ФОТОГРАФИЈА КАО ПРОВОКАЦИЈА

Autor -
7 916
Фото: Фаркаш геза

Једно од значења речи провокација (од латинске речи – provocatio) јесте ‘изазивање на двобој’. Управо тако и провокативна фотографија изазива на сукоб мишљења, на интелектуални двобој. Да би фотографија поларизовала и у довољној мери наелектрисала визуелне конзументе, треба да буде шокантна и двосмислена.

Ефекат шока се постиже бирањем теме која има премисе табуа у одређеном друштвеном окружењу. Најсигурнији начин је приказивање садржаја који у себи носи сцене смрти или сексуалног чина. Овакве фотографије је потребно ставити у одређено окружење и усмерити их на одабрану циљну групу. На пример, фотографија голог мушкарца на плажи сигурно неће бити шокантна ако је објављена на сајту који се бави нудизмом. Иста та фотографија, на неком од многобројних сајтова који окупљају фото-аматере средњег грађанског сталежа, може изазвати бурне расправе.

Фото: Фаркаш геза

Веома је битно да аутор који провоцира својом фотографијом остане у највећој могућој мери дистанциран и да се не определи ни за једно од могућих значења. Ако би испод фотографије која прати овај текст била порука ПТИЧЈИ ГРИП, она би тог момента престала бити провокативна и код већине би изазвала одбојност према птицама. Та фотографија са натписом БУДИ ВЕГЕТАРИ-ЈАНАЦ носи сасвим јасну али потпуно другачију поруку.

Добра је идеја и да провокација буде вишедимензионална. Често је битно не само где је фотогафија објављена него и када је објављена. Тема свињокоља постављена на фотографском форуму 29. новембра додатно поларизује. Овде се у сукоб увлаче не само они који су за убијање животиња и против тога него се врши још једна подела на људе који се са сетом сећају прошлих времена и обичаја и оне који те обичаје сматрају не само превазиђеним већ и штетним.

Занимљиво је и да ефикасна провокација мора бити ниског естетског нивоа. Опет имамо пример свињокоља где су много ефектније и провокативније фотографије у боји од црно-белих. Процес превођења у црно-белу технику одузима бруталност и сировост самог значења и чина. Добра композиција, ритам или склад боја само одвлаче гледаоца од основног значења.

Примера је много, највише у рекламној фотографији. Једна од новијих Бенетонових реклама приказује папу у веома блиском контакту са муфтијом. Ова реклама иритира хришћане, муслимане, па и припаднике атеистичке квир популације. Заиста се можемо запитати зашто. Зар она не пропагира љубав у њеном најширем значењу? Наравно, не мора то бити само рекламна фотографија, може бити и уметничка. Пример за то је чувени Јан Саудек. Бунт против малограђанског морала и идеализовања људске лепоте јасно је видљив на његовим фотографијама. Саудек је провоцирао не само својим фотографијама већ и начином живота. На многим фотографијама, са скоро порнографским мотивима, модел је била његова ћерка.

Фото: Јан Саудек

Свака провокација, па и визуелна, кокетира са кичем. Аутори који се определе да се често служе овим моћним оружјем ризикују да, зарад брзе популарности, склизну са бритке оштрице интелекта у јефтин сензационализам.  Померање граница, па чак и рушење неких, подразумева се код овог стила. Поставља се кључно питање: да ли се баш све границе морају померати и рушити? Можда су неке постављене баш зато да нас сачувају од праисконских зала која чуче у свакоме од нас.

Аутор текста: Фаркаш Геза
Фотографије: Фаркаш Геза & Јан Саудек

Podelite sa prijateljima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •