Annie Leibovitz u klubu FKV
Napredak interneta i video tehnologije omogućio nam je u utorak 15. februara 2011. specijalnu priliku da upoznamo velikog fotografa Annie Leibovitz. Polako i neprimetno, više skromno, ona je kroz svoju životnu priču prenosila na nas magiju fotografije kojom je davno i sama očarana. Počelo je pričom o njenom detinjstvu i majci, koja je beležeći porodične trenutke fotoaparatom , ugradila ljubav prema umetnosti kod nje. Zatim je govorila o prvom fotografskom iskustvu u američkoj vojnoj bazi, u vreme angažovanja njenog oca u Vjetnamskom ratu.
Annie Leibovitz je svoje studentske dane provela u San Francisku na studijama slikarstva. U doba studentskih nemira protiv rata u Vijetnamu, hipi pokreta, kada je rok muzika dobila buntovnički glas, ona je zavolela fotgrafiju kroz radove Robert Frank-a i Henri Cartier-Bresson-a, a kasnije kada je postala portretni fotograf, veliki su uticaj na nju ostavili radovi Richard Avedon-a koga je smatrala svojim učiteljem.
Svoje viđenje desetogodišnjeg rada, počev od 1973.godine ispoljila je u najpoznatijem časopisu za rok muziku Rolling Stone. Tada je postala njihov najtraženiji fotograf i dala posebni pečat izgledu časopisa. Uvek je bila nenametljiva i neprimetna, postajući deo rok priče, i tako je uspevala da fotografiše ono što mnogi pre nje nisu, na način potpuno drugačiji od ostalih. Brzo i uporno fotografisala je zvezde rok muzike, one najpoznatije. Iz tog perioda je njena najčuvenija fotografija, John Lennon-a i Joko Ono snimljena u sobi hotela gde su živeli, samo pet sati pre Lennonovog ubistva.
„Imala sam neverovatan osećaj” kaže Annie „da model nagovorim da prihvati moje lucidne ideje. Tu sam, brzo radila i dok su oni mislili da se ja pripremam a oni očekivali da počne naporno fotografisanje, ja sam već završila posao”.
Gledali smo u klubu veliki broj njenih fotografija, kao i posebnu seriju portreta inspirisanu plesom, posvećene njenoj majci koja je bila učitelj plesa.
Zatim je napravila jedan novi iskorak u modnu fotografiju, jer je pozvana da se priključi novoosnovanom časopisu Vanity Fair. Preko njenih fotografija mnoge ličnosti iz sveta mode i zabave su postale popularne ikone. Fotografisala ih je u neverovatnim situacijama, kao što su kupanje u kadi punoj mleka ili akt na gomili crvenih bodljikavih ruža ili kao Demi Moor u poslednjem mesecu trudnoće, pokrećući time američku štampu na raspravu o materinstvu.
A za sam kraj, Annie je uspela da nam ispriča o prijateljstvu sa jednom od najvećih pisaca i esejista svoga vremena Susan Sontang, čiji „Esej o fotografiji“ spada u najbolje stranice teksta ikada napisane o fotografskoj umetnosti. Susan je bila njen mentor i najbolji kritičar tih godina i ostala joj je bliska sve do smrti. U to vreme je nastala i serija fotografija Susan u bolničkoj postelji .
Veliku pomoć pri prevodu ove životne priče Annie Leibovitz, kao i u samoj realizaciji ove divne večeri u klubu FKV, je bila od našeg najmlađeg člana Gorana Tešanovića. Vreme nam je proletelo brzinom zavesice fotoaparata Mamiya RZ67, koji je poslednjih godina Annie često koristiala pri snimanju u modnoj fotografiji.
