpunija i čitljivija u posmatranju.

    • 0